spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
Gledam maketu i ne vidim te uske ulice...
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
stf":18r5e41v je napisao(la):
Ovakvu zgradu jos nisam video, ali sto da ne.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Koliko vidim, podzemne vode su i pre utakmice povele sa 1:0. Znači neće ni pokušavati da prave podzemne garaže. Sve može, ali ne kod nas, na mestu gde to "sve" mora biti jeftino.
Što se tiče pešačkog ugođaja, po uskim trotoarima pešaci će šetati pored nepreglednog niza garaža koje formiraju zavorene blokove, uzdižući se 4 do 6 spratova svuda oko i iznad njih. Osećam da će narod imati nesavladivu potrebu da ovde dođe. Kako ono beše? Visoke zgrade bolje koriste prostor i oslobađaju zemljište za ljude? Ili za automobile?
Retko glup način da se iskoristi blizina reke, ovako velika površina Savskog amfitetatra i prvih par najkomercijalnijih nivoa od zemlje.
Što se tiče pešačkog ugođaja, po uskim trotoarima pešaci će šetati pored nepreglednog niza garaža koje formiraju zavorene blokove, uzdižući se 4 do 6 spratova svuda oko i iznad njih. Osećam da će narod imati nesavladivu potrebu da ovde dođe. Kako ono beše? Visoke zgrade bolje koriste prostor i oslobađaju zemljište za ljude? Ili za automobile?
Retko glup način da se iskoristi blizina reke, ovako velika površina Savskog amfitetatra i prvih par najkomercijalnijih nivoa od zemlje.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Не а ти?Delija":pmdm39r0 je napisao(la):
Озбиљно сам питао. Зашто би такав распоред етажа имао погубан урбанистички утицај на пешаке дуж "уских" тротоара, који су, узгред буди речено, далеко шири и комфорнији од 90% тротоара целог Старог Београда. (ако се водимо макетом-скицом)?
Подсетићу те на трафо иза Хајата за који већина Београђана и не зна да је трафо сакривен и маскиран у згради "нормалне" фасаде. Ако у приземљу буду локали, на првих 4 спрата гарађе са фасадним платном које маскира ту функцију, не видим никакав негативан утицај на урабитет самих јавних површина око зграда.
Stf + od mene, takve stvarni ne moraju biti zlo samo po sebi. Te garaže ne moraju da izgledaju kao one na obilićevom vencu i pored Beograđanke. Ali se slažem da ih treba vizuelno uklopiti ili gurnuti pod zemlju.
Sa druge strane, kako je rešen parking u blokovima na nbg? Pa i Belvile?
Sa druge strane, kako je rešen parking u blokovima na nbg? Pa i Belvile?
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
У питању је центар центра европског града на две пбале реке. Трафо иза хајата са околином чини најзабаченији део центра града где пешака можеш затећи једном у месец дана. Ако желимо америчко-новоарапску аутомобилску паланку онда можемо тако да маскирамо паркинге и буџимо их дуж градских булевара.
Улица са зградама у којима је од првих 5 етажа на 4 паркинг није градски бучлвар, није ни градска улица, у питању је аутомобислки гето који би затро центар града.
Иначе, занимљиво је како смо од тога да је највећи тц на балкану неприхватљив у СА дошли до тога да је прихватљиво све па и варварска дубаизација центра Београда поред реке.
Улица са зградама у којима је од првих 5 етажа на 4 паркинг није градски бучлвар, није ни градска улица, у питању је аутомобислки гето који би затро центар града.
Иначе, занимљиво је како смо од тога да је највећи тц на балкану неприхватљив у СА дошли до тога да је прихватљиво све па и варварска дубаизација центра Београда поред реке.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Мислим да сурово претерујеш по обичају.
Ако ти не одговора пример трафоа код Хајата, навешћу ти и зицер пример - приватна гаража у Баба Вишњиној. Вишеспратна гаража која је вешто фасадним платном уклопљена у стамбену форму целе улице и да нема светлећу таблу са натписом ГАРАЖА, обичан пролазник тешко да би је и регистровао, а шетња поред ње није ништа мање пријатна од шетње поред низа стамбених зграда у истој улици.
На то можемо слободно додати да је она засигурно прва приватна гаража, јер ће ускоро приватни инвеститори открити топлу воду, а то је да у старом делу града више могу профитирати градећи приватне гараже уместо стамбених зграда јер 90% стамбеног фонда нема гараже. То значи да ће уместо стамбених зграда, ницати гараже, јер је то фактички и једнино решење проблема паркирања у старм делу града.
На крају крајева, пешак обраћа пажњу на приземље, и приземље чини већину карактера улице. Само туристи и архитекте дижу главу изнад 1. спрата. Ако у приземљу буду локали, небитно је шта се налази у анаксу куле, нарочито ако се фасада уради као било која друга модерна фасада.
Највећи шопинг мол на Балкану је остао неприхватљив у теорији, али не и у пракси. Живимо у времену помахниталог капитализма и он је нажалост нужно зло сваке приватне инвестиције од најмањих до највећих. У сваком приватном комплексу, планиран је и мол, а његова величина зависи од величине инвестиције и комплекса али је УВЕК ТУ.
Не живимо у времену грчких филозофа или Атлантиде. Нажалост.
Ако ти не одговора пример трафоа код Хајата, навешћу ти и зицер пример - приватна гаража у Баба Вишњиној. Вишеспратна гаража која је вешто фасадним платном уклопљена у стамбену форму целе улице и да нема светлећу таблу са натписом ГАРАЖА, обичан пролазник тешко да би је и регистровао, а шетња поред ње није ништа мање пријатна од шетње поред низа стамбених зграда у истој улици.
На то можемо слободно додати да је она засигурно прва приватна гаража, јер ће ускоро приватни инвеститори открити топлу воду, а то је да у старом делу града више могу профитирати градећи приватне гараже уместо стамбених зграда јер 90% стамбеног фонда нема гараже. То значи да ће уместо стамбених зграда, ницати гараже, јер је то фактички и једнино решење проблема паркирања у старм делу града.
На крају крајева, пешак обраћа пажњу на приземље, и приземље чини већину карактера улице. Само туристи и архитекте дижу главу изнад 1. спрата. Ако у приземљу буду локали, небитно је шта се налази у анаксу куле, нарочито ако се фасада уради као било која друга модерна фасада.
Највећи шопинг мол на Балкану је остао неприхватљив у теорији, али не и у пракси. Живимо у времену помахниталог капитализма и он је нажалост нужно зло сваке приватне инвестиције од најмањих до највећих. У сваком приватном комплексу, планиран је и мол, а његова величина зависи од величине инвестиције и комплекса али је УВЕК ТУ.
Не живимо у времену грчких филозофа или Атлантиде. Нажалост.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
Не верујем да је ико овде боље од мене упознат са стањем у Дубаиу па ево мало слика, чисто да видите како те гараже изгледају у пракси.
Хвала али не хвала.
Могу овде да вам саставим краћи елаборат зашто је Дубаи највећи урбанистички промашај у историји човечанства али за почетак је довољно рећи да је град пешачки потпуно дисфункционалан мимо пар туристичких тачака раштрканих на потезу од око 40км пустиње. А притом баш се ЕМААР у највећој мери побринуо за изглед ове петрол-паланке
Уложили су стотине милијарди а град је и даље крајпуташ у сред пустиње са пар оаза.
Хвала али не хвала.
Могу овде да вам саставим краћи елаборат зашто је Дубаи највећи урбанистички промашај у историји човечанства али за почетак је довољно рећи да је град пешачки потпуно дисфункционалан мимо пар туристичких тачака раштрканих на потезу од око 40км пустиње. А притом баш се ЕМААР у највећој мери побринуо за изглед ове петрол-паланке
Уложили су стотине милијарди а град је и даље крајпуташ у сред пустиње са пар оаза.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Лепо је имати превисоко мишљење о себи а нарочито тврдити да "нико боље од мене не зна" ... али ... опет превиђаш суштину.
Дубаји је комплет вештачки град и шта год у њему да саградиш биће вештачки. Насупрот њему, у Београду нећеш добити тај ефекат макар изградио најгори ужас. Нисмо исти народ, нити имамо исту историју. Београд има душу, Дубаји је нема. Град је организам који настаје вековима и не чини га само архитектура а нарочито не тако селективно презентована.
Те фотографије ништа не доказују из горе наведених разлога. Ја ти дајем примере из твог рођеног града да те демантујем, али је твоје право да их игноришеш.
Навешћу ти још један такав пример да бих објаснио о чему причам. Београђанка. Размисли о фасади. Она је таква да је потпуно небитно да ли је у анексу куле РК,Шопинг мол, канцеларије или чак - гаража. Да, у њу може опуштено да се смести гаража а да споља не одаје такав утисак. Битно је да су у приземљу - локали и да улица - живи.
То је кључно. Ако су у приземљу локали, шта је у анексу постаје небитно.
Дубаји је комплет вештачки град и шта год у њему да саградиш биће вештачки. Насупрот њему, у Београду нећеш добити тај ефекат макар изградио најгори ужас. Нисмо исти народ, нити имамо исту историју. Београд има душу, Дубаји је нема. Град је организам који настаје вековима и не чини га само архитектура а нарочито не тако селективно презентована.
Те фотографије ништа не доказују из горе наведених разлога. Ја ти дајем примере из твог рођеног града да те демантујем, али је твоје право да их игноришеш.
Навешћу ти још један такав пример да бих објаснио о чему причам. Београђанка. Размисли о фасади. Она је таква да је потпуно небитно да ли је у анексу куле РК,Шопинг мол, канцеларије или чак - гаража. Да, у њу може опуштено да се смести гаража а да споља не одаје такав утисак. Битно је да су у приземљу - локали и да улица - живи.
То је кључно. Ако су у приземљу локали, шта је у анексу постаје небитно.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
^^ Off Topic.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.642
Да је неко овде упознат са стањем у Дубаиу као и десадашњим деловањем емаар-а не би се усудио да брани овај варваризам.
Ова твоја изјава за Беоаграђанку је катастрофална. Робна кућа у њој не постоји од кад си је ти свестан и очигледно не знаш каква је њена била улога све до појаве првих модерних тц-а.
Још једном, у питњу је центар центра европске престонице. Гараже у низу а у подножју више зграда нису прихватљиве. Ако за неког јесу желим му их у његовој улици.
Ова твоја изјава за Беоаграђанку је катастрофална. Робна кућа у њој не постоји од кад си је ти свестан и очигледно не знаш каква је њена била улога све до појаве првих модерних тц-а.
Још једном, у питњу је центар центра европске престонице. Гараже у низу а у подножју више зграда нису прихватљиве. Ако за неког јесу желим му их у његовој улици.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
Garaza sa kulom preko je bas ruzan objekat tu se slazem sa Delijom.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.850
- Pohvaljen
- 26.089
Stf
Problem je način korišćenja zemljišta. Ovo je najkvaltenije zemljište centra grada, i to još deo pored obale reke. Veoma je bitno kako se koristi svaki kvadratni metar. Pogledaj odnose površina odvojene za razne namene. Plavo je horizontalna projekcija prostora namenjenog ljudima, a crveno bez plavog je horizontalna projekcija prostora namenjenog automobilima (sem jednog od 6 nivoa namenjenih lokalima).
Objasni kako je moguće da ljude treba pakovati tako da zauzimaju što je moguće manje zemljišta (na račun povećanja visine zgrada), a automobile tako da pokriju što više širine (i tako maksimalno smanje visinu koju zauzimaju). Možda se štedi benzin ali je potpuna besmislica za centar grada. Zar nisi ti sam objašnjavao koliko je takvo zemljište skupo?
Ako već može da se zauzme ovoliko zemljišta, zašto se onda ljudi ne šire horizontalno, a automobili vertikalno, umesto obrnuto? To je loše, naravno, ali svejedno bolje od ideje da automobili imaju veće pravo za zemljište od ljudi.
Takođe, kažeš da je svejedno na kojim je spratovima garaža ako su u prizemlju lokali. NIJE svejedno. Daleko je od toga da bude svejedno da li su spratovi oko nas nevidljivi, ispod zemlje, ili pešak vidi spratove svuda oko i iznad sebe, i šeta kroz mini kanjon 6 nivoa visok sa obe strane, pun slepih zidova bez života ili glupih i praznih simulacija prozora koji realno ne postoje?
Ako se već ne ide na podzemne garaže, zašto onda i one nisu u soliterima sa uskom osnovom, dok se duž ulica nalazi samo prizemni nivo sa lokalima? Ugao pod kojim se vidi nebo bi bio drastično veći, a ceo prostor daleko manje klaustofobičan i mnogo humaniji. Ili da lokali budu na više spratova, ali da zauzimaju manje zemljišta, a da bude više zelenila? Vertikalne garaže u ili izvan stambenih ili poslovnih solitera imaju svojih mana, ali su bar bolje od ovako rasipničkog trošenja dragocenog zemljišta.
Mana je naravno što onda garaže moraju zauzimati veliki broj spratova, što nas ponovo dovodi do fundamentalnog problema čitavog koncepta. U sred formiranog urbanog tkiva starog dela grada nekog grada ne možete silom ubaciti čitav novi grad sa DRASTIČNO većim koeficjentom izgrađenosti. To je izvor svih mogućih problema. Međutim, činjenica da se kod nas podzemni deo tog zemljišta UOPŠTE ne može ili neće koristiti, probleme ignorisanja urbanističkih principa podiže na potpuno nov i mnogo gori nivo. TEK SAD postaje apsurdno insistirati na toliko mnogo ljudi na ovom zemljištu jer onda prostor za njihove automobile mora da zauzima preveliki deo najkvalitetnije raspoložive površine ili zapremine, pošto se ne može smestiti tamo gde ne nikom ne smeta, ispod zemlje.
Edit:
Zaboravio sam da pomenem da problem u starom delu grada ne pravi samo velika razlika u koeficjentu izgrađenosti nego i vrsta sadržaja. Ako poštujete "prirodnu selekciju" sadržaja, dakle zabava, kultura, rekreacija, ne-masovne usluge, turizam, onda se možete osloniti na javni saobraćaj i drastično smanjiti prostor dodeljen automobilima. Ako je nasilno ignorišete, pa starom gradu naknadno, veštački usađujete velike tržne centre ili stambene i poslovne centre, onda na ovako skupom i potencijalno mnogostruko korisnom zemljištu MORATE odvojiti ogroman prostor samo za automobile (i tako ga deaktivirati za sve druge svrhe), bez obzira na postojanje dobrog javnog saobraćaja, naprimer metroa.
Problem je način korišćenja zemljišta. Ovo je najkvaltenije zemljište centra grada, i to još deo pored obale reke. Veoma je bitno kako se koristi svaki kvadratni metar. Pogledaj odnose površina odvojene za razne namene. Plavo je horizontalna projekcija prostora namenjenog ljudima, a crveno bez plavog je horizontalna projekcija prostora namenjenog automobilima (sem jednog od 6 nivoa namenjenih lokalima).
Objasni kako je moguće da ljude treba pakovati tako da zauzimaju što je moguće manje zemljišta (na račun povećanja visine zgrada), a automobile tako da pokriju što više širine (i tako maksimalno smanje visinu koju zauzimaju). Možda se štedi benzin ali je potpuna besmislica za centar grada. Zar nisi ti sam objašnjavao koliko je takvo zemljište skupo?
Ako već može da se zauzme ovoliko zemljišta, zašto se onda ljudi ne šire horizontalno, a automobili vertikalno, umesto obrnuto? To je loše, naravno, ali svejedno bolje od ideje da automobili imaju veće pravo za zemljište od ljudi.
Takođe, kažeš da je svejedno na kojim je spratovima garaža ako su u prizemlju lokali. NIJE svejedno. Daleko je od toga da bude svejedno da li su spratovi oko nas nevidljivi, ispod zemlje, ili pešak vidi spratove svuda oko i iznad sebe, i šeta kroz mini kanjon 6 nivoa visok sa obe strane, pun slepih zidova bez života ili glupih i praznih simulacija prozora koji realno ne postoje?
Ako se već ne ide na podzemne garaže, zašto onda i one nisu u soliterima sa uskom osnovom, dok se duž ulica nalazi samo prizemni nivo sa lokalima? Ugao pod kojim se vidi nebo bi bio drastično veći, a ceo prostor daleko manje klaustofobičan i mnogo humaniji. Ili da lokali budu na više spratova, ali da zauzimaju manje zemljišta, a da bude više zelenila? Vertikalne garaže u ili izvan stambenih ili poslovnih solitera imaju svojih mana, ali su bar bolje od ovako rasipničkog trošenja dragocenog zemljišta.
Mana je naravno što onda garaže moraju zauzimati veliki broj spratova, što nas ponovo dovodi do fundamentalnog problema čitavog koncepta. U sred formiranog urbanog tkiva starog dela grada nekog grada ne možete silom ubaciti čitav novi grad sa DRASTIČNO većim koeficjentom izgrađenosti. To je izvor svih mogućih problema. Međutim, činjenica da se kod nas podzemni deo tog zemljišta UOPŠTE ne može ili neće koristiti, probleme ignorisanja urbanističkih principa podiže na potpuno nov i mnogo gori nivo. TEK SAD postaje apsurdno insistirati na toliko mnogo ljudi na ovom zemljištu jer onda prostor za njihove automobile mora da zauzima preveliki deo najkvalitetnije raspoložive površine ili zapremine, pošto se ne može smestiti tamo gde ne nikom ne smeta, ispod zemlje.
Edit:
Zaboravio sam da pomenem da problem u starom delu grada ne pravi samo velika razlika u koeficjentu izgrađenosti nego i vrsta sadržaja. Ako poštujete "prirodnu selekciju" sadržaja, dakle zabava, kultura, rekreacija, ne-masovne usluge, turizam, onda se možete osloniti na javni saobraćaj i drastično smanjiti prostor dodeljen automobilima. Ako je nasilno ignorišete, pa starom gradu naknadno, veštački usađujete velike tržne centre ili stambene i poslovne centre, onda na ovako skupom i potencijalno mnogostruko korisnom zemljištu MORATE odvojiti ogroman prostor samo za automobile (i tako ga deaktivirati za sve druge svrhe), bez obzira na postojanje dobrog javnog saobraćaja, naprimer metroa.
Postoji li još neki izvor, osim tvrdnje arhitekte Kovačevića, da će u aneksima visokih objekata biti garaže? :?
Npr. na ovom renderu prve dve stambene kule ne deluje da je aneks namenjen automobilima, već trgovini u uslugama.
Npr. na ovom renderu prve dve stambene kule ne deluje da je aneks namenjen automobilima, već trgovini u uslugama.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.448
- Pohvaljen
- 17.594
Auuuuuu, nisam znao da su svi ovi crveni objekti predvidjeni za garaze, onda sam stvarno protiv ovakve vrste urbanizma.
Pošto vidim da se još jednom uplićemo u spiralu glasina, ponoviću pitanje - postoji li još neki izvor (po mogućstvu zvanični), osim tvrdnje arhitekte Kovačevića, da će u aneksima visokih objekata biti garaže?