Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Da ne bih bio baš potpuno mračan, evo jednog duhovitog ali i obrazovnog momenta o prolivanju viška vode o kojem sam pričao u prošloj poruci. Trenutak punjenja kotla parne lokomotive. Po meni sigurno najbolji film o železnici u istoriji kinematografije. Baster Kitonov General (istekao kopirajt).

Pomerite na 54. minut. Direct link na taj momenat je ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=GnrVXqQD ... u.be&t=54m

Ili ceo film, od početka:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=GnrVXqQDQr8[/youtube]
 
Los :D
ups, da ne zagusujem temu, odo malo odgledati. ima 27 epizoda :roll: Mozda se javim sutra. pozdrav ekipi :wink:
 
Zuma pa sta mislis zasto sejk za partnere bira banana zemlje nigerija .libija.irak .jemem.egipat .itd
 
U ugovoru potpisanom u nedelju naveden je rok - 30 godina za završetak projekta, uz mogućnost da se 50 odsto završi za 20 godina. Srbija treba fizički i pravno da raščisti teren, tako da država postane jedini vlasnik. Partner iz UAE će obezbediti kredit od 40 miliona evra.

Srbija će o svom trošku da sanira životnu sredinu, izgradi komunalnu infrastrukturu, veze sa podzemnom železnicom i tramvajima. Sve to finansiraće zajmom od 90 miliona evra koji će joj obezbediti takođe partner iz Emirata.

Znači Srbija će da snosi sve najveće treškove, od izmeštanja železničke infrastrukture, do uređenja zemljišta i izgradnje nove infrastrukture, a investitor će da uzima profit :shock:

Ovo je ja mislim najkriminalnija privatizacija u poslednjih 20 godina.

Ako već planiraju faznu gradnju i država snosi troškove uređenja terena, mogli su da prodaju parcelu po parcelu, a investitori bi morali da grade u skladu sa prethodno donesenim regulacionim planom i ispalo bi sigurno 10 puta bolje od ovog cirkusa...
 
O novinaru Miši Brkiću nemam baš pozitivno mišljenje ali ova kalkulacija je nažalost istinita:

Za finansiranje Beograda na vodi kompanija Eagle Hills obezbediće 300 miliona evra – 150 miliona evra u kapitalu i još 150 miliona kredita u formi zajma osnivača kompanije. Opet famozni kredit – kao u slučaju Er Srbije – koji će da vraćaju i građani (poreski obveznici) Srbije.

Ni to nije sve.

Teško nama – Eagle Hills će dodatno odobriti državi Srbiji još jedan kredit od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra i kredit od 40 miliona evra za završetak eksproprijacije.

Sve u svemu i da se zna – taj moćni investitor o kome smo se naslušali bajki pred spavanje, daje samo 150 miliona evra svojih para.

Biće zanimljivo zaviriti u ugovor, jer kako to Eagle Hills ulaže samo 150 miliona evra čistih para (kapital) i postaje vlasnik 68 odsto Beograda na vodi. A Srbija ulaže 280 miliona evra (150+90+40 koje, istina dobija kao kredit, ali taj novac vraća) i biće vlasnik samo 32 odsto Beograda na vodi.

Gde, bre, nestadoše 3,5 milijarde evra koje nam vlast ukucava u glavu već dve godine?

i još zanimljiviji deo:

Koja još pitanja otvara tek delimični pogled na ugovor za Beograd na vodi?

Na primer:

Šta ako sadašnji investitor, kompanija Eagle Hills sagradi dve najavljene zgrade (320 stanova), eventualno još poslovnu kulu i šoping centar, nema dalji interes da investira i zamrzne Beograd na vodi?

Šta ako država Srbija nađe novog investitora koji ima kapital i hoće ceo Beograd na vodi da završi za pet godina, ali tog novog investitora ne prihvata Eagle Hills kao većinski akcionar (68 odsto) u projektu Beograd na vodi?

Da li Eagle Hills ima pravo da preproda ugovor nekom drugom zainteresovanom investitoru? U poslovnim krugovima ionako se već priča da će Eagle Hills napraviti samo 2-3 zgrade i preprodati ugovor nekom novom investitoru.

Da li za to mora da pita Vladu Srbije i da li ona ima pravo da bira novog investitora kao manjinski vlasnik u projektu Beograd na vodi?

Da li se projekat tog trenutka zamrzava i država Srbija traži raskid ugovora i naplatu štete pred nekom međunarodnom arbitražom?

Ili na to nema pravo?


Najbolje je pročitati ceo članak:
http://pescanik.net/beograd-na-masti/
 
Sve ovo je posledica toga da ama baš niko nije odgovarao za prethodne prevara i pljačke, živimo u društvu gde je pravosuđe korumpirano i u službi vlasti i interesnih grupa. Ukoliko su mogle da prođu nekažnjeno sve dosadašnje nelegalne, odnosno kriminalne privatizacije, ukoliko odabreni pojedinci ne snose kazne i za najteža dela, kao što su ubistva, naivno je očekivati od ovih naprednih da nešto promene. Kao društvo smo pali toliko nisko, da se ništa više od ovoga i nije moglo očekivati. Srbija odavno nije država, ona je jedna pokvarena despotija, a to će i ubuduće biti, jer nema nikoga ko bi to promenio.
 
Не знам шта је овде чудно. Иста дружина која је успоставила ове етичке, моралне, криминалне, економске норме деведестих је опет на власти.
Ја и даље не схватам ту амнезију код народа да је пре 2000. текло мед и млеко, а после тога сви зли до опраних радикала тј. напредњака.
Сами су направили ово врзино коло из којег нико није могао да изађе много година после њих. А ево сада су се опет вратили као да ништа није било.
 
Jesto to sve kao što kažeš. Ali da su ovi posle njih gledali da zaista stvore uređenu državu sa jakim institucijama, a ne da napune svoje džepove i popljačkaju što se popljačkati može a onako usput trube o EU integracijama i povratku u devedesete ako odu sa vlasti, verovatno ne bi ni došlo do amnezije i povratka stare ekipe.
 
vranac":2psap05r je napisao(la):
O novinaru Miši Brkiću nemam baš pozitivno mišljenje ali ova kalkulacija je nažalost istinita:

Za finansiranje Beograda na vodi kompanija Eagle Hills obezbediće 300 miliona evra – 150 miliona evra u kapitalu i još 150 miliona kredita u formi zajma osnivača kompanije. Opet famozni kredit – kao u slučaju Er Srbije – koji će da vraćaju i građani (poreski obveznici) Srbije.

Ni to nije sve.

Teško nama – Eagle Hills će dodatno odobriti državi Srbiji još jedan kredit od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra i kredit od 40 miliona evra za završetak eksproprijacije.

Sve u svemu i da se zna – taj moćni investitor o kome smo se naslušali bajki pred spavanje, daje samo 150 miliona evra svojih para.

Biće zanimljivo zaviriti u ugovor, jer kako to Eagle Hills ulaže samo 150 miliona evra čistih para (kapital) i postaje vlasnik 68 odsto Beograda na vodi. A Srbija ulaže 280 miliona evra (150+90+40 koje, istina dobija kao kredit, ali taj novac vraća) i biće vlasnik samo 32 odsto Beograda na vodi.

Gde, bre, nestadoše 3,5 milijarde evra koje nam vlast ukucava u glavu već dve godine?

Ova kalkulacija nije potpuna jer to nije sve. U investicionu vrednost novog biznisa moraju da se uračunaju svi inputi. Dakle sve što na kraju doprinosi tržišnoj vrednosti krajnjeg proizvoda. Tek realna, ukupna vrednost svačijeg inputa treba da određuje prave procente vlasništva pojedinih investitora. To znači da još treba uračunati i vrednost zemljišta i vrednost infrastrukture.

Tačno je da zemljište nije prodato nego iznajmljeno, ali postoji i upotrebna vrednost zemljišta. U eksploatacionu vrednost nove zgrade ulazi i ista takva vrednost zemljišta na kome je sagrađena. Ako sagradite zgradu na tuđem zemljištu on to zemljište ne može više prodati trećem licu ni koristiti za bilo šta drugo. Time ste mu vezali i učinili neupotrebljivom izvesnu realnu vrednost, kao da ste uzeli tuđi novac, tj podigli kredit, pa onda to ugradili u svoj proizvod. Za vezanu vrednost novca se zato prilikom pozajmice plaćaju kamate. Isto je i sa zemljom. Mi smo je iznajmljivanjem bez direktne kompenzacije uložili u biznis, i ona je zato deo konačne vrednosti onoga što će nova zadnička firma na kraju prodavati krajnjim kupcima.

Isto važi i za sve naše infrastrukturne troškove čija vrednost nije pokrivena sa ovih 150+90+40 miliona evra. A toga će biti u velikim količinama. Nove, šire magistralne cevi za sve i svašta, razvodne i trafo stanice, pojačavanje kapaciteta toplana, nova pruga, most itd. Komplikacija u računu je što će bolja infrastruktura koristiti i ostatku grada, a ne samo delu koji pokriva projekt BNV. Međutim to samo znači da se ne mogu svi naši dodatni troškovi uračunati u punom iznosu kao naša investicija u BNV, ali dobar, ili možda čak i veoma veliki procenat te sume i može i mora, pošto neki određeni deo troškova za bolju infrastrukturu Beograda jedino BNV-u i služi, pa će tako postati nerazdvojni deo njegove konačne tržišne vrednosti.

Na kraju ispada da je naš ulog u novu zajedničku firmu

- eksploataciona vrednost zemljišta
- 150+90+40=280 miliona evra
- deo troškova za svu ostalu infrastrukturu u gradu, dakle onaj deo koji koristi BNV, a nije pokriven prethodnom sumom

Dok oni ulažu SAMO 150 miliona.

Tek bi to bio pravi odnos vrednosti naših i njihovih početnih uloga u novi biznis. Što je onda još mnogo dalje od 32% naspram 68%. Dakle, zaista, kako su to oni za bednih 150 miliona dobili 68% vlasništva, a mi za sve ovo ostalo 32% ?
 
Све више људи чујем како се жале да се у "Слобино време боље живело упркос санкцијама" ... није то никаква колективна амнезија ... економски смо толико слаби и као друштво живимо и преживљавамо од данас до сутра да се никога претерано не тиче шта је било пре 15 година.
 
Porblem je što ovde nikoga ne interesuje korumpirano pravosuđe, policija, mediji... sve ostalo je samo posledica toga. Ovaj put je to BNV, pre toga su bile neke druge privatizacije, krađe, ubistva... a šta je sledeće možemo samo da nagađamao, ali sigurno je da će toga biti sve više u budućnosti. Ne bi me čudilo da se neki od nas iznenade koliko to daleko može da ide.
 
Eh, da, u nabrajanju svih inputa u novi biznis nisam spomenuo cenu rizika. U početku projekata čuli smo da nam je mudro rukovodstvo ličnom genijalnošću i teškim radom pronašlo investitora koji ne samo da ima puno para nego je i spreman da on snosi rizik umesto nas. I plus da nam ne trebaju žive pare kojih ionako nemamo, već je investitor tako dobar da prihvata naš prilog u naturi, tj u obliku zemlje koju za razliku od para imamo. Sad se nekako ispostavilo da ni jedna od ove tri stavke ne važi.

1. Nemaju para. Umesto 3 milijarde, biće samo 150 miliona.

2. Investitor ne snosi bilo kakav rizik koji je veći od rizika koji ima i svako drugi ko pravi jednu, dve ili tri zgrade. Pošto se stalno ponavljalo da nije lako naći nekoga sa 3 milijarde, svi su logično podrazumevali da to znači da će on tolike pare ne samo da stvarno ima, nego i da želi da ih potroši relativno BRZO. Jer drugačije ova tvrdnja o velikom novcu nema smisla. Ako bi se neko odmah obavezao i utrošio svih tri milijarde izgradivši ceo projekat, ili bar neku njegovu veću celinu, onda on stvarno rizikuje. Mogu se desiti razne stvari pa da izgubi novac. U takvom slučaju on ima pravo na deo vlasništva nove firme samo po osnovu većeg rizika koji na sebe preuzima, a to ima svoju cenu. Međutim ako napravi zgradu, pa čeka da vidi kakva je potražnja, pa onda krene da pravi novu zgradu kad proceni da će se i ona prodati, onda je rizik BITNO manji. Tad mu čak ni novac nije potreban jer ga za mali, kratkoročni, predvidljivi i dokazano profitabilni projekat jedne sledeće zgrade uvek može pozajmiti od bilo koga. Međutim, ako čeka i da PRODA kompletnu prethodnu zgradu, pa onda od zarade investira u novu, onda rizika APSOLUTNO NEMA. Nema čak ni kredita ni kamata za njega. Ništa. Niti mu trebaju pare, niti ima o bilo čemu da razmišlja, a kamoli da rizikuje bilo šta. Tek onda NEMA osnova da traži veći udeo u novoj firmi po osnovu većeg rizika koji snosi.

Ustvari važi obrnuto. Mi smo ti koji jedini snose rizik, jer samo mi nešto (priprema, infrastruktura i zemljište) radimo UNAPRED, plaćamo UNAPRED, i to radimo kladeći se na uspeh CELOG projekata BNV, ne samo za par sledećih zgrada. Naime, ako ne stigne profit iz CELOG BNVa, poješće nas kamate na kredit za investiciju koja brzo ne vraća uloženo. Znači mi bi imali osnovu da tražimo veći udeo u novoj firmi već samo po osnovu (a) rizika koji snosimo jedino mi, i (b) po osnovu toga što se kockamo da će da uspe CEO projekat (jer pravimo kapacitete za celu teritoriju SA), a ne dovodimo vodu i kanalizaciju samo za sledeće dve zgrade.

3. Početna tvrdnja da mi ne ulažemo novac nego samo zemlju, a oni rade i infrastrukturu, je izgledala veoma privlačno u situaciji ekonomske krize kad i nemamo novca, a onaj koji još nekako možemo pozajmiti NE SMEMO trošiti u bilo šta što nije restruktuiranje privrede ili poslovi sa brzim vraćanjem kapitala. Sad se ispostavilo da ustvari baš mi imamo ogromne troškove, da ulažemo ne samo zemlju nego i za nas zaista veliku količinu novca. Meni to liči na red veličine milijardu evra, ali je sasvim moguće da grešim, pa bi bilo lepo da neko stručniji da precizniju procenu ukupne sume koja će nam uskoro trebati, bez dodatnih ličnih meditacija čemu će sve ta suma služiti. Novac ima svoju cenu, pogotovo za prezadužene, pa je baš to ono što nam je u ovom trenutku aktuelno.
 
Zuma":272qtdkj je napisao(la):
Međutim ako napravi zgradu, pa čeka da vidi kakva je potražnja, pa onda krene da pravi novu zgradu kad proceni da će se i ona prodati, onda je rizik BITNO manji. Tad mu čak ni novac nije potreban jer ga za mali, kratkoročni, predvidljivi i dokazano profitabilni projekat jedne sledeće zgrade uvek može pozajmiti od bilo koga. Međutim, ako čeka i da PRODA kompletnu prethodnu zgradu, pa onda od zarade investira u novu, onda rizika APSOLUTNO NEMA.

Upravo zbog rjeci "ako" svaki poduhvat je rizik.
Sta ako investitor izgradi nakon godinu-dve nekoliko zgrada i ne mogne ih prodati a stavka ugovora ga obavezuje da u prvih 20 godina izgradi 50% BNV a u 30 godina 100%? Da li ce nastaviti izgradnju? Koliko ce ga kostati eventualno napustanje projekta i raskid ugovora?
 
Ako pogledate "projekte u najavi" arapskog investitora (Srbija,Egipat,Nigerija) videćete da ih odlikuju mega,giga makete i priča o mega investicijama u milijardama dolarima, u Nigeriji se čak pominje investicija tipa 150milijardi dolara. Te makete izgledaju zadivjujuće,3d animacije, renderi,tauch screnovi,zadovoljni mladi ljudi,galebovi,deca koja se igraju po parkovima,rekreativci (jedino su zaboravili na "penzionere") itd.

Pobrojane države karakteriše takodje i VISOKA STOPA KORUPCIJE pa su svi "dogovori mogući i ostvarivi".Naravno te mega makete i milioni kvadrata "u najavi" u realnom prostoru zahtevaju jako veliku POVRŠINU ZEMLJIŠTA na kojoj investitor toliko insistira,naravno sa razlogom.

Kolika je STVARNA CENA TOG ZEMLJIŠTA? U Beogradu po taksama koje su bile od pre 2 meseca (ništa se na tržištu nije promenilo da je te takse trebalo sniziti 3 puta) cca 900 MILIONA EVRA,sa novim taksama to je 3 PUTA MANJE. Danas je baš izašao članak u Politici intervju gradonačelnika"Profit srbije od BNV-a" 300 miliona evra (kad bude na netu može da se postavi).
Šta se dešava sa zemljištem? ZEMLJIŠTE SMO DALI U ZAKUP BEZ NADOKNADE (SLOVIMA ĐŽABE) :bash: za udeo od 32% u zajedničkoj firmi.
DEO IZ INTERVJUA
SM: " I po lex specijalisu investitor može da plati Direkcija za GZ doprinos za uredjivanje zemljišta,pa da direkcija od tog novca izgradi infrastrukturu.Druga je opcija,koji investitor želi da bi sve ubrzao,da ne plaća doprinos,nego da sam pravi infrastrukturu unutar kompleksa.U toku su razgovori o tim opcijama."

Zajednička firma? Samo na papiru pošto 2/3 čini ARAPSKI KAPITAL,a preostalu 1/3 takodje ARAPSKI KAPITAL u formi kredita koji ćemo morati da vraćamo sa kamatom. Učešće Grada u takvoj firmi sa 100% arapskog kapitala? Samo na papiru,doduše biće tu i predstavnika Grada,možda poneka nestranačka ličnost zbog "tranparentnosti" koji će za bogatu naknadu imati zadatak da klimaju glavom,dižu ruke ako se bude glasalo itd. kako Gazda kaže.

Dinamika gradnje? Pa prvo prolazno vreme je za 20 godina, tih 50% je od projekta NE MAKETE. Znači izgrade se ove 2 stambene zgrade,pa onda zgrada po zgrada kula,hotel,tržni centar poslovna zgrada i uvek ćemo imati izgradjenost 3/4, 4/5... itd uvek više od 50% izgradjenosti. Drugo prolazne vreme 30 godina? Pa ako deo(veći ili manji deo ostane neizgradjen) eto rešenja PROJEKAT PARKOVSKIH POVRŠINA (i to je projekat zar ne).Zasadi se trava,trotoari,fontane,rekreativni sadržaji itd.

Investicije od strane trećih lica? I to je predvidjeno ugovorom.Naravno da je moguće radi se o najvrednijem zemljištu,"bescarinskoj zoni" oslobodjenoj od raznoraznih taksi (hm.. tako insistira investitor da bi ubrzao radove) doduše naš udeo bi bio opet neki novi kredit.

Znači dobili smo "kosku","patku",dobićemo i "parkove",zemljište nismo prodali sve će to opet biti naše za 100 godina,čemu nervoza? :mrgreen: :bash:
 
Nema nervoze, nije je bilo ni kada je pijani zamenik direktora Srbijagasa pregazio i ubio dete od 15 godina, a naše pravosuđe ga osudilo na kaznu ispod zakonskog minimuma. "Nikome" to nije smetalo, pa ne vidim ni da če im smetati i lažni BNV. Nažalost u takvoj sredini živimo, i to je jedan od osnovnih razloga zašto većina jedva čeka da napusti ovu despotiju.
 
Siniša mali misli da se mi kopčamo na leđima kad je danas objašnjavao gde se dede 3 i po milijarde
 
Ovako kako pise u politici mogao sam i ja zbaviti pare inace jos da vidimo kome ce prodati stanove
 
Pominje se u tom clanku i moguci raskid ugovora, pod uslovom da Arapi ne budu zadovoljni nasim trzistem i mogucom zaradom. Beograd bi morao da otkupi arapski udeo u kompaniji.


Sta smo Bogu zgresili da nas ovako tretiraju?
Zasto vlastitom narodu podvaljivati ovakve projekte?

Evo od danas najavljuju povecane plata u javnom sektoru, preko noci smo ozdravili i sve je reseno. Cemu te konstantne manipulacije? Jel to pada rejting pa preventivno treba delovati?
 
2rmun34.jpg


Nakon dugo cekanog potpisivanja ugovora o projektu Beograd na Vodi azurirani su bilbord na Zeleznickoj stanici, maketa u geozavodu i vebsajt Belgrade Waterfront kako bi gradjani mogli da steknu jasnu sliku razvoja projekta od nacionalnog znacaja u narednih 30 godina.

2b4qw4.jpg


30m3eqr.jpg


2zqu138.jpg


BTW, svaka cast onome ko se prvi setio patke za opisivanje obecanja o BNV :idea:
aebec9.png
 
Kakav zlocasti plan sta bi mi danas razglabali na 341 stranu da su to uradili
 
Vrh