Može li neko najzad da brojčano izrazi taj naš ogromni dobitak od BNVa? U biznisu je uobičajeno da se pođe od troškova, pa pogleda kolika će biti zarada, kad će ona uopšte početi da pristiže, koliko će onda sa takvim profitom i tim tajmingom njegovog pristizanja biti potrebno vremena da se isplati investicija, koliki će tada biti ukupni trošak kamata na pozajmljeni novac, pa tek na kraju, kada ćemo najzad u tom biznisu početi i sa zarađivanjem, i kolika će ta suma onda biti velika.
Kod troškova bar možemo da procenimo njihovu donju granicu. Teško da mogu biti manji od milijardu dolara. Ali prihodi? To još nigde da čujem, čak ni u sasvim maglovitim obrisima.
Može li bilo ko da izađe sa otprilike ovakvom procenom.
Investitor je tobože spreman da uloži tri mijarde dolara za ceo projekat BNV.
Od toga se zaista gradi samo 1/X deo prostora, pa dakle on stvarno ulaže samo 3/Y milijardi (Y je neka funkcija od X, recimo Y=X, ili ako se u početku rade skuplji objekti recimo Y=0,8*X).
Od toga će jedan deo biti različiti materjalni troškovi za materijal koji se nabavlja isključivo u inostranstvu, pa se domaćim izvođačima i onom delu dobavljača materjala koji je domaći isplaćuje samo 1/Z deo od tih 3/Y milijardi, dakle 3/(Y*Z).
Zbog visokih standarda gradnje i u sferi usluga strane firme moraju dobiti priličan deo tog posla, a domaćim firmama onda ostaje samo 1/D deo od prethodnog proizvoda, dakle sada ostaje 3/(Y*Z*D)
Taj ukupni domaći kolač deli N domaćih firmi, dakle za svaku od njih ostaje 1/N para, dakle 3/(Y*Z*D*N)
Gradnja toga što će se stvarno graditi će se razvući minimalno 5 godina, a verovatnije više. Dakle, godišnja pomoć budžetu jedne naše firme koja će dobiti neki posao na BNV će biti sve ovo gore podeljeno sa 5, pa onda još podeljeno sa udelom koji ima njen profit u ukupnoj vrednosti posla koji je dobila (kao najpovoljnija od svih, tj ona koja investitoru najmanje uzima, verovatno zbog pristajanja na najmanji profit). Dakle 3/(Y*Z*D*N*5*P)
Otprilike tako nešto, sa vrednostima za pojedine parametre koji su dovoljni za grubu proceneu, da javnost bude svesna makar i samo reda veličine zarade o kojoj se ovde radi, a ne da sluša samo prazne priče o opštoj renesansi građevinske industrije. Sa jedne strane je sigurni i trenutni trošak od milijarde dolara, a sa druge je N domaćih firmi koje tokom gradnje godišnje zarade po 3/(Y*Z*D*N*5*P) milijarde dolara. Plašim se da je gornji količnik veoma, veoma daleko od bilo čega što se čak i izdaleka može porediti sa 1 milijardom dolara troška.
Nije dakle pitanje da li bi u principu bilo lepo i korisno izgraditi Savski amfitetar ili ukloniti udžerice. To je trvijalno pitanje i jeftina demagogija, naravno da bi bilo lepo. Nego je pitanje svih pitanja sme li država na rubu stečaja U OVOM TRENUTKU potrošiti milijardu dolara na BILO ŠTA što direktno i BRZO ne proizvodi profit potreban za vraćanje kredita i strukturne promene privrede?
Zaboravite na maketu. Ona je glavni krivac. Nema ništa od čitavog BNVa, stalno pričamo samo i isključivo o par zgrada. I da investitor hoće, a jasno se od toga ogradio, u Beogradu trenutno nema i zadugo neće biti tržišta za bilo šta više. Da li će i u takvim uslovima biti zarade, kada će ona stići, i kolika će biti u odnosu na naš trošak nužno vezan za CEO projakat BNV? Da li par poslova na par zgrada razvučenih na puno godina bilo šta bitno menja za naša građevinska preduzeća, uz tolike trajne štete po Beograd zbog lošeg projekta? Moglo bi se lako desiti da bi se više isplatilo da im direktno poklonimo samo mali deo od te milijarde dolara troška koji ćemo ovako imati. Mi bi verovatno bili manje oštećeni, a oni bi bolje prošli.
Sa poslovne tačke gledišta sve je savršeno jasno. U pitanju je biznis sa veoma visokim pragom ulaganja, malim profitom i nepovoljnom tajmingom njegovog pristizanja (naš trošak je za ceo SA, pa bi se za našem ulogu odgovarajući profit morao graditi i prodavati ceo SA), koji je pokrenut u najnepovoljnije vreme za poslove upravo tih karakeristika, dakle u vreme velike zaduženosti kad su dozvoljene jedino investicije sa brzim povraćajem kapitala (jer će nam inače kamate na državni dug pojesti zaradu), a izuzetno, možda i one koje kreiraju novi biznis u profitablim oblastima. Sve ostalo je prazna priča, ili tek drugo po redu.