[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=687410#p687410:30vtm9zq je napisao(la):
creme-nadlle » 10 Dec 2019 05:52 am[/url]":30vtm9zq]Jedino rešenje, kao i za sve zgrade na obali je da poštuješ silu gravitacije, na osnovu koje i sistem kanalizacije i radi i da otpadne vode izliješ kroz kanal u reku, predhodno napraviši jedan kolektor , prelivnik i neku vrstu filtera.
Ne bih se složio da je ovo jedino rešenje, makar zgrade i bile na obali. Mislim, ako si rekao za Beograd onda OK. Ali generalno ne.
Imao sam tu sreću da radim na mega stambenim i komercijalnim projektima, na više različitih geografija. Rešenje je uvek isto: Svaka zgrada ima svoj sump pit, tj. jamu sa potopljenim pumpama, ili ako je manja zgrada direktnu konekciju u gradsku mrežu. Odatle se otpadne vode ispumpavaju do tzv. final inspection chamber-a (to je otprilike šaht, samo je dosta dubok i ima neke posebne konekcije) - svaka zgrada ima svoj. Svi ti šahtovi, za svaku zgradu, leže na kolektorskoj mreži koja gravitacijom odvodi otpadne vode do postrojenja za preradu otpadnih voda (sewage treatment plant - STP).
Ne postoji filtracija, naročito ne ona bazirana na prelivnicima i sl., koja može lokalno da filtrira kanalizaciju, a da bude pogodna da se ispusti u reku. Razlog je što se u glavnoj jami zgrade mešaju kanalizacija i ostale otpadne vode (kuhinja, dakle ulje, masti i soc od kafe, kupatilo, tuš, dakle hemikalije, itd. itd.) Izuzev ako to ne podrazumeva da unaprediš filtraciju na licu mesta toliko da praktično postaju STP, čime se vraćamo na ovo o čemu pišem.
E sad, za to je potrebno nešto što se zove planiranje i gledanje u budućnost. Prvo se planira gde će šta biti u urbanističkom planu. Na osnovu broja, veličine i tipa objekata dimenzioniše se kapacitet i određuje lokacija STP-a. Na osnovu toga svakoj parceli se dodeli dozvoljeno istakanje otpadnih voda u l/s. Onda se planira tok kolektorske linije i kuda može da prođe kako bi napravila propisan pad u % i stigla do STP-a (obično prati glavnu ulicu). Najveći je izazov obezbediti dovoljan pad te glavne cevčuge koja ide u STP tako da je neophodno pažljivo sve planirati. Ovo planiranje i taj tip investicija je nešto što ljudi slabo razumeju tako da se političarima ne isplati da idu i slikaju se, te samim tim ni da ih guraju kao projekte.
Sad, na osnovu ovoga mislim da je jasno kakav je problem kada se desi da se namena samo jednog placa promeni ili kada se promeni veličina objekta na njemu, ili lokacija, itd. A sada zamislite čitav jedan grad bez i jednog STP-a.
Ja stvarno ne znam kako će to ići, čak i da se neko odluči da krene da ih gradi. Ne znam ni gde će im naći mesto za svaki deo grada, niti znam gde će naći dubinu da polažu glavne cevi niti horizontalno po kojoj trasi... Meni iskreno to liči na nerešiv problem u slučaju Beograda. Baš bih voleo da se informišem šta su radili u zemljama Istočne Evrope kada su se priključivali EU, pošto su morali da rade isto ovo.
Edit: Da, zaboravih i ovo - pumpanje preko pola grada, uzbrdo, nije opcija zbog mnogobrojnih praktičnih i tehničkih razloga koje ne mogu sada da obrazlažem ali delom ima veze i sa ovim iz poslednjeg pasusa.