Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Nisam brisao kao sto nisam brisao ni tvoje poruke Dobrici koje postaju tendenciozne.
 
@Igore
Ne pricam ti o brisanju poruka, pricam ti o opomeni.
Jer vrlo dobro znas da verbalno intervenises kad je neki clan napadnut na bilo kojoj osnovi.

A nikad te nisam video da si intervenisao kad me neko napao na osnovi toga sto ne zivim u Srbiji a svedok si da se to desilo vise puta.

Sto se tice Dobrice da li je u redu da se tolerise njegovo redovno reklamiranje i pozivi na skupove njegove NVO;
Da li bi se isto tako tretirao neko ko bi pozivao forumase na razne skupove SNS-a DS-a, SRS-a ili bilo koje druge politicke partije?
Budi iskren, odmah bi mu izbrisao postove ili bi intervenisao.

Od kad to Beobuild vise nije neutralan forum? Jel smo pricali da je botovanje zabranjeno ovde?
 
Oni nisu politicka partija! Mnoge NVO i udruzenja gradjana su se oglasavali na forumu po pitanju razlicitih gradskih problema i imala su svoj prostor.

Tebe niko nije napao pogotovo ne homer vec je u pitanju drugaciji osvrt na tvoj post o Dobrici i kako se stvari razlicito mogu posmatrati.

Politicke partije se nisu i nece oglasavati zvanicno i nezvanicno na forumu. Deliji sam pomenuo a vazi za sve da cu ja intervenisati u slucaju primetnog bot-ovanja i da nema potrebe da se svi time bavimo stvaramo losu atmosferu i etiketiramo sto sam vise puta istakao.

Ukoliko imas primedbu prema nekom postu koji se na tebe odnosi predlazem ti da mi posaljes privatnu poruku pa cemo to resiti da ne bi gusili temu ;)
 
Sve je ok,
Nemam nameru da trazim da brises postove necije cak ti predlazem da obrises ove moje koji su off topic.
Za Homer-ov post nisam ga doziveo kao napad, cak mi je njegova analiza zanimljiva i dobro me nasmejala. :)
Kraj Off-a za mene.
 
dscf8736psd.jpg

dscf8803psd.jpg

dscf8821psd.jpg

Дisiдent sa SSC
http://www.skyscrapercity.com/showthrea ... 9&page=190
 
Nadam se da u perspektivi nećemo imati nezavršenu zgradu u SA ala KCS :(
dscf8821psd.jpg
 
Spacio zasto na forumu bedmena nazivas po imenu a ne po niku zar to nije u suprotnosti sa nekim pravilima foruma
 
Pa on je sam rekao kako se zove, ja do nedavno nisam ni znao da je to on a vidim da ga i Igor tako zove.
 
Igor":2kxivw77 je napisao(la):
I nije bas neka vizura

Druga slika odlicno prikazuje grad. Oblak poput cunamija pokusava da ga potopi, udavi. Vizura u sustini predstavlja decenijama nagomilano brdo nemara, amfiteatar ljudske gluposti, deponiju bahatosti.

Kao da nebesa pokusavaju da spasu Beogradjane od gresaka nadleznih.

Beograd je zivi spomenik gresaka njegovih rukovodioca.
 
Igor":ygpsps9l je napisao(la):
I nije bas neka vizura
milos.tro":ygpsps9l je napisao(la):

Једино што вреди у овој визури јесте та морфологија терена која наглашава облик амфитеатра. Сама град ко град је ружан да тешко може бити ружнији. Мој је град и ја га волим, али је "скајлајн" старог града одвратан те заклањање истог може бити само плус.

Нажалост, морфологија терена облика Амфитеатра било каквом урбанизацијом биће потпуно изгубљена. Да се не изгради нити једна кула, да се простор урбанизује по општим бг стандардима (пр+6+пк) град би у посптуности био закљлоњен а осећај амфитеатра изгубљен.
 
Lepota je u oku posmatraca, pa je shodno tome svako dozivljava drugacije.
Zato neko voli plavuse, neko crnke, neko ridje... nekome su draze visoke, nekome sitnije...

Ne mogu da se slozim da je grad ruzan, ali svakako ima odredjenih crnih rupa.
Mi malo stariji secamo se koliko je uredjenje par fasada na kraju savske i sarajevske promenilo pogled sa gazele.
Sivilo i zapustenost je ono sto ruzi ovaj grad.
Ima tu naravno objekata koji su 'incidentni' , ako svakako je previse grubo reci da je grad ruzan.


Inace, povodom izjave gradonacelnika o velikom 'interesovanju' i potraznji za stanovima u BnV:
""Na sajam automobila ode 100000 i svi bi želeli novi auto, koliko njih kupi novi auto?
(KoleM, 03. april 2015 20:17)""

Covek 'objasnio' ;) :D
 
Laki 2000 kola navodno prodato sto je nesto na nivou 2 mjeseca
 
laki72":287uuelm je napisao(la):
Lepota je u oku posmatraca, pa je shodno tome svako dozivljava drugacije.

Истина, али ... на око посматрача највише утиче субјективност.

Као потврда томе подсетио бих на поједине фотографије Софије који се појаве на неким Беобилдовим темама и које углавном бивају пропраћене негативним коментаром на ружноћу града. Град са свих тих фотографија се не разликује превише од фотографија Београда постављених на овој теми.

Стари Београд са Савског кеја је ружан. Са Дунава је још ружнији. Изгледа као напуштена балканса провинција.

Први фронт зграда у Савској је преодвратан. ни Сарајевска није много квалитетнија. Следећи низ који се види је Делиградска где доминирају деведесете. Изнад свега тога су монструми КЦС и Телеком ...
 
Ne znam da li je bio ranije ovaj tekst:

BEOGRAD ZA POČETNIKE
Za Karađorđevu ulicu!
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... cu.lt.html

Jedna od najvećih lagarija koju ste ikada čuli jeste ona o tome kako će kad na vrbi rodi grožđe Beograd izaći na obale svojih reka. Kao što je poznato, taj je projekt opet odložen za malo sutra i sva je izvesnost da ni ova generacija neće doživeti ostvarenje utopije „Beograd, rečni grad”. Smatramo da je to sjajno. Jer, istini na volju, koj’ će moj Beograd na rekama. Da je to zbilja gala stvar, neko bi se već dosetio štosa pošto otmeni i učeni Beograđani po tradiciji vekovima žive u gradu na rekama, to jest u Parizu. Budući da je kroz sve te vekove Beograd uporno šturisao od obala Save i Dunava, pentrajući se kao sulud po obližnjim bregovima, što dalje od vode, mora da postoji neko objašnjenje za njegovu akvafobiju. I postoji. Dotično se objašnjenje može pronaći svakog radnog dana na šetalištima duž leve obale Save, sa novobeogradske strane grada: tu ne duvaju svi vetrovi severa i juga (o istoku i ne govorimo); tu je svetska ruža vetrova. Možda je to razlog što se akvafilija ovog naroda svela na kupanje subotom. Bar je to tako od 1946. godine, kada je, prema pisanju tadašnje „Politike”, definitivno bilo zabranjeno držanje krupnije stoke u kupatilima na užoj teritoriji grada.

Zato potpisnik veruje da jednom zauvek treba napustiti šašavu pomisao o silasku grada na reke. Ali, kako je to još trajni projekt nekih ovdašnjih urbanoutopista, pariskih đaka naravno, čini se nužnim učiniti nešto protiv takvih namera, pa za početak predlažemo osnivanje pokreta za zaštitu Karađorđeve ulice od svih eventualnih budućih deliričnih napada preuređivača gradskog prostora. Ovo je, na prvi pogled, preteran zahtev iz najmanje dva razloga. Prvi je opšte prirode: zašto dizati buku oko ulice koja objektivno ne može promeniti svoj status još niz godina. Tačno.

Ali...
Ne treba zaboraviti na tužan primer Knez Mihailove ulice koja je, menjajući svoj status, bila određena za sadržaje kakvi na njenom prostoru nisu postojali ni u zametku, i koja je, danas, zahvaljujući tome, potpuno izvan svakog sadržaja, slepo crevce. Možda će kafići izvaditi stvar. I hoće.

S druge strane, poznato je kako je Karađorđeva ulica jedna od najružnijih prometnica grada kojom se, kroz blato i bare, rupe i zakrpe, kotrlja sve ono što je još preostalo od pustog turskog. Živeti u Karađorđevoj ulici isto je što i živeti na robiji, pod uslovom da zamislite mučionicu koja neumitno propada i koju su čak i otmeniji pacovi davno napustili. Ukratko, Karađorđeva ulica je kloaka grada gde mogu da vas prikolju u svako doba noći, danju još lakše, i haraju svakovrsne polne boleštine. Tačno.

Ali...
Samo krajnje nerazuman odnos prema gradu (čitaj: mržnja) ne vidi da je Karađorđeva ulica, sada samo dno Beograda, njegova rugoba pred licem sveta, podzemlje i deveti krug, istovremeno i njegova potencijalno najlepša avenija jer se u njoj, i oko nje, nalazi bar desetak epohalnih građevina i bar još par tuceta dokaza da je ovaj kraj možda jedini singidunumski kvart kojim se Beograd uključuje u graditeljske tradicije evropskih gradova i njihove arhitekture. Treba li bolji dokaz za to od zgrade „Zanatske zadruge”. Ipak, pomenimo još i hotel „Bristol” i čitav blok oko njega, podnožje mosta iz Brankove ulice, te, na drugoj strani, zgrade od broja 41 na savskom pristaništu do onih na uglovima Zagrebačke i Kameničke ulice, gde je u jednoj kupoli svojevremeno stanovao slikar Ljuba Popović, i dalje, niz čvrstih, lepih građevina u tim i drugim poprečnim ulicama prema Ulici Gavrila Principa. Da i ne govorimo o stepenicama koje Karađorđevu povezuju sa Kalemegdanom i Pariskom ulicom, i preko Kosmajske sa Kosančićevim vencem, glavnim istorijskim jezgrima grada, takođe prepuštenim neumitnom propadanju.

Ovim, naravno, ne otkrivamo arhitektonsku Ameriku, niti naš apel predstavlja nešto apsolutno novo pošto je rekonstrukcija Karađorđeve ulice verovatno obuhvaćena projektom o silasku grada na obale reka. Ali, pošto smo mi protiv tog projekta, i protiv svakog projekta koji se ne zasniva na moratoriju zatečenog urbanističkog stanja, dakle protiv svakog radikalnog preuređenja rušenjem i malourbanističkom kozmetikom novodobijenih poljana, smatramo da ništa ne stoji na putu da se već sada, odmah, pristupi revitalizaciji ovog dragocenog gradskog jezgra. Bitni preduslovi su tu: skori završetak autoputa kroz Beograd i predvidljiva selidba autobuske stanice, te, zatim, rešenje novog železničkog čvora zavođenjem gradskog samodoprinosa, učiniće da tranzitni promet u Karađorđevoj ulici bude sveden na razumnu meru haosa.

Projekt pravog preuređenja ove, kao i svake druge ulice, ne zahteva u prvom trenutku neke radikalnije zahvate u postojeći gradski život i njegove uslovnosti. Nikakva pešačka zona. Nikakve oaze rekreacije. Naprotiv. Treba poći obrnutim redom. Na primer, učiniti hotel „Bristol” ugostiteljskim uzorom. Ili, povećati do nerazumne granice gradske takse na prodajni prostor za kuglagere, štavljene kože, vasionske brodove u neispravnom stanju, staro gvožđe, linoleume, eksplozive i otrove, prljavu vodu i sve što se u ovom trenutku inače prodaje u Karađorđevoj ulici, a smanjiti namete i garantovati posebnu zaštitu za sve delatnosti iz tzv. male privrede. Terati prostitutke na stalne lekarske preglede i posete frizeru.

Zatim, omogućiti realizaciju projekta grupe mlađih pozorišnih radnika (i Bogdana Bogdanovića, gradonačelnika) koji, u nameri da srpski teatar vrate na mesto njegovog istorijskog postanka, žele da preurede jedan od magacina na savskoj obali, kako se to inače radi u Njujorku i drugde, gde istrošeni industrijski i privredni objekti služe sve više kulturnim sadržajima. Isto tako, podržati staru inicijativu da se jednom od beogradskih umetničkih fakulteta (muzičkom, za primenjene umetnosti) ustupi zgrada „Zanatske zadruge”. Usloviti finansiranje Bitefa i sličnih manifestacija njihovom obavezom da se sve priredbe koje zahtevaju posebne ambijente održavaju u objektima u blizini ove ulice. Podržavati preseljenje grafičke industrije, njenih malih i srednjih kapaciteta zapravo, u taj deo grada, otvoriti knjižare u Ulici Kraljevića Marka. Vršiti stalnu turističku propagandu tramvajske linije „broj dva” koja prolazi kroz Karađorđevu ulicu i koja je, poznato je, jedan od najlepših beogradskih malih mitova za svakidašnju upotrebu i lično sećanje. Zahtevati da svetski cirkusi koji posećuju Beograd razapinju svoje šatre na onim kalemegdanskim poljanama koje su najbliže Karađorđevoj. Obnoviti prostor ispod mosta i oživeti ga kioscima (ali ne onim plastičnim arhitekte Saše Mehtiga jer, za beogradske uslove, skupljaju previše štroke). Naći prostor za bioskop (možda magacin „Tehnohemije”, preko puta „Zanatske zadruge”). Pomno održavati higijenu svih stepeništa iz Karađorđeve ulice prema Kosančićevom vencu i Pariskoj. Koncentrisati filmske kuće i filmsku tehniku u Zadarskoj ulici jer se tu najčešće snima. Sačekati završetak železničkog čvora i tada, takođe na principu gradskog samodoprinosa, pristupiti detaljnom oživljavanju fasada. Staru stanicu ne rušiti (blagi bogo, pa valjda nismo toliko blesavi!), već je pretvoriti u tehnički muzej. Iskoristiti koloseke i otvoriti železničku prugu do Sajma i Ade Ciganlije. Zasaditi drvored od Kameničke do Ulice Kraljevića Marka. I tako dalje. Ukratko, voleti Karađorđevu ulicu na takav način da se dokaže kako nismo od juče i kako ne nameravamo da ovde ostanemo samo do sutra. A reke? Reke služe da voda teče. Neka ih.
Bogdan Tirnanić
 
Grad nije ruzan, on ima svoju pricu. Grad je ruzan kada nema pricu. Amfiteatar je blago i karakter Beograda.
Kad mu izbrisete slojeve i unistite amfiteatar on postaje - nista.

Sta je ruzno ili nije ruzno zaista je do posmatraca. Vecini ljudi su lepe nove stvari koje su pripremljene za trosenje. To je deo ljudskog instinkta kao potrosaca. Sjajnije i nove stvari privlace najveci deo ljudi. To prodavci znaju i pakuju sr**a u svetlucave omote. Ipak kao i u supermarketu najveci deo ljudi ne moze da kupi taj svetlucavi proizvod, njih ispunjava potencijalna mogucnost kupovine. Drugi deo price je da se lici na nesto sto objektivno nismo jer nismo na istom materijalnom i tehnoloskom nivou. Mi nemamo para da napravimo, odrzavamo, platimo realnu cenu koriscanja svetlucavih zgrada.

I ako velika svetlucava zgrada nije tvoja, niti je ti koristis, ti se osecas ponosno i jako, kao gradjanin potrosackog sveta, Ili gradjanin imperije. To je sustina Vucicevog napora da napravi kulu. Nesto slicno kao Skopje 2014. On koristi najnize u vecini ljudi da bi dobio gorivo za vladanje. Koliko je to stetno ne da se opisati- i za ljude i za urbanu sredinu, i od ljudi i od urbane sredini napravis monstrume.
 
Izvinjavam se na off-u, ali samo da odgovorim na navode spatiotecte-a i Delije.

Što se tiče finansiranja, na to pitanje sam već odgovorio, ali evo opet.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd se finansira donacijama članova inicijative (što su pojedinci i organizacije).
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd nije registovana niti ima formalizovane okvire, više je ad hok odgovor na ludilo oko "Beograda na vodi".

Ne znam samo odakle želja da se toliko uđe u moj lični finansijski izveštaj, nije valjda ideal da idemo po forumu i pitamo odakle nekome pare za nešto... Ali ajde nemam šta da krijem.
Što se tiče pitanja finasiranja (valjda organizacije u kojoj radim - "ministarstvo prostora") ne dobijamo pare od EU, niti smo ikad tražili novac od njih.

Oglašavao sam se na raznim temama i raznim prilikama.
Ovde pišem ono što je vezano za konkretnu temu Savskog amfiteatra.
U poslednje vreme nemam puno vremena za druge stvari, ali aktivno pratim forum i dolazim na okupljanja kad stignem. :)

I da, što se tiče Briselskog sporazuma, nisam pravio "protest" zato što se ne bavim tom temom.
Tako isto možete reći, pa što se niste oglasili povodom ovoga ili onoga, nije baš realno, ne?
Hvala što očekujete i to, ali može i neko drugi da pokrene inicijativu. :)
 
po pitanju ruznoce slazem se sa svime sto je napisao stf, pa da ne ponavljam.

ono sto bih dodao je da kad neko od nas kaze nesto negativno o nasem gradu, drzavi ili narodu ne znaci automatski da smo strani placenici i domaci izdajnici ili stranacki botobi. to samo znaci da smatramo da cemo kroz samokritiku i usavrsavanje mnooooogo pre postati bolji nego u uljuljkivanju u snove o sopstenim vrlinama i posebnostima, od kojih su mnoge neosporne
 
@badman
Evo i ja se zahvaljujem takodje na odgovoru.
Bar je sad jasnije, ako je tako kako kazes da vas niko ne placa da vrsite akcije destabilizacije onda je ok.
 
spatiotecte":3eb4q6sw je napisao(la):
@badman
Evo i ja se zahvaljujem takodje na odgovoru.
Bar je sad jasnije, ako je tako kako kazes da vas niko ne placa da vrsite akcije destabilizacije onda je ok.

Bas me zanima pojasnjenje ove upakovane konstatacije uz zahvalnost za odgovor koji si dobio od badmana.
 
razgradjevinar":m1hd30fi je napisao(la):
ono sto bih dodao je da kad neko od nas kaze nesto negativno o nasem gradu, drzavi ili narodu ne znaci automatski da smo strani placenici i domaci izdajnici ili stranacki botobi. to samo znaci da smatramo da cemo kroz samokritiku i usavrsavanje mnooooogo pre postati bolji nego u uljuljkivanju u snove o sopstenim vrlinama i posebnostima, od kojih su mnoge neosporne

Mora da se salis! Gdje ti tu vidis samokritiku? Samokritika je kad iznos kritiku na SVOJ racun a ne na racun "grada, drzave ili naroda" ...kako si napisao.
 
Vrh