Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.011
- Pohvaljen
- 20.134
Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)
- Začetnik teme trialin
- Datum pokretanja
Опозиција мења став о експлоатацији литијума
Представници опозиционих странака све чешће излазе у јавност са нешто коригованим ставом по питању експлоатације литијума у оквиру пројекта Јадар.
www.politika.rs
Ove cirkuzante treba rasterati motkama kad se pojave na protestima.
Pazi molim te: doveli RT, uglavili zemlju u bog te pita kakve ugovore sa RT, pa se prišljamčili protestima pritiv RT, a sad odjednom "kopaćemo kad dođe vreme".
Samo narodni protest protiv litijuma, a ovi nek idu u svoj Vračar, nek popiju kaficu i nek se i dalje češu po glavi što niko neće da glasa za njih.
A Slinavi je genije - maestralno tera svoju priču, koristi sve resurse na raspolaganju, ima i efekta - i sve mu je džaba.
Nema od toga ništa, jer će taj litijum za 5 god biti bezvredan kad smisle neke nove baterije. A smisliče sigurno, neminovno je, imajući u vidu koliko novca se ulaže u R&D.
Koje to cirkuzante?
Citiraju nekog zamenika misitra sa izjavom iz 2013?
Đilasa sa izjavom iz 2017?
I zaključak je kako su oni prevrtljivi.
A gde je tekst u toj istoj Politici tekst o tome šta su pričali Vučić, Brnabić, Mihajlović o litijumu pre 2 godine, a šta pre 6 meseci, šta pre 2 meseca, šta danas? Nema?
Ne, nego ćemo da čitamo o prevrtljivoj opoziciji na osnovu izjave date pre 11 godina.
Citiraju nekog zamenika misitra sa izjavom iz 2013?
Đilasa sa izjavom iz 2017?
I zaključak je kako su oni prevrtljivi.
A gde je tekst u toj istoj Politici tekst o tome šta su pričali Vučić, Brnabić, Mihajlović o litijumu pre 2 godine, a šta pre 6 meseci, šta pre 2 meseca, šta danas? Nema?
Ne, nego ćemo da čitamo o prevrtljivoj opoziciji na osnovu izjave date pre 11 godina.
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 10.011
- Pohvaljen
- 20.134
Meni se cini da je stvar jednostavna, kao sto nemamo poveranja u vlast, tako i nemamo u opoziciju.
Nisu oni nista lose rekli, ali kad ih vidimo, ne volimo ih i znamo da im nije strano da jedno pricaju, a drugo rade.
Trajna zabrana i jeste problem jer bi znacilo da ako jednom i napravimo ozbiljnu drzavu, opet morali da pravimo cirkus od iste ukidajuci odluku o trajnoj zabrani.
Opozicija jednostavno ne ume, ili po naredjenju nece, na pravi nacin nekako da ovo predstavi, iznese, objasni...
Uvek ispadnu nekako sumnjivi i ljigavi. Ili ni mi vise nismo objektivni i sumnjicavi smo prema svemu sto kazu. Sa razlogom, da se razumemo.
Trajna zabrana stvarno jeste glupost. Ko zna kakva ce tehnologija postojati.
U sustini, ako bude uopste bilo potrebe, zasto da ne, ako moze na bezbedan nacin upotrebom najsavremenijih tehnologija.
Samo prvo drzava, institucije, sticanje poverenja u institucije, potvrda poverenja u institucije, veca rudna renta ili sami da radimo ako budemo moguce, ako je kompanija sa strane da nije zlocinacka poput Rio Tinta, jasni dokazi da je sve sto posto bezbedno, primeri iz drugih zemalja - u istim uslovima da se sve potpuno bezbedno radilo...
Sutra neko lasersko rudarenje ili tako neko cudo ako bude moglo da se obavi lako i bezbedno, a ne ovim primitivnim metodama koji unistavaju okolinu, ono, sto da ne, ako litijum bude uopste vise trebao nekom.
Ja sad malo lupam jer se ne razumem, ali da sam poslanik i da ja izlazim pred medije, procitao bih sve sto ima da se procita. Mada, prvo ne bih ja izlazio pred medije nego neko strucan. I sad umesto da neko strucno objasni sta i kako, ako vec jednog dana bude moglo bezbedno, sta to znaci i kako, oni se opet pozivaju na evropske standarde, kao da su oni Sveto pismo.
Ima li iko u planu ovde da pravi drzavu ili ce uvek biti to je tako jer Vucic rekao da je tako, jer je Putin rekao da je tako, jer je EU rekla je tako...?
Nisu oni nista lose rekli, ali kad ih vidimo, ne volimo ih i znamo da im nije strano da jedno pricaju, a drugo rade.
Trajna zabrana i jeste problem jer bi znacilo da ako jednom i napravimo ozbiljnu drzavu, opet morali da pravimo cirkus od iste ukidajuci odluku o trajnoj zabrani.
Opozicija jednostavno ne ume, ili po naredjenju nece, na pravi nacin nekako da ovo predstavi, iznese, objasni...
Uvek ispadnu nekako sumnjivi i ljigavi. Ili ni mi vise nismo objektivni i sumnjicavi smo prema svemu sto kazu. Sa razlogom, da se razumemo.
Trajna zabrana stvarno jeste glupost. Ko zna kakva ce tehnologija postojati.
U sustini, ako bude uopste bilo potrebe, zasto da ne, ako moze na bezbedan nacin upotrebom najsavremenijih tehnologija.
Samo prvo drzava, institucije, sticanje poverenja u institucije, potvrda poverenja u institucije, veca rudna renta ili sami da radimo ako budemo moguce, ako je kompanija sa strane da nije zlocinacka poput Rio Tinta, jasni dokazi da je sve sto posto bezbedno, primeri iz drugih zemalja - u istim uslovima da se sve potpuno bezbedno radilo...
Sutra neko lasersko rudarenje ili tako neko cudo ako bude moglo da se obavi lako i bezbedno, a ne ovim primitivnim metodama koji unistavaju okolinu, ono, sto da ne, ako litijum bude uopste vise trebao nekom.
Ja sad malo lupam jer se ne razumem, ali da sam poslanik i da ja izlazim pred medije, procitao bih sve sto ima da se procita. Mada, prvo ne bih ja izlazio pred medije nego neko strucan. I sad umesto da neko strucno objasni sta i kako, ako vec jednog dana bude moglo bezbedno, sta to znaci i kako, oni se opet pozivaju na evropske standarde, kao da su oni Sveto pismo.
Ima li iko u planu ovde da pravi drzavu ili ce uvek biti to je tako jer Vucic rekao da je tako, jer je Putin rekao da je tako, jer je EU rekla je tako...?
Vračarac
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.05.2024.
- Poruke
- 194
- Pohvaljen
- 214
To ispada tako kad ti n1 servira istrazivanje radjeno na 1 uzorku i to u kafani.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 7.676
- Pohvaljen
- 12.866
На 33:40 - Нећете копати! Ми ћемо копати али по ЕвРоПсКиМ СтАнДаРдИмА!
Питам се само хоће ли суграђани икада да прихвате одговорност за своје погрешне изборе?
Толико ликовања је било због слома деснице, хоће ли сада ликовати због слома своје памети?
Питам се само хоће ли суграђани икада да прихвате одговорност за своје погрешне изборе?
Толико ликовања је било због слома деснице, хоће ли сада ликовати због слома своје памети?
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 21.965
- Pohvaljen
- 46.798
Kog sloma desnice, o čemu ti pričaš???
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.357
- Pohvaljen
- 5.218
Delija wrote:
,,... Питам се само хоће ли суграђани икада да прихвате одговорност за своје погрешне изборе?.... ,,
Pogrešne ?
Da li cemo uskoro saznati
da je litijum lekovit
i da propuštamo otvaranje sijaset banjskih lečilišta na bazi litijuma
za ovaj ,,bolesni,, i ne razumni narod ?
,,... Питам се само хоће ли суграђани икада да прихвате одговорност за своје погрешне изборе?.... ,,
Pogrešne ?
Da li cemo uskoro saznati
da je litijum lekovit
i da propuštamo otvaranje sijaset banjskih lečilišta na bazi litijuma
za ovaj ,,bolesni,, i ne razumni narod ?
Kaže direktor RT, da njegovi zaposleni trpe pretnje i zastrašivanja. A, kako je to uopšte moguće kad niko i ne zna ko su zaposleni?
I to baš sad trpe pretnje i zastrašivanja kada imamo slučaj da se stručnjacima koji se protive rudniku preti smrću?
Da li neko treba da poveruje da policija neće da zaštiti zaposlene RioTinta? Jel to poruka?
I to baš sad trpe pretnje i zastrašivanja kada imamo slučaj da se stručnjacima koji se protive rudniku preti smrću?
Da li neko treba da poveruje da policija neće da zaštiti zaposlene RioTinta? Jel to poruka?
Da. Evo danas je glavna vest u državi Sergej u Cro.
Ministarstvo ekologije: Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja ekološke studije za projekat "Jadar"
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je danas da će od 17. septembra 2024. u narednih 15 dana biti omogućen javni uvid u prvi dokument u proceduri izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta "Jadar“ –Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije.
Slušao sam momka iz Smedereva u nekom podkastu. Zvaničan izveštaj Smederevske bolnice je da je broj onkoloških pacijenata za deset godina porastao sa 1.5% na 6.7% stanovnika.
Toliko o "pravnoj državi" i ekološkim standardima.
Toliko o "pravnoj državi" i ekološkim standardima.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 32.870
- Pohvaljen
- 53.478
Prihod od eksploatacije vode u Mačvi daleko je veći od prihoda od rudarenja u Jadru, iza koga ostaje pustoš
Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
Početna» Dijalog» Lični stavovi» Mačvanska voda umesto litijuma
Lični stavovi
Prihod od eksploatacije vode u Mačvi daleko je veći od prihoda od rudarenja u Jadru, iza koga ostaje pustoš
Dragan Isailovićdanas 14:05
Foto: Shutterstock/silky
Ako na svojoj teritoriji imaš oblast sa izuzetno velikim, egzistencijalno suštinskim i obnovljivim resursima (zdrava voda, zdrava hrana i energija) onda je čuvaš kao zenicu oka.
Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
Sa aspekta plasmana na tržište ovo je ogromna količina flaširane vode, ali bi se eventualno moglo ući u međudržavni sporazum sa nekom od arapskih zemalja o kontinuiranoj isporuci uz, možda, varijantu „džoranja“, odnosno mi njima vodu, a oni nama naftu.
Sve prethodno navedeno deluje bajno, ali je voda, kao idealan rastvarač, jako podložna zagađenju i u prirodi je ima sve manje direktno upotrebljive za piće.
Upravo stoga na teritoriji Mačve i u njenom okruženju ne sme postojati nikakva industrijska ili rudarsko-prerađivačka aktivnost koja bi u redovnom radu ili u akcidentnim situacijama mogla da trajno zagadi reku Drinu ili sam podzemni rezervoar pitke vode.
Rezime:
Komercijalni potencijal vode za piće 12.500.000.000 evra
Komercijalni potencijal geotermalne energije 600.000.000 evra
Poljoprivredni potencijal 100.000.000 evra
Ukupni potencijal Mačve 13.200.000.000 evra
Више и детаљније у данасу https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/macvanska-voda-umesto-litijuma/
Надам се да ће @dejanbg88 @vradovic и @Vračarac прочитати ово.
Mačvanska voda umesto litijuma
Ako na svojoj teritoriji imaš oblast sa izuzetno velikim, egzistencijalno suštinskim i obnovljivim resursima (zdrava voda, zdrava hrana i energija) onda je čuvaš kao zenicu oka.Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
- Najnovije
- Politika
- Dijalog
- Kolumne
- Društvo
- Ekonomija
- Svet
- Klimatske promene
- City Magazine
- Kultura
- Sport
- Život
- BBC
Početna» Dijalog» Lični stavovi» Mačvanska voda umesto litijuma
Lični stavovi
Prihod od eksploatacije vode u Mačvi daleko je veći od prihoda od rudarenja u Jadru, iza koga ostaje pustoš
Mačvanska voda umesto litijuma
Ako na svojoj teritoriji imaš oblast sa izuzetno velikim, egzistencijalno suštinskim i obnovljivim resursima (zdrava voda, zdrava hrana i energija) onda je čuvaš kao zenicu oka.
Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
Sa aspekta plasmana na tržište ovo je ogromna količina flaširane vode, ali bi se eventualno moglo ući u međudržavni sporazum sa nekom od arapskih zemalja o kontinuiranoj isporuci uz, možda, varijantu „džoranja“, odnosno mi njima vodu, a oni nama naftu.
Sve prethodno navedeno deluje bajno, ali je voda, kao idealan rastvarač, jako podložna zagađenju i u prirodi je ima sve manje direktno upotrebljive za piće.
Upravo stoga na teritoriji Mačve i u njenom okruženju ne sme postojati nikakva industrijska ili rudarsko-prerađivačka aktivnost koja bi u redovnom radu ili u akcidentnim situacijama mogla da trajno zagadi reku Drinu ili sam podzemni rezervoar pitke vode.
Rezime:
Komercijalni potencijal vode za piće 12.500.000.000 evra
Komercijalni potencijal geotermalne energije 600.000.000 evra
Poljoprivredni potencijal 100.000.000 evra
Ukupni potencijal Mačve 13.200.000.000 evra
Више и детаљније у данасу https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/macvanska-voda-umesto-litijuma/
Надам се да ће @dejanbg88 @vradovic и @Vračarac прочитати ово.
