Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Вожд":281jyt0a je napisao(la):Од..
Kikutake Kiyonori
..до
Shimizu Corporation
Можда и схватимо нешто..
spatiotecte":281jyt0a je napisao(la):
Зашто је оф ?
Уместо два спрата бетона испод солитера не треба да буде зелена површина, или..
NE DA(VI)MO BEOGRAD!
U najboljoj nedemokratskoj tradiciji, javna sednica povodom izmena Generalnog plana Beograda se održava u sred leta u radno vreme.
Planirane izmene se uglavnom donose kako bi se omogućila realizacija projekta BEOGRAD NA VODI o kojem nikada nije vođena javna debata niti je predočena analiza koja na bilo koji način opravdava sam projekat. Generalni plan se dereguliše kako bi se izbegla obaveza međunarodnog konkursa i jedinstvenog rešavanja za obe obale Save, ukida se ograničenje spratnosti, kao i obavezna proporcija javnih površina na ovom području, a omogućava se i brisanje Železničke stanice Beograd bez obaveze da se izgradi sva potrebna infrastruktura koja bi je zamenila.
Posle podnošenja preko 2000 primedbi na Nacrt Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, koje je zajednički sastavilo stotinak eksperata i građana, sada je prilika da protivljenje planiranim izmenama i javno obrazložimo.
Javna sednica je zakazana u utorak 22. jula od 13h u suterenu Gradske uprave u ulici 27. marta 43-45.
Po Poslovniku Komisije za planove, svi koji su podneli pismene primedbe imaju mogućnost da svaku svoju primedbu i obrazlože usmeno na javnoj sednici Komisije za planove. Ovaj Poslovnik zabranjuje i bilo kakvo snimanje javne sednice pa nevezano od toga da li ste podneli primedbu ili ne, ovu raspravu ćete moći da vidite samo uživo.
Pozivamo vas da se u što većem broju priključite i aktivno pokažete svoje neslaganje sa odlukama o budućnosti grada koje se donose i načinom na koji se donose.
U zgradu Gradske uprave ne može da se uđe u bermudama, majcama na bratele i otvorenoj obući pa se obucite prikladno i naoružajte strpljenjem.
Okupljanje je u utorak 22. jula u 12:30 časova ispred zgrade Gradske uprave u ulici 27. marta 43-45.
Kako nas niko ni za šta nije pitao, sada je vreme da im kažemo!
https://www.facebook.com/events/740866855969680/
U najboljoj nedemokratskoj tradiciji, javna sednica povodom izmena Generalnog plana Beograda se održava u sred leta u radno vreme.
Planirane izmene se uglavnom donose kako bi se omogućila realizacija projekta BEOGRAD NA VODI o kojem nikada nije vođena javna debata niti je predočena analiza koja na bilo koji način opravdava sam projekat. Generalni plan se dereguliše kako bi se izbegla obaveza međunarodnog konkursa i jedinstvenog rešavanja za obe obale Save, ukida se ograničenje spratnosti, kao i obavezna proporcija javnih površina na ovom području, a omogućava se i brisanje Železničke stanice Beograd bez obaveze da se izgradi sva potrebna infrastruktura koja bi je zamenila.
Posle podnošenja preko 2000 primedbi na Nacrt Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda, koje je zajednički sastavilo stotinak eksperata i građana, sada je prilika da protivljenje planiranim izmenama i javno obrazložimo.
Javna sednica je zakazana u utorak 22. jula od 13h u suterenu Gradske uprave u ulici 27. marta 43-45.
Po Poslovniku Komisije za planove, svi koji su podneli pismene primedbe imaju mogućnost da svaku svoju primedbu i obrazlože usmeno na javnoj sednici Komisije za planove. Ovaj Poslovnik zabranjuje i bilo kakvo snimanje javne sednice pa nevezano od toga da li ste podneli primedbu ili ne, ovu raspravu ćete moći da vidite samo uživo.
Pozivamo vas da se u što većem broju priključite i aktivno pokažete svoje neslaganje sa odlukama o budućnosti grada koje se donose i načinom na koji se donose.
U zgradu Gradske uprave ne može da se uđe u bermudama, majcama na bratele i otvorenoj obući pa se obucite prikladno i naoružajte strpljenjem.
Okupljanje je u utorak 22. jula u 12:30 časova ispred zgrade Gradske uprave u ulici 27. marta 43-45.
Kako nas niko ni za šta nije pitao, sada je vreme da im kažemo!
https://www.facebook.com/events/740866855969680/
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.778
Homere, sem ulica i trotoara, maltene pola Savskog amfiteatra je prekriveno ovim aneksima, dakle sve od Save do centralnog bulevara, i od zemlje do 6. sprata. Svaka zgrada ga ima. Tu ima previše korisne površine da bi se ona lako popunila na drugi način. Pogotovo sa ogromnim tržnim centrom u blizini, koji opet nudi istu vrstu poslovnog prostora. Tako da tvrdnja o garažama u aneksima izgleda sasvim u skladu sa maketom, iako sam je prvi put pročitao ovde.
Na renderu dve zgrade koju si postavio se takođe vidi da prvih par nivoa prekriva mnogo veću površinu zemljista od ostataka zgrade. Takođe, u njima nema ni rupa ni prekida, ništa što bi kompromitovalo kontinuitet unutrašnjeg prostora u njima. To je sasvim konzistentno sa garažom, jedino što ima zeleni krov i male radnje po obodu.
Na renderu dve zgrade koju si postavio se takođe vidi da prvih par nivoa prekriva mnogo veću površinu zemljista od ostataka zgrade. Takođe, u njima nema ni rupa ni prekida, ništa što bi kompromitovalo kontinuitet unutrašnjeg prostora u njima. To je sasvim konzistentno sa garažom, jedino što ima zeleni krov i male radnje po obodu.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Вожд":6w7r7ps9 je napisao(la):Вожд":6w7r7ps9 je napisao(la):Од..
Kikutake Kiyonori
..до
Shimizu Corporation
Можда и схватимо нешто..
spatiotecte":6w7r7ps9 je napisao(la):
Зашто је оф ?
Off topic je zato sto su to konceptualna resenja (ne postoji jedan takav grad nigde u svetu). Ovde se radi o nekom samostalnom gradu na moru a nas slucaj je potpuno drugaciji, centar jedne velike metropole sa gustom naseljenosti i urbanom matricom.
Ovo je cist SF sto si prikazao.
Nama treba resenje za koje znamo da funkcionise a ne neki eksperiment sto su neki teoreticari osmislili.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.778
Nastavak mog prethodnog posta
... I još se uklapa i ekonomska motivacija. Jeftinija gradnja na račun neefikasnog korišćenja investitoru ionako prevelikog zemljišta, da bi se pospešila prodaja na ekonomski slabom tržištu. Tipična odluka investitora koji gleda samo svoj interes, u situaciji u kojoj niko ne brani interes grada, tj optimalnog korišćenja vrednog zemljišta u centru grada.
... I još se uklapa i ekonomska motivacija. Jeftinija gradnja na račun neefikasnog korišćenja investitoru ionako prevelikog zemljišta, da bi se pospešila prodaja na ekonomski slabom tržištu. Tipična odluka investitora koji gleda samo svoj interes, u situaciji u kojoj niko ne brani interes grada, tj optimalnog korišćenja vrednog zemljišta u centru grada.
Spatiotecte, oчито ниси разумео поенту приказивања илустрација,
занемари извесну ирелевантност у погледу БнВ, која је теби изгледа први утисак, већ обрати пажњу на детаљ на првом примеру да вишеспратнице "израстају" из двоспратне основе која заузима готово целу копнену површину и упореди са другим примером, где је копно зелена површина..
занемари извесну ирелевантност у погледу БнВ, која је теби изгледа први утисак, већ обрати пажњу на детаљ на првом примеру да вишеспратнице "израстају" из двоспратне основе која заузима готово целу копнену површину и упореди са другим примером, где је копно зелена површина..
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.932
- Pohvaljen
- 14.763
Homer Jay":2qnxk7kb je napisao(la):Postoji li još neki izvor, osim tvrdnje arhitekte Kovačevića, da će u aneksima visokih objekata biti garaže? :?
Npr. na ovom renderu prve dve stambene kule ne deluje da je aneks namenjen automobilima, već trgovini u uslugama.
Да, постоји мастер план Београда на води који предвиђа више таквих објеката. Нико па ни ја не тврдим да ће свака зграда имати такву буџевину у подножју али се лепо види на макети и рендерима шта им је оквирни план и у ком обиму би се градиле те гараже.
Силазак на реке какав се види на примеру ове две зграде је прихватљив па и пожељан. Силазак не реке са више надземних гаража јок.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Вожд":3jozhbvi je napisao(la):
Stvarno nisam razumeo poentu ilustracija!
Pa tako, lepo objasni, sad je jasnije sta si hteo da kazes.
kolko ste zapeli sa tim garažama.
ja ću sad da vam otkrijem tajnu kako će rešiti garaže.
prekopiraće model iz singapura. tako da će uz svaki stan biti posebna soba, naravno umesto zidova staklo, u kojoj će biti parkirano vozilo.
tako će onda srećni vlasnici nekretnine u SA moći u dnevnoj sobi da gledaju TV, a krajičkom oka da motre na svog limenog ljubimca. mada sad kad su nove tehnologije u pitanju možda neće biti limeni nego plastični ljubimac.
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/stor ... emlji.html
ja ću sad da vam otkrijem tajnu kako će rešiti garaže.
prekopiraće model iz singapura. tako da će uz svaki stan biti posebna soba, naravno umesto zidova staklo, u kojoj će biti parkirano vozilo.
tako će onda srećni vlasnici nekretnine u SA moći u dnevnoj sobi da gledaju TV, a krajičkom oka da motre na svog limenog ljubimca. mada sad kad su nove tehnologije u pitanju možda neće biti limeni nego plastični ljubimac.
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/stor ... emlji.html
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.853
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.853
Nadežda Milenković/14/07/2014 |
Slavim Beograd!
http://pescanik.net/2014/07/slavim-beograd/
Čovek u Srbiji može da slavi krsnu slavu, purim, bajram, razne blagdane, godišnjice, državne praznike, rođenje deteta, imendan, rođendan, maturu, doktorat… Može da slavi pad vodostaja, pad Berilnskog zida, pad fašizma ili komunizma od volje mu, pa i pad Srebrenice kao što viđamo na plakatima svake godine u ovo doba. Može da slavi i uspone: uspone sportista ili političkih partija, uspone profašističkih ideja i pokreta, što takođe gledamo po ulicama. Može, dakle, svašta da slavi, ali samo jednu stvar mora da slavi – Beograd.
Da se razumemo, prihvatam mogućnost da sam pogrešno shvatila ovu reklamnu kampanju. I ne bi mi bilo prvi put. Doduše, uglavnom mi se dešavalo da precenim kreativnost dok je u stvarnosti objašnjenje bilo mnogo prizemnije. Tako sam jednom, kao nadobudna početnica u reklamnom biznisu, deset minuta gušila konobara time da je ime ”Šupica” odlično smišljeno za taj restoran i kako se enterijer, jelovnik i atmosfera savršeno uklapaju sa imenom… da bi mi on na kraju suvo rekao da je Šupica – prezime vlasnika. Slično sam potrčala pred rudu i kad sam čula da se na izborima u Hrvatskoj pojavila i Kukuriku koalicija. ”Stručno” sam sve promašila – i da je to hrabar i kreativan naziv i da je ime dato zbog pozitivnih asocijacija na prpošnog petla koji najavljuje zoru, odnosno novo doba. Stvarnost me je opet demantovala – ime je nastalo po restoranu Kukurin u kojem je održan sastanak, a čak se ni restoran ne zove tako zbog kreativnih asocijacija već zato što, pogađate, sasvim banalno nosi prezime svog vlasnika.
Nažalost, kampanju ”Slavimo Beograd” je teško preceniti. Ona je prizemna taman onoliko koliko nam i izgleda. No, krenimo redom.
Šta je proizvod koji se reklamira? To ne može biti Beograd, kao što nam slogan sugeriše, jer taj Beograd, Beograd na vodi, ne postoji (postoji samo najava da će jednom biti izgrađen). A slupati tolike novce (to jest, ukoliko je zakup oglasnog prostora uopšte plaćen) na reklamu jedne obične makete – nije racionalan poslovni potez pa opravdano možemo sumnjati da bi to učinila neka renomirana kompanija kakvom nam se Eagles Hill predstavlja.
Pa šta je onda proizvod ako to nije maketa i ko je naručilac reklame ako to nije izvođač radova?
Možda bi to mogao da bude grad Beograd? Nije neobično da grad ili opština naprave kampanju kojom promovišu neki budući projekat, ali se to uvek radi lokalno, na mestu gde će taj projekat nastati, a ne, kao kampanja ”Slavimo Beograd” – po celoj državi, dakle i tamo gde se ništa neće graditi. Pa zašto bi grad Beograd reklamirao nešto Nišlijama, Novosađanima, Kragujevčanima…? Da vide šta neće imati i gde neće stanovati (kao što neće ni Beograđani uostalom)?
A ako je već promocija nacionalna, a ne lokalna, onda bi moglo da se radi o kampanji kojoj je cilj dizanje morala nacije, a svi znamo koliko je to našoj diskreditovanoj naciji potrebno. Naravno da motivacionim kampanjama treba bodriti duh nacije, svake nacije. To su radili Slovenci, Kosovski Albanci, to rade Amerikanci decenijama. Ali nijedna nacija nije imala kampanju koja je bila u imperativu kao naša. Jer, naređivati naciji, ili osobi svejedno, kako treba da se oseća i kad treba da saoseća, šta mora da slavi, a šta mora da ožali, jednostavno nije produktivno. Ne daje željene rezultate. Zato se tako ni ne radi.
I to nas dovodi do ključnog problema ove kampanje. Do tog znaka uzvika. Slavimo Beograd! Da je slogan bio, na primer, ”mi slavimo Beograd” verovatno bi se malo ko iznervirao jer bi to bila ispovedna izjava onoga ko se potpisao (”mi slavimo vaš glavni grad jer smo dobili tezgu”). Baš kao što nikoga ne iritira kad na nekom zidu piše ”Pera voli Draganu” (dobro, iritira vlasnika zida, kao što bi Palmu iritiralo da makar i na tuđem zidu piše ”Pera voli Dragana”, ali razumete šta sam htela da kažem). Problem je u tom naredbodavnom tonu kojim se valjda htela demonstrirati odlučnost. Slavimo Beograd! Ćuti! Kasniš! Isključi mobilni! Zvuči poznato? Što bi valjda bila i odgonetka na pitanje – šta je proizvod koji se reklamira ovom kampanjom.
Ovde se obično kaže: More, pusti ti to (filozofiranje, visoku politiku, ljubavne jade…) nego gledaj ti ono od čega se živi. Sada, kada sve manje ima da se vidi od čega se živi, počeli su da nam govore: More, pusti ti to kako se živi nego gledaj ti kako će se živeti. Možda nećemo baš mi baš tako živeti, ali da ne cepidlačim. Jer bi još mnogo gore bilo da sve padne u vodu pa da jednog dana vrate ove iste bilborde futurističkog Beograda, samo da na njima, umesto ”slavimo!” piše ”slava mu”, kao što bi sada za Obrenovac (na vodi) moglo da se napiše.
Slavim Beograd!
http://pescanik.net/2014/07/slavim-beograd/
Čovek u Srbiji može da slavi krsnu slavu, purim, bajram, razne blagdane, godišnjice, državne praznike, rođenje deteta, imendan, rođendan, maturu, doktorat… Može da slavi pad vodostaja, pad Berilnskog zida, pad fašizma ili komunizma od volje mu, pa i pad Srebrenice kao što viđamo na plakatima svake godine u ovo doba. Može da slavi i uspone: uspone sportista ili političkih partija, uspone profašističkih ideja i pokreta, što takođe gledamo po ulicama. Može, dakle, svašta da slavi, ali samo jednu stvar mora da slavi – Beograd.
Da se razumemo, prihvatam mogućnost da sam pogrešno shvatila ovu reklamnu kampanju. I ne bi mi bilo prvi put. Doduše, uglavnom mi se dešavalo da precenim kreativnost dok je u stvarnosti objašnjenje bilo mnogo prizemnije. Tako sam jednom, kao nadobudna početnica u reklamnom biznisu, deset minuta gušila konobara time da je ime ”Šupica” odlično smišljeno za taj restoran i kako se enterijer, jelovnik i atmosfera savršeno uklapaju sa imenom… da bi mi on na kraju suvo rekao da je Šupica – prezime vlasnika. Slično sam potrčala pred rudu i kad sam čula da se na izborima u Hrvatskoj pojavila i Kukuriku koalicija. ”Stručno” sam sve promašila – i da je to hrabar i kreativan naziv i da je ime dato zbog pozitivnih asocijacija na prpošnog petla koji najavljuje zoru, odnosno novo doba. Stvarnost me je opet demantovala – ime je nastalo po restoranu Kukurin u kojem je održan sastanak, a čak se ni restoran ne zove tako zbog kreativnih asocijacija već zato što, pogađate, sasvim banalno nosi prezime svog vlasnika.
Nažalost, kampanju ”Slavimo Beograd” je teško preceniti. Ona je prizemna taman onoliko koliko nam i izgleda. No, krenimo redom.
Šta je proizvod koji se reklamira? To ne može biti Beograd, kao što nam slogan sugeriše, jer taj Beograd, Beograd na vodi, ne postoji (postoji samo najava da će jednom biti izgrađen). A slupati tolike novce (to jest, ukoliko je zakup oglasnog prostora uopšte plaćen) na reklamu jedne obične makete – nije racionalan poslovni potez pa opravdano možemo sumnjati da bi to učinila neka renomirana kompanija kakvom nam se Eagles Hill predstavlja.
Pa šta je onda proizvod ako to nije maketa i ko je naručilac reklame ako to nije izvođač radova?
Možda bi to mogao da bude grad Beograd? Nije neobično da grad ili opština naprave kampanju kojom promovišu neki budući projekat, ali se to uvek radi lokalno, na mestu gde će taj projekat nastati, a ne, kao kampanja ”Slavimo Beograd” – po celoj državi, dakle i tamo gde se ništa neće graditi. Pa zašto bi grad Beograd reklamirao nešto Nišlijama, Novosađanima, Kragujevčanima…? Da vide šta neće imati i gde neće stanovati (kao što neće ni Beograđani uostalom)?
A ako je već promocija nacionalna, a ne lokalna, onda bi moglo da se radi o kampanji kojoj je cilj dizanje morala nacije, a svi znamo koliko je to našoj diskreditovanoj naciji potrebno. Naravno da motivacionim kampanjama treba bodriti duh nacije, svake nacije. To su radili Slovenci, Kosovski Albanci, to rade Amerikanci decenijama. Ali nijedna nacija nije imala kampanju koja je bila u imperativu kao naša. Jer, naređivati naciji, ili osobi svejedno, kako treba da se oseća i kad treba da saoseća, šta mora da slavi, a šta mora da ožali, jednostavno nije produktivno. Ne daje željene rezultate. Zato se tako ni ne radi.
I to nas dovodi do ključnog problema ove kampanje. Do tog znaka uzvika. Slavimo Beograd! Da je slogan bio, na primer, ”mi slavimo Beograd” verovatno bi se malo ko iznervirao jer bi to bila ispovedna izjava onoga ko se potpisao (”mi slavimo vaš glavni grad jer smo dobili tezgu”). Baš kao što nikoga ne iritira kad na nekom zidu piše ”Pera voli Draganu” (dobro, iritira vlasnika zida, kao što bi Palmu iritiralo da makar i na tuđem zidu piše ”Pera voli Dragana”, ali razumete šta sam htela da kažem). Problem je u tom naredbodavnom tonu kojim se valjda htela demonstrirati odlučnost. Slavimo Beograd! Ćuti! Kasniš! Isključi mobilni! Zvuči poznato? Što bi valjda bila i odgonetka na pitanje – šta je proizvod koji se reklamira ovom kampanjom.
Ovde se obično kaže: More, pusti ti to (filozofiranje, visoku politiku, ljubavne jade…) nego gledaj ti ono od čega se živi. Sada, kada sve manje ima da se vidi od čega se živi, počeli su da nam govore: More, pusti ti to kako se živi nego gledaj ti kako će se živeti. Možda nećemo baš mi baš tako živeti, ali da ne cepidlačim. Jer bi još mnogo gore bilo da sve padne u vodu pa da jednog dana vrate ove iste bilborde futurističkog Beograda, samo da na njima, umesto ”slavimo!” piše ”slava mu”, kao što bi sada za Obrenovac (na vodi) moglo da se napiše.
spatiotecte":2qed250j je napisao(la):Вожд":2qed250j je napisao(la):
Stvarno nisam razumeo poentu ilustracija!
Pa tako, lepo objasni, sad je jasnije sta si hteo da kazes.
No problemo, mea culpa..
Мада могле би мало да се укључе сиве ћелије пре него што...
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Homer Jay":2wzoqzah je napisao(la):
Наравно да не постоји, а Ковачевић је себи дао за право да поново закључује на личан начин нешто а да му је референтна тачка става макета-скица. То је исувише неозбиљно за било каквог иоле озбиљног архитекту што би ковачевић требао да буде (ваљда).
И онда туце форумаша његове личне изјаве без покрића узимају здраво за готово као сигурне истине.
"Немачки стручњаци поправљају климу у Београду
Акциони план прилагођавања Београда на климатске промене, чију израду финансира Немачко друштво за међународну сарадњу, требало би да буде завршен до краја следеће године. – Припремиће га градска управа и стручњаци из немачке фирме Infrastruktur&umwelt"
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... du.sr.html
http://renatatilli.com.br/blog/?p=3636
Акциони план прилагођавања Београда на климатске промене, чију израду финансира Немачко друштво за међународну сарадњу, требало би да буде завршен до краја следеће године. – Припремиће га градска управа и стручњаци из немачке фирме Infrastruktur&umwelt"
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... du.sr.html
http://renatatilli.com.br/blog/?p=3636
Tako je Milisave, care. Koje bre crne garaže, podzemne, nadzemne i trice i kučine. Tu, odmah pored dnevne sobe, salonska soba - parking za našeg malog poršea. Svakome uz stan po parking mesto, i mi sad tupimo gde će ljudi da se parkiraju i kakav će saobraćaj biti u ulicama 1+1. I što je svaka parcela zauzeta 80% i još koji kvm više. Negde i 90%. Svi ćemo kad kupimo stan (ako neki preostane posle momentalne kupovine prvog dana kada se izda lokacijska dozvola oko 2.000 komada i onda u narednom stampedu od mesec dana još 3.000 komada stanova, jbt 5.000 komada ko da su gaće u pitanju) našeg jaguara, poršea, onu mečkicu kabrio iz spota Gangnam style sve sa žutim odelom i asiks žutim patikama, smestiti u salon parking pored naše dnevne sobe, gde ćemo naručiti par devojaka u kratkim šorcevima da ga nasapunjaju, operu i izribaju tu pred našim očima ili dok mi dremnemo, da bude čist i uglancan kad se spustimo dole do svemira na zemlji, na popodnevnu kaficu, pardon kapućino, sednemo u gondolu i provozamo se čistom plavom Savom ili Dunavom (gde ćemo ga onda parkirati, ma koga boli uvo za to). Svemir, lepo neko reče, a mi nešto zanovetamo.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.932
- Pohvaljen
- 14.763
Нисам ни прочитао изјаву дотичног већ сам погледао све што имамо од овог мастер плана, рендере и макету.stf":17rl2bwo je napisao(la):
Смешно је да са једне стране хвале мастер план на сва звона а када их питају за толике пиздарије којима је прожет тај план онда кажу: "Па знате, ово је само оквирни план, ништа то неће бити тако..." Па шта онда који мој хвалите?!
Имбецилност у пуној снази.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.778
Evo pravog bisera. Na jednom od ovih aktivističkih sajtova neko je postavio link videa koji je napravila Ruska grupa "Chto Delat" 2009. godine, u jeku kontraverza oko gradnje 403 metra visoke kule Gazproma u centru Petrograda. U pitanju je pravi mini mjuzikal u kome se sistematski izlažu pogledi i način razmišljanja svih društvenih grupa o nečemu što je samo na prvi pogled urbanističko pitanje. Izuzetna muzika i kvalitet produkcije, a za nas puno materjala za razmišljanje, pošto su sličnosti neverovatne. Ima engleski titl. Obavezno pogledajte čitav snimak, ali vodite računa da traje 37 minuta. Evo šta se kaže o samom videu:
"This film is the final part in a triptych of socially engaged musicals that the Chto Delat collective began work on in 2008. This cycle includes the video films Perestroika Songspiel: Victory over the Coup (2008) and Partisan Songspiel: A Belgrade Story (2009).
Filmed in April 2009, The Tower: A Songspiel is based on real documents of Russian social and political life and on an analysis of the conflict that has developed around the planned Okhta Center development in Petersburg, where the Gazprom corporation intends to house the headquarters of its locally-based subsidiaries in a 403-meter-high skyscraper designed by the UK-based architectural firm RMJM. The proposed skyscraper has provoked one of the fiercest confrontations between the authorities and society in recent Russian political history. Despite resistance on the part of various groups who believe that construction of the building would have a catastrophic impact on the appearance of the city, which is a UNESCO World Heritage Site, Gazprom has so far managed to secure all the necessary permissions and has practically begun the first phase of construction.
The Gazprom tower is promoted by the authorities as a symbol of a new, modernized Russia. How are such symbols produced? How does the ideological machine of power function? How are projects like this pushed through despite the resistance of ordinary citizens? These are the principal questions raised by this film."
Ovaj sjajni video možete pogledati ovde:
http://vimeo.com/12130035
Na sledećoj slici je stara verzija projekta, onog koji je tema mjuzikla. U međuvremenu, kula je ipak izmeštena iz centra grada, ali izgleda ne zato što su njeni protivnici pobedili one koji u Rusiji odlučuju, nego zato što:
" ... marshy soil could not withstand 396-meter high building." ( http://bashny.net/t/en/106666 )
Međutim:
Architecture experts say that the Lakhta Center’s new design does not much differ from the original, controversial office building that was planned for Gazprom at the Okhta site. Yury Volchok, architectural historian and professor at Moscow Architectural Institute, told Izvestia: “The situation with the Okhta Center repeats itself. The construction site was moved to the Primorsky District, which is not considered a part of the historical center, so it is easier to get the construction permit there. However, Russian legislation protects not only buildings but also city views.” Volchok’s point is this: the skyscrapers’ designers have moved the construction site from Okhta to Lakhta, but a modern skyscraper will nevertheless be visible from many parts of the city. In any event, Gazprom’s tower is unlikely to blend in with the city’s historical center.
(http://rbth.com/articles/2012/08/29/gaz ... 17785.html)
"This film is the final part in a triptych of socially engaged musicals that the Chto Delat collective began work on in 2008. This cycle includes the video films Perestroika Songspiel: Victory over the Coup (2008) and Partisan Songspiel: A Belgrade Story (2009).
Filmed in April 2009, The Tower: A Songspiel is based on real documents of Russian social and political life and on an analysis of the conflict that has developed around the planned Okhta Center development in Petersburg, where the Gazprom corporation intends to house the headquarters of its locally-based subsidiaries in a 403-meter-high skyscraper designed by the UK-based architectural firm RMJM. The proposed skyscraper has provoked one of the fiercest confrontations between the authorities and society in recent Russian political history. Despite resistance on the part of various groups who believe that construction of the building would have a catastrophic impact on the appearance of the city, which is a UNESCO World Heritage Site, Gazprom has so far managed to secure all the necessary permissions and has practically begun the first phase of construction.
The Gazprom tower is promoted by the authorities as a symbol of a new, modernized Russia. How are such symbols produced? How does the ideological machine of power function? How are projects like this pushed through despite the resistance of ordinary citizens? These are the principal questions raised by this film."
Ovaj sjajni video možete pogledati ovde:
http://vimeo.com/12130035
Na sledećoj slici je stara verzija projekta, onog koji je tema mjuzikla. U međuvremenu, kula je ipak izmeštena iz centra grada, ali izgleda ne zato što su njeni protivnici pobedili one koji u Rusiji odlučuju, nego zato što:
" ... marshy soil could not withstand 396-meter high building." ( http://bashny.net/t/en/106666 )
Međutim:
Architecture experts say that the Lakhta Center’s new design does not much differ from the original, controversial office building that was planned for Gazprom at the Okhta site. Yury Volchok, architectural historian and professor at Moscow Architectural Institute, told Izvestia: “The situation with the Okhta Center repeats itself. The construction site was moved to the Primorsky District, which is not considered a part of the historical center, so it is easier to get the construction permit there. However, Russian legislation protects not only buildings but also city views.” Volchok’s point is this: the skyscrapers’ designers have moved the construction site from Okhta to Lakhta, but a modern skyscraper will nevertheless be visible from many parts of the city. In any event, Gazprom’s tower is unlikely to blend in with the city’s historical center.
(http://rbth.com/articles/2012/08/29/gaz ... 17785.html)
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.932
- Pohvaljen
- 14.763
Неупоредиво са случајем у Београду. Лакта центар јесте контроверзан и о њему се дискутује годинама на ССЦ-у али у питању је Санк Петерсбург у ком сада већ вековима владају строги урбанистички и архитектоснки прописи и који су се поштовали, посебно када је у питању спратност.
Толика фрка се ту сигурно не би дигла да у непосредној околини те куле имају куле као што су Београђанка, Генералштаб, она зграду испред музеја железнице, телекомов монструм испред храма, зграду политике, зграду КЦ-а, нову зграду министарства економије, димњаке у сред града...
Толика фрка се ту сигурно не би дигла да у непосредној околини те куле имају куле као што су Београђанка, Генералштаб, она зграду испред музеја железнице, телекомов монструм испред храма, зграду политике, зграду КЦ-а, нову зграду министарства економије, димњаке у сред града...
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.853
A luxury condo building on New York City’s Upper West Side has gotten clearance from the city to have a separate entrance, or a “poor door,” for low-income tenants, according to the New York Post.
http://thinkprogress.org/economy/2014/0 ... poor-door/
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.778
Delija":3tcc192f je napisao(la):
Naravno da je nemoguće direktno porediti Beograd i Petrograd. Međutim iz činjenice da je vrednost arhitekture neuporediva, ne sledi da Beograd nema šta da štiti, niti da su svi projekti onda jednaki. Može li se ovaj naš popraviti? Ja ovo ne bih ni stavio da mi je bilo zanimljivo samo direktno poređenje urbanističkih problema koje visoke zgrade prave ovde i tamo.
Prava zanimljivost se krije u dekonstrukciji propagande koja je izgleda isto tako efikasna kad za cilj ima obrazovane kao i neobrazovane. Samo se prema ciljnoj grupi menjaju argumenti i pristup, pa je uspeh jednak. Videli ste tok "sastanka" i pristup svakog govornika, ali i da svaki govor ipak ostavi utisak na neku od grupa. Najgore je kad ljudi misle da su imuni na propagandu ako o nečemu znaju više od proseka. Zanimljivo je čuti kako su spin ideje svuda iste iako je situacija bitno različita. Naprimer: Toranj kao simbol modernosti, istorija predstavljena kao ruglo koje treba ukloniti ili zakloniti, fetišizam "novog", mnogo radnih mesta, zatim kako oligarhima i novom novcu imponuju baš Dubai i Arapi kao simbol čistog novca bez truda koje je inače asociran sa novcem. Otrežnjavajuće je kad čujete da su ideje koje se neviđenom upornošću provlače kroz medije, pa čak i deo stručne javnosti, a koje nama izgledaju nove i specifične za našu situaciju, potpuno jednake i u urbanistički radikalno drugačijem mestu, ustvari sasvim nezavisne od lokalnog stanja, vezane samo za njihov univerzalni propagandni efekat, a ne za struku.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.853
Dubai gradi klimatizovani grad na 4,5 miliona m2
http://www.gradnja.rs/dubai-gradi-klima ... zine-7-km/
http://www.gradnja.rs/dubai-gradi-klima ... zine-7-km/
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.063
- Pohvaljen
- 45.865
Sto se tice bg na vodi maloprije cuh na kafanskom advokaticanju u portu da se traze advokati od par poznatih kancelarija za beograd na vodi koji bi rijesavali posao oko ugovora papirologije prodaje sa poznavanje pojedinih oblasti , sa dobrim znajem engleskog , i da pokrivsju i cg tj projekte lustic i porto , medju njima neka zvucna imena pisem kad provjerim , posto je ovo poslije vise koktela piskaram ol posto djusto