Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

U tom slučaju mrka kapa. Iz mog iskustva većina stanara ni dinara ne žele da daju za održavanje. Možda negde ima srećnika koji žive u zgradama gde stanari održavaju zgradu kako treba.
 
U tom slučaju mrka kapa. Iz mog iskustva većina stanara ni dinara ne žele da daju za održavanje. Možda negde ima srećnika koji žive u zgradama gde stanari održavaju zgradu kako treba.
To je glavni problem.Vecini je potpuno nevazno kakav je prilaz zgradi,okruzenje,cistoca ulaza itd.Orijentalni pristup.
 
Problem ruznih fasada u Beogradu se veoma lako moze resiti. Samo treba uvesti taksu za ruznu fasadu! Svaka zgrada koja ima grafit ili klimu koja se vidi sa ulice treba da placa taksu. I to 10.000 dinara mesecno po stanu. Pa preko noci bi se svi bacili na posao da srede svoju fasadu samo da ne bi placali penale. Sa nasim ljudima drugacije ne moze nego da ih udaris po dzepu.
 
U mnogim zgradama su liftovi stari i zahtevaju ceste popravke ali stanari koji zive u prizemlju ili na prvom spratu ne zele da daju novac za odrzavanje.Mentalitet je cudo.
 
Problem ruznih fasada u Beogradu se veoma lako moze resiti. Samo treba uvesti taksu za ruznu fasadu! Svaka zgrada koja ima grafit ili klimu koja se vidi sa ulice treba da placa taksu. I to 10.000 dinara mesecno po stanu. Pa preko noci bi se svi bacili na posao da srede svoju fasadu samo da ne bi placali penale. Sa nasim ljudima drugacije ne moze nego da ih udaris po dzepu.
Tako je samo sto bi ja pre po m2 pa da svako placa u skladu sa imovinom ili mozda cak i tipa po primanjima. Neko ko ima 10.000 eura mesecno treba vise da placa nego onaj sto ima 500. Jer u suprotnom ovog od 10k zabole bas da se tangira.
 
Kod mene jedva plaćaju upravnika, a kamoli da plate fasadu. Skoro nam svi liftovi pokvareni. Oni bi pre išli pešice nego plaćali. To su sve bajke.
 
Пратим Влогзилу и ценим његов труд, снима стално, иако нема баш појма шта прича, али стварно је некад луд ко струја

IMG_2268.jpeg
 
Iskustvo u pravljenju profita. Ukljucivanje drzave u privatne projekte. Nacin prodaje stanova. Niko ranije nije pravio makete i prikazivao projekat van Srbije. Formiranje cene na osnovu pogleda i sprata. O marketingu da ne pricam. Mesecno odrzavanje stana zbog bazena, zelenila, teretane, recepcije... Mnoge novine je uveo BnV i sada to drugi investitori kopiraju. Sve je to doslo iz Dubaija kod nas, tamo gde se pokazalo veoma uspesno.

Arhitektonska rešenja za BnV nam nisu došla iz Dubaija već su arapi angažovali anglo saksonske renomirane arhitektonske biroe (ameri, englezi irci) koji kad je u pitanju Beograd su se MNOGO manje trudili nego kad projektuju neku zgradu u Londonu ili New Yorku.
O kom kvalitetu arhitektonskog rešenja možemo onda da pričamo ako gledamo celokupnu sliku BnV?
Ovaj projekat jeste odskače u odnosu na ostatak grada ali samo u kontekstu što je sve novo i što se održavaju javne površine i zato deluje uredno.
Ali sa aspekta urbanizma, možemo samo izdvojiti niz zgrada u Savskoj kao uspešan primer uklapanja sa postojećom matricom grada pa i sa arhitekturom a ovo ostalo do reke sa izuzetkom kule i trznog centra je nabacano nasumicno bez ikakve logike, plus kontraverzni gabariti samih zgrada i njihova osrednja/mediokritetna arhitektonska vrednost.

Krajna konstatacija, zasto su se u projektovanju BnV primenila 2 urbanistička koncepta potpuno različita koja su dovela do toga da je projekat u kontradikciji sam sa sobom gde mu je jedna polovina racionalno zamisljena a druga je potpuno potkopava i zaklanja gabaritno?
 
Poslednja izmena:
Arhitektonska rešenja za BnV nam nisu došla iz Dubaija već su arapi angažovali anglo saksonske renomirane arhitektonske biroe (ameri, englezi irci) koji kad je u pitanju Beograd su se MNOGO manje trudili nego kad projektuju neku zgradu u Londonu ili New Yorku.
O kom kvalitetu arhitektonskog rešenja možemo onda da pričamo ako gledamo celokupnu sliku BnV?
Ovaj projekat jeste odskače u odnosu na ostatak grada ali samo u kontekstu što je sve novo i što se održavaju javne površine i zato deluje uredno.
Ali sa aspekta urbanizma, možemo samo izdvojiti niz zgrada u Savskoj kao uspešan primer uklapanja sa postojećom matricom grada pa i sa arhitekturom a ovo ostalo do reke sa izuzetkom kule i trznog centra je nabacano nasumicno bez ikakve logike, plus kontraverzni gabariti samih zgrada i njihova osrednja/mediokritetna arhitektonska vrednost.

Krajna konstatacija, zasto su se u projektovanju BnV primenila 2 urbanistička koncepta potpuno različita koja su dovela do toga da je projekat u kontradikciji sam sa sobom gde mu je jedna polovina racionalno zamisljena a druga je potpuno potkopava i zaklanja gabaritno?
Koje su zgrade po vama uspesno uklopljene ?
 
Ceo onaj red Quartet zgrada na primer, tu su zgrade normalnih visina, arhitektura je estetski prihvatljiva, polu zatvoreni blokovi, uklapaju se gabaritno sa postojecim zgradama sa druge strane Savske ulice samim tim i sa ostatkom grada, visinski su ujednacene medjusobno i gledane u globalu cine jednu skladnu celinu, sa parkom ispred, krajnje objektivno ocenjujem taj urbani momenat BnV-a kao uspesno osmiljen i uklopljen.
 
Ceo onaj red Quartet zgrada na primer, tu su zgrade normalnih visina, arhitektura je estetski prihvatljiva, polu zatvoreni blokovi, uklapaju se gabaritno sa postojecim zgradama sa druge strane Savske ulice samim tim i sa ostatkom grada, visinski su ujednacene medjusobno i gledane u globalu cine jednu skladnu celinu, sa parkom ispred, krajnje objektivno ocenjujem taj urbani momenat BnV-a kao uspesno osmiljen i uklopljen.
Slazem se.
 
Radoviću, ostali, iskreno pitanje.

Da li bi Vam BW bio lepši da je bilo 2,3 prave kule, 4,5 dobrih zgrada srednje visine i ostatak manje ultralux zgrade. Visine Magnolije ali arhitektura i materijali pre kao zgrade iz Puškinove i sličnih Dedinje/Senjak/Diplomate fore? Plus ta čuvrena filharmonija i opera i još par javnih reprezentativnih institucija kulture.
 
Ne znam kula se ocigledno sporije prodaje. Ovako su uboli bas ono sto dobro ide.
Da bi mogao da kazem morao bi da vidim barem neke rendere ali iskreno ja sam bas zadovoljan sa trenutnim stanjem.
 
Ne znam kula se ocigledno sporije prodaje. Ovako su uboli bas ono sto dobro ide.
Da bi mogao da kazem morao bi da vidim barem neke rendere ali iskreno ja sam bas zadovoljan sa trenutnim stanjem.
Naravno, ovo što sam naveo verovatno od starta ne bi postojao kvadrat ispod 5000, a sada već verovatno 8000. Sa najskupljim preko 10. Ali pričamo o stvarno reprezentativnom i luksuznom projektu.

Dok smo u praksi zbog manjih razlika u tempu rasta cena imali soliter kutije u BW gde je kvadrat bio isti ili samo par stotina evra više u odnosu na novogradnja po blokovima i Zvezdari.
 
Vidi se da nikada nisi bio u Dubaiju... Nisam ga ja slucajno uporedio sa Londonom i NY. Dubai se jednostavno mnogo brzo razvija i kroz 10 godina ce sigurno postati najbitniji grad na svetu, sto je neverovatno imajuci u vidu gde je do skoro bio. Problem je sto ljudi u Srbiji imaju predrasude prema tom gradu i ne razumeju ga.

Best cities in the world 2023​

  1. London, UK
  2. Paris, France
  3. New York, USA
  4. Tokyo, Japan
  5. Dubai, UAE
  6. Barcelona, Spain
  7. Rome, Italy
  8. Madrid, Spain
  9. Singapore
  10. Amsterdam, Netherlands

6 of the Most Influential Cities in the World According to the 2022 Global Power City Index​



U svakom slucaju Beograd je uspeo da dobije deo iskustva iz Dubaija, naravno kroz projekat BnV.
Khm, ne znam kakve su ovo liste i po čemu su to najbolji gradovi. Beč je već koju godinu proglašen za najbolji grad za život u svetu. Sa ove liste - London, Pariz, NYC, ne daj Bože ikad da živim tamo.
I da, naravno da se Dubai tako naglo razvio i izgradio, ali ti to pričaš kao da je Dubai u istom rangu bogatstva kao Beograd, pa da je sad to nešto impresivno.
 
Зид који је направљен је у потпуности упропастио овај поглед. Чак је и поништио занимљив степенаст облик прве БнВ зграде. Заклоњен је и Скајлајн, а кула изгледа смешно поред ових шифоњера.
20230908_133031.jpg
 
Radoviću, ostali, iskreno pitanje.

Da li bi Vam BW bio lepši da je bilo 2,3 prave kule, 4,5 dobrih zgrada srednje visine i ostatak manje ultralux zgrade. Visine Magnolije ali arhitektura i materijali pre kao zgrade iz Puškinove i sličnih Dedinje/Senjak/Diplomate fore? Plus ta čuvrena filharmonija i opera i još par javnih reprezentativnih institucija kulture.
Koliko je realno graditi zgrade visine Magnolije na terenu gde je prvih 20 i više metara nepovoljno za fundiranje objekata?
 
Vrh