sizif":l9p9ub6e je napisao(la):
А који је проблем у томе да већина овог народа сматра да је ред да једну ретко моралну фигуру отпрати у вечну кућу? Отпратили смо (макар, скромно мислим, онај умнији и критичкији део Срба) и Зорана Ђинђића и нисмо постављали питања да ли је Амбассадор баш у то време хтео да зврји по празним факултетским ходницима. Знали смо да је наш губитак много већи него његов, који се састоји у немогућности да ћаска са другарима.
Sizife, ili brkaš babe i žabe, ili pokušavaš da izvršiš jednu suptilnu i degutantnu zamenu teza. Pročitaj opet, ili da crtam?
Primarni problem nisu građanke i građani "koji smatraju da je red da jednu retko moralnu figuru otprate u večnu kuću", već potezi državne uprave/administracije, koji su duboka uvreda za svakog sa iole razvijenim građanskim i egalitarističkim osećajima. I tu se naravno javlja čitav set pitanja, koja si ti nonšantno izignorisao - da sam ja zamolio da odem na papinu sahranu, jer ja njega smatram za svog moralnog vođu, da li bi mi ova država to platila? Da li bi ova država preporučila mom poslodavcu da mi omogući plaćeno odsustvo? Zbog čega ja ne mogu da uđem u zgradu mog fakulteta? S kakvim pravom se aboliraju od izostanka svi oni koji idu na sahranu patrijarha, i uskraćuju za znanje oni koji ne idu; dok se onima koji imaju smrtni slučaj u porodici "izlazi u susret" i kao jedina opcija predstavlja zamrzavanje godine, ili se onome ko ide na sahranu ne omogući opravdan izostanak?
Zbog čega se objavljuju tri dana žalosti (u Beogradu 4+1), i ukida program HRT-a, dok se pornografski kanali ostavljaju? Zbog čega država organizuje plaćeni prevoz iz drugih država, a i u okviru svoje, građanima i stranim državljanima koji žele da dođu u Beograd na sahranu? I tako dalje, i tako bliže. Povrh svega, da li je takva sahrana u skladu sa životnim motom pokojnog patrijarha? (Na neki čudan način SPC običava da ignoriše želje kako pokojnika, tako i rodbine - uzmimo dva najočiglednija primera Zorana Đinđića i Danila Kiša.)
A propos Đinđićeve sahrane, primetićemo samo jednu sitnu razliku: jedan je bio predsednik Vlade svih građana, drugi je bio verski vođa
jednog dela tih građana. (Mislim da je svako dalje isticanje razlika nepotrebno, ali škole ipak nisu bile zatvarane kada je Đinđić bio ubijen.)
Žao mi je, ali ja profesore ne smatram mojim drugarim; takođe ni u jednom trenutku ne nipodaštavam tvoj ili nečiji tuđi gubitak i bol - ali na žalost religija nije državna stvar, već privatna. Te bih te na kratko uputio na član 11. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna." Meni bi bilo drago da sam tog dana u gradu video dva miliona ljudi, ali ne onih kojima je država platila regionalne i međunarodne putne troškove i/ili oslobodila rada i učenja. Takođe, ne vidim koliko bi lošije bilo da su se ljudi tog dana okupili u svojim lokalnim crkvama, koje bi neosporno bile pune.
sizif":l9p9ub6e je napisao(la):
Постоји мали број личности који обележавају епоху и када већина народа то осети, правила се томе прилагођавају, а мањина која сматра да се то ње не тиче може да догађај игнорише, може да гунђа, али не и да покуша да намеће већини своје појединачне интересе.
Bez ikakve želje da ulazim u očiglednu metodološku problematiku besmislene fraze "kada većina naroda to oseti", želeo bih napomenuti da kad se pravila prilagođavaju ličnostima koje "narod oseti", vrlo lako se mogu ponovo dogoditi neke tragedije iz proteklog veka, ako se smatra da "manjina" to treba da ignoriše, ili nameće svoje lične "interese", odnosno prava, jer je ovde ipak stvar principa a ne nečijeg hira.
