Prihod od eksploatacije vode u Mačvi daleko je veći od prihoda od rudarenja u Jadru, iza koga ostaje pustoš
Mačvanska voda umesto litijuma
Ako na svojoj teritoriji imaš oblast sa izuzetno velikim, egzistencijalno suštinskim i obnovljivim resursima (zdrava voda, zdrava hrana i energija) onda je čuvaš kao zenicu oka.
Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
Početna»
Dijalog»
Lični stavovi» Mačvanska voda umesto litijuma
Lični stavovi
Prihod od eksploatacije vode u Mačvi daleko je veći od prihoda od rudarenja u Jadru, iza koga ostaje pustoš
Mačvanska voda umesto litijuma
Dragan Isailovićdanas 14:05
Foto: Shutterstock/silky
Ako na svojoj teritoriji imaš oblast sa izuzetno velikim, egzistencijalno suštinskim i obnovljivim resursima (zdrava voda, zdrava hrana i energija) onda je čuvaš kao zenicu oka.
Mačva na svojih 90.000 ha ima sve to u velikom višku, do mere da predstavlja potencijalno najbogatiju oblast u Evropi, a sa Semberijom, koja je u geološkom smislu ista kao i Mačva – sigurno.
Sa tri strane omeđena Drinom i Savom bukvalno pliva na vodi, a po kvalitetu i količini predstavlja najveći rezervoar pitke vode u Jugoistočnoj Evropi.
Podzemni rezervoar se dominantno „puni“ vodom iz reke Drine i na relativno maloj dubini (ispod 15 m), nalazi se vodonosni sloj sa kvalitetom vode direktno upotrebljivim za piće, koji je od površinskih uticaja u velikoj meri zaštićen nepropusnim slojem gline i nije jedini.
Prema dostupnim podacima eksploatacioni kapacitet vode iznosi 4000 lit/sec, (toliko je kontinualno prihranjivanje) od čega bi za potrebe regiona (centralno vodosnabdevanje građana i privrede) trebalo 2000 lit/sec.
Višak od 2000 lit/sec bi mogao da se komercijalizuje, donoseći ogroman profit.
Sa kapacitetom od 2000 lit/sec na dnevnom nivou bi, teoretski, moglo da se flašira oko 172 miliona litara vode (2000x3600x24), što je količina vode dovoljna da pokrije dnevnu potrebu za pijaćom vodom 86 miliona ljudi.
Ako je maloprodajna cena litarskog PET pakovanja vode 0,2 eura (moguća je i druga kalkulacija), teoretski potencijal na godišnjem nivou iznosi oko 12,5 milijardi eura (172000000×0,2×365).
Na osnovu investicione studije rađene za punionicu vode, kapaciteta 5 lit/sec, (investicija od 4 miliona eura i oko 50 zaposlenih), a projektovane na kapacitet od 2000 lit/sec, investiciono ulaganje bi, po gruboj računici, bilo na nivou između 1,5 i 2 milijarde eura sa oko 20000 radnih mesta.
Sa aspekta plasmana na tržište ovo je ogromna količina flaširane vode, ali bi se eventualno moglo ući u međudržavni sporazum sa nekom od arapskih zemalja o kontinuiranoj isporuci uz, možda, varijantu „džoranja“, odnosno mi njima vodu, a oni nama naftu.
Sve prethodno navedeno deluje bajno, ali je voda, kao idealan rastvarač, jako podložna zagađenju i u prirodi je ima sve manje direktno upotrebljive za piće.
Upravo stoga na teritoriji Mačve i u njenom okruženju ne sme postojati nikakva industrijska ili rudarsko-prerađivačka aktivnost koja bi u redovnom radu ili u akcidentnim situacijama mogla da trajno zagadi reku Drinu ili sam podzemni rezervoar pitke vode.
Rezime:
Komercijalni potencijal vode za piće 12.500.000.000 evra
Komercijalni potencijal geotermalne energije 600.000.000 evra
Poljoprivredni potencijal 100.000.000 evra
Ukupni potencijal Mačve 13.200.000.000 evra
Више и детаљније у данасу
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/macvanska-voda-umesto-litijuma/
Надам се да ће
@dejanbg88 @vradovic и
@Vračarac прочитати ово.