Šta je novo?

Restorani u Beogradu

Meni ni estetika nije na nekom nivou kada vidim da mi, uzimam kao primer, spanać serviraju kao jednu kuglu sladoleda, ili jelo koje izgleda kao da je neko ostavio uzorak ispljuvka za laboratoriju na tanjiru.​
Kako kome. Nekome se ne svidja nabacana hrpa mesa. Iskreno, ni meni se ne svidjaju te dekonstruisane Fore.
Malo mi je smorno gledati tesko prepoznatljivu hranu. Ima tu i daleko elegantnijih, suptilnijih rijesenja.
No nije sve u tome. Nasoj kuhinji i u sirem vidu nasoj ishrani je potreban po neki impuls.
Za to su nam potrebni takvi restorani koji eksperimentisu i koji nas podsjete da neki proizvodi imaju vrijednost, koju smo zaboravili.
Pa cak i da daju samoj ishrani malo vise drustvenog znacaja. Takvim restoranima je potreban uspijeh. A uspijeh znaci da su potrebne zvijezde.
E sad, nema vajde od blijedih kopija istih restorana, koje vidjamo u skoro svakom srednjem gradu zapadne Evrope.
Kao sto napisah, ovi iz Michelin-a to prate.
 
Apsolutno je pozitivna stvar za BG da ima sve više tih fine dining restorana čak iako to nije nečiji fazon :) Ovom gradu je već red da se osmisli u oblasti gastronomije i ugostiteljstva na neki kreativniji način od 10 ćevapa s pomfritom i Karađorđeve šnicle.

Razvoj ugostiteljske ponude je jedan od simptoma metropolizacije Beograda i apsolutno podržavam, mada i sam retko idem na takva mesta.
 
Meni bi pre prioritet bio da se uvedu standardi sta je burek, cevap, karadjordjeva... i da ne moze to svako tek tako da prodaje.

Mnogo, ali mnogo vise stranaca i generalno turista ce to traziti, a na kraju se i mnogo vise time oduseviti nekom nasom hranom nego nekim bledim kopijama onoga sto ima na zapadu.

Secam se stranaca nekad, caletovih poslovnih partnera, koliko su ludeli za nasom hranom kad dodju. Sve klasicno spremljeno, nikakvo proseravanje, ali spremljeno kako treba.

I odusevljenje je bas bilo velicinama porcije, koliko je jeftino, a pre svega kvalitetom hrane i nacinom spremanja. Vau, pravi ukus mesa, vau pravi paradajz...

Ovi fajn dajninzi nek se igraju i nek su zivi i zdravi, ali mi treba da ponudimo pre svega nesto nase, a u tim fajn dajninzima debelo zaostajemo i tesko da cemo ih ikada i stici.

Sad je situacija katastrofalna, ljudi slusaju mitove o burecima i pljeskavicama pa dodju ovde i sansa je 99 posto da ce jesti los burek i pljeskavicu. I onda su u fazonu da je to losa ili nista specijalno hrana, a samo su jeli lose spremljeno sa losim sastojcima.
 
Turisti i stranci će obilaziti Skadarliju i jesti ćevape jer je to njima egzotika. I neka je tako, i treba da bude. Svakako fine dining ponuda ništa ne oduzima od ponude tradicionalne srpske kuhinje, koja je na svakom ćošku.
 
Ne radi se o Skadarliji nego raznim trovacnicama po gradu. Jedu ljudi svuda, a mi prodajemo svasta.
 
Ovom gradu je već red da se osmisli u oblasti gastronomije i ugostiteljstva na neki kreativniji način od 10 ćevapa s pomfritom i Karađorđeve šnicle.​
Može na milion načina da se poradi na raznovrsnosti i kreativnosti, i da se uvede i nešto egzotično, a da opet ne bude ono što sam spomenuo ranije.
Mnogo, ali mnogo vise stranaca i generalno turista ce to traziti, a na kraju se i mnogo vise time oduseviti nekom nasom hranom nego nekim bledim kopijama onoga sto ima na zapadu.​
Ja sam jednom prilikom kada sam bio u Grčkoj, poručio sabljarku, jer su to imali na meniju, a kod nas nisam video da ima u ponudi. Takođe, probao sam i neka lokalna jela, ali sam recimo uzimao i njihov kefir, koji je najpribližnije onome što mi nazivamo jogurtom. Preferirao sam tada da jedem ribu koja ne može da se nađe kod nas, jer zašto bih jeo nešto što može da se nađe i kod nas, ako sam već u inostranstvu.​
 
Ovom gradu je već red da se osmisli u oblasti gastronomije i ugostiteljstva na neki kreativniji način od 10 ćevapa s pomfritom i Karađorđeve šnicle.
Zapravo, toga je sve manje. A i zlonamerno je govoriti da je to do skora bilo sve što Beograd, ili srpski restorani nude.

Na sreću vas koji prezirete to i smatrate zastarelim i sramotnim, klasičnih restorana u Beogradu je sve manje.

Sledeći korak može da bude da apelujete na Novosađane da smanje malo klasične poslastičarnice i da počnu više da prave i jedu mafine, krofne, đelato, puding, ćurose...

Stvarno smara ta srpska/balkanska kuhinja više. I stvarno je mnogo ima. Gde god se okrenem u Beogradu, vidim kako neko tamani vešalicu, sarme, paprikaš... Stvarno se preteruje. Treba sve to pozatvarati.

P.S.
Oduševljen sam što ima toliko Srba kojima smetaju izumirući restorani sa balkanskom kuhinjom, a ne smeta im npr pun kufer Mekdonaldsa. Da, baš smaraju ti srpski tradicionalni restorani. U koji god grad da odeš, možeš da vidiš veliki znak "S" koji signalizira da se tu služi smaračka srpska kuhinja. Ne može čovek više da pobegne od toga. Sramota.


E a ozbiljno sad - treba nas opet bombardovati. Prvo tepih bombama, da se sve sravni i resetuje, a onda novim talasom Mekova, KFCova, Burger kingova, Subwaya, Wendyja i ostalog. Ovaj narod i nije za bolje.
 
Poslednja izmena:
P.P.S.

Čestitam svima na temi koji su učestvovali u mentalnoj gimnastici i kampanji da se srpska/balkanska kuhinja predstavi, banalizuje i izjednači sa "kilo mesa i pomfrita".

Svaka vam čast. Vi ste carevi.
 
Na sreću vas koji prezirete to i smatrate zastarelim i sramotnim, klasičnih restorana u Beogradu je sve manje.

Nigde nisam rekao da to prezirem ili smatram sramotnim. Štaviše, mnogo češće idem na klasičnu srpsku kuhinju nego na bilo kakav fine dining. I dodao bih da ozbiljno preteruješ u oceni da je to izumiruća kategorija, s obzirom da takvih restorana verovatno ima najviše kada se pogleda celokupna ponuda.

Pročitao si svašta u mom komentaru što ne piše, tako da nemam želju da se branim dalje iskreno.
 
Kada se mi gastosi potrefimo u isto vreme u gradu, uobičajeno je da se ustremimo na najbolje od domaćeg. :cool:

Svinjske uši na roštilju sa flekicama i kupusom.

Svinjske ushi na roshtilju sa flekicama i kupusom.jpg


S leva na desno: Toronto, Cirih, Keln, Zemun u prekrasnoj bašti pod lozom.

pod lozom ekipa.jpg

https://kafanapodlozom78.rs/
 
Ma znam, ne prezirete, samo vam je muka više od toga.

A što se zastupljenosti tiče, otvori Google maps, uzmi 5-6 gradskih blokova negde u centru, prebroj koliko ih ima da su tradicionalni (ili obični) srpski restorani a koliko ih ima da su strane kuhinje ILI srpski restorani orijentisani i prilagođeni stranim kuhinjama. Dođe stranac u Beograd, hoće da proba sarmu ili sataraš, dođe u centar, na putu do prvog sprskog restorana vidi 20 drugih sa svime osim srpskon kuhinjom. Na putu do sledećeg srpskog vidi još 20 drugih sa stranim jelima. Da, to je baš normalno. I da, baš ima previše tih srpskih. Mda... Baš je normalno da u jednom od srca Srbije stranac 30 puta naleće na burgere i pice pa tek onda 31. put na sarmu ili sataraš. Da. To tako treba.

Jednostavno je, nema veze ako u centralnom Beogradu imaš 10-20 restorana srpske kuhinje, to je smešno ako na njih imaš 100-200 onih koji na ovaj ili onaj način simuliraju i orijentišu se na strane kuhinje. To je kao kad bi neko rekao "pa u Srbiji i dalje ima puno prodavnica koje drže Srbi". Da, ima ih. Npr 2000 širom Srbije. A onda shvatiš da uprkos tome, 80% tržišta drže strane mašinerije, tako da srpska strana i srpski faktor, i tih 2000 po Srbiji (iliti prosečno 20 po gradu) postaju manjina i pussy smoke naspram toga.

To je kao ono kad mi kažu "pa ima još uvek srpskih banaka, nisu sve strane". Da, ima ih. Dve, i to ako računamo onu neku "Srpsku banku" za koju sad pri guglanju čujem prvi put. Dve srpske banke. Naspram 20 stranih. Da, to je baš normalno. I da, vidi se da srpske guše strane i da nema dovoljno stranih...
 
Poslednja izmena:
Dajte vašu preporuku za npr. top 3 restorana na NBG za poslovne ručkove... Znači ne mislim na "restorane" tipa Ćevap kod Dekija i sl.
Nekako mi deluje da je NBG utanjio sa ponudom, a rado bih osvežio svoju listu...
Na NBGu ima jedan jako zanimljiv restoran, iz nekog razloga jako malo ljudi u mom okruzenju je culo za njega. Mamagayo je u pitanju. Izuzetno dobar restoran, dobra usluga i dobra klopa.
 
Evo jedan predlog na Djermu, za ljubitelje mediteranske kuhinje. Kuvari Tata Mate u jednom zanimljivom projektu.


Screenshot_20240827-181426.png
 
@Bender Rodriguez ovaj Salon 1905 koji spominjem je fine dining ali sa srpskim jelima. Mislim da je to dobra kombinacija jer je po meni vrhunska umetnost spremiti tradicionalna srpska jela kao fine dining. Jednostavno srpska kuhinja u tom nekom svetskom fazonu. Nadam se da se slažeš da je ta kombinacija dobra spram neodricanja od neĉeg što je tradicionalno, a spremljeno na neki poypuno drugačiji način. Evo ti njihov aktuelni set meni posle kojeg potpisujem 100% niko ko ima normalan apetit neće ostati gladan (jer ne postoji opcija a la carte menija, već samo set meni):

Pihtija
Komplet lepinja
Prebranac
Teleća čorba
Sarma
Jagnjeće pečenje
Bajadera

Po meni ovo je vrh vrhova. Pazi, klasična srpska jela, a restoran po meni kandidat za mišelin zvezdicu.

A inače pre par meseci sam poslovne partnere iz Kanade vodio na pljeskavice kod Mare (u Novopazarskoj). To je najobičniji fast food, a ovi moji su bili oduševljeni. Baš sam hteo da osete to kad uzmeš pljesku i posle toga šetaš i jedeš tu pljesku, onako podsetilo me strašno srednjoškolske i studentske dane.

I još jedna stvar, meni isto ide na k. to što svaki drugi restoran ima italijanski naziv i kao pokušava da glumi italijanski šmek. A nema to veze sa tim. A i realno nije ovo, ne znam ti ja, Istra ili Kvarner gde imaš ogromnu italijanski manjinu, pa da kažeš "lokalna kuhinja" pa da to ima neki šmek. Ovako deluje smešno. Par stranaca me je i pitalo otkud to. Nisu oĉekovali. Mislili su da imamo neke veze za žabarima, neko naroĉito prijateljstvo ili šta već pa da se zato gomila kao italijanskih restorana. Valjda će se to dovesti u red, jer ne mora svaki drugi restoran da nosi neki bezvezan italijaski naziv.

P.S. na 9h sam vremenske razlike, pa pišem u neveme po srpskom vremenu ;)
 
Dobra je Mara. Ne idem tamo često, možda dvaput godišnje, ali dobra je.

Mada ovde govorimo o restoranima, ne o fast fudu i malim lokalima.

Verujem da Salon ima srpska jela ali je preskup i većina ljudi nikad neće ni kročiti u njega (a ne bi ih ni pustili).

Ima puno restorana koji glume italijane ali nije to bila poenta i fokus mog posta, jer ovo podneblje i jeste oduvek delilo i mediteransku kuhinju i mentalitet. Pa mi je to donekle podnošljivo, ili je bar bilo. Ono o čemu sam pisao gore su implikacije koje su krenule na zadnje dve-tri stranice teme po kojima ispada da se srpska kuhinja i srpski tradicionalni restorani svode na "kilo mesa u pomfrit". Tačno onako namerno preterano i banalizovano, dakle em kilo mesa jer kao svi su ovde kromanjonci koji se prežderavaju pa obavezno ide tona meda, em još kao pomfrit jer mora da bude masno i prosto. Mda... to je sve od srpske kuhinje... Jeste... I druga vrsta implikacija, da je tako svuda po gradu i da su smorili takvi restorani. Iako su srpski restorani/restorani sa tradicionalnom balkanskom kuhinjom zapravo odavno u manjini (u Beogradu) i svake godine se zatvori bar jedan. Ne kažem da treba da se održavaju u životu ako su neuspešni, kažem samo da je smešno pričati kako ih ima svuda i kako svi služe "kilo mesa i pomfrit" jer to je kao srpska kuhinja pa je kao dosadila pa hajde da jedemo bilo šta drugo.

Srećom po njih, za par godina restorana balkanske kuhinje više i neće biti u centralnom delu Beograda, pa ih takve stvari više neće opsedati i ugrožavati. Ostaće fast fudovi sa mesom i prilozima, pa će onda moći da kažu "eto vidiš, srpska kuhinja = meso, lepinja i kupus, fala bogu što smo se rešili toga".
 
I još jedna stvar, meni isto ide na k. to što svaki drugi restoran ima italijanski naziv i kao pokušava da glumi italijanski šmek. A nema to veze sa tim. A i realno nije ovo, ne znam ti ja, Istra ili Kvarner gde imaš ogromnu italijanski manjinu, pa da kažeš "lokalna kuhinja" pa da to ima neki šmek. Ovako deluje smešno. Par stranaca me je i pitalo otkud to. Nisu oĉekovali. Mislili su da imamo neke veze za žabarima, neko naroĉito prijateljstvo ili šta već pa da se zato gomila kao italijanskih restorana. Valjda će se to dovesti u red, jer ne mora svaki drugi restoran da nosi neki bezvezan italijaski naziv.
ne znam da l mi gore to il engleski nazivi fest fudova
najjaci mi je ,,GOOD FOOD", ne mogu manje kreativno ime da zamislim
Ono o čemu sam pisao gore su implikacije koje su krenule na zadnje dve-tri stranice teme po kojima ispada da se srpska kuhinja i srpski tradicionalni restorani svode na "kilo mesa u pomfrit". Tačno onako namerno preterano i banalizovano, dakle em kilo mesa jer kao svi su ovde kromanjonci koji se prežderavaju pa obavezno ide tona meda, em još kao pomfrit jer mora da bude masno i
ne vidim problem, meni to super
 
Poenta je u nameri da se banalizuje i ocrni kuhinja koja se služi u srpskim i balkanskim restoranima.

Kao kad bi neko rekao da ga je smorila srpska kultura jer mu je dosta Cece. Da, cela srpska kultura se svodi na Cecu.
 
I druga vrsta implikacija, da je tako svuda po gradu i da su smorili takvi restorani. Iako su srpski restorani/restorani sa tradicionalnom balkanskom kuhinjom zapravo odavno u manjini (u Beogradu) i svake godine se zatvori bar jedan. Ne kažem da treba da se održavaju u životu ako su neuspešni, kažem samo da je smešno pričati kako ih ima svuda i kako svi služe "kilo mesa i pomfrit" jer to je kao srpska kuhinja pa je kao dosadila pa hajde da jedemo bilo šta drugo.

Stavljaš mi u usta neka mišljenja koja nigde nisam plasirao. Nisam rekao da srpska kuhinja treba da se eliminiše iz ponude. Takođe nisam rekao da te restorane treba zatvarati nauštrb strane kuhinje. Rekao sam da je odlična stvar za grad da se ugostiteljska ponuda razvija van granica tradicionalne srpske kuhinje, jer je to odlika metropola, što Beograd teži da bude. I apsolutno ima mesta u ovom gradu i za pečenje, i za sarmu, i za Beef Wellington.

I apsolutno budi siguran da restorani koji se zatvaraju gotovo sigurno zaslužuju da budu zatvoreni. Zna se bar u ugostiteljstvu, ko nudi dobru hranu i dobru uslugu, on će preživeti pa makar da je restoran na kraju sveta.
 
Preteruješ, niko to nije rekao ali jeste istina da "naši tradicionalni restorani" furaju tu priču jer zašto bi neko sedeo u restoranu da jede ono što ima kod kuće? Sa druge strane koji od tih restorana pruža kvalitet? Znači ne da sedneš da se naždereš i da kažeš "najeo sam se bar za ove pare" već da kažeš "spremljeno je odlično i ukusno sa odličnom uslugom". Zato i propadaju ili se preorjentišu na meso i stranu kuhinju. Bar ima po gradu ovih kuvanih jela pa možeš da biraš. Evo ti jedan inside info, jedan tradicionalni restoran ima u ponudi teleću čorbu, sač, dnevna jela... a najprodavaniji artikal je pica.
 
Ima mesta za sve u Beogradu, stvarno imam utisak da gastronomska scena napreduje a i sam interes ljudi, mozda sam ja sad malo stariji al nepojmljivo mi je bilo da cujem pre 4-5 godina ljude u okolini da toliko pricaju o fine diningu npr. Takodje bitna je prezentacija da se ne lazemo, najbolji ugodjaj je zapravo kombo vrhunski obradjene hrane, prezentacije i usluge, onda pricamo o celokupnom dozivljaju za koji su ljudi spremni da plate, na najvisem nivou se gleda bas sve pa znam da Miselin cak i prati i tajming izmedju jela da l je ispostovan.
 
Preteruješ, niko to nije rekao ali jeste istina da "naši tradicionalni restorani" furaju tu priču jer zašto bi neko sedeo u restoranu da jede ono što ima kod kuće? Sa druge strane koji od tih restorana pruža kvalitet? Znači ne da sedneš da se naždereš i da kažeš "najeo sam se bar za ove pare" već da kažeš "spremljeno je odlično i ukusno sa odličnom uslugom". Zato i propadaju ili se preorjentišu na meso i stranu kuhinju. Bar ima po gradu ovih kuvanih jela pa možeš da biraš. Evo ti jedan inside info, jedan tradicionalni restoran ima u ponudi teleću čorbu, sač, dnevna jela... a najprodavaniji artikal je pica.

Pa ne znam šta bih ti rekao, kad pojedem lošu hranu u restoranu, čak i da je velika porcija, ja se u isti ne vraćam.

Skoro sam bio u Maloj Zvezdari (kod Cvetka), i to je klasičan restoran tradicionalne kuhinje, na prvi pogled ništa neuobičajeno, ali tu sam pojeo najbolju pljeskavicu u poslednjih 5 godina + je usluga bila odlična. Sigurno ću se vratiti tamo zbog toga.
 
Pa normalno. Ja ako negde pojedem hranu, a da mogu bolje sam da je spremim kod kuće, uz to i usluga nije na nekom nivou ne znam zašto bih opet otišao. Sa druge strane imamo i ljude koji gledaju samo koliku količinu hrane dobiju za ono što plate. Naši ljudi, a pogotovo po manjim mestima, ne žele da plate "naše" pa makar bilo i kvalitetnije. Badava mu ti objašnjavaš d ato nije isti prebranac kad ga on jede bar jednom nedeljno kod kuće.
 
Kad smo već kod italijana, šta mislite koliko se proda pica mesečno na celoj teritoriji Beograda, samo na dostavi?
 
Ja idem relativno cesto u restorane i u recimo 6 od 10 puta to je neka srpska kuhinja. Uglavnom su dobra mesta puna i mora da se rezervise. I to u Beogradu gde ima i svasta nesto drugo, po unutrasnjosti je cesto to jedina opcija.

Na fine dining odem jednom godisnje, ako i tad.

Ta prica da nam tradicionalni restorani izumiru je teska budalastina na koju ne vredi trositi reci.
 
Vrh