Stf
Problem je način korišćenja zemljišta. Ovo je najkvaltenije zemljište centra grada, i to još deo pored obale reke. Veoma je bitno kako se koristi svaki kvadratni metar. Pogledaj odnose površina odvojene za razne namene. Plavo je horizontalna projekcija prostora namenjenog ljudima, a crveno bez plavog je horizontalna projekcija prostora namenjenog automobilima (sem jednog od 6 nivoa namenjenih lokalima).
Objasni kako je moguće da ljude treba pakovati tako da zauzimaju što je moguće manje zemljišta (na račun povećanja visine zgrada), a automobile tako da pokriju što više širine (i tako maksimalno smanje visinu koju zauzimaju). Možda se štedi benzin ali je potpuna besmislica za centar grada. Zar nisi ti sam objašnjavao koliko je takvo zemljište skupo?
Ako već može da se zauzme ovoliko zemljišta, zašto se onda ljudi ne šire horizontalno, a automobili vertikalno, umesto obrnuto? To je loše, naravno, ali svejedno bolje od ideje da automobili imaju veće pravo za zemljište od ljudi.
Takođe, kažeš da je svejedno na kojim je spratovima garaža ako su u prizemlju lokali. NIJE svejedno. Daleko je od toga da bude svejedno da li su spratovi oko nas nevidljivi, ispod zemlje, ili pešak vidi spratove svuda oko i iznad sebe, i šeta kroz mini kanjon 6 nivoa visok sa obe strane, pun slepih zidova bez života ili glupih i praznih simulacija prozora koji realno ne postoje?
Ako se već ne ide na podzemne garaže, zašto onda i one nisu u soliterima sa uskom osnovom, dok se duž ulica nalazi samo prizemni nivo sa lokalima? Ugao pod kojim se vidi nebo bi bio drastično veći, a ceo prostor daleko manje klaustofobičan i mnogo humaniji. Ili da lokali budu na više spratova, ali da zauzimaju manje zemljišta, a da bude više zelenila? Vertikalne garaže u ili izvan stambenih ili poslovnih solitera imaju svojih mana, ali su bar bolje od ovako rasipničkog trošenja dragocenog zemljišta.
Mana je naravno što onda garaže moraju zauzimati veliki broj spratova, što nas ponovo dovodi do fundamentalnog problema čitavog koncepta. U sred formiranog urbanog tkiva starog dela grada nekog grada ne možete silom ubaciti čitav novi grad sa DRASTIČNO većim koeficjentom izgrađenosti. To je izvor svih mogućih problema. Međutim, činjenica da se kod nas podzemni deo tog zemljišta UOPŠTE ne može ili neće koristiti, probleme ignorisanja urbanističkih principa podiže na potpuno nov i mnogo gori nivo. TEK SAD postaje apsurdno insistirati na toliko mnogo ljudi na ovom zemljištu jer onda prostor za njihove automobile mora da zauzima preveliki deo najkvalitetnije raspoložive površine ili zapremine, pošto se ne može smestiti tamo gde ne nikom ne smeta, ispod zemlje.
Edit:
Zaboravio sam da pomenem da problem u starom delu grada ne pravi samo velika razlika u koeficjentu izgrađenosti nego i vrsta sadržaja. Ako poštujete "prirodnu selekciju" sadržaja, dakle zabava, kultura, rekreacija, ne-masovne usluge, turizam, onda se možete osloniti na javni saobraćaj i drastično smanjiti prostor dodeljen automobilima. Ako je nasilno ignorišete, pa starom gradu naknadno, veštački usađujete velike tržne centre ili stambene i poslovne centre, onda na ovako skupom i potencijalno mnogostruko korisnom zemljištu MORATE odvojiti ogroman prostor samo za automobile (i tako ga deaktivirati za sve druge svrhe), bez obzira na postojanje dobrog javnog saobraćaja, naprimer metroa.