Delija po svom dobrom običaju, pravo u glavu. +
Predlog svima. Kada koristimo reč narod za sve nas građane, upravo se valjamo u semantičkom brlogu koji podrazumeva sva ta nasleđa podaništva, što u našoj tradiciji znači - narod = st***, fukara, raja - to samo po sebi stoji, ali da bi se izašlo iz ovog začaranog kruga, valjalo bi sebe oslovljavati kao građanina. Zbog toga što bi to bio, znak buđenja svesti - naime, svest o tome da sam obespravljeni građanin odgovara ovom mestu i vremenu. Dok svest zaglibljena u opštenarodnoj gubitničkoj kuknjavi, odbija da prihvati stvarnost, sopstveno mesto u istoj, te mogućnost borbe, promene.
Izbegavanje (strah) da se stvari nazovu odgovarajućim imenom, jeste ono što najviše onespokojava. Jer kao što Delija reče, "činjenica da si u najboljem slučaju prepušten sam sebi"... odnosno svest o tome, jeste jedini put da se prepoznaš sa sebi sličnima, "građanine pokor(e)ni". I da počneš nešto da činiš.