[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=476231#p476231:2k5fj0dg je napisao(la):
razgradjevinar » 07 Sep 2017 05:09 pm[/url]":2k5fj0dg]idealan scenario je prekid projekta odmah dok je steta minimalna. temelje za kulu iskoristiti za temelje stuba mosta na desnoj strani i tu napraviti adekvatan most. izgradjenu zgradu na zalost zavrsiti i neprodatim stanovima kompenzovati stetu kupcima u visti i staviti tacku na ovo zlo. steta bi bilo rusiti i ovaj izgradjeni polubulevar pa bi i njega trebalo nekako uklopiti u buduci projekat
u medjuvremenu raspisati konkurs sa jasnim uslovima i po najboljem resenju privesti SA nameni na opstu korist i radost. odgovorne obavezno sankcionisati, to se podrazumeva
to ti bilo ok, a to sto vi trazite da mi tu nesto predlazemo i mastamo dok se u realnosti prostor trajno okupira i obesmisljava svaki drugi predlog to je nerelno da se desi, ljudi na ovom forumu uglavnom nisu ludi
Potpuno se slazem da bi bilo najbolje da se projekat obustavi, pa da se hladne glave razmisli sta je najbolje dalje ciniti. Sta raditi dalje sa kosturima zgrada i pokusaju saobracajnica i promenade. Za konkurs nisam siguran da je najbolje resenje s'obzirom kako se kod nas konkursi organizuju i sprovode.
To ne znaci da u medjuvremenu ne smemo da nastavimo da mastamo i projektujemo ono sto bi smo voleli da vidimo u amfiteatru. Ne mora svako, samo onaj ko voli to da radi.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=476246#p476246:2k5fj0dg je napisao(la):
Zuma » 07 Sep 2017 06:14 pm[/url]":2k5fj0dg]
Smisao takvih predloga je da se najstručniji ljudi nečim zamajavaju dok gradnja neometano napreduje, pa se tako indirektno otupljuje kritični stav stručne javnosti. Nije moguće razrađivati bilo kakve projekte ako se ne zna koji će to prostor ostati slobodan, pa čak ni da li će na njemu trebati pregovarati o nekim kompromisima ili projektant ima potpunu slobodu. Pa bi to bilo projektovanje za nepoznati prostor, u nepoznatom okruženju i sa nepoznatim ciljevima projekta. Što je naravno nemoguće. Izneti par opštih ideja ili principa je u redu (oni su uostalom manje više očigledni), ali je bez prethodne radikalne promene stava vlasti i investitora, dakle spremnosti na saradnju i promene, više od toga čisti gubtak vremena. Kako da dve strane sarađuju ako samo jedna to želi, a druga prosto izdaje saopštenja "šta je odlučeno" i "šta će biti" To je prosto idiotizam, dok god se jedna strana i tretira kao da su maloumni id***.
Vidis, to sto ti gledas kao nemoguce ja gledam kao sasvim realnu i normalnu pojavu. Nepoznate okolnosti i jesu ono sto cini sustinu projektovanja, to jest zamisljanja buducnosti. Da je sve unapred poznato projekat bi zapravo bio otelotvorenje logicnog sleda okolnosti a ne plod maste i dogovora koji nemaju puno veze sa logikom. U velikim projektima, na duge staze, ono sto se uzima kao cinjenice su uglavnom samo puke pretpostavke a vecina parametara koji se uzimaju u obzir za razradu projekta su samo projekcije.
Statika i mehanika su otprilike jedino sto se manje vise mozeti uzeti kao sigurna stvar, gravitacija se verovatno nece promeniti za naradnih 30 godina, sve ostalo su samo pretpostavke: kako ce se grad razvijati u narednih 30 godina, kako ce izgledati prevoz, kako ce ljudi ziveti, koliko ce ih biti, koliko ce biti para, koje ce biti drustveno uredjenje...
Realno nemamo pojma ni kako cemo mi ziveti za 30 godina i koje cemo imati potrebe, a kamo li kako ce ziveti nasi klinci i njhovi klinci i sta ce biti njihove zelje.
Zato u projektovanju grada ne treba poceti od toga sta je potrebno, jer je bi samo stvorilo iluziju da je projekat zasnovan na naucnom pristupu i samim tim nepogresiv, vec treba poceti od toga sta mi zapravo zelimo, jer grad je skup zelja i mogucnosti generacija gradjana.
A zelje je najlakse podeliti sa drugima kroz pricu ili crtez.
Zato mislim da je sasvim uredu da u svakom trenutku pricamo i crtamo ono sto bismo zeleli da imamo i da vidimo u amfiteatru, koliko god to u datom trenutku delovalo nemoguce.
Moj je princip uvek bio da pozitivan primer moze promeniti i stavove i polozaje. Onaj ko ceka idealne okolnosti da bi delao najcesce te okolnosti nikada ne doceka, jer jelte sustina ideala je da zapravo ne postoji.
Nije potrebno da rukovodioci promene stav da bi se delalo vec treba delati da bi rukovodioci promenili stav. Ili preuzeti upravljanje
Mozda tebi to izgleda zaludno, ili cak izdajnicki, ali moje iskustvo govori da su okolnosti cesto mnogo fleksibilnije nego sto izgledaju, da lepa rec zaista otvara sva vrata i da dobar primer veoma lako zavodi i omogucava promenu svesti. Samo treba biti uporan i castan.
Bilo je nezamislivo opirati se nemackoj vojnoj sili, bilo je nezamislivo da Knez Mihajlova postane pesacka i da se iz nje automobili proteraju, bilo je nezamislivo da gradski prevoz bude besprekoran a uprkos svemu bg:voz sljaka kao japanac...
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=476344#p476344:2k5fj0dg je napisao(la):
milos.tro » 08 Sep 2017 08:21 am[/url]":2k5fj0dg]Misljenja sam da je ovo odlican predlog urbanizacije leve i desne obale Save,medjutim koritasta,jezerska forma reke Save je plod fikcije,maste,kako rece Stf karikaturni prikaz koji zbunjuje obicnog coveka,laika pa se i citav prikaz ponavljam odlican prikaz urbanizacije SA moze svesti u domen fikcije.
Hvala na podrsci, cini mi se da se sa godinama na Beobuildu iskristalisao stav da bi bilo razumno graditi u visinu na NovoBeogradskoj starni a drzati ze nizeg gabarita na desnoj obali Save.
Ipak ne slazem se da je moj projekat samo masta, fikcija ili pak karikatura.
Ja sam sasvim ozbiljan kada predlazem da se Sava prosiri i napravi zaliv sa precnikom kilometar. Siguran sam da bi vecina Beogradjana volela da ima ekvivalent Splitske rive u centru grada, zalazak sunca na vodenom prostranstvu, da umesto nakaradnog otvorenog prostora imaju divan otvoreni prostor.
A obaska sto je projekat zasnovan na zdravom razumu: iz reke se izvadi pesak, reka se prosiri tamo gde ionako i sama zeli da se siri, a peskom se naspe podrucje koje ce se graditi kako vise ne bi bilo plavno.
Ono sto mi se svidja u celoj prici je to sto okrece naopacke standardni pristup - "imamo prazan prostor, hajde da ga popunimo" - i otvara pitanje vrednosti tog prostora. Taj prostor nije prazan, vec je otvoren. Savski amfiteatar nije blago samo zato sto se fizicki nalazi u centru grada pa je samim tim lako dostupan, Savski amfiteatar je blago bas zato sto je prostran. Bogatstvo Beograda je u tome sto u samom centru ima ogromno prostranstvo, Usce (VRO) i Amfiteatar.
Taj je prostor od uvek bio pustara a grad je savrseno funkcioniso preko i oko njega, nema razloga da se ravnoteza poremeti, prostor potpuno popuni i bogatstvo izgubi.
Sustina mog projekta je da naglasi to bogatstvo, kontrastom izmedju guste gradnje i otvorenog prostora, tako sto se povrsina kopna koje se urbanizuje smanjuje, a prostranstvo postaje zagarantovano sirenjem vode.
Luksuz nisu sljasteci soliteri, luksuz je prostranstvo.