Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Noletova slika je sa njihove Fejsbuk stranice. Verovatno plaćena promocija kao što to rade i svi ostali teniseri. To samo govori o sumama novca koje su ovde u opticaju. Ali tu se krije i još jedan zanimljiv detalj. Obratite pažnju na Facebook review, broj zvezdica, njihovu raspodelu i broj ljudi koji su ih dodelili :)

zkhkq9.jpg


http://www.facebook.com/pages/Savanova/418541258299053
http://www.facebook.com/pages/Savanova/ ... sk=reviews
 
Do koje mere treba mrzeti nesto da das losu ocenu necemu gde nisi ni bio? Sta je sa ljudima zar su toliko ocajni?
 
Izgleda da nam se prikljucio vlasnik ili upravnik privremenog standa kafane
 
max, ovo nije forum o kafanama ili gde je bolji espreso, ovde se diskutuje o nekim drugim stvarima, trebalo bi da toliko mozes da shvatis. probaj da preformulises svoje pitanje - sta je to sa ljudima, zar su toliko ocajni pa da obicnu kafanu ne mogu da otvore na posten i normalan nacin? na ovom forumu bi ljudi manje vise isto reagovali da se ovako i na ovaj nacin izgradi bolnica a ne kafic.

ne boj se, niko vas ne mrzi, samo vas se plasimo
 
Nije ovde sporan "izgled" kafane (koja bdw sasvim pristojno izgleda ) nego prenamena objekta, izgradnja kafane a bio je planiran štand (sa sve gradjevinskom tablom),privremena dozvola koja se može produžavati uz saglasnost gradskih vlasti,izgradnja objekta na travnatoj površini,vlasništvo (pojedinac, donacija od Arapa) itd.
I komentari sa FCB-a su baš u vezi ovih "spornih" pitanja, a ne "izgleda same kafane".
 
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/ ... om.lt.html

INTERVJU: Ljubomir Simović, pesnik i dramski pisac
Mnogo je žaba pred potkivačnicom

...............................

Svedoci smo čestih opaski na račun Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji ste redovni član. Zašto su akademici zaćutali?

A da li vi i ja sad ćutimo ili razgovaramo?

Naravno, znam za te „opaske” na račun Akademije. Građani od Srpske akademije nauka i umetnosti ponekad očekuju da bude prisutnija u političkom životu, i zameraju joj što ne radi ono što i nije njen zadatak i posao, što se ne ponaša kao politički arbitar, i kao politička institucija. Ako bi se tako ponašala, Akademija bi došla u opasnost da bude uvučena u stranačke svađe i borbe, da u tim borbama izgubi svoju samosvojnost i svoj identitet, i da se htela ne htela pretvori u servis vlasti, ili još gope u servis neke stranke.

To što se SANU, kao institucija, ne bavi politikom, ne znači da se ne brine o zaštiti nacionalnih interesa. A nacionalni interes se ne iskazuje, i ne brani, samo u sferi politike. Akademija se tim problemima bavi u okviru svojih naučnih, pa ako hoćete i umetničkih kompetencija, i njima se bavi dugoročno, a ne po diktatu dnevne i stranačke politike. Od mnoštva primera, naveo bih vam samo jedan od najnovijih. Inicijalni odbor za arhitekturu i urbanizam Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU stavio je na uvid javnosti svoje „Primedbe i sugestije” koje se odnose na projekat „Beograd na vodi”. Te primedbe, zasnovane na najozbiljnijim stručnim analizama i argumentima, dovode u pitanje taj megalomanski čardak ni na nebu ni na zemlji, koji preti da uništi identitet Beograda. Jeste li negde čuli da se vlast zainteresovala za taj dokument? Da ga je uzela u obzir? Ili da je bar čula za njega?
...........
 
Relja nek ti neko javi da je Tito umro pre 40 godina ,to znaci da vise ne postoji samoupravni socijalizam kao sto propagira ovaj iz SANU. .Sto se tice SANU nikoga uopse ni ne zanima sta oni pricaju oko BNV posto je to izbor investitora u ovom slucaju Arapa i Vlade Srbije .Ako imaju para ,posto je skinuta odredba o visina grada u Beogradu oni mogu da izpred skupstine dignu zgradu od 300m.
Sto se tice SANU ja ne znam zasto neko obraca paznju na njih posto oni nikakve veze nemaju sa gradjom.
 
Simba, hajde razmisli dva puta pre nego što komentarišeš nešto što ne razumeš i tri puta pre nego počneš da pričaš u tuđe ime.
Očigledno da ne znaš ko je "ovaj iz SANU", što je tvoja sramota.
A što se Tita tiče - sećam se, čuo sam kada je bilo TV.
 
Ja sam ti samo rekao da nevidim zasto se neko bavi nekim nevaznim temama kao sto je ova oko ovoga.
 
Ne, ti si napisao nešto drugo, kao što se i može pročitati u prethodnoj poruci.
 
simba222":267ft65x je napisao(la):
Ako imaju para ,posto je skinuta odredba o visina grada u Beogradu oni mogu da izpred skupstine dignu zgradu od 300m.

Благо теби; мада, бар се не кријеш иза лажних аватара.
 
Ako uopšte ima takvih koji ne znaju, u šta sumnjam, ali za svaki slučaj:

U zapadnoj kulturnoj tradiciji Akademija Nauka je na vrhu hijerahije znanja jedne države. Ovde se pod naukama podrazumevaju nauke u starom smislu te reči, dakle sve discipline. Već po samoj prirodi stvari, kad imate vrhunski skup ljudi tako velikog i raznovrsnog, međusobno dopunjujućeg znanja i iskustva, ne može ni postojati niko ko je iznad njih, neko ko umesto njih može da odredi šta jeste ili nije važno, pa dakle i šta jeste ili nije njihov domen delovanja. Iako se u praksi retko dešava, u principu to može biti bilo šta. Oni zato imaju autonomiju, pa se bave onim čime oni sami misle da treba da se bave, i u razvijenim državama apsolutno nikome normalnom ne pada na pamet da im to pravo ospori (naravno, u okviru raspoloživih sredstava), a pogotovo da potpuno ignoriše šta jedan takav skup misli da je bitno reći. Njihove preporuke zato nisu obavezne, ali je apsolutno neophodno da ih svi dobro čuju i pažljivo saslušaju. Zbog toga je bilo kakva cenzura, a pogotovo opšta cenzura saopštenja iz nacionalne Akademije Nauka apsolutno dno dna, najniže što jedna država koja drži do znanja može da padne.
 
Zbog pojedinaca i politicarenja u prethodnim godinama, institucija kao sto je SANU je izgubila na znacaju koju bi trebalo da posaeduje, medjutim i bez obzira na to treba se cuti njihovo misljenje, kao uostalom i misljenje svakoga ko zeli da ga iznese. Njihovo misljenje ima i odredjenu tezinu koju su utemeljeno obrazlozili u prilozenom dokumentu.
Ne vidim sta je tu lose. Cak su mnogim primedbama uboli u srz, a meni licno se dopada najvise tacka 2.2
 
Zuma":3r6a5tdo je napisao(la):
Ako uopšte ima takvih koji ne znaju, u šta sumnjam, ali za svaki slučaj:

U zapadnoj kulturnoj tradiciji Akademija Nauka je na vrhu hijerahije znanja jedne države. Ovde se pod naukama podrazumevaju nauke u starom smislu te reči, dakle sve discipline. Već po samoj prirodi stvari, kad imate vrhunski skup ljudi tako velikog i raznovrsnog, međusobno dopunjujućeg znanja i iskustva, ne može ni postojati niko ko je iznad njih, neko ko umesto njih može da odredi šta jeste ili nije važno, pa dakle i šta jeste ili nije njihov domen delovanja. Iako se u praksi retko dešava, u principu to može biti bilo šta. Oni zato imaju autonomiju, pa se bave onim čime oni sami misle da treba da se bave, i u razvijenim državama apsolutno nikome normalnom ne pada na pamet da im to pravo ospori (naravno, u okviru raspoloživih sredstava), a pogotovo da potpuno ignoriše šta jedan takav skup misli da je bitno reći. Njihove preporuke zato nisu obavezne, ali je apsolutno neophodno da ih svi dobro čuju i pažljivo saslušaju. Zbog toga je bilo kakva cenzura, a pogotovo opšta cenzura saopštenja iz nacionalne Akademije Nauka apsolutno dno dna, najniže što jedna država koja drži do znanja može da padne.
Немаш појма о чему пишеш нити имаш представу ко су Лјаница и Ференчак и шта су чинили овом граду и овој струци.
 
Znam o čemu pišem. O značaju i ugledu akademije nauka u državama na koje ti želiš da se ugledamo, i o državi u kojoj ni jedan od ogromnog broja medija ne sme da se ozbiljno bavi zvaničnim dokumentom nacionalne akademije nauka, iako je bez konsultovanja bilo koga već počeo da se ostvaruje projekat koji će potpuno promenti izgled glavnog grada te države, i usput zadužiti i naše dalje potomke.

Što se tiče ove dvojice, oni to nisu sami pisali, a još manje sadržaj dokumenta ovako kritičke sadržine može biti njihova lična izmišljotina kojom se suprotstavljaju svima drugima. Zar misliš da se potpis akademije stavlja tek tako, bez konsultacija, saradnje specijalista za pojedine oblasti (pa makar i samo kao prokriće u broju sličnih mišljenja ili njihovom autoritetu), velike većine koja teži konsenzusu u opštem stavu, i jasnog procesa odlučivanja? Ili da se akademici, često u poodmakloj životnoj dobi, suprotstavljaju vlasti koja ih finansira bez preke potrebe? .

Imaš sadržaj dokumenta, pa analiziraj njega, a autore ostavi po strani. Pogotovo što za elementarne uvide nisu ni potrebni neki specijalni kvaliteti. Pa onda je tu i činjenica je "autor" ustvari radna grupa. Koja se posebno potrudila da istakne baš mnogobrojnost onih koji su poslali svoja mišljenja i analize. Na samom kraju piše sledeće:

"- У радној групи која је приредила овај документ поред академика М. Лојанице који је руководио овим активностима, учествовали су мг. арх. Миодраг Ференчак, проф. др Борислав Стојков, проф. др Ратомир Врачаревић, уз консултативну сарадњу Одељења ЛМУ-САНУ, Одељења за грађевинарство Инжењерске академије Србије, као и представника Академије архитеката Србије и струковних асоцијација инжењера, техничара, архитеката и урбаниста Србије."
 
Ferencaka znam licno i uopste kad je mogao i bio na polozaju propustio je prilike da grad povede napred a kasnije je opravdavao mnoge lose poteze kolega na funkcij koje je savjetovao
 
Iako dokument nije dugačak, biće lakše videti organizaciju materjala uz pomoć sadržaja. Zanimljivo je da ukupno ima čak 48 ozbiljnih primedbi, odnosno posebnih poglavlja, svaka sa sugestijom o potrebnim ispravkama.

НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ УРЕЂЕЊА ДЕЛА ПРИОБАЉА ГРАДА БЕОГРАДА
ПОДРУЧЈЕ ПРИОБАЉА РЕКЕ САВЕ НАМЕЊЕНОГ ЗА ПРОЈЕКАТ „БЕОГРАД НА ВОДИ“

ЈАВНИ УВИД

ПРИМЕДБЕ И СУГЕСТИЈЕ

ИНИЦИЈАЛНИ ОДБОР ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ ОДЕЉЕЊА ЛИКОВНЕ И МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ С А Н У


1.О ПРИСТУПУ ИЗРАДИ ПЛАНА

1.1. Шта су посебне намене
1.2. Правни и плански основ
1.3. Аргументрација плана

2.О НАЧИНУ РАДА И ТОКУ АКТИВНОСТИ

2.1. Еталон макета
2.2. План без приказа алтернатива
2.3. Изостанак сарадње домаћих стручњака
2.4. Институције само у улози извршитеља

3.О МЕТОДОЛОШКИМ АСПЕКТИМА

3.1. Интегрални или секторски приступ
3.2. Одрживости
3.3. Принцип идентитета
3.4. Приступачност
3.5. Контекстуалност

4.О ОПШТИ КОНЦЕПТ ПЛАНА

4.1. Простор повезивања Старог и новог Београда у целини
4.2. Централитет
4.3. Веза за рубне зоне и залеђе
4.4. Целовитост планских решења

5.О САОБРАЋАЈНО РЕШЕЊЕ И ИНФРАСТРУКТУРА

5.1. Транзитни и ободни саобраћај
5.2. Прикључци интерне мреже на ободне саобраћајнице
5.3. Интерна мрежа саобраћајница
5.4. Мирујући саобраћај
5.5. Судбина градске железнице
5.6. Водени саобраћај
5.7. Проблеми инфраструктуре

6.О САДРЖАЈИМА И НАМЕНАМА ПРОСТОРА

6.1. Алтернативност решења
6.2. Подручје плана и његов однос према граду као просторној целини
6.3. Генерални размештај садржаја и намена
6.4. Становање
6.5. Комерцијалне делатности
6.6. Јавни простори, парковске и друге зелене површине
6.7. Презентација капацитета површина и параметара

7.О УБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКТОНСКОМ РЕШЕЊУ ОБЛИКОВАЊУ ПРОСТОРА

7.1. Макета као модел жеља
7.2. Просторни концепт – композиција и идентитет
7.3. Визуелна поента – репер
7.4. Шопинг центар
7.5. Блоковска изградња, јавне површине, тргови, паркови, шеталишта
7.6. Архитектура

8.О УРБОЕКОНОМСКОМ АСПЕКТУ И ЕТАПНОСТИ

8.1. Припреме за израду плана
8.2. Земљиште и газдовање
8.3. Финансијска анализа
8.4. Индиректни трошкови
8.5. Земљиште

9.0. О МЕРАМА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

9.1. Систем мера
9.2. Организација рада
9.3. Инструменти за унапређење и спровођење плана
9.4. Несмотрености у смерницама за спровођење
9.5. Друге хитне потребе
9.6. Повезивање подручја са градом
9.7. Ослонци и документација плана
9.8. Конкурси

http://aas.org.rs/wp-content/uploads/20 ... 28.-10.pdf
 
Не не знаш о чему пишеш јер као по обичају даље од гугла не видиш. Онај општи део о значају свачије академије наука ме не занима и није релевантан за ову тему. Осврнуо сам се само на овај део у ком пишеш како би требали пажљиво и са уважавањем да саслушамо став та четири појединца који су представили тај документ. Од те четворице најмање двојица су корумпиране фукаре и опортунисти који су осакатили овај град за сва времена, посебно Ференчак, док је Лојанице био активнији на пољу системског уништавања струке кроз баханалисање над АТФ-ом и намештање разних конкурса и сарадњу са домаћим политичарима.

Дакле, јавили се људи да критикују ситем чији су део деценијама.

А ипак ћу да се осврнем и на општи део - Каква академија наука таква и наука.

ПС: Ја се са већином ставова из документа апсолутно слажем али истичем лицемерство дела људи који стоје иза њега и преиспитујем искрености и кредебилитет ове двојице. Јер ето, и премијер нам стално говори о развоју, раду, напретку, инвестицијама а нико иоле образован му не верује ништа.
 
I od kakvog je značaja isticati licemerstvo ljudi ako je ono što pišu uglavnom tačno, i ako je tema upravo to, a ne njihov karakter?

Niko ne tvrdi da bilo šta treba prihvatiti na osnovu pukog autoriteta, pa makar izvor bila i akademija. Konačni izbor uvek mora da donese svako za sebe, na osnovu obrazloženih činjenca, a oni su ih dali, ma kakvi bili njihovi trenutni motivi ili lične karakteristike. U akademiji sasvim sigurno postoji mnogo veći fond znanja nego u političkim partijama, iako baš one odlučuju. Utoliko oni zaslužuju bar mogućnost da im se pokloni pažnja i da svi čuju šta imaju da kažu. Niko nas ne može osloboditi potrebe da sami procenjujemo ko je kakav, i koliko vredi to što predlaže. Čak i najbolja osoba može pogrešiti. Tako da uopšte ne vidim svrhu daljeg insistiranja na moralno političkim karakteristikama u sferi struke. A u nauci se čak i na dokazani stručni autoritet ne gleda dobro, ako to treba da utiče na našu odluku o vrednosti argumenata. To što je neko nekada bio u pravu, ne znači da je i sada u pravu. Ili ako je arhitekta napravio loš projekat, možda je pitanje i koje je lične motive ili ograničenja imao u tom trenutku, to ne mora nužno biti stručna nesposobnost. A pogotovo ne mora da znači da je nekompetentan da priča i o sasvim elementarnim stvarima.

Prednost stručnosti ili naučnog autoriteta, pa dakle i akademije, je da koristeći svoje znanje javnosti predstave nešto što bar ima značajan potencijal da bude dobro promišljeni i dobro argumentovan predlog ili analiza. Ne da ODLUČE i da mi to obavezno prihvatimo, nego da koristeći svoje znanje PONUDE rešenje, ili da bar jasno obrazlože situaciju. To je već samo po sebi izuzetno velika stvar jer je u tesno povezanoj i multidisciplinarnoj grupi formiranoj oko znanja kao osnovnog kriterijuma bar verovatnoća da to nešto vredi daleko veća. Bez obzira na druge karakteristike tih ljudi, ili relativni stručni kvalitet grupe u poređenju sa sličnima iz inostranstva. Šta ko želi time da postigne je totalno sekundarno kao prethodni argument, jer nas te procene niko nikada ne može osloboditi, POSLE analize argumenata, ma kakav autoritet bio u pitanju, pa smo po tom pitanju kod svih u istom položaju.

Opšti deo o značaju akademije je relevantan jer je već klasični i dugogodišnji politički pristup eliminisati svaku organizovanu snagu ili autoritet koji direktno ne zavisi od političke kuhinje, odnosno od partijskih vrhova. Tako se na razne načine ismejavaju njegovi članovi, smanjuje finansiranje i generalno širi imidž akademije kao gomile izlapelih matoraca koji nemaju pametnijeg posla nego da se mešaju tamo gde nisu poželjni. Maločas si video primer upravo takve poruke. Zbog toga sam reagovao, i ne vidim svrhu da se tome ide na ruku apriornim relativisanjem ovakvog detaljno obrazloženog dokumenta tako što se redovno u sličnim situacijama umesto od sadržaja prvo polazi od toga kakav je autor po nečijem privatnom mišljenju (a pogotovo ako je jedan od mnogih autora). Toga već previše imamo u tabloidima. Tako se odvuče fokus pa je sam dokument ili glavni događaj ubrzo zaboravljen.
 
Direktor je negde napisao da Lojanica navodno radi na projektima za "Navodni Beograd". Dišo, je l' sam te ja to tada dobro razumeo? Ako je to zaista istina, onda su se SANU (domaća struka ili zovite to kako god hoćete) i potencijalni investitor već poravnali :dil:
 
Vrh