Sava centar

[direktor]

Novi Sava Centar: Veličina je problem

Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu, kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Monumentalnost nekog umetničkog dela nije uvek vezana za njegovu veličinu, tj. ne moraju sva značajna dela uvek biti velika da bi bila značajna. Međutim, veličinu, moć i značaj SFR Jugoslavije nije bilo moguće prikazati kroz vizuelni identitet manji od gigantskog. Nije bio u pitanju samo novac kojeg je bilo više nego sada, već same ideje koje su nekako gradile društvo i vodile ga na putu političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Naravno, nije sve bilo savršeno, ali gde inače jeste… Političke ideje su bile megalomanske, ali su se polako i ostvarivale, što je moralo biti krunisano i monumentalnim arhitektonskim rešenjima, naravno bez prizvuka socrealističke estetike. Polako, ali sigurno, arhitektonske ideje su se takođe ostvarivale, ali raspadom SFR Jugoslavije veličina i funkcija ovih objekata postala je problem. Postali su finansijski nerentabilni i time doveli u pitanje sopstvenu egzistenciju. Koja je dalja sudbina ovih genijalnih ostvarenja naših arhitekata?

Na prvom mestu tu je Palata SIV. Njena izgradnja započeta je 1947. godine, po prvonagrađenom projektu arhitektonskog tima koji su činili Anton Ulrih, Vladimir Potočnjak, Zlatko Najman i Dragica Perak. Palata je, zajedno s enterijerom dovršena po nacrtima arhitekte Mihajla Jankovića. Zamišljena kao zgrada Predsedništva Vlade, sa svim svojim konferencijskim salama, salonima i kabinetima, potpuno je neodrživa za potrebe rada aktuelnih ministarstava, čija su sedišta rasejana po celom Beogradu. Možda bi, ako bi se uložila određena sredstva, ali i samom zdanju pridružila još koja sedišta državnih resora, ova impozantna građevina ponovo zablistala u punom sjaju.

Zatim, tu je neponovljivi kompleks SSNO ili pojednostaljeno kompleks Generalštaba, izgrađen u periodu od 1956. do 1963. godine po projektu arhitekte prof. Nikole Dobrovića. Svedoci smo njegove konačne obnove, ali sa neizvesnošću iščekujemo njegovu dalju sudbinu. Vojsci Srbije, reformisanoj (devastiranoj) na nivo ispod svakog kriterijuma, potpuno je nepotreban objekat koji je u prošlosti opsluživao kompletan komandni vrh JNA.

Šta reći za arhitektonsko-urbanistički kompleks Beogradskog sajma, izgrađenog 1957. godine po projektima arhitekte prof. Milorada Pantovića? Beograd je nekada bio važno sajamsko čvorište, na kojem su se sklapali najvažniji privredni poslovi, a sada gotovo sve sajamske manifestacije, izuzev Sajma turizma i automobila (i probuđenog Sajma nameštaja, prim.ur), nemaju nikakvu realnu svrhu i uprava ima velike troškove da samo osvetli najveće izložbene hale.

Sudbina nove zgrade Energoprojekta, izvedena u periodu između 1976. i 1988. godine, po ideji arhitekte Aleksandra Kekovića, takođe je neizvesna. Iako firma i dalje posluje, ona je bleda senka nekadašnjeg državnog giganta koji je projektovao i izvodio građevinske i arhitektonske objekte širom sveta. Najveću problem ove zgrade predstavljaju komunalni troškovi i grejanje. Na vrhu ovog neslavnog niza nalazi se i Sava centar.

Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda

Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima, kompleks Sava centar predstavlja najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda. Ovo je zvanično mišljenje arhitekte Mihajla Mitrovića, koje autor iznosi u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012. Arhitekta prof. Aleksej Brkić u svojoj knjizi Znakovi u kamenu – srpska moderna arhitektura 1930-1980 takođe temeljno analizira Maksimovićev kompleks, navodeći da je prevazišao svoje misovske i korbizjeovske uzore, kao i da se njegova arhitektura nalazi u samom vrhu modernih stremljenja, bez upliva u „postmodernističku diletantnu eklektiku“. Zaista, sve karakteristike ovog kompleksa zavređuju našu pažnju. Od markantne lokacije, preko arhitektonskog jezika pa sve do neverovatnog roka tokom kojeg je ceo kompleks izveden. Radilo se u tri etape, sve je završeno za 13, (po nekima i 11 meseci), a sam Tito je držao govor na otvaranju. U trenutku kada je otvoren 1979. godine to je bio najsavremeniji regionalni kongresni centar u okviru kojeg se našao i ekskluzivni hotel Interkontinental. Za ovo dostignuće arhitekta Maksimović nagrađen je Borbinom i Oktobarskom nagradom.

Međutim, okolnosti se vrtoglavo menjaju raspadom države, kada ovako veliki kompleks postaje praktično neodrživ zbog svojih troškova režije i armije zaposlenih. Najpre je od kompleksa isključen hotel, jer je Sava centar javno komunalno preduzeće grada Beograda, dok je hotel pripadao firmi Geneks i privatizovan je do kraja 2009. godine. Hotel (Inter)Kontinental i druge Geneks nekretnine otkupio je konzorcijum holandske IHG Management i srpske NBGP Properties. Time Sava centar ostaje bez onog održivog segmenta koji je mogao isplaćivati troškove rada i održavanja kongresnih sala.

Još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture…



Na pomolu je mogući rasplet ove, za sada bezizlazne situacije. Aerodrom Nikola Tesla najavio je preuzimanje manjinskog dela Sava centra i ulaganje oko 30 miliona evra. Kompleks bi bio modernizovan, a kao održivi segment izgradila bi se kula od oko 50.000 kvadratnih metara u okviru koje bi se nalazio hotel i šoping mol. Aerodrom Nikola Tesla bi u prostor kongresnog centra preselio i svoje kancelarije, jer se one ne nalaze u okviru aerodromskog kompleksa. S jedne strane ponovo dosadni kliše – još jedna kula, još jedan šoping centar i narušavanje izvorne arhitekture. S druge strane, kompleks ne može u nedogled nerentabilno poslovati i time dovesti u pitanje sopstveno tehničko održavanje.

Takođe, Sava centar nije zaštićen kao spomenik kulture, već samo kao objekat sa statusom prethodne zaštite, kao i većina posleratnih arhitektonskih znamenitosti, pa se za njegovu eventualnu izmenu ne mogu kriviti investitori ili autori novog rešenja, već isključivo mi “zaštitari” jer nismo preduzeli korake u zaštiti ovog bisera posleratne moderne. Ako se već Sava centar dograđuje, bilo bi zaista poželjno udostojiti ga jednom nenametljivom dogradnjom (neka je i kula) koja bi bila pozicionirana tako da ne remeti postojeću arhitektonsku celinu. Znamenitom kongresnom centru je neophodno pružiti još jednu šansu i uz pomoć novog menadžerskog tima ponovo ga uzdići iznad lokalnog poslovanja (bioskopske premijere i skupštine političkih partija) u rang velikih evropskih kongresnih centara za čiju svrhu je od samog početka i bio zamišljen.

http://www.gradnja.rs/novi-sava-centar- ... e-problem/

 

[Mair]

Možda autor teksta nije znao, ali posleratne zgrade su od 1945 do 1960. To je period od tih prvih 15 godina posle rata. Kada je primarni cilj obezbediti elementarni objekat za življenje. Zato je i ovih prvih 15 godina od 2000 do 2015 godine posle građanskog rata isto period gde imamo objekte koji su pravljenji samo radi obezbeđivanja elementarnih uslova za život u Beogradu.

 

[direktor]

Mislio je na posljeratnu arhitekturu ovo drugo sto pises oko 2000 god nebih komentarisao van teme je

 

[Mair]

On je lepo naveo da ceo Novi Beograd smatra posleratnim periodom, a to nije istina. Već je to period od 1945 do 1960 godine gradnje. Taj posleratni period uključuje i arhitekturu od 1945 do 1960 godine gde imamo objekte koji su pravljenji samo radi obezbeđivanja elementarnih uslova za život u Beogradu.

 

[direktor]

Ja mislim da je totalno upravu i on je istoricar umjetnosti /arhitekture ako mislis sa nije u mozes otici i reci mu licno u salonu samlica u karadjordjevoj kod velikih stepenica .Sve sto je poslije drugog svj rata je posleratni period generalno gledano a za tvoje tvrdje bi volio nesto opipljivo

 

[Mair]

Tom logikom sve što je izgrađeno u Beogradu je period posle Rimljana. Mogao je i to da napiše. Jel tako? Možemo još dalje u istoriju pa da kažemo da je sve ovo posle bronzanog doba izgrađeno. Da li misliš da se tako ozbiljno piše tekst? Dakle po tome je naselje "West 65" u bloku 65. na Novom Beogradu izgrađeno posle drugog svetskog rata? :?: To samo neko bezobrazan može tako da postavi i ocenjuje arhitekturu, ali pre će biti da neko ko ne shvata merenje vremena pod nečijim uticajem piše takav tekst.

Jednostavno imaš 15 godina mira u zemlji i podizanja prvih generacija ljudi od 1945 do 1960 godine, a svaka gradnja posle toga više nije posleratni period. Nema više da se vadiš na rat kako nema ovog ili onoga. Već se radi, pravi bolje i savremenije u svakom pogledu sa mladom generacijom ljudi. To se vidi i po zgradma koliko je svaka nova zgrada bila bogatija i naselje (blok) od prethodnog. Tako danas dođosmo do najluksuznijeg naselja blok 12. (YUBC) 1991 - 1995 godine delimično dovrešno, a 2005 godine potpuno završeno. Svaka stambena zgrada ima portira, garažu, bezbednost pešaka, stanara objekta itd. Istoričari savršeno znaju koji se period naziva posleratni period, neposredno posle drugog svetskog rata, a šta period razvoja društva tj. države.

Nastavimo ovde ako misliš da ima potrebe: http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=21&t=86&start=775#p400556

 

[Galeks]

Ako je YUBC nesto najluksuznije, za bolje i nismo. Mada mi se cini da se pojam luksuz drugacije dozivljava.

 

[Гага]

Још мало па пуни 40 година. Мало се и офуцао, али биће боље. Поглед на улаз Б из улице Владимира Поповића. Слика од данас-18.август 2016.

 

[milos.tro]

"SAVA CENTAR" VREDI 108 MILIONA EVRA Za upravljanje zainteresovani samo "Delta holding" i Aerodrom "Nikola Tesla"
Blic | 08. 09. 2016 - 08:00h
http://www.blic.rs/vesti/beograd/sava-c ... -i/rpql9ev

Budućnost “Sava centra” je u magli, ali je zato utvrđeno da on vredi ni manje ni više nego 108 miliona evra! Od toga 80,5 miliona sam objekat, 26,4 miliona zemljište, a 1,2 miliona evra oprema, inventar i roba, stoji u Izveštaju o proceni vrednosti imovine i kapitala JP “Sava centar” koji je uradio Gradski zavod za veštačenje, a koji će danas, na sednici Skupštine grada, biti predstavljen odbornicima.

Poslanicima će biti dostavljena i informacija o poslovanju ovog javnog preduzeća koje je na dan 31.5.2016. imalo dug od skoro 421 milion dinara ili nešto manje od 3,5 miliona evra! Najveći deo je prema državnim preduzećima, skoro 370 miliona, a ostatak prema komercijalnim dobavljačima. Ako je za utehu, “Sava centar” ima ukupna potraživanja od 113,5 miliona dinara.

Pred odbornicima će se naći i izveštaj da su se na neobavezujući poziv za rekonstrukciju i upravljanje “Sava centrom” javile tri firme - Aerodrom “Nikola Tesla”, “Delta holding” i slovenački “GGE ESCO”, ali da je ova poslednja ponuda bila nekompletna.

Zainteresovani su bili i “Energoprojekt visokogradnja” i “Nec group” iz Birmingema, ali nisu poslali zvanične ponude.

 

[RioBL]

milos.tro » Thu Sep 08, 2016 9:47 am[/url]":25nzvg6x]"SAVA CENTAR" VREDI 108 MILIONA EVRA Za upravljanje zainteresovani samo "Delta holding" i Aerodrom "Nikola Tesla"

Ne znam da li je ikom palo na pamet, ali da li je moguce da se iza ovog neobicnog interesovanja Aerodroma za SC krije mogucnost da se aerodrom i savsko priobalje povezu nekom sinskom vezom. Mozda LRT, gradska zeljeznica ili cak metro!?

Ne zaboravima da je tu bulevar Z.Đ sa rezervisanom trasom za metro, zatim hotelski kompleks u bloku 19, najavljene promjene u bloku 18, izgradnja BNV i prebacivanje "centralnog težišta" grada Beograda sa Terazija na Savsku obalu. Naravno, tu je i neobična podudarnost u arapskom vlasništvu nad AirSerbiom i BNV-om. Da li se može očekivati nekakav željeznički terminus uz Sava Centar?

 

[Дошљак]

Познавајући нашу пословну логику, пре би они увели неколико аутобуса него ЛРТ/метро/трамвај само за Аеродром-Сава центар.

 

[RioBL]

Ta bi logika i inace bila u redu kad bi se radilo SAMO o povezivanju nekog aerodroma i nekog hotela ili konferencijskog centra i sigurno da ne bi bilo isplativo nista vise od autobusa. Ali, s obzirom da su u planu velike izmjene i u bloku 18 i u SA pitam se koliko postaje zanimljiva ideja za zeljeznicki terminus. I blok 18 i BNV zajedno pretenduju da postanu siri novi centar Beograda. Ako se to desi, cini mi se da postaje razumno da se u takvom centru izgradi nekoliko terminusa. Na pamet mi pada London, koji u svom centru velicine NBG ima 14 terminalnih stanica.

 

[razgradjevinar]

RioBL » 02 Oct 2016 08:08 am[/url]":2s5t14co]

Ne zaboravima da je tu bulevar Z.Đ sa rezervisanom trasom za metro, zatim hotelski kompleks u bloku 19, najavljene promjene u bloku 18, izgradnja BNV i prebacivanje "centralnog težišta" grada Beograda sa Terazija na Savsku obalu. Naravno, tu je i neobična podudarnost u arapskom vlasništvu nad AirSerbiom i BNV-om. Da li se može očekivati nekakav željeznički terminus uz Sava Centar?

ne zaboravimo prvo da su trasu kroz bul z.djindjica upravo pretvorili u parking, da pobednicko resenje za blok 18 nema predvidjen koridor a da sa druge strane reke na planiranom koridoru planiraju kulu.

da odgovorim na tvoje pitaje, naravno da se moze ocekivati zeleznicki terminus uz sava centar, on je takoreci realnost, samo sto nije

 

[RioBL]

Hehe, pa zato sam ga i nazvao terminus. Dalje od bloka 19 ne moze. Osim...ako se na izgradi LRT kroz bulevar ZDJ i produzi do zaricevog mosta i tako veze na ostatak tramvajske mreze. Dakle, tramvajem do aerodroma...

 

[razgradjevinar]

aha, tramvaj koji 7 od 13 kilometara ide kroz njivu je jedna od realnijih opcija. ili to ili pruga paralelna sa postojecom na cijoj su trasi stanice nbg i prokop. dodatno, posto si spomenuo i arape i njihove interese ,ako znamo da su su oni u igri oko avijacije i bnv-a krajnje je logicno da im je interes da aerodrom povezu direktno sa sava centrom koji je u sred miskoviceve investiciono interesne sfere.

sad ozbiljno, ako bi se aerodrom vezivao sa bnv to bi najlogicnije i najekonomicnije bilo uraditi (nakon sto su idiotski odustali od koridora kroz djindjicev bulevar) preko surcina i ledina, kroz blokove pa na most na adi i onda preko sajma do savskog amfiteatra pa kroz greben do dunava i pancevca. sa obzirom na zateceno stanje meni bi to bila prva linija metroa, tj jedna od dve koje bi prve krenuli da se grade.. linija koja povezuje skoro sve kljucne tacke, aerodrom, stanicu na nbg, izletiste na adi, sajam, centar grada i obalu dunava a pri tome dobar deo koridora vec postoji..

skromnija verzija je isto ovo ali tramvajem a mozda je bas LTR optimalno resenje, bar za ovu liniju

 

[RioBL]

aha, tramvaj koji 7 od 13 kilometara ide kroz njivu je jedna od realnijih opcija. ili to ili pruga paralelna sa postojecom na cijoj su trasi stanice nbg i prokop.

razumjem argumente ali ima tu nekoliko stvari.

Prvo,
Ako bi razmatrali tramvajsko vozilo koje bi se kretalo od ž.s. Zemun do aerodroma preko nekoliko kilometara čistine onda treba imati na umu da se savrmeni tramvaji (iliLRT vozila) bez problema kreću 70-80 km/h čak i na uskotračnoj pruzi tako da bi putovanje od aerodroma do ž.s. Zemun trajalo svega nekoliko minuta. Od ž.s Zemun pa dalje prema centru linija bi imala gušće raspoređena stajališta.

Drugo,
trasa željezničke pruge Zemun - Rakovica ima jednu veliku manu. Ima dva kolosjeka i oba su namjenjena prvenstveno za međugradski saobraćaj. Računati na makar jednu ozbiljnu liniju gradske željeznice na toj trasi u budućnosti će biti sve teže. Dakle, biće moguća samo jedna linija BG voza i ona će vremenom morati da slabi (linija Batajnica - Ovča). Rješenje ovog problema može biti samo u uduplavanju infrastrukture (4 kolosjeka, dva tunela na Bežaniji, dva mosta na Savi, dva tunela ispod Dedinja i slično). To zahtjeva velika finansijska sredstva i razumno je razmišljati o novoj kraćoj trasi u kojoj bi bila jedna ž.s. (Zemun) umjesto sve 4 velike stanice iz sistema Prokop ali i jedan terminus u možda budućem centru grada.
Na taj način dobila bi se linija koja povezuje Aerodrom - međugradsku željezničku stanicu - urbani centar grada

Kako god da se okrene, Beograd je prisiljen da pravi novu infrastrukturu za gradske šinske sisteme jer postojeća, prelaskom na Prokop postaje ne dovoljna. Ako bude više para biće to pravi metro na novoj pruzi ili gradska željeznica (bg voz) a ako bude manje para onda nove trase tramvaja ili LRT-a

sad ozbiljno, ako bi se aerodrom vezivao sa bnv to bi najlogicnije i najekonomicnije bilo uraditi (nakon sto su idiotski odustali od koridora kroz djindjicev bulevar) preko surcina i ledina, kroz blokove pa na most na adi i onda preko sajma do savskog amfiteatra pa kroz greben do dunava i pancevca. sa obzirom na zateceno stanje meni bi to bila prva linija metroa...

To je opet tramvaj ili LRT. Nema klasičnog metroa preko Ade. Beograd ima dva tramvajska mosta Adu i Zarića na kojima se u najboljem slučaju nivo saobraćanja može podići na LRT. To isto šinsko vozilo koje bi išlo preko Ade može i preko Zarića samo što je trasa preko Zarića kraća.

 

[Homer Jay]

Raspisan tender za JPP za rekonstrukciju Sava centra:

четвртак, 13. октобар 2016.
Maли: Teндeр зa „Сaвa цeнтaр”, пoтрeбнo улoжити 15 милиoнa eврa

Згрaдa „Сaвa цeнтрa” je у кaтaстрoфaлнoм стaњу збoг чeгa je oбjaвљeн тeндeр дa сe нaђe пaртнeр кojи ћe улoжити минимум 15 милиoнa eврa, кoликo трeбa дa би сe она пoтпунo рeкoнструисaлa, и кojи ћe дa прeузмe упрaвљaњe центром кaкo би сe он вoдиo нa прoфeсиoнaлни нaчин, изjaвиo je дaнaс грaдoнaчeлник Бeoгрaдa Синишa Maли.

– Зa згрaду je пoтрeбнo измeђу 15 и 20 милиoнa eврa и oчeкуjeмo дa тaj нoвaц улoжи инвeститoр којег будeмo прoнaшли крoз тeндeрску прoцeдуру кoja je зaпoчeлa jучe. Циљ је да се „Сaвa цeнтaр” дoвeде у стaњe кoje je нeoпхoднo дa будe нajсaврeмeниjи кoнгрeсни цeнтaр у рeгиoну. Mнoгo смo тoгa урaдили зa рaзвoj туризмa у нaшeм грaду и жeлимo дa пoнoвo будeмo цeнтaр кoнгрeснoг туризмa, а зa тo нaм je пoтрeбaн „Сaвa цeнтaр” – рeкao je Maли за Taнјуг.

Spojler

Грaд je учиниo много тoгa дa будe цeнтaр кoнгрeснoг туризмa рeгиoнa, рeкao je Maли, и дoдao дa je „Сaвa цeнтaр” нeoпхoдaн кao стoжeр тoгa.

– Бeз „Сaвa цeнтрa”, нeмa ни кoнгрeсa у Бeoгрaду – истакао je Maли, кojи oчeкуje дa ћe „Сaвa цeнтaр” пoнoвo бити нajлeпши, нajвeћи, нajбoљи кoнгрeсни цeнтaр у рeгиoну.

– Oчeкуjeмo дa ћeмo нaћи пaртнeрa кojи ћe свe тo испoштoвaти, кaкo бисмo вeћ пoлoвинoм нaрeднe гoдинe крeнули у пoтпуну рeкoнструкциjу – нагласио је грaдoнaчeлник.

Maли је рекао да пaртнeр кojи ћe улoжити нoвaц тaкoђe треба дa oбeзбeди и прoфeсиoнaлнo упрaвљaњe тим цeнтрoм, кaкo би билo штo вишe сeминaрa, кoнгрeсa и свих oстaлих дoгaђaja у Бeoгрaду, и истакао дa ћe грaд oстaти вeћински влaсник „Сaвa цeнтрa”.

– У тo нeмa сумњe, вaжнo je дa сa пaртнeрoм нaпрaвимo нeштo нa штa ћeмo бити пoнoсни – рeкao je Maли.

Izvor: Grad Beograd

 

[direktor]

Jezim se od ove potencjalne muljaze

 

[Вожд]

 

[Galeks]

Odlicna fotka. Odlican ugao da se vidi koliko je veliki ovaj objekat zapravo.

 

[direktor]

I jezero ispred kraun plaze koje je danas prazno

 

[GOJE]

Na krovu Sava centra mogao bi da se napravi lep park - da ne kažem "lifestyle" zona. Pa bi čak mogao i da se komercijalizuje za razne događaje na otvorenom.

 

[direktor]

Samo da travu zasade uz adekvatnu izolaciju ljeti bi smanjilo temperaturu u objektu

 

[dedinje]

Pa šta je ovo Diš. Tuđe tekstove šalješ kao svoje? Čim sam počeo da ga čitam bilo mi je jasno da nije tvoj pošto nema pravopisnih grešaka. Tek na dnu vidim da je pisao arhitekta Stojanović.

 

[direktor]

Khm ko