Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Ako sam dobro razumeo ugovor nije ni potpisan sa "drugom stranom". Ako je tako rekao bih da steta pravno imovinska jos nije nacinjena i da ima vremena da se stvari preispitaju pre svega pravno imovinski.

Urbanisticki se stvari daju resiti vremenom posto je evidentno da se projekat nece u celosti graditi pa bi i steta sa par objekata bila svedena na neku manju meru a nadam se ni toliko.
 
Da, nikakav ugovor sa investitorom nije potpisan. U Agenciji za privredne registre postoje registrovano je preduzeće "Beograd na vodi" u stoprocentnom vlasništvu Vlade Republike Srbije, i preduzeće "Eagle Hills" koje je u vlasništvu "Eagle Hills Properties" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ranije je najavljivano da će biti osnovano zajedničko preduzeće Srbije i "Eagle Hillsa". Ne znamo da li to podrazumeva osnivanje novog preduzeća (npr. "Belgrade Waterfront") u kojem će članovi biti "Beograd na vodi" i "Eagle Hills" u srazmeri koja bi bila definisana ugovorm ili bi npr. "Eagle Hills" dobio određeni deo vlasništva u već postojećem preduzeću "Beograd na vodi".

Vladine institucije su trenutno vrlo zatvorene za odgovore na ova pitanja i zvanično se može dobiti samo komentar da se "sve odvija prema planu", nezvanično se dobija informacija da će "sve biti poznato kada se otvori promotivni štand". Moguće je da za tada pripremaju potpisivanje ugovora i promociju detalja prve faze, ali to trenutno možemo samo da nagađamo.
 
Igor":35hqlpni je napisao(la):
Ako sam dobro razumeo ugovor nije ni potpisan sa "drugom stranom". Ako je tako rekao bih da steta pravno imovinska jos nije nacinjena i da ima vremena da se stvari preispitaju pre svega pravno imovinski.

Urbanisticki se stvari daju resiti vremenom posto je evidentno da se projekat nece u celosti graditi pa bi i steta sa par objekata bila svedena na neku manju meru a nadam se ni toliko.

Nažalost eventualna šteta uopšte nije proporcionalna procentu izgrađenih objekata. Potpuno suprotno od toga. Prvi veći objekat će trajno fiksirati možda i 80% infrastrukturnih odluka. Time je najveći deo štete već napravljen iako je izgrađen samo jedan objekat, odnosno maltene beznačajan procenat svih predviđenih.

Neka to naprimer bude veliki tržno-zabavni centar zato što su poslovni model i isplativost tu najočigledniji (ili hotel, svejedno). Već za njega mora nekuda da se sprovede kanalizacija, vodovod, gasovod, struja, toplovod, telekomunikacije itd. To znači da trase svakog od ovih vodova moraju da idu do neke lokalne crpne ili razvodne stanice unutar teritorije BNVa. Čak i da takva crpna stanica nije potrebna za samo jedan objekat, svejedno trase cevovoda ili kablova moraju da vode do mesta gde će se ona ili one kasnije podići. Ovim su već za prvu zgradu trajno definisane i lokacije velikog broja razvodnih postrojenja i sve trase koje vode do njih i od njih. Što onda znači i trase ulica. Trasama ulica se fiksiraju i saobraćajna rešenja, verovatno i izbor tipa i pozicije mosta. Blokovi takođe. Poseban je problem i gde staviti metro ako ne ide ispod zemlje, a ulice su već definisane, jer jedno zavisi od drugog.

Ili recimo ako se objekat napravi previše blizu vode, onda i sve buduće zgrade na obali verovatno neće biti na većoj distanci od vode, pošto je prvom zgradom već definisan raspoloživi razmak za sve javne površine na obali Save.

Eventaulno bi se kasnije mogla menjati maksimalna visina objekata po blokovima. Ali i to je sumnjivo jer su visoki objekti već predviđeni za blokove pored Save. Sve sledeće zgrade koje su dublje postavljene, teško da će biti manje od visine one koja je prva i bliže Savi od njih. I zbog pogleda i zbog poslepodnevnog Sunca. Tako da je i to fiksirano prvom zgradom.

Veoma je teško setiti se iole većeg broja bitnih urbanističkih parametara koji se uopšte mogu menjati pošto se napravi prva zgrada većih razmera. Tako da će najveći deo štete biti napravljen odmah, pa nemamo taj luksuz da projekat ispravljamo "kasnije".
 
Ok slazem se vecinom ali zar skoro nismo odokativno odmeravali dali deo postojece infrastrukture moze da se iskoristi bez investicija u glavne pravce koji bi vecinom definisali postavku pre svega primarne ulicne mreze
 
40.000 parking mesta?!?!


Pa kolko je tu planirano stambenih jedinica/poslovnog prostora.
 
Igor":2grbp34y je napisao(la):
Ok slazem se vecinom ali zar skoro nismo odokativno odmeravali dali deo postojece infrastrukture moze da se iskoristi bez investicija u glavne pravce koji bi vecinom definisali postavku pre svega primarne ulicne mreze

Znam, to sam predlagao kao nešto što se mora analizirati da li je moguće. Rekao sam sledeće. Ako prve zgrade nisu preterano zahtevne, možda je dovoljno u početku izbeći gradnju novih razvodnih postojenja, a cevovode i kablove u njihovom konačnom preseku i po konačnim trasama položiti samo unutar teritorije projekta BNV, a odmah izvan njega ih priključiti na postojeće, okolne instalacije. Ali to je sasvim druga tema i nema veze sa ovim. Ako se to i može tako izvesti, to samo smanjuje početno ulaganje (jer smo o tome tada pričali), ali se trase instalacija unutar BNVa i dalje moraju znati, a cevi i instalacije unutar BNVa odmah sprovesti baš po njima. Ušteda je što se

(1) izvan BNVa ne moraju kroz urbane delove grada odmah vući nastavci ovih instalacija, naprimer preko mosta ka Novom Beogradu, do toplana, kroz Stari Grad do interceptora na Dunavu, do udaljenih trafo stanica, itd, zatim

(2) što se tada unutar BNVa možda ne moraju odmah praviti razvodne stanice (ali cevi ili kablovi svejedno odmah moraju da prođu kroz lokaciju gde će one kasnije biti izgrađene)

(3) što se odmah ne moraju izmeštati svi postojeći objekti unutar BNVa

Tako da su ova dva pitanja sasvim nezavisna. Ako je ovo moguće, onda je moguće i fazno izmeštanje postojeće infrastrukture, i fazna gradnja nove, a onda možda i njeno postepeno samofinansiranje prihodima od prodaje (jer se infrastuktura tada ne radi sva odjednom). Nažalost, gradnja prve veće zgrade i dalje definiše TRASE SVIH glavnih instalacija i lokacije SVIH njihovih glavnih pomoćnih objekata unutar zemljišta BNVa (jedino što će neke od njih biti bilo građene, bilo proširivane kasnije), zatim većine ulica, i svega ostalog što sam maločas spomenuo. Jedno se dakle odnosi samo na dinamiku gradnje i dinamiku potrebe za kapitalom, a drugo na lokacije, dimenzije i druge urbanističke karakteristike onog dela zamišljenog konačnog stanja koje je na bilo koji način zavisno od prve zgrade. Njena gradnja i dalje definiše šta će unutar zemljišta koje zauzima projekat BNV biti na kraju potrebno i gde, ovako jedino imamo više slobode kada ćemo šta od toga graditi. Glavni kablovi i cevovodi moraju biti postavljeni odmah (jer već prva zgrada koristi baš njih), a razvodne, crpne, pumpne i trafo stanice na njihovim čvorištima možda ne moraju (jer još nije potreban pun kapacitet).
 
MilisaV":hap16gke je napisao(la):
40.000 parking mesta?!?!


Pa kolko je tu planirano stambenih jedinica/poslovnog prostora.

Po SF varijanti oko 6.000 stanova prosečne vrednosti pola miliona evra i oko 14.000 kancelarija (predpostavimo da je 3-4 u jednoj kancelariji to bi bilo preko 50.000 zaposlenih ,ceo Airport ima manje od 4.000).

Što se tiče ugovora prošlog proleća se Karlovčan "izlanuo" da je ugovor spreman i da je potrebno da se parafira,nešto ga dugo "parafiraju" :roll:
 
Što se tiče infrastrukture (vodovod,kanalizacija,toplovod,gasovod,struja) postavljao sam ranije na temi šta je potrebno da se odradi po nacrtu plana:
viewtopic.php?f=21&t=197&start=6550
S obzirom da bi se u prvoj fazi radio šoping-centar (oko 15% veći od TC ušće),najveća kula u regionu i nekoliko zgrada koje bi opsluživale veliki broj ljudi koje bi trebale da "sjašte i bljašte 24h dnevno",da posetiocima i stanarima po pitanju toplote bude maksimalno komforno,kao brojne zelene površine koje se moraju besprekorno održavati teško da bi moglo da se odradi bilo kakvo "budženje već postojećeg.

Za početak bi trebalo da se odradi jedna trafo stanica jer ćemo imati sigurno "gutače struje",vodovod proširenje postojeće mreže,kanalizacija (pod obavezno uraditi interceptor,pa dalje vezu sa BNV,investicija oko interceptora bi bila oko 3 milijarde RSD),proširenje gasovodne i toplovodne mreže.

Što se saobraćajnica tiče trebalo bi se za početak odraditi proširenje Savske,produžetak Višegradske ka kuli,kao i proširenje B.Krsmanovića u visoko kapacitetnu saobraćajniciu veza sa Karadjordjevom i nastavak ka novoj i glavnoj saobraćajnici Savski Bulevar koja bi išla ka kuli.Potebno je uraditi i nekoliko manjih saobraćajnica za početak.Sve ulične saobraćajnice su već definisane nacrtom plana (koji sa ovde postavio da imamo za dokumentaciju).

Takodje postoji i nacrt tih saobraćajnica (radi se o velikom dokumentu veličine oko 40MB, pa bih zamolio da neko od forumaša koji je vičniji kompu od mene podeli dokument u nekoliko delova komprimuje fotke i takve postavi kako bi mogli lakše da analiziramo :) )

Deo iz nacrta plana koji se odnosi na saobraćajnice:

"Основна улога система примарне и секундарне уличне мреже је да повеже уличну мрежу у оквиру
границе Плана са уличном мрежом ширег простора и омогући непосредни приступ наменама које
су планиране уз саобраћајнице тих рангова.

Приступ планском подручју планира се пре свега са саобраћајног правца који чине улице
Карађорђева - Савска - Булевар Војводе Мишића, са саобраћајног правца преко Старог савског
моста (преко планиране кружне раскрснице) и са моста "Газела" преко постојеће изливне рампе
ка Булевару Војводе Мишића.


Из Карађорђеве се планира приступ на две позиције од којих је једна планирана раскрсница са
пуним програмом веза с а у лицом С АО 1 у зони Економског факултета, а друга раскрсница типа
улив-излив са улицом САО 6 у зони данашње аутобуске станице БАС-а.


Из Савске улице се такође планирају две раскрснице за приступ: једна типа улив-излив са улицом
САО 14 и друга, кружна раскрсница са САО 2, на правцу Вишеградске улице.
Из Булевара Војводе Мишића планирана су два приступа: један типа улив-излив на позицији
данашњег колског приступа за комплекс Београдског сајма и други на позицији у зони данашње
раскрснице "Мостар", где се на најнижој коти ове раскрснице планира отварање једне двотрачне
једносмерне саобраћајнице за улаз и једне двотрачне једносмерне за излаз из планског подручја
уз одговарајућу реконструкцију постојеће раскрснице и семафорске сигнализације


Примарна улична мрежа
Концепт примарне уличне мреже заснива се на стратешким решењима саобраћаја из важећих
планова и резултатима саобраћајне анализе утицаја атракције и продукције садржаја у оквиру
Плана на уличну мрежу у окружењу. У функционално рангираној уличној мрежи града, улице
Карађорђева, Савска и Булевар Војводе Мишића остају у рангу примарних магистралних
саобраћајница са укупном оријентационом дужином уз границу предметне зоне од око 2.580m.
Саобраћајни правац преко моста "Газела" је део аутопутске деонице уличне мреже града, у рангу
градског аутопута (државни пут IA реда бр.1).

Саобраћајни правац Угриновачка - Булевар Михаила Пупина - Бранкова - Дечанска - Булевар
Краља Александра са "Бранковим мостом" остаје примарни магистрални правац.
Саобраћајни правац преко Старог трамвајског моста који повезује леву са десном обалом Саве
планира се као улица првог реда, као и планирани продужетак Булеварa Зорана Ђинђића од
Милентија Поповића до улице Владимира Поповића. Наиме, на позицији Старог савског моста
планирана је реализација друмско-шинског моста (уз задржавање постојеће конструкције моста)
преко реке Саве, са основном улогом повећања капацитета саобраћајница за повезивање
сремског и шумадијског дела града, као и увођења саобраћајних токова у простор у обухвату
границе Плана.

Улица Владимира Поповића, као кичма саобраћајног система простора у обухвату Плана на левој
обали реке Саве, у функционално рангираној уличној мрежи града задржава се у рангу улице I
реда.

Средишњим делом планског подручја на десној обали, планирана је централна, високо
капацитетна саобраћајница САО 1 (Савски булевар) која се планира као део примарне мреже и то
као улица првог реда.


Све остале саобраћајнице у оквиру планиране уличне мреже су део секундарне мреже, са
основном улогом функционалног повезивања и опслуживања појединачних локација.
Карађорђева улица се планира са променљивом ширином регулације. Од северне границе Плана
до раскрснице испред зграде Београдске задруге регулација садржи трамвајску баштицу ширине
7.3m, коловоз од 3.5m за једносмерни режим саобраћаја и обостране тротоаре променљиве
ширине од 1.6m до 1.8m са једне, односно од 1.5m до 2.2m са друге, западне стране улице. Код
објекта са кућним бројем 49-51 планира се додатна саобраћајна трака ширине 3m за десна
скретања. Од раскрснице испред зграде Београдске задруге па до Савског трга, Карађорђева
улица је двосмерна и регулација садржи два коловоза од по 5.5m, односно 6.5m (од Хотела
Бристол), т рамвајску б аштицу у с редини п роменљиве ш ирине ( од 6 .7m до 10.3m) и обостране
тротоаре променљиве ширине од 2.9m до 5.9m са једне, односно од 2.8m до 3.3m са друге,
источне стране улице.

Савска улица се планира са коловозом ширине 14m и тротоаром са источне стране променљиве
ширине од 1.5m до 5m у зони Савског трга
. Од Савског трга до Рисанске улице, регулација Савске
улице садржи д ва к оловоза о д по 7 m, озелењену трамвајску баштицу од 10m у средини,
обострано зеленило ширине 3 m са једне и 6 m с а друге, источне стране, обостране тротоаре
променљиве ширине од 3.2m до 6m са једне односно од 3.5m до 9.43m са друге, источне стране
улице. Од Рисанске улице до петље "Мостар", Савска улица у свом профилу садржи два коловоза
од по 10m, озелењену трамвајску баштицу у средини од 10m, обострано зеленило од по 3 m и
обостране тротоаре ширине 3m са једне стране и променљиве ширине од 3.9m до 4.1m са друге,
источне стране улице.

Булевар Војводе Мишића се задржава у постојећем профилу који садржи два коловоза од по
9.25m, разделно острво ширине од 1.5m, трамвајску баштицу са источне стране ширине 7.5m и
обостране тротоаре променљиве ширине. Ширина тротоара на страни објекта БИГЗ-а износи од
6.9m до 8m, а на страни зграде Фабрике хартије Милана Вапе 3m. На овој страни је планиран и
појас зеленила од 3m.

Мост "Газела" (државни пут IA реда бр.1) се задржава у постојећем стању без планираних
интервенција.
У зони моста планиран је заштитни појас и појас у коме је забрањена изградња
објеката високоградње ширине 20m. Приликом реализације саобраћајница и других саобраћајних
садржаја у зони моста потребно је извршити одговарајућу заштиту стубова моста.

Саобраћајни правац преко Старог савског моста се планира у новом п рофилу. У средини новог
профила задржава се постојећи мост ширине 10.4m за шински саобраћај, а обострано се додају,
на посебним конструкцијама, по један коловоз од 6.5m са техничком стазом од 1m на страни ка
Старом савском мосту и пешачко-бициклистичком стазом од 3m са друге стране. Овај саобраћајни
правац се на страни шумадијског дела града спушта реконструисаном навозном рампом нагибом
од 5% до планиране кружне раскрснице са САО1, САО5 и САО9, а са новобеоградске стране
постојећом нивелетом до кружне раскрснице са Владимира Поповића.

Планирана рампа нагиба 5% ка кружној раскрсници и Карађорђевој улици омогућава пролазак
планиране саобраћајнице САО 8 испод конструкције новог моста са висином слободног профила
од 5m.

Могуће је након спроведених провера и анализа (конструктивних и хидрауличких), у оквиру
дефинисане регулације планирати и нову мостовску конструкцију са истим садржајем профила.
Планирање овог саобраћајног правца са новим, већим капацитетом у складу је са потребама
планираних намена, као и закључцима Програма за урбанистички план простора Савског
амфитеатра - прва фаза1. Наиме, један од закључака Програма јесте и потреба за планирањем
додатне везе између Савског и Дунавског амфитеатра испод Теразијског гребена, која се реализује
планирањем тунела чији би улазни портал био у зони Економског фaкултета испод Каменичке
улице (наставак планиране саобраћајне везе преко Старог савског моста), а даље трасом испод
Трга Републике до излазног портала у Француској улици, у зони постојеће бензинске станице НИС-
а. Траса ове тунелске везе ће бити предмет посебног планског документа.

Имајући у виду да Стари савски мост представља значајан елемент силуете и визуелног
идентитета града, конструктивно решење реконструкције моста са елементима архитектонског
обликовања неопходно је дефинисати кроз јавни конкурс.

Улица Владимира Поповића задржава своју постојећу регулациону ширину од 83m, али се на
траси планира нова кружна раскрсница са саобраћајним правцем преко Старог савског моста, што
представља измену до сада планираног саобраћајног решења ове раскрснице
(Детаљни
урбанистички план блокова 19 и 20 у Новом Београду ("Сл. лист Града Београда", бр.5/87 и 5/89) и
Урбанистички услови за изградњу дела саобраћајнице Владимира Поповића од хотела "Хајат“ до
Булевара Николе Тесле са припадајућом инфраструктуром, бр. 350-3876/2005).

Булевара Зорана Ђинђића у продужетку од улице Милентија Поповића до улице Владимира
Поповића, планира се овим саобраћајним решењем као директна веза централних делова Новог
Београда са планираним реконструисаним Старим трамвајским мостом
. Регулациона ширина ове
саобраћајнице садржи два коловоза од по 7m, трамвајску баштицу у средини од 8m и обостране
тротоаре од по 4.5m.
Овим планским решењем се мења саобраћајно решење из Детаљног урбанистичког плана
блокова 19 и 20 у Новом Београду ("Сл. лист Града Београда", бр.5/87 и 5/89), у зони раскрсница
ул.Милентија Поповића и продужетка Бул.Зорана Ђинђића.

Саобраћајница САО 1 (Савски булевар) планира се у профилу који садржи два коловоза од по 9m,
разделно острво од 5m, обострано зеленило од по 5m и обостране тротоаре од по 3.5m. Ова
саобраћајница представља кичму уличне мреже планског подручја на коју се везују све остале
планиране улице. Њена траса се планира од трокраке раскрснице са пуним програмом веза са
Карађорђевом улицом на северу до раскрснице типа улив-излив са Булеваром Војводе Мишића
на југу простора обухваћеног Планом. Раскрницу саобраћајнице САО 1 (Савски булевар) и Булевар
Војводе Мишића у даљој техничкој разради додатно преиспитати са аспекта типа везе (пун
програм или улив-излив) у сарадњи са Секретаријатом за саобраћај. Укупне дужина планиране
саобраћајнице је око 2.000m. На траси ове саобраћајнице су планиране следеће раскрснице:
- кружна, са саобраћајним правцем преко Старог трамвајског моста и улицама САО 5 и САО
9;
- четворокрака, са пуним програмом веза са улицама САО 4, САО 7, САО 3 и САО 2;
- кружна, са саобраћајницом САО 6;
- раскрснице типа улив-излив са улицама САО 10, САО 11 и САО 13;
- раскрсница типа улив-излив и омогућеним левим скретањем из САО 1 са улицом САО 12.


Остале планиране саобраћајнице припадају секундарној уличној мрежи и служе за приступ
конкретним садржајима унутар блокова.

Секундарна улична мрежа
Решење саобраћајних површина секундарне уличне мреже у оквиру границе Плана заснива се на
принципу функционалног повезивања и опслуживања свих садржаја и блокова.

1. Програм за урбанистички план простора Савског амфитеатра - прва фаза (Анализа развојних могућности подручја савског амфитеатра

На правцу северозапад - југиосток планирано је више саобраћајница са основном улогом вођења
саобраћајних токова ка обали реке Саве: САО 4, САО 7, САО 3 и САО 2. Нешто значајнију улогу са
аспекта позиције у простору и тачака које повезује има саобраћајница САО 2 на правцу
Вишеградска улица - обала реке Саве у зони будућег високог објекта, куле Београд и она је
планирана са профилом који садржи два коловоза од по 9 m, разделно острво од 5m, обострано
зеленило од по 5m и обостране пешачке стазе од по 3.5m.


Значајно је истаћи и планиране саобраћајнице САО 1 1 и С АО 1 2, које омогућавају приступ
предметној зони из постојећег чвора "Мостар". Ове саобраћајнице секундарне мреже су
планиране као једносмерне и са профилом који садржи коловоз од 7m, једностране тротоаре од
2m, односно 3m и једностране банкине од 1m према стубовима моста "Газела". Приликом
реализације поменутих саобраћајница и других саобраћајних садржаја потребно је извршити
прописану заштиту стубова моста "Газела".


У нивелационом погледу предложено решење саобраћајница прилагођено је постојећем стању на
терену на потезима који пролазе поред објеката који се Планом задржавају уз улице Карађорђеву,
Савску и Булевар Војводе Мишића. Нове саобраћајнице се са једне стране прилагођавају
нивелацији постојеће саобраћајне мреже у коју се укључују и са друге стране планираним котама
одбране од поплава (горња кота обалоутврде).
Нивелационе коте у одговарајућим графичким прилозима су дате оријентационо и могу се
преиспитати и кориговати кроз израду техничке документације.
У зони Савамале, улице Мостарска, Зворничка, Травничка и делови улица Браће Крсмановић и
Хаџи Николе Живковића, планиране су као колско - пешачке улице.
"

p.s.izvinjavam se na opširnijem postu,bolje je da imamo ovde u dokumentaciji nego da se stalno vraćamo na nacrt plana.
 
Saopštenje AAS-a preneto u Politici

Академија архитектуре Србије: Обуставити „Београд на води”
Пројекат и начин његовог спровођења обилују низом законских прекршаја, а све у интересу приватног инвеститора, наводи се у декларацији овог удружења


Академија архитектуре Србије (АСА) затражила је јуче од извршних власти Србије и Београда да хитно обуставе пројекат „Београд на води”. Просторни план који треба да буде основ реализације стамбено-пословног комплекса од 1,8 милиона квадрата, оцењују архитекте, легализоваће највећу дивљу градњу на свету. Пројекат и начин његовог спровођења обилују низом законских прекршаја, а све у интересу приватног инвеститора и наводно исплативог економског подухвата, наводи се у декларацији коју је једногласно усвојило најрепрезентативније удружења архитектонске струке у Србији.

АСА истиче да је понижавајуће да макета, којој се не знају ни аутор, ни порекло, буде уместо урбанистичког плана главна матрица разраде просторног плана за највреднији део града.

Посебну пажњу у декларацији архитекте су посветиле техничким и финансијским аспектима пројекта, нагласивши да су за реализацију „Београда на води” потребна огромна средства, дуги рокови и логика да се инфраструктура не може заснивати парцијално за поједине локације.

Укупна вредност инфраструктурног опремања земљишта барем двоструко надилази максималну суму инвестирања у грађевине, па се поставља питање ко је омогућио партнеру из Емирата да доноси суверене одлуке, при томе улажући засад само у козметичке захвате – оцењује АСА.

Архитекте наводе да су железничко-друмски мост код Винче, завршетак железничке станице „Прокоп” и нова аутобуска станица део обавезног улагања у „Београд на води”, због чега питају када су цене и рокови за то предочени јавности Србије.

Елитно струковно удружење

Академија архитектуре Србије основана је пре 20 година и важи за елитно струковно удружење. На њеном челу је архитекта Михајло Митровић, има 40 чланова, од којих је 17 професора универзитета. Они су протеклих шест деценија планирали, пројектовали и градили у Београду, Србији и широм света.

izvor: Politika, 7.feb.
 
mekbejn":2ruc5ea7 je napisao(la):
Mislim da u novijim gradnjama podzemna garaža ima tu funkciju skloništa.
Neka me neko ispravi ako grešim.
Па не могу подземне гараже да имају и намену склоништа (атомског).
У склоништима су постављени кревети (углавном двоспратни) са душецима и ћебадима, одвојене просторије за чување воде у великим бурадима, мокри чворови, приручне кухиње, алат са песком, вентилациони водови, помоћни излаз, главни улаз мора (треба) да има дебела метална врата и из тог улаза се улази у, као неко предсобље, које опет има улазна метална врата. После се улази у све остале просторије које су међусобно одвојене дебелим бетонским зидовима.
Ово кажем (пишем) јер је тако у атомском склоништу у мојој згради.
Како подземна гаража може да има намену склониште ! Којом брзином би требали прво да се извезу сви аутомобили из гараже, па онда да се убаце кревети и остала потребна опрема, које подземне гараже немају.
 
Na banovom brdu se iz garaze ulazi u atomsko sloniste i ima ogromna metalan vrata recimo .Znam da pojedine skole imaju sklonista
 
Je li neko moze da iskopa nesto o seikovom projektu u Astani tamo su ga provalili i idustali od prijekta navodno je dosta licilo na bgh20
 
Veliki vodja naroda i narodnosti seik Alek Marsall izjavio je danas da je na prostoru gde će se graditi "Beograd na vodi" već uklonjeno " 77-78 odsto objekata" this 77-78 posto je dokaz kolko u detalje manipulise.
 
Zuma":2wzdlka6 je napisao(la):
Ovako oštar i upozoravajući tekst se do sada nigde nije pojavio. Ovo je link na kompletan dokument Akademije arhitekture Srbije na njihovom sajtu.

http://aas.org.rs/wp-content/uploads/20 ... -2015..pdf

Текст поставља разумна питања али морам да се осврнем да овако битна иснтитуција која ради критички јавни документ једног битног политичког пројекта ни у једној јединој реченици није поменула најбитнији недостатак и највећи аргумент за сваку даљу критику - метро!

Велики пропуст за тако битну институцију. Неопростив.
 
I naravno kao politički projekat ovo se sada svodi na izborne poene. Kao i masa drugih započetih ili nikada započetih projekata. Taman će za sledeće izbore da dovuče par bagera, održi govor, a masa pada u trans. Za to vreme restoran i dalje radi jer je to privremeni objekat stogodišnjeg trajanja, a ne do jula 2015.
 
@stf pominje se saobracaj kao celina. Mislim da je to u redu.
 
vladimir79":11g6teda je napisao(la):
...Taman će za sledeće izbore da dovuče par bagera, održi govor, a masa pada u trans...

Ne znam koliko "masa pada u trans" kada je u pitanju ovaj "projekat".
Ja sudim po svom dedi - on gleda TV i čita Politiku, ne prati internet, meni stalno zamera kako uvek imam kisele kritike na račun vlasti bez argumenata, tipa: "a odakle ti to, ja to nisam čuo". Tako je bilo za sve vlasti do sada.

E, a on sam kaže: "ja ne razumem ovaj Beograd na vodi, gde je tu interes, kako oni to misle?"

SNS botovi nisu javnost. Oni su samo simulacija javnosti, onakve kakva je potrebna Vučiću.
 
Šta god uradili kako se budu bližili izbori tako će da aktiviraju zarasla gradilišta. Imam osećaj da će dovući i u Blok 39 za Centar za promociju nauke.

Uostalom odavno su počeli sa promocijom ovog fantoma da će izgradnja uposliti Srbiju. To što građevinci rade, a nisu plaćeni na drugim projektima,
nije važno. Ovde će biti, pa će i ostatku Srbije biti lepo. I eto nirvane.
Imam osećaj da će za tri meseca demagogija i bajke da krenu nekim drugim tokom.
 
Meni se ovde nameću 2 pitanja:

1.Koliko je vremena potrebno da se investicija(tržni centar, kula- hotel+luksuzni stanovi) od milijardu evra isplati ?
2.Nešto mi se mnogo "uklapa" onaj Arapski zajam (pozajmica) u ovu investiciju?
 
Vrh