Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
Delija, spomenuo si projekte koje su, ipak, projektovali neki inženjeri i arhitekte.
BnV, ovakav kakav je, je fiks ideja političara: makete, renderi, a na svako konkretno pitanje o suštinskim detaljima odgovaraju sa "to tek treba da se definiše".
Zato je BnV po "sponzorstvu" pre u rangu investicionih projekata nabavke novog softvera za neko javno preduzeće ili opreme za neki klinički centar, uniformi za vojsku ili policiju, nego infrastrukturni projekti koji se realizuju. Dođe novi šef i kaže: sad se ja pitam, i baci sve što je započeo prethodnik.
Žao mi je, ali moram da kažem da je "UMP", iako nemam lepo mišljenje o njemu, daleko ozbiljnija priča od BnV.
Ali o tome se upravo i radi: SNS je hteo makretinšku žvaku da zaseni četiri godine trovanja mozga sa "mostom rekorderom", pa je smislio "BnV" koji je nekoliko reda veličina ispred pilona, "najvećeg i najrekordnijeg u svojoj kategoriji". Jedno što iza "UMP"a i mosta ipak stoje neki ozbiljni proračuni i brojevi (po meni zasnovane na pogrešnim polaznim pretpostavkama), a BnV su samo nedefinisane slike i makete.
Zato će BnV i može da završi u kanti - neozbiljna priča na svim nivoima.
BnV, ovakav kakav je, je fiks ideja političara: makete, renderi, a na svako konkretno pitanje o suštinskim detaljima odgovaraju sa "to tek treba da se definiše".
Zato je BnV po "sponzorstvu" pre u rangu investicionih projekata nabavke novog softvera za neko javno preduzeće ili opreme za neki klinički centar, uniformi za vojsku ili policiju, nego infrastrukturni projekti koji se realizuju. Dođe novi šef i kaže: sad se ja pitam, i baci sve što je započeo prethodnik.
Žao mi je, ali moram da kažem da je "UMP", iako nemam lepo mišljenje o njemu, daleko ozbiljnija priča od BnV.
Ali o tome se upravo i radi: SNS je hteo makretinšku žvaku da zaseni četiri godine trovanja mozga sa "mostom rekorderom", pa je smislio "BnV" koji je nekoliko reda veličina ispred pilona, "najvećeg i najrekordnijeg u svojoj kategoriji". Jedno što iza "UMP"a i mosta ipak stoje neki ozbiljni proračuni i brojevi (po meni zasnovane na pogrešnim polaznim pretpostavkama), a BnV su samo nedefinisane slike i makete.
Zato će BnV i može da završi u kanti - neozbiljna priča na svim nivoima.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
Пројектовали инжењери али осмислили саобраћајни инжењери. То ти је као када би ти аутолимар узео да поправља зуб или оно излизано - да те шиша.
УМП је озбиљна крађа и лудост која је из корена погрешна док је урбанизација СА ипак смислена ствар али наравно не на овај начин. Волео бих да си био присутан на једном предавању Депола који је главни кривац међу саобраћајним инжењерима за УМП.
Какве контрадикторности па и безобразлуке је тај човек изјавио и све то лепо срочио... Замисли стручњака који је изгурао пројекат од 450 милиона евра у Србији (који је само мањи фртаљ целог пројекта ) да се жали на политичаре како немају разумевања за велике пројекте.
А сад нека се сете многи оне силне расправе о томе да је фртаљ умп-а последње велико за шта ћемо имати пара и да тај пројекат ставља тачку на даљи развој града. Да ствар буде гора, када за 10-15 година смогну дрскости да нас још задуже то ће бити за наставак умп-а.
УМП је озбиљна крађа и лудост која је из корена погрешна док је урбанизација СА ипак смислена ствар али наравно не на овај начин. Волео бих да си био присутан на једном предавању Депола који је главни кривац међу саобраћајним инжењерима за УМП.
Какве контрадикторности па и безобразлуке је тај човек изјавио и све то лепо срочио... Замисли стручњака који је изгурао пројекат од 450 милиона евра у Србији (који је само мањи фртаљ целог пројекта ) да се жали на политичаре како немају разумевања за велике пројекте.
А сад нека се сете многи оне силне расправе о томе да је фртаљ умп-а последње велико за шта ћемо имати пара и да тај пројекат ставља тачку на даљи развој града. Да ствар буде гора, када за 10-15 година смогну дрскости да нас још задуже то ће бити за наставак умп-а.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
Заправо силни стручњаци су нас уверавали у супротно али су сав медијски простор заузели умпобранитељи - тада већ излапели Хајдин и пар саобраћајних инжењера чије професије су такве да њихово мишљење са урбанистичког аспекта једноставно није меродавно.
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
Delija":34kyjq9i je napisao(la):
Svo postovanje za Deliju i sve, ali ne mogu da dozvolim da se naucnik takvog kalibra kao sto je Hajdin srozava na ovaj nacin. Svaka bi drzava na svetu bi bila ponosna na takvog coveka, samo se ovde sprta sa njim. Sa spranjem su poceli ovi demagozi (svi znamo koji su) iz politickih razloga. Srozavati dokrora nauka iz cisto politickih razloga mogu samo ciji je nivo inteligencije jednak broju cipela. Da podsetim one koji nisu upuceni, 'ovi' dok su jos bili opozicijija i bili protiv UMP-a (iz politickih razloga, razume se) su organizovali medijisku hajku preko jedne televizije (poznato?) na ceo projekat. U tom 'prilogu' na pitanje 'novinara' zasto nisu pitani strucnjaci, odgovara ' pa i ja sam strucnjak' i onda naravno samo iseku 'ja sam strucnja' i prikazu ga kao arogantnog starca. Klasicno 'kurirsko novinarstvo'.
To sto ima toliko godina nije opravdanje za etiketiranje. On je u svom dosadanjem radu postigao ono sto 90% ljudi ne bi posgiglo u svoja dva zivota. Inace je i clan Evropske akademija nauke i umetnosti sa sedistem u Parizu i druge sa sedistem u Salcburgu. Vise ko je ovaj covek, i sta je on sve doprineo nauci imate na linku
Sto se tice urbanizma pitaju se itekako mnoge struke a menju njima i saobracajci.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
Немој да си драма квин.
Мени је врло добро познато какав је он грађевинац и шта је учинио за нас током своје каријере али Ђилас га је ставио пред медије да брани неодбрањиво и то да брани нешто за шта он опет није квалификован. Он је био меродаван да суди о техничким каректаристикама моста на Ади али о урбанистичким аспектима целог пројекта јок па је и његов став у том случају био потпуно ирелевентан.
Саобраћајни инжењери свакако јесу неопходни за разраду и планирање саобраћајница али они су узели да се баве урбанизмом, они су обликовали овај град последњих 40 година, они су одговорни за бојанку звана гуп 2021 и они су сатанизовали и скрајнули једине урбанисте који то заправо и јесу били.
А да је у зениту своје каријере - јесте, исто важи и за Јовина и ја немам проблем са тим. Да сам се ружно изразио - јесам. Да ли ми је жао због тога? - није.
Није, зато што из прве руке знам да је Ђилас преварио Јовина, извукао све информације из њега, исканалисао његове последње године у којима је могао да промени нешто у овом граду и онда га шутнуо а искористио Хајдина за свој погани циљ.
И још један осврт на саобраћајне инжењере. На једном предавању сам суочио своје аргументе са Деполом. Човек се прилично узнемирио иако сам користио само стручне аргументе и ништа више а на крају сам га кроз дискусију довео до тога да је практично сам признао да су они планирањем лрт-а потпуно игнорисали урбанистичку компоненту. На крају ме је изнервирано упитао: "А где би ти градио било шта у старом граду?!" А то све када сам ја њега питао какав је то план за било шта а посебно метро који тренутно стање третира као дефинитивно. Молим лепо, добио сам признање за све оно што сам овде писао годинама и то од једног од криваца за урбицид над Београдом.
Директор ће ти ово потврдити а богами и прави директор и то ЦЕП-а који се иначе сложио са мном по том питању.
Мени је врло добро познато какав је он грађевинац и шта је учинио за нас током своје каријере али Ђилас га је ставио пред медије да брани неодбрањиво и то да брани нешто за шта он опет није квалификован. Он је био меродаван да суди о техничким каректаристикама моста на Ади али о урбанистичким аспектима целог пројекта јок па је и његов став у том случају био потпуно ирелевентан.
Саобраћајни инжењери свакако јесу неопходни за разраду и планирање саобраћајница али они су узели да се баве урбанизмом, они су обликовали овај град последњих 40 година, они су одговорни за бојанку звана гуп 2021 и они су сатанизовали и скрајнули једине урбанисте који то заправо и јесу били.
А да је у зениту своје каријере - јесте, исто важи и за Јовина и ја немам проблем са тим. Да сам се ружно изразио - јесам. Да ли ми је жао због тога? - није.
Није, зато што из прве руке знам да је Ђилас преварио Јовина, извукао све информације из њега, исканалисао његове последње године у којима је могао да промени нешто у овом граду и онда га шутнуо а искористио Хајдина за свој погани циљ.
И још један осврт на саобраћајне инжењере. На једном предавању сам суочио своје аргументе са Деполом. Човек се прилично узнемирио иако сам користио само стручне аргументе и ништа више а на крају сам га кроз дискусију довео до тога да је практично сам признао да су они планирањем лрт-а потпуно игнорисали урбанистичку компоненту. На крају ме је изнервирано упитао: "А где би ти градио било шта у старом граду?!" А то све када сам ја њега питао какав је то план за било шта а посебно метро који тренутно стање третира као дефинитивно. Молим лепо, добио сам признање за све оно што сам овде писао годинама и то од једног од криваца за урбицид над Београдом.
Директор ће ти ово потврдити а богами и прави директор и то ЦЕП-а који се иначе сложио са мном по том питању.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
mekbejn
Advanced
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
Cesto citam po razim portalima kako se ljudi zale sto se ne pitaju strucnjaci vec politicari, a na drugu vest gde se oglasio neki strucnjak (po bilo kom osnovu) a nije u skladu sa njihovim vidjenjem, onda je odmah 'bu****', 'to i moja baba zna', 'vise zna majstor mica' i sl.
Naravno da nemam nista protiv kritike, ali samo one argumentovane. Nisam drama kvin, ali jednostavno, ali makar cu ovde na bb da reagujem na sprdanje sa takvi naucnicima i inzenjerima kao sto je Hajdin.
Kad smo vec kod argumenata, ono sto je preneo Mekbejn, vrlo lepo i argumetovano predocene mane i moguce posledice, bez nekih izmisljanja o pumpanju vode preko 8. sprata i sl. Sve sto su napisali stoji.
Naravno da nemam nista protiv kritike, ali samo one argumentovane. Nisam drama kvin, ali jednostavno, ali makar cu ovde na bb da reagujem na sprdanje sa takvi naucnicima i inzenjerima kao sto je Hajdin.
Kad smo vec kod argumenata, ono sto je preneo Mekbejn, vrlo lepo i argumetovano predocene mane i moguce posledice, bez nekih izmisljanja o pumpanju vode preko 8. sprata i sl. Sve sto su napisali stoji.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
milanche":4h0xe1nf je napisao(la):
Управо тако Миланче. Писмо ИНУР-е је критички реално и најбитније - неострашћено и без сујете. Веома професионално. Зато у том писму и нема будалаштина о "пумању воде" и "прању фасаде" и "визурама".
Objavljen je ortofoto BnV na sajtu Geosrbije u reyoluciji 10 cm.
http://www.geosrbija.rs/template1.aspx?pageID=266
http://www.geosrbija.rs/template1.aspx?pageID=266
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
A mozda je ta struka napisala taj clanak u nadi da i ona podeli jedan deo kolaca Beograda na vodi. Ipak tu ima da se projektuje 2 milina kvadrata, nisu to mali honorari.
Sarajevska
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.09.2007.
- Poruke
- 1.035
- Pohvaljen
- 3.665
{ONO ŠTO SAM NAPISAO VEĆ JE OBJAVLJENO. POST OBRISAN}
Otvoreno pismo građanima Beograda
Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.
Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat “Beograd na vodi” inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.
Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala
„Beograd na vodi”, kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.
I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. “prvu A fazu“ projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i „najveći tržni centar na Balkanu”. Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.
Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.
Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.
Planovi su stereotipni i ekskluzivistički
U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula „mešovite namene” lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.
Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.
Ekološke posledice nisu uzete u obzir
Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.
U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.
Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme
Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.
Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.
Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.
Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu
Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.
Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.
Ukoliko “Beograd na vodi” teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.
Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.
Iskreno vaša,
Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.
www.inura.org
Peščanik.net 31.07.2014.
http://pescanik.net/2014/07/otvoreno-pi ... -beograda/
Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.
Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat “Beograd na vodi” inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.
Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala
„Beograd na vodi”, kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.
I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. “prvu A fazu“ projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i „najveći tržni centar na Balkanu”. Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.
Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.
Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.
Planovi su stereotipni i ekskluzivistički
U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula „mešovite namene” lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.
Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.
Ekološke posledice nisu uzete u obzir
Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.
U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.
Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme
Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.
Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.
Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.
Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu
Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.
Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.
Ukoliko “Beograd na vodi” teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.
Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.
Iskreno vaša,
Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.
www.inura.org
Peščanik.net 31.07.2014.
http://pescanik.net/2014/07/otvoreno-pi ... -beograda/
mekbejn
Advanced
DonesiUBGDNAVodi.com 
Za sve koji nisu upuceni ovo se gradi u prvoj A1 fazi.
Zanimljivo je da ne znamo konacan izgled za hotel iza kule, tj jos uvek nismo videli projekat kao sto smo za luksuzne stambene kule.
Drugi hotel je desna kula koja se nalazi u okviru trznog centra.
Zanimljivo je da ne znamo konacan izgled za hotel iza kule, tj jos uvek nismo videli projekat kao sto smo za luksuzne stambene kule.
Drugi hotel je desna kula koja se nalazi u okviru trznog centra.
Ko je Aleksandar Trifunović, v.d. direktora "Beograd na vodi d.o.o"?
Koji voz i kog drugog puta? Tj kakav je problem? Na pančevac izlaze dve pruge, jedna je od vukovog spomenika a druga iz SA. Problem je samo što teretni saobraćaj sa opasnim materijama ne bi smeo da ide kroz tunel ispod Vuka.
Mene ne bi čudilo i da u jednom trenutku ipak puste taj saobraćaj tuda. Ma, videćemo, vidim ja da je svašta moguće kad se napregnu, vraćamo se u neka starija doba kad je isto bilo tako, ako partija nešto naredi, to nešto ima da se i uradi, po svaku cenu. Možda i grešim.
Mene ne bi čudilo i da u jednom trenutku ipak puste taj saobraćaj tuda. Ma, videćemo, vidim ja da je svašta moguće kad se napregnu, vraćamo se u neka starija doba kad je isto bilo tako, ako partija nešto naredi, to nešto ima da se i uradi, po svaku cenu. Možda i grešim.