Ruski car” menja ime u „Vapijano”
Dosadašnji vlasnik „Ruskog cara”, Dragan – Aca Bulić još se nije oglasio, ali jeste Zoran Antonijević čiji su otac, stric i tetka podigli zdanje u kojem se danas nalazi restoran i uknjiženi su kao vlasnici još 1934. godine
Zgrada je oduzeta porodici Antonijević posle Drugog svetskog rata i pretvorena je u društvenu svojinu, a potom i privatizovana (Foto A. Vasiljević)
Smena na tronu zadesila je jedan od najpoznatijih prestoničkih restorana – „Ruski car” – vlasništvo nad ovim otmenim stecištem Beograđana i njihovih gostiju preuzeo je međunarodni lanac ugostiteljskih objekata „Vapijano”. U ovoj kompaniji najavljuju da bi posle prilagođavanja enterijera zdanja u Knez Mihailovoj ulici kafana koja je zatvorena pre nekoliko dana trebalo ponovo da proradi krajem juna i da neće promeniti dosadašnji izgled.
– Zgrada je kao spomenik kulture pod zaštitom, spoljna i unutrašnja forma neće biti menjana. Posebna pažnja biće posvećena projektu prilagođavanja unutrašnjosti. Sve radove obavljaćemo po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Staro ime – „Ruski car” nismo u mogućnosti da zadržimo. Zvanično ovaj ugostiteljski objekat zvaće se „Vapijano”. Investicija za novi restoran vredna je oko 1,2 miliona evra i biće zaposleno 100 mladih. Na javnom konkursu za nova radna mesta stiglo je oko 600 prijava, a među njima su i one koji su poslali bivši radnici restorana – ističu u kompaniji „Vapijano”.
Dosadašnji vlasnik „Ruskog cara”, Dragan – Aca Bulić još se nije oglasio na temu prodaje restorana, ali jeste Zoran Antonijević čiji su otac, stric i tetka podigli zdanje u kojem se danas nalazi restoran i uknjiženi su kao vlasnici još 1934. godine. Antonijević je zbog toga podneo zahtev za povraćaj ove imovine na osnovu Zakona o restituciji. Zgrada je oduzeta njegovoj porodici posle Drugog svetskog rata i pretvorena je u društvenu svojinu, a potom i privatizovana.
– Zbog toga sam 2006. tužio Ugostiteljsko preduzeće „Stari grad” koje je ranije upravljalo ovim mestom. To preduzeće je 2002. i zvanično prodalo restoran Snežani Bulić, supruzi Jusufa Bulića, koja je kao zakupac u „Ruski car” došla 1998. godine – ističe Antonijević kojem je osim kafane oduzet i ceo sprat iznad nje.
On kaže da je kafana bila u sastavu Ugostiteljskog preduzeća „Stari grad” koje je nakon što su Bulići stigli bilo privatizovano i pripalo je firmi „Midlend”. Iz ove prodaje bio je izuzet „Ruski car”, pa ga je nakon toga u dogovoru sa „Starim gradom” kao vlasnica preuzela Snežana Bulić, a Antonijević tvrdi da ovaj posao nije bio legalan.
Srboljub Panić iz republičke Direkcije za imovinu tvrdi da mu nisu poznati detalji privatizacije ugostiteljskog preduzeća „Stari grad” ni to kako je „Ruski car” došao u posed porodice Bulić. U načelu, kaže Panić, ako je neko zakonito stekao pravo svojine nad nepokretnošću koja je bila u državnom vlasništvu on ima pravo da je proda. Starim vlasnicima ona neće moći da bude vraćena u naturi nego će njih država da obešteti.
– Prošlogodišnjim Zakonom o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju zabranjeno je da se otuđuje ili opterećuje državna imovina do odluke o pravu svojine po zahtevu bivših vlasnika. Ali svi oni koji su pre toga legalno došli do vlasništva na nekretninama koje potražuju izvorni vlasnici, mogli su da kao svaki privatni vlasnik takvom imovinom slobodno raspolažu – poručuje Panić.
----------------------------------------------
Bez formalnosti i „dres koda”
Kada je reč o ambijentu, ali i jelovniku, karti pića i vinskoj karti novi vlasnici napominju da će oni biti koncipirani tako da odgovaraju individualnim željama gostiju. U „Vapijanu” kažu da će insistirati i na ambijentu koji nije opterećen formalnostima, bez „dres koda”, a neće biti obavezne ni rezervacije.
U „Vapijanu”, čiji se restoran već nalazi u Tržnom centru „Ušće”, poručuju da je „Ruski car” prešao u vlasništvo lanca koji je u konkurenciji restorana sa svežom i zdravom hranom, proglašen za najbrže rastući u Evropi. U svetu postoji više od 100 ugostiteljskih objekata u sklopu ove kompanije, od Brizbejna i Tajpeja, preko Londona, Pariza, Beča, Berlina, do Čikaga i Njujorka.
----------------------------------------------
Restoran „Zagreb” umesto Romanovih
„Ruski car” zavladao je među prestoničkim otmenijim stecištima odmah po otvaranju koje se odigralo još 1890. godine, a nazvan je u čast vladara Aleksandra Drugog Nikolajeviča Romanova koji je Rusijom upravljao od 1855. do 1881. godine. Gotovo od osnivanja, na ovom mestu okupljala se prestonička elita i ugledni gosti iz inostranstva. Koliko je kultno sastajalište vremenom postao ovaj restoran najbolje opisuje rečenica da se „ovde dolazilo, da bi bio viđen”.
Zdanje u kojem se i danas kafana nalazi sagrađeno je između 1922. i 1926. prema idejnom projektu Petra Popovića i uz saradnju Dragiše Brašovana. „Ruski car” je posle Drugog svetskog rata „razvlašćen” i 1960. pretvoren u društvenu svojinu. Otvoren je tada novi ugostiteljski objekat – ekspres restoran „Zagreb”. U tim godinama ovde se pripremala kuvana hrana i gosti su se sami služili, a luksuzni nameštaj i escajg zamenili su plastični poslužavnici na liniji.
Devedesetih godina Ugostiteljsko preduzeće „Stari grad” je ovaj prostor dalo u zakup Srbinu iz Australije Džeku Samardžiji koji je preuredio restoran i vratio mu stari naziv „Ruski car”.
N. Belić – D. Mučibabić
objavljeno: 14.05.2012.
?
