С обзиром на однос између површине грађ. плаца и висине зграде (броја станова и локала), јасно је да испод саме зграде нема довољно места за гаражу за све. Тако, рекло би се да је планирано да зграда и јавна гаража буду функционално повезани, односно - јединствен објекат, практично. Вероватно тако да један ниво јавне гараже служи као гаража за зграду и да између њих постоји непосредан и лак приступ.
Што се локације ове зграде тиче, а и уопште, у погледу близине аутопуту, можда ће бити на добитку они који дугорочно рачунају на све више електричних возила у саобраћају, тако да проблем буке и загађеног ваздуха на таквим локацијама у (како за кога) мање-више догледној будућности неће бити преовлађујући.
У многим градовима света и сада, под садашњим условима, постоји мноштво зграда тик уз прометне саобраћајнице сличне аутопутевима. Тако, на крају, све се своди на питање понуде и потражње. Догод постоје потребе и купци за овакве локације, оне ће се градити.
Од оваквих појединачних високих зграда, ја много мање волим групе таквих зграда и солитера, тзв. кластере. И њих има у свим великим градовима сада, постали су ствар престижа па се граде и тамо где нема потребе за њима. Појединачни солитери су нових облика и линија, и могу бити занимљивог изгледа, али, у групи су по правилу ружни. Гомила густо збијених грађевина, међусобно неусклађеног изгледа, које неприродно штрче из градског ткива. Нити се виде једна од друге гледано са стране, нити се из већине њих види даље од оних суседних, најближих, тако да предност висине поништава њихова међусобна близина. Гледати с висине тридесетог спрата, на пример, свуда око себе готово искључиво у велике стаклене и металне површине с јаким одблесцима за мене је далеко од најлепшег призора на свету. Како се сићушни човек осећа у њиховом подножју, у вечитој сенци, с потпуно непропорционалним односом између ширине и дужине приступа, улице, тротоара, приземља и висине објеката лично сам осетио у лондонском Ситију и то не бих никада пожелео Београду и његовим становницима.
У Милану су, за разлику од тога, у истом делу града, али на знатно већој међусобној удаљености, тако да је сваки солитер за себе и може се сагледати са свих страна, једнако из даљине и близине.
То би требало градски урбанисти да знају да не понове грешке других градова у свету.
