Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Ja mislim da šanac obuhvata i rov i uzvišenje (po čijem vrhu može ići i put). Zemlja iskopana iz rova se nabaca samo na jednu stranu rova, pa neprijatelj prvo naleti na rupu, a zatim na uzvišenje u odnosu na prethodni nivo tla. Tako da na istom mestu imamo i kanal i put. A ako kanal tog bivšeg šanca kasnije služi za dreniranje ionako mora biti malo ispod nivoa tla, u ovom slučaju dna Bare Venecija, a put iznad njega, pa se tako sve slaže. Zato su ga i ostavili, što takav kakav je dobro ispunjava obe funkcije, i prolaza kroz baru iznad nivoa vode i njenog isušivanja.

 

[Bukira]

To je najlogičnije objašnjenje, Zuma. Možda jednog dana iskopamo neku sliku ili crtež tog šanca.

 

[roger34]

352. strana ove teme, Zumina fotka?

 

[Zuma]

Hvala na potsećanju. Evo je ponovo. 1912. godina.

 

[dragan]

Zuma » 23 Nov 2017 05:45 pm[/url]":32jdmkrk]Ja mislim da šanac obuhvata i rov i uzvišenje (po čijem vrhu može ići i put). ...

 

[Zuma]

Hm, pa kako misliš da se rov može videti ako je ispod vode?

 

[Nurko7000]

Тај четвороугао на средини баре вероватно је био и згодно место да се кола мимоиђу.

Него стварно не мислим да су спуштали ниво те баре. Она је природно поезана са Савом, и тај насип према реци уопште није водонепропусан.
Сетимо се рецимо варења шахтова на Сајму кад год је виши водостај што се обавезно ради вероватно и сада када је обновљен колектор у Савској. Па читав Нови Београд према Сави има тај исти ниво подземних вода, мала сала у Арени је била потопљена док недавно нису средили пумпе, нешто ми у глави да је то ниво 80 испод којег се не гради. Видимо данас колике су пумпе потребне да се тај ниво подземне воде обори.
И то су све само затрпали, а вода остала.

Чини ми се да је канал могао постојати само пре изградње железничке станице, а то не умањује Зумину теорију о таложењу свега и свачега.

 

[Luksha]

Ovde se chini mi se vidi shanac! Suvi uslovi pa se lepo primechije neshto shto preprechuje...
http://www.vreme.com/gallery/1278158_17 ... 1_1915.jpg

 

[Luksha]

Slichicha je mozhda zhuskasta dagerotipija, ali jasno se vidi poprilichno pravolinijski objekat koji preprechuje celo to mochvarno polje...

 

[astrodule]

Kad samo pomislim da je neko bio dobro plaćen da sve ovo prouči PRE početka gradnje BnV...

Ako ovo čita neko bitan iz Eagle Hills-a, neka se obrati Adminu za broj računa za izdašnu donaciju BeoBuild-u.

 

[Nurko7000]

Наравно да су истражили, за разлику од нас што лупетамо по интернету вероватно су и прошетали до архива. Опет вероватно различите екипе раде обалу и зграде. Ове притискају да лицкају то шеталиште и граде збрда-здола. А реално нису пуно ни погрешили, не знам колико су густо требали да набуше истражне бушотине да би уопште приметили рупу. Овако су кад се проблем појавио ипак су детаљно набушили анализирали испројектовали па кренули да направе како ваља. Једном ће се и појавити у неком стручном часопису шта је стварно родило рупу.

 

[relja]

Evo i ove, snimljene između dva rata, pre nego što su u SA dodati novi koloseci.

Na pravcima koji odgovaraju "odvodu" i ""rimskom" šancu" se vide dve linije.

Odmah da se ogradim - vide se linije... kopija je lošeg kvaliteta, ti objekti su suviše daleko.

 

[SRBO]

Сад ме заинтригира она мапа Београда у средњем веку, да ли има још таквих и детаљнијих? Приметих на њој се не види Афа Хуја уопште као да не постоји

А за Бару Венецију, боље би било да су се угледали на име и направили малу модерну верзију Венеције с каналима него ово, има да заврши ко Земун и НБГ где све тоне или морају стално да јачају пумпе, није то за ништа јаче од обичних кућа

 

[KartmenBG]

Konstantno se Beograd oslanja na struju umesto da se gradio po meri prirode gde onda ne bi bilo potrebe da se koriste pumpe i takvih problema ne bi bilo

 

[dragan]

relja » 23 Nov 2017 10:58 pm[/url]":1cot4j79]...Na pravcima koji odgovaraju "odvodu" i ""rimskom" šancu" se vide dve linije. ...

 

[Zuma]

Nurko7000 » 23 Nov 2017 10:13 pm[/url]":3lckebig]Наравно да су истражили, за разлику од нас што лупетамо по интернету вероватно су и прошетали до архива. Опет вероватно различите екипе раде обалу и зграде. Ове притискају да лицкају то шеталиште и граде збрда-здола. А реално нису пуно ни погрешили, не знам колико су густо требали да набуше истражне бушотине да би уопште приметили рупу. Овако су кад се проблем појавио ипак су детаљно набушили анализирали испројектовали па кренули да направе како ваља. Једном ће се и појавити у неком стручном часопису шта је стварно родило рупу.

Ali nije samo rupa u pitanju. Iako je i ona sama ozbiljniji problem nego što izgleda zato što je potonuo nasip na previše velikoj dužini, između 30 i 40 metara. Ovu dužinu i dubinu rupe nije tako lako pripisati korenu drveta, truloj potonuloj lađi ili nečem sličnom. Međutim nije samo to, jer je ozbiljniji problem postepeno tonjenje šetališta u OGROMNOJ dužini. Mislim da skoro polovina Promenade manje ili više tone. Shvataš li da onoliki geotekstil to NIJE zaustavio kao što su mislili. Čak ne izgleda ni da je tempo nestajanja peska primetno smanjen, a bar se to moglo očekivati. Pa već na tome imamo objektivni dokaz da su ti stručnjaci u koje veruješ pogrešili. Problem je što ako je u pitanju nestabilnost tla koja nije lokalne prirode, to možda može imati ozbiljnije posledice i na drugim mestima. Moramo bar da pokušamo razumeti šta se događa, pa makar nagađali, jer već po običaju niko nema nameru da nas obaveštava. Ne samo da nismo birali niti kako će neko da potroši naš novac niti kako će da nam menja grad u kome živimo, nego eto sada ne znamo čak ni gde taj novac propada. Zbog toga je važno i obično razmišljanje koji su potencijalni razlozi za probleme i opasnosti koje slede iz njih.

Evo kao primer. Nisam bio na šetalištu već neko vreme, i prilično sam se iznenadio da je sada na mestima već golim okom jasno vidljiv i NAGIB (ugibanje) čitavog pločnika po širini, a ne samo da su ploče uz samu ogradu pomerene po visini u odnosu na susednu. Probao sam da slikam ali se to na fotogafiji skoro ne može videti zato što nemamo horizontalnu vizuelnu referencu, pa morate otići i pogledati. Čini mi se da je u pitanju bar 5 cm, možda i više. To je vidljivo na obe strane novog isturenog dela. Dakle i NIZVODNO od rupe i tamo gde nisu bušili i uzimali uzorke. Bilo bi lepo da dvoje ljudi za trenutak popreko razvuče neki pecaroški najlon ili konac pa izmeri maksimalni otklon granitnih kocki od ravne linije.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Čak su i betonska postolja za zastave nakrivljena, a pločnik desno od njih takođe, samo je to raspoređeno na veću širinu. To je previše za bilo kakvo normalno sleganje.

 

[laki72]

Jel mislis da to nije povesinsko sleganje zbog aljkavosti i nexovoljnog sabijanja podloge?

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Zuma]

Pesak je i vlažen i valjcima dobro nabijan. Sve kako treba. Mislim da ne bi smeo ovoliko da se slegne, ali je to bolje pitati nekoga ko ima više iskustva. Sem toga, sleganje nije svuda isto po poprečnom preseku, tj širini promenade. Zašto je drastično veće u blizini talpi ako je debljina nasutog sloja svuda bila skoro ista, kao i tretman u njegovom nabijanju? Moja teorija je da se talpe krive u stranu kao povezana grupa jer je tlo previše loše i prožeto vodom da bi ih držalo uspravno.

 

[Zuma]

Zuma » 18 Nov 2017 07:38 pm[/url]":2zmpfwcr]Ove cevi deluju kao da imaju promer oko 2 metra, pa bi trebali da budu neki magistralni, a ne periferni vodovi kišne ili obične kanalizacije. Ali zbog čega centralni vod ide skoro do samog nasipa? Da li to znači da će baš ovde biti neka crpna stanica? Pretpostavljam ne novi izliv u reku, mada mi i za crpnu stanicu lokacija deluje previše blizu obaloutvrdi. Ima li neko novu šemu kanalizacije?

Shvatio sam šta je ovo. Nacrtano u prostornom planu. Cevi promera dva metra, pa možeš uspravno da hodaš u njima. Prave GIGANTSKI kanalizacioni izliv u Savu odmah iznad Savanove! Srećom ne od one baš sasvim gadne vrste, nego atmosferska kanalizacija. Znači u reku ide samo svo đubre koje se spere sa ulica i samo gar, talog, nafta i hemikalije koje završe na njima, a ne u WC-u.

Cevi su zatrpane i, kad negde budu imale ventil, a oni budu spremni, ostaje im da krenu u rasturanje obaloutvrde.

 

[dragan]

Kad budu menjali ove popucale ploče, imaće priliku da još jednom nabiju podlogu.

 

[direktor]

Ako podloga odlazi mogu da nasipaju i sabijaju do kukovog ljeta rezultat ce biti isti

 

[dragan]

direktor » 24 Nov 2017 07:13 am[/url]":31pmyt81]Ako podloga odlazi . . .

Nema gde podloga "da odlazi", jer sleganje je oko 2 metra od ograde koja je stabilna.

 

[Nurko7000]

На београдским обалама сам видео високе водостаје и два метра набацане блокове леда, али нисам видео улегнућа и попуцале плоче. Гледао сам како граде нови земунски кеј, видео сам и дивног крупног камена и шљунка а песка колико шаку у горњем слоју само да поравнају (истина онај асфалт и кафићи и непоплочани горњи ниво нису баш за похвалу).

Први пут видим и талпе и геотекстил и много песка и да неко постави плоче а онда следеће године гради темељ. Притом је померио обалу, а река ко река има разлог зашто је туда текла. Рекао би човек да мораш добро размислити када хоћеш да јој промениш геометрију тока.

Не свиђа ми се ни та фенсић варијанта, избор материјала, праве нешто што ће трајати неколико сезона а онда се фуцнути, зарђати, иструлити, некако потпуно различито од камене обале која траје вековима. Да ли сам сувише матор па не волем те новотарије и инвентивне методологије изградње, али бар је обала заживела, чиста је, уредна, приближили су је људима.

 

[Zuma]

Nesumnjivo da ima i dobrih stvari koje su urađene. Recimo u medijima već čuveno čišćenje prostora SA nam je po prvi put (i nažalost poslednji) omogućilo da vidimo neometani pejsaž ovog dela grada. Tek sad je moguće sagledati železničku stanicu u svoj njenoj spektakularnoj dužini i upečatljivosti (ove crvene zgrade se ruše).

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Međutim onda se pozitivan utisak vrlo brzo uništi očiglednim javašlukom, i to ne samo na jednom ili dva mesta. Pa upravo takvo negativno iskustvo govori da treba biti posebno oprezan prema svim znacima onih problema koji potencijalno mogu imati veće posledice, kao što je ovaj problem tla, vode i nestabilnosti obale. Primer javašluka ili nestručnosti je recimo nerazumljivo trpanje ogromne količine zemlje u osnovu nasipa iako znaju da će to voda brzo odneti. Pogledajte intenzitet ispiranja koje je u toku (slike od pre dve nedelje):

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

A na sledećoj se vidi rezultat, tj stanje erozije zemlje pored nožice kakvo je bilo još polovinom avgusta. Ko zna kako je sad. Ovo su, za razliku od spomenutih problema tla i njegovog sastava, sasvim trivijalne stvari koje prosto nisu smele da se dešavaju.

 

[Nurko7000]

Па и ти су се камени блокови растресли. Ццц... река је тврдоглава тече својим током. Облик обале никад није случајан она га ствара. Фина је наука моделовање тока, избор материјала, углови, пропорције, а све математски, доказиво. Стварно бих волео да сам се тим занимао. Па да једном неком кажем млади шмокљане, никад од тебе инжењер.