Upravo tako. Nije to zatvaranje ''par puta godišnje'' nego par puta nedeljno. I to često zbog najtrivijalnijih razloga. Širom grada.
Te Karneval, te snimanje reklame, te litija za spas već potopljene crkve (ovo mi je najjače), te snimanje filma, delegacija BnV, snimanje drugog filma, dolazak skretarice pomoćnika savetnika ministra Nemačke, jedna pparada, snimanje treće, druga pparada, dolazak Erdogana najvećeg prijatelja i brata Srbije, utakmica ova, utakmica ona, jedan maraton, dolazak glavnog šamana polinežanskog ostrva Ndora, druga pparada, Final four, drugi maraton, doček sportista, snimanje četvrto, treći maraton, šesta utakmica, sedmo snimanje...
Kad se na to doda činjenica da ovde trotoari postoje da bi bili ''bašte'' i izložbeni prostori za table i reklame... a da ulice postoje da bi kolovozi služili kao improvizovani parkinzi za odlazak do pekare, kladionice ili pak sedišta stranke... stvarno postaje nesnosno.
Pa dosta bre više. Ovo nije muzejski grad podignut da bude turistička atrakcija. Ovo nije luna park. Niti je neki filmski studio.
Ovo je funkcionalan grad. Sa svojim dnevnim potrebama i aktivnostima neophodnim da bi funkcionisao. I svojim građanima koji plaćaju poreze i trista raznih harača da bi se pravile javne površine i objekti koji treba da služe svima.
To što se nešto vodi kao javna površina ili objekat ne znači da je to izložbeni prostor na sajmu koji svako može i treba da zakupi svakog božjeg dana.