Zablude o bonsaiju 2 (takođe pisano ranije na FB)
11. Bonsaisti su mučitelji biljaka jer im ne dozvoljavaju da slobodno rastu , kao što je to slučaj sa biljkama u prirodi
Čak sam imao prilike i ovo da čujem , ne toliko često , ali više puta. Najupečatljivije je bilo kada sam učestvovao na jednoj izložbi , gde smo između ostalog , držali i prezentaciju o tome šta je bonsai. Po završetku smo pitali da li među prisutnima ima neko da postavi neko pitanje. Javila se jedna starija gospođa , koja nas je nazvala mučiteljima biljaka , jer im ne dozvoljavamo da slobodno rastu. Nakon što smo je upitali a šta je sa drvećem koje se orezuje ili mu se uklanjaju mrtve grane , ili pak živicama po parkovima i dvorištima koje se i po nekoliko puta godišnje orezuju , ućutala je , jer nije imala odgovor na to. Ono što je zanimljivo , a ide u prilog tome koliko je ovo pogrešna pretpostavka , je i činjenica da mnoge biljke bolje rastu ako se orezuju.
12. Bonsai je veoma zahtevan za održavanje i zahteva puno vremena
Većina ljudi , čim vidi malu biljku , oblikovanu i ožičenu , pomisli kako je puno vremena izdvojeno da bi se tako nešto dobilo. Vremenski gledano , jeste puno vremena potrošeno , zato što je potrebno minimum nekoliko godina da bi se dobio željeni oblik , ali konkretno vreme potrešno na sam rad da bi se to postiglo , nije ništa veći i zahtevniji od od rada na uzgajanju bilo kog cveća.
13. Bonsai nije za mene , pošto nisam uspeo da ga održim u životu
Mnogi se obeshrabre zato što bonsai koji su dobili na poklon ili ga pak kupili u rasadniku , nije im preživeo , i pored sve pažnje i ljubavi koju su posvetili biljci. Do toga dolazi usled toga što većina bonsaia potiče iz Kine , jugoistočne Azije , Brazila ... , odakle se transportuju do Holandije (za područje Evrope) , gde biljke moraju da provedu neko vreme u karantinu (zbog mogućih bolesti koje nose sa sobom) , odakle se transportuju dalje po Evropi , gde takođe moraju da provedu neko vreme u karantinu , odakle se distribuiraju po rasadnicima. Za sve to vreme provedeno u transportu i karantinu , biljke gotovo da se i ne zalivaju. Takođe , biljke su pre transporta kljukane hormonima za brzi rast i ožiljavanje , te su posađeni u treset , koji gotovo da i nema hranljivih materija. Dok biljka stigne u ruke kupca , toliko je izmučena i ispoštena (hranljive materije koje je imala su gotovo potrošene) , da vrlo mali broj njih može da preživi šok koji je doživela , usled svega pomenutog i promene klimatskih uslova. Nemojte očajavati i biti obeshrabreni , jer kao što vidite , nije sve do vas. Ukoliko zaista želite da ozbiljnije krenete da se bavite ovim , ili kupite biljku od nekog proverenog uzgajivača , ili počnite sa biljkama kupljenim iz rasadnika ili uzetim iz prirode. I nikako nemojte počinjati sa samo jednom biljkom , jer svi mi koji se ozbiljno bavimo ovim , kao početnici smo „ubili“ po neku biljku. Čak i danas kada smo iskusni bonsaisti , dešava nam se da nam neka biljka ugine iz raznoraznih razloga , bilo da je do nas ili je neka bolest bolest ili nešto treće u pitanju.
14. Biljke se mogu vaditi iz prirode u bilo koje doba godine , i nije potrebno da imaju što više sitnog korena
Biljke se po pravilu vade u proleće , pre kretanja prvih listova , ili u avgustu mesecu (ovo važi samo za četinare) , sa što više sitnijeg korena , preko kojeg se biljka hrani. Pojedini bonsaisti odstupaju od vog pravila i vade biljke tokom jeseni / zime , tačnije , u vreme mirovanja biljaka , jer im se pokazalo da tako imaju veći procenat uspešnih primanja biljaka. Ako se poštuju ova pravila , veoma velike šanse su da će vam biljka preživeti. Nažalost , dosta početnika misli da ne moraju baš striktno da se pridržavaju pomenutog , te vade biljke u bilo koje doba godine , pritom ne vodeći preterano računa o korenu. Takve biljke , gotovo po pravilu , ne prežive. Izuzetci naravno postoje , ali nemojte se zavaravati da će to i vama u velikom broju uspeti , jer ako se oslanjate na tu tezu , nećete biti baš uspešni. Ovo ne praktikujem da radim , ali kada ugledam biljku koja je potencijalno dobra za bonsai , gledam da je uzmem. To radim isključivo tamo gde znam da će biljka biti uklonjena do perioda pogodnog za vađenje. Od tih par pokušaja , dve biljke su mi se primile , ali samo zato što je jedna izvađena iz zemlje sa dva prsta , zbog raskvašene zemlje usled obilnih padavina tih dana , sa puno sitnog korena i što spada u otporniju vrstu , dok je druga biljka bila poluizvaljena iz zemlje , i gotovo da nije imala koren , ali se na biljci videlo da je lomljena više puta , i da je živa i da fino raste. Preživela je samo zato što je u pitanju izuzetno otporna vrsta , ligustrum. I pored ovog što sam pomenuo , opet mi se dešavalo da sa istim vrstama , uzetim u proleće , pre kretanja listova , nisam imao sreće da prežive.
15. Od svake biljke može da se napravi bonsai
Ovo je tačno , ali samo donekle. Glavni preduslov da biljka može da se formira da bude bonsai , je da ima svojstvo da joj odrveni stablo. Drugi preduslov je da biljka ima sitniji list , jer je neophodno da se ima sklad između lista i stabla. Biljke koje se izbegavaju zbog veličine lista su: orah , kesten , platan , običan javor ... Zapravo , jedina vrsta za koju nisam uopšte čuo da je pokušano da se od nje napravi bonsai je platan , zato što on gotovo da i nema mogućnost da smanji list. Druge pomenute vrste nisu uobičajene , ali može se naići na po koji bonsai.
16. Što je biljka manja , to je i plod manji
Ovo je apsolutno netačno. Plod je jedini deo biljke koji se ne može ni jednom tehnikom učiniti da prirodno raste manji. Ovo naravno ne znači da ne treba da se pokuša bonsai od voća. Glavni princip je da mora da se vodi računa da plod , stablo i listovi budu u međusobnom skladu , čineći jednu celinu. To znači da ukoliko se odlučimo za vrstu koja ima prirodno veće plodove , i sama biljka mora da nam bude u većoj formi. Kod vrsti koje imaju prirodno sitnije plodove , možemo i u manjoj i u većoj formi da imamo biljku. Ukoliko pak želimo da uzgajamo biljku sa većim plodom u manjoj formi , onda pod obavezno moramo da uklanjamo plodove kako bi smo zadržali skladnost u izgledu same biljke. Sa druge strane , imamo i bonsaiste koji tendenciozno uklanjaju plodove , kako biljka ne bi trošila energiju koju dobija zalivanjem i prihranom na formiranje ploda , već je usmerila ka rastu i boljem grananju stabla , kao i izbacivanju novih listova.
17. Koliko je stara biljka , toliko dugo je gajena da bude bonsai
Prilikom izlaganja biljaka , uobičajeno je da se napiše na karticama domaći i latinski naziv , kao i starost biljke. Mnogima je prva asocijacijacija , čim vide starost biljke , da je to ustvari koliko godina je biljka gajena kao bonsai , te zato objašnjavamo da to u stvari predstavlja koliko je sama biljka stara , i da to nema uopšte veze sa time koliko je biljka gajena da bude bonsai.
18. Svaki bonsai je na prodaju
Mnogi bonsaisti , oni koji su zaista zaljubljenici u ovu umetnost , mahom imaju izložbene primerke , a pojedinci i prodajne primerke. Ipak postoji , ne tako veliki broj ljudi , koji smatra da je svaki bonsai na prodaju , i da je samo pitanje kolika je cena. Kada takvim ljudima kažemo da pojedini primerci nisu na prodaju , ili zatraže da im detaljno obrazložimo zašto biljka nije na prodaju , ili kažu da ih ne zezamo , nego da im kažemo cenu. U svakom slučaju , takvi ljudi odu vidno nezadovoljni , što zbog toga što im se objašnjenje nesviđa , jer ga smatraju smešnim , mahom zbog toga što smatraju da je cena previsoka , ali jednostavno ne postoji drugi način da im se objasni da ta biljka koju oni žele , zaista nije na prodaju. Na kraju se postavlja pitanje , kako uopšte može jedna takva osoba da uspešno odgaja svoj bonsai , kad ne ume da ceni ljubav i trud uložen u neku biljku , koji bi i oni trebalo da ulože.
