TT Bistro u Cara UrosaGde ima dobar Borsc u gradu da se pojede? I da nije skup
Porcije su male jer jedan obrok hrane treba da ima 250 ili 300gr, ne sećam se tačno tako da kad ukombinuješ sa svim sledovima dodješ na to. Porcija ti je u principu izračunata na osnovu vrste jela koje se služi i iznosi 30-60-90gr. Dakle jedeš, a ne prejedaš se jer su uračunate i kalorije, a kuvar treba da zna od porcije da napravi "umetnost", da ukombinuje ukuse, da izračuna kalorije i da sve to lepo izgleda, zato toliko košta (iako većinom preterivanje). Kvalitetnog kuvara koji može sve to da napravi i da em što izgleda lepo nego i da napravi nešto novo nećeš lako naći. E sad, to što smo mi navikli na pola kile mesa za obrok to je nešto drugo. Meni je bar ceo taj koncept zanimljiv.Inače niko od hardcore advokata fine dininga nije objasnio zašto neka jela koja nemaju skupe sastojke nisu veća. Dakle, ako kuvar može da napravi za X minuta jelo veličine npr 50 grama (a govorim o jelima sa pristupačnim sastojcima, ne peraja od delfina i tiramisu od kafe iz mačje kake) zašto to ne bi mogao samo da proširi i da za istu cenu uradi sa količinom od 100 grama.
I tu se odgovor sam nameće - pa zato što fine dining iz ugla ugostitelja služi da se mušterija odere. Zato porcija nema 200, 150, 100 grama... nego po 50. Čak i onda kad je u njoj nešto sasvim pristupačno, jednostavno i brzo za pravljenje. Dakle niko ne govori o prežderavanju - 100, 150, 200 gr jela je ništa. Govorim o tome da se oni sprdaju sa mušterijama do te mere da ih hrane sa 50 gr jela u tanjirima veličine šahta. To je kao kada bi neko prodavao 100 gr Lindt čokolade u kutiji veličine bombonjere od 500 gr. Čemu to? Za čije babe zdravlje? Šta je ekskluziva u tolikoj amblaži odnosno tolikim, preterano velikim tanjirima?
Dakle, da,u nekim slučajevima plaća se 1) neverovatan ukus 2) dodatni rad kuvara i 3) sami skupi sastojci. Ali u nekim drugim slučajevima sastojci ne koštaju ništa posebno, niti traže nešto mnogo posla, ali se i dalje naplaćuje zbog rada kuvara kao da je operisao mozak 4 sata a ne od unapred pripremljenih sastojaka spremio jednu šoljicu/činijicu jela za 15 minuta.
I jedno je fine dining a drugo je hohštaplerisanje i majmunisanje u fazonu donesem ti namerno predimenzioniran tanjir veličine šahta i na njemu jelo od 5, ali bukvalno 5 zalogaja, i to često od sastojaka koji ne koštaju ni 30% od naplaćene cene.
Nema nikakvog opravdanja za ovako nešto. Za ovu količinu hrane na ovolikom tanjiru, po verovatno nekoj nenormalnoj ceni.
A ljudi koji praktikuju te stvari su žešće umišljeni i tripuju se da su bog zna kakvi intelektualci, kosmopolite i šta ti ja znam, a pitanje je koliko njih je uopšte radilo bilo kakav konkretan posao i kako su uopšte došli do tih para koje troše da bi bili viđeni u takvim restoranima. Jer vele koja je poenta što imam love ako čaršiji ne dam to do znanja. To ne rade istinski bogati i uspešni ljudi, njima se ... da se bilo kome dokazuju i pokazuju. To rade glumci i pretvarači. Imao sam u društvu jednog takvog (silom prilika), stalno je nešto izvoljevao, tatin sin koji je dobio mnogo toga na tacni od malena i kipeo od para a 100 puta ispadao jaje za razne stvari i situacije, pa i po tome što je uvek birao da se ide u najskuplje restorane gde bi uredno plaćao presmešne sume za jela ali odbijao da da i dinara za bakšiš.
Inače ovo zadnje se ne odnosi na dejana, jer iznenađujuće, on je na ovoj temi ispao najnormalniji od svih fine dining praktikanata. Ne samo što mi ponudio ručak, nego što se makar potrudi da objasni drugi ugao i kapira zašto neki ljudi imaju averziju prema svemu tome.
Vrlo je jednostavno ako malo razmislis. Ne placas sastojke, placas ono sto kuvar radi sa njima. Takodje, imas po 5, 7, 9 gangova, i kad je po 50gr to te zapravo fino napuni.Inače niko od hardcore advokata fine dininga nije objasnio zašto neka jela koja nemaju skupe sastojke nisu veća. Dakle, ako kuvar može da napravi za X minuta jelo veličine npr 50 grama (a govorim o jelima sa pristupačnim sastojcima, ne peraja od delfina i tiramisu od kafe iz mačje kake) zašto to ne bi mogao samo da proširi i da za istu cenu uradi sa količinom od 100 grama.
I tu se odgovor sam nameće - pa zato što fine dining iz ugla ugostitelja služi da se mušterija odere. Zato porcija nema 200, 150, 100 grama... nego po 50. Čak i onda kad je u njoj nešto sasvim pristupačno, jednostavno i brzo za pravljenje. Dakle niko ne govori o prežderavanju - 100, 150, 200 gr jela je ništa. Govorim o tome da se oni sprdaju sa mušterijama do te mere da ih hrane sa 50 gr jela u tanjirima veličine šahta. To je kao kada bi neko prodavao 100 gr Lindt čokolade u kutiji veličine bombonjere od 500 gr. Čemu to? Za čije babe zdravlje? Šta je ekskluziva u tolikoj amblaži odnosno tolikim, preterano velikim tanjirima?
Dakle, da,u nekim slučajevima plaća se 1) neverovatan ukus 2) dodatni rad kuvara i 3) sami skupi sastojci. Ali u nekim drugim slučajevima sastojci ne koštaju ništa posebno, niti traže nešto mnogo posla, ali se i dalje naplaćuje zbog rada kuvara kao da je operisao mozak 4 sata a ne od unapred pripremljenih sastojaka spremio jednu šoljicu/činijicu jela za 15 minuta.
I jedno je fine dining a drugo je hohštaplerisanje i majmunisanje u fazonu donesem ti namerno predimenzioniran tanjir veličine šahta i na njemu jelo od 5, ali bukvalno 5 zalogaja, i to često od sastojaka koji ne koštaju ni 30% od naplaćene cene.
Nema nikakvog opravdanja za ovako nešto. Za ovu količinu hrane na ovolikom tanjiru, po verovatno nekoj nenormalnoj ceni.
A ljudi koji praktikuju te stvari su žešće umišljeni i tripuju se da su bog zna kakvi intelektualci, kosmopolite i šta ti ja znam, a pitanje je koliko njih je uopšte radilo bilo kakav konkretan posao i kako su uopšte došli do tih para koje troše da bi bili viđeni u takvim restoranima. Jer vele koja je poenta što imam love ako čaršiji ne dam to do znanja. To ne rade istinski bogati i uspešni ljudi, njima se ... da se bilo kome dokazuju i pokazuju. To rade glumci i pretvarači. Imao sam u društvu jednog takvog (silom prilika), stalno je nešto izvoljevao, tatin sin koji je dobio mnogo toga na tacni od malena i kipeo od para a 100 puta ispadao jaje za razne stvari i situacije, pa i po tome što je uvek birao da se ide u najskuplje restorane gde bi uredno plaćao presmešne sume za jela ali odbijao da da i dinara za bakšiš.
Inače ovo zadnje se ne odnosi na dejana, jer iznenađujuće, on je na ovoj temi ispao najnormalniji od svih fine dining praktikanata. Ne samo što mi ponudio ručak, nego što se makar potrudi da objasni drugi ugao i kapira zašto neki ljudi imaju averziju prema svemu tome.
90% njih preteruje ili pelješi ljude.Porcije su male jer jedan obrok hrane treba da ima 250 ili 300gr, ne sećam se tačno tako da kad ukombinuješ sa svim sledovima dodješ na to. Porcija ti je u principu izračunata na osnovu vrste jela koje se služi i iznosi 30-60-90gr. Dakle jedeš, a ne prejedaš se jer su uračunate i kalorije, a kuvar treba da zna od porcije da napravi "umetnost", da ukombinuje ukuse, da izračuna kalorije i da sve to lepo izgleda, zato toliko košta (iako većinom preterivanje). Kvalitetnog kuvara koji može sve to da napravi i da em što izgleda lepo nego i da napravi nešto novo nećeš lako naći. E sad, to što smo mi navikli na pola kile mesa za obrok to je nešto drugo. Meni je bar ceo taj koncept zanimljiv.
Ako sam dobro pohvatao ti si iz tog kraja. Sta je bilo ranije na mestu Gusti mora? Ja sam za taj restoran saznao relativno nedavno, red velicine pre jedno 5-6 godina, ali me zanima jeli to bila ranije neka kafanica ili tako nesto? Nisam cesto gravitirao tim krajem, pa ne znam sta je bilo tu pre 10-15 godinaProdjoh pored Gusti mora. Izuzetno aprijatan ambijent, nekada bilo puno zelenila, sad su sve to makli i sav je u crnom
Gusti mora.Ako sam dobro pohvatao ti si iz tog kraja. Sta je bilo ranije na mestu Gusti mora? Ja sam za taj restoran saznao relativno nedavno, red velicine pre jedno 5-6 godina, ali me zanima jeli to bila ranije neka kafanica ili tako nesto? Nisam cesto gravitirao tim krajem, pa ne znam sta je bilo tu pre 10-15 godina
I tanjir je "sastavni" deo jela. Mora sve da odiše tom nekom eksluzivom jer sve dodaje na iskustvu. Kao i visoki plafoni, nisu praktični ali imaš osećaj većeg i luksuznijeg prostora. Sa druge strane i sve zavisi od jela, dekoracije...90% njih preteruje ili pelješi ljude.
Kao što rekoh, jedno je fine dining a drugo je čerupanje ljudi. Tanjir ko poklopac šahta i na njemu 10 zalogaja nije fine dining nego prosto foliraža i pljačka. Ne mora lik da stavi minijaturni tanjir (jer bi taj bio prečnika čepa za Knjaz), ali ne mora ni da se sprda i da 50 gr jela stavlja na 50 cm keramike. Upravo taj aspekt i jeste ono što najviše odbija ljude od fine dininga (posle cene), što je prirodno da svako ko vidi satelitsku antenu sa 10 zalogaja na njoj doživi to kao da ga (ili ovog što plaća) neko pravi boodalom. Ubeđen sam da kad se ne bi izmotavali sa tim gigantskim tanjirima, da bi i kritike i odbojnost bili makar malo manji.
Ovako previše podseća na ovo:
A mnogi ljudi širom sveta su siti toga u zadnje vreme. Znači priča se i kritikuje taj shrinkflation uzduž i popreko. Jer jedino što ljudi mrze više od nečije skupoće i pohlepe jeste kad neko pokušava da ih pravi boodalama. I kad drugi ljudi to pravdaju.
I sto vise gledam te filmove i serije, sve mi je veca sumnja da neko ovde ima tu kombinaciju obrazovanja i ludacke posvecenosti, ali ajde da vidimo, ako uspeju da navuku zvezdicu, svaka cast.I tanjir je "sastavni" deo jela. Mora sve da odiše tom nekom eksluzivom jer sve dodaje na iskustvu. Kao i visoki plafoni, nisu praktični ali imaš osećaj većeg i luksuznijeg prostora. Sa druge strane i sve zavisi od jela, dekoracije...
Imaš i par filmova na tu temu finog obedovanja, poslednji su npr
Gledaj The Bear, veruj mi brate, ovo ostalo je krs Mozes iDao sam ti lajk za trud da nađeš i okačiš ove filmove/serije. Sumnjam da ću pogledati (pošto imam 100 prečih, a i ne volim ceo taj svet i milje) ali pohvaljujem trud i dobru nameru. Hvala.
Ako sam dobro pohvatao ti si iz tog kraja. Sta je bilo ranije na mestu Gusti mora? Ja sam za taj restoran saznao relativno nedavno, red velicine pre jedno 5-6 godina, ali me zanima jeli to bila ranije neka kafanica ili tako nesto? Nisam cesto gravitirao tim krajem, pa ne znam sta je bilo tu pre 10-15 godina
Milenium tim ekipa drži vinariju Šapat. Ako oni drže Topčiderac onda je to toKoliko sam čuo ekipa iz Topčiderca je preuzela tu vinariju.
Ima neka druga reč osim GaNgoViVrlo je jednostavno ako malo razmislis. Ne placas sastojke, placas ono sto kuvar radi sa njima. Takodje, imas po 5, 7, 9 gangova, i kad je po 50gr to te zapravo fino napuni.
Takodje, kada bi na sredini takvog obroka dobio 200gr necega velika je verovatnoca da ti pri kraju ne bi vise bilo toliko do jela, jednostavno sve je koncipirano da si do poslednjeg zalogaja jos uvek raspolozen za hranu.
Ovo etiketiranje ljudi koji tamo idu i gotive, jbg to su vise neki tvoji kompleksi.
Можда јелашца.Ima neka druga reč osim GaNgoVi
Restoran Lavina
A jedan od prvih fino rucavajucih u bg
Restoran Enso kod pionira
Pa dobro, svakom ukusu treba nesto ponuditi. Ne vidim tu nista lose.
Ovo mu dodje kao dozivljaj i upoznavanje neceg novog ili novu interpretaciju starog, a ne samo kao punjenje stomaka.
Recimo Iva ili Homa imaju svoju neku ideju nase kuhinje. Meni skroz legitimno.
Mada je u mnogim skupljim restoranima estetika u fokusu, a manje ukus. Pa djeluje malo genericki.
Ali to su stvari, koje ovi iz Michelin-a imaju u vidu.
Heh, pa Enso su verovatno prvi gangovi Jedan od prvih tog tipa u BG... Ranije sam skoro redovno išao tamo.Ima neka druga reč osim GaNgoVi
Restoran Lavina
A jedan od prvih fino rucavajucih u bg
Restoran Enso kod pionira