direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.110
- Pohvaljen
- 46.004
Novi Sava Centar: Veličina je problem
Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu, kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Monumentalnost nekog umetničkog dela nije uvek vezana za njegovu veličinu, tj. ne moraju sva značajna dela uvek biti velika da bi bila značajna. Međutim, veličinu, moć i značaj SFR Jugoslavije nije bilo moguće prikazati kroz vizuelni identitet manji od gigantskog. Nije bio u pitanju samo novac kojeg je bilo više nego sada, već same ideje koje su nekako gradile društvo i vodile ga na putu političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Naravno, nije sve bilo savršeno, ali gde inače jeste… Političke ideje su bile megalomanske, ali su se polako i ostvarivale, što je moralo biti krunisano i monumentalnim arhitektonskim rešenjima, naravno bez prizvuka socrealističke estetike. Polako, ali sigurno, arhitektonske ideje su se takođe ostvarivale, ali raspadom SFR Jugoslavije veličina i funkcija ovih objekata postala je problem. Postali su finansijski nerentabilni i time doveli u pitanje sopstvenu egzistenciju. Koja je dalja sudbina ovih genijalnih ostvarenja naših arhitekata?
Na prvom mestu tu je Palata SIV. Njena izgradnja započeta je 1947. godine, po prvonagrađenom projektu arhitektonskog tima koji su činili Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Dragica Perak. Palata je, zajedno s enterijerom dovršena po nacrtima arhitekte Mihajla Jankovića. Zamišljena kao zgrada Predsedništva Vlade, sa svim svojim konferencijskim salama, salonima i kabinetima, potpuno je neodrživa za potrebe rada aktuelnih ministarstava, čija su sedišta rasejana po celom Beogradu. Možda bi, ako bi se uložila određena sredstva, ali i samom zdanju pridružila još koja sedišta državnih resora, ova impozantna građevina ponovo zablistala u punom sjaju.
Zatim, tu je neponovljivi kompleks SSNO ili pojednostaljeno kompleks Generalštaba, izgrađen u periodu od 1956. do 1963. godine po projektu arhitekte prof. Nikole Dobrovića. Svedoci smo njegove konačne obnove, ali sa neizvesnošću iščekujemo njegovu dalju sudbinu. Vojsci Srbije, reformisanoj (devastiranoj) na nivo ispod svakog kriterijuma, potpuno je nepotreban objekat koji je u prošlosti opsluživao kompletan komandni vrh JNA.
Šta reći za arhitektonsko-urbanistički kompleks Beogradskog sajma, izgrađenog 1957. godine po projektima arhitekte prof. Milorada Pantovića? Beograd je nekada bio važno sajamsko čvorište, na kojem su se sklapali najvažniji privredni poslovi, a sada gotovo sve sajamske manifestacije, izuzev Sajma turizma i automobila (i probuđenog Sajma nameštaja, prim.ur), nemaju nikakvu realnu svrhu i uprava ima velike troškove da samo osvetli najveće izložbene hale.
Sudbina nove zgrade Energoprojekta, izvedena u periodu između 1976. i 1988. godine, po ideji arhitekte Aleksandra Kekovića, takođe je neizvesna. Iako firma i dalje posluje, ona je bleda senka nekadašnjeg državnog giganta koji je projektovao i izvodio građevinske i arhitektonske objekte širom sveta. Najveću problem ove zgrade predstavljaju komunalni troškovi i grejanje. Na vrhu ovog neslavnog niza nalazi se i Sava centar.
Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda
Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima, kompleks Sava centar predstavlja najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda. Ovo je zvanično mišljenje arhitekte Mihajla Mitrovića, koje autor iznosi u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012. Arhitekta prof. Aleksej Brkić u svojoj knjizi Znakovi u kamenu – srpska moderna arhitektura 1930-1980 takođe temeljno analizira Maksimovićev kompleks, navodeći da je prevazišao svoje misovske i korbizjeovske uzore, kao i da se njegova arhitektura nalazi u samom vrhu modernih stremljenja, bez upliva u „postmodernističku diletantnu eklektiku“. Zaista, sve karakteristike ovog kompleksa zavređuju našu pažnju. Od markantne lokacije, preko arhitektonskog jezika pa sve do neverovatnog roka tokom kojeg je ceo kompleks izveden. Radilo se u tri etape, sve je završeno za 13, (po nekima i 11 meseci), a sam Tito je držao govor na otvaranju. U trenutku kada je otvoren 1979. godine to je bio najsavremeniji regionalni kongresni centar u okviru kojeg se našao i ekskluzivni hotel Interkontinental. Za ovo dostignuće arhitekta Maksimović nagrađen je Borbinom i Oktobarskom nagradom.
Međutim, okolnosti se vrtoglavo menjaju raspadom države, kada ovako veliki kompleks postaje praktično neodrživ zbog svojih troškova režije i armije zaposlenih. Najpre je od kompleksa isključen hotel, jer je Sava centar javno komunalno preduzeće grada Beograda, dok je hotel pripadao firmi Geneks i privatizovan je do kraja 2009. godine. Hotel (Inter)Kontinental i druge Geneks nekretnine otkupio je konzorcijum holandske IHG Management i srpske NBGP Properties. Time Sava centar ostaje bez onog održivog segmenta koji je mogao isplaćivati troškove rada i održavanja kongresnih sala.
Još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture…
Na pomolu je mogući rasplet ove, za sada bezizlazne situacije. Aerodrom Nikola Tesla najavio je preuzimanje manjinskog dela Sava centra i ulaganje oko 30 miliona evra. Kompleks bi bio modernizovan, a kao održivi segment izgradila bi se kula od oko 50.000 kvadratnih metara u okviru koje bi se nalazio hotel i šoping mol. Aerodrom Nikola Tesla bi u prostor kongresnog centra preselio i svoje kancelarije, jer se one ne nalaze u okviru aerodromskog kompleksa. S jedne strane ponovo dosadni kliše – još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture. S druge strane, kompleks ne može u nedogled nerentabilno poslovati i time dovesti u pitanje sopstveno tehničko održavanje.
Takođe, Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, već samo kao objekat sa statusom prethodne zaštite, kao i većina posleratnih arhitektonskih znamenitosti, pa se za njegovu eventualnu izmenu ne mogu kriviti investitori ili autori novog rešenja, već isključivo mi “zaštitari” jer nismo preduzeli korake u zaštiti ovog bisera posleratne moderne. Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom (neka je i kula) koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu. Znamenitom kongresnom centru je neophodno pružiti još jednu šansu i uz pomoć novog menadžerskog tima ponovo ga uzdići iznad lokalnog poslovanja (bioskopske premijere i skupštine političkih partija) u rang velikih evropskih kongresnih centara za čiju svrhu je od samog početka i bio zamišljen.
http://www.gradnja.rs/novi-sava-centar- ... e-problem/
Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu, kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Monumentalnost nekog umetničkog dela nije uvek vezana za njegovu veličinu, tj. ne moraju sva značajna dela uvek biti velika da bi bila značajna. Međutim, veličinu, moć i značaj SFR Jugoslavije nije bilo moguće prikazati kroz vizuelni identitet manji od gigantskog. Nije bio u pitanju samo novac kojeg je bilo više nego sada, već same ideje koje su nekako gradile društvo i vodile ga na putu političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Naravno, nije sve bilo savršeno, ali gde inače jeste… Političke ideje su bile megalomanske, ali su se polako i ostvarivale, što je moralo biti krunisano i monumentalnim arhitektonskim rešenjima, naravno bez prizvuka socrealističke estetike. Polako, ali sigurno, arhitektonske ideje su se takođe ostvarivale, ali raspadom SFR Jugoslavije veličina i funkcija ovih objekata postala je problem. Postali su finansijski nerentabilni i time doveli u pitanje sopstvenu egzistenciju. Koja je dalja sudbina ovih genijalnih ostvarenja naših arhitekata?
Na prvom mestu tu je Palata SIV. Njena izgradnja započeta je 1947. godine, po prvonagrađenom projektu arhitektonskog tima koji su činili Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Dragica Perak. Palata je, zajedno s enterijerom dovršena po nacrtima arhitekte Mihajla Jankovića. Zamišljena kao zgrada Predsedništva Vlade, sa svim svojim konferencijskim salama, salonima i kabinetima, potpuno je neodrživa za potrebe rada aktuelnih ministarstava, čija su sedišta rasejana po celom Beogradu. Možda bi, ako bi se uložila određena sredstva, ali i samom zdanju pridružila još koja sedišta državnih resora, ova impozantna građevina ponovo zablistala u punom sjaju.
Zatim, tu je neponovljivi kompleks SSNO ili pojednostaljeno kompleks Generalštaba, izgrađen u periodu od 1956. do 1963. godine po projektu arhitekte prof. Nikole Dobrovića. Svedoci smo njegove konačne obnove, ali sa neizvesnošću iščekujemo njegovu dalju sudbinu. Vojsci Srbije, reformisanoj (devastiranoj) na nivo ispod svakog kriterijuma, potpuno je nepotreban objekat koji je u prošlosti opsluživao kompletan komandni vrh JNA.
Šta reći za arhitektonsko-urbanistički kompleks Beogradskog sajma, izgrađenog 1957. godine po projektima arhitekte prof. Milorada Pantovića? Beograd je nekada bio važno sajamsko čvorište, na kojem su se sklapali najvažniji privredni poslovi, a sada gotovo sve sajamske manifestacije, izuzev Sajma turizma i automobila (i probuđenog Sajma nameštaja, prim.ur), nemaju nikakvu realnu svrhu i uprava ima velike troškove da samo osvetli najveće izložbene hale.
Sudbina nove zgrade Energoprojekta, izvedena u periodu između 1976. i 1988. godine, po ideji arhitekte Aleksandra Kekovića, takođe je neizvesna. Iako firma i dalje posluje, ona je bleda senka nekadašnjeg državnog giganta koji je projektovao i izvodio građevinske i arhitektonske objekte širom sveta. Najveću problem ove zgrade predstavljaju komunalni troškovi i grejanje. Na vrhu ovog neslavnog niza nalazi se i Sava centar.
Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda
Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima, kompleks Sava centar predstavlja najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda. Ovo je zvanično mišljenje arhitekte Mihajla Mitrovića, koje autor iznosi u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012. Arhitekta prof. Aleksej Brkić u svojoj knjizi Znakovi u kamenu – srpska moderna arhitektura 1930-1980 takođe temeljno analizira Maksimovićev kompleks, navodeći da je prevazišao svoje misovske i korbizjeovske uzore, kao i da se njegova arhitektura nalazi u samom vrhu modernih stremljenja, bez upliva u „postmodernističku diletantnu eklektiku“. Zaista, sve karakteristike ovog kompleksa zavređuju našu pažnju. Od markantne lokacije, preko arhitektonskog jezika pa sve do neverovatnog roka tokom kojeg je ceo kompleks izveden. Radilo se u tri etape, sve je završeno za 13, (po nekima i 11 meseci), a sam Tito je držao govor na otvaranju. U trenutku kada je otvoren 1979. godine to je bio najsavremeniji regionalni kongresni centar u okviru kojeg se našao i ekskluzivni hotel Interkontinental. Za ovo dostignuće arhitekta Maksimović nagrađen je Borbinom i Oktobarskom nagradom.
Međutim, okolnosti se vrtoglavo menjaju raspadom države, kada ovako veliki kompleks postaje praktično neodrživ zbog svojih troškova režije i armije zaposlenih. Najpre je od kompleksa isključen hotel, jer je Sava centar javno komunalno preduzeće grada Beograda, dok je hotel pripadao firmi Geneks i privatizovan je do kraja 2009. godine. Hotel (Inter)Kontinental i druge Geneks nekretnine otkupio je konzorcijum holandske IHG Management i srpske NBGP Properties. Time Sava centar ostaje bez onog održivog segmenta koji je mogao isplaćivati troškove rada i održavanja kongresnih sala.
Još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture…
Na pomolu je mogući rasplet ove, za sada bezizlazne situacije. Aerodrom Nikola Tesla najavio je preuzimanje manjinskog dela Sava centra i ulaganje oko 30 miliona evra. Kompleks bi bio modernizovan, a kao održivi segment izgradila bi se kula od oko 50.000 kvadratnih metara u okviru koje bi se nalazio hotel i šoping mol. Aerodrom Nikola Tesla bi u prostor kongresnog centra preselio i svoje kancelarije, jer se one ne nalaze u okviru aerodromskog kompleksa. S jedne strane ponovo dosadni kliše – još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture. S druge strane, kompleks ne može u nedogled nerentabilno poslovati i time dovesti u pitanje sopstveno tehničko održavanje.
Takođe, Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, već samo kao objekat sa statusom prethodne zaštite, kao i većina posleratnih arhitektonskih znamenitosti, pa se za njegovu eventualnu izmenu ne mogu kriviti investitori ili autori novog rešenja, već isključivo mi “zaštitari” jer nismo preduzeli korake u zaštiti ovog bisera posleratne moderne. Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom (neka je i kula) koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu. Znamenitom kongresnom centru je neophodno pružiti još jednu šansu i uz pomoć novog menadžerskog tima ponovo ga uzdići iznad lokalnog poslovanja (bioskopske premijere i skupštine političkih partija) u rang velikih evropskih kongresnih centara za čiju svrhu je od samog početka i bio zamišljen.
http://www.gradnja.rs/novi-sava-centar- ... e-problem/