Religija
- Začetnik teme bigvlada
- Datum pokretanja
bigvlada
Advanced
Ekonomija
Vladimir Gligorov | 18.11.2009
Vera i privreda
Ponekad se tvrdi da je uticaj religije na privredu pozitivan zato što su ljudi i preduzeća skloniji moralnom ponašanju, a to bi trebalo da vodi većoj kooperativnosti, povećanoj socijalnoj osetljivosti i manjoj korupciji. Uz to, neke bi religije trebalo da podstiču štedljivost, a ne potrošnju, što bi trebalo da obezbedi relativno ubrzan privredni napredak.
Najpre, nije nevažno da li zemlja ima jednu dominantnu ili čak državnu crkvu. Konkurencija među crkvama utiče na neka od navedenih pozitivnih karakteristika. Uz to, odvojenost
države od crkve smanjuje korupciju. Mnogo je, međutim, teže utvrditi postojanje pozitivnog uticaja crkava ili vere uopšte na moralnost ponašanja. Ideja, koju neki ekonomisti misle da mogu da podrže empirijskim istraživanjima, jeste da vera podstiče ljude da imaju poverenje jedni u druge, a to smanjuje troškove ugovaranja i poslovanja, što bi trebalo da ima pozitivne privredne posledice. No, ako se pažljivije stvari posmatraju, poverenje je potrebno i kod poslova zasnovanih na korupciji; zapravo privredni odnosi zasnovani na poverenju znaju da budu
neefikasni, ako je potrebno obezbediti izvršenje nekog ugovora ili posla.
Potom, društvena nejednakost je najveća u
nekim veoma religioznim zemljama. Hrišćanske se crkve ističu u kritici kapitalizma zbog nebrige za slabe i siromašne, ali te crkve su često dominantne upravo u zemljama gde najgore prolaze slabi i siromašni. Zapravo, o brizi za
slabe nema mnogo smisla govoriti jer mnoge crkve nisu poznate po brizi za ljudska prava.
Konačno, štedljivost je, po Veberu, kapitalistička vrlina, te je zaista teško ustanoviti neku jaču vezu između hrišćanske ili bilo koje druge religijske etike i sklonosti za rad i štednju. Zapravo, zbog kritike želje za sticanjem,
crkve su ponekad prepreka privrednom napretku.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3927
Vladimir Gligorov | 18.11.2009
Vera i privreda
Ponekad se tvrdi da je uticaj religije na privredu pozitivan zato što su ljudi i preduzeća skloniji moralnom ponašanju, a to bi trebalo da vodi većoj kooperativnosti, povećanoj socijalnoj osetljivosti i manjoj korupciji. Uz to, neke bi religije trebalo da podstiču štedljivost, a ne potrošnju, što bi trebalo da obezbedi relativno ubrzan privredni napredak.
Najpre, nije nevažno da li zemlja ima jednu dominantnu ili čak državnu crkvu. Konkurencija među crkvama utiče na neka od navedenih pozitivnih karakteristika. Uz to, odvojenost
države od crkve smanjuje korupciju. Mnogo je, međutim, teže utvrditi postojanje pozitivnog uticaja crkava ili vere uopšte na moralnost ponašanja. Ideja, koju neki ekonomisti misle da mogu da podrže empirijskim istraživanjima, jeste da vera podstiče ljude da imaju poverenje jedni u druge, a to smanjuje troškove ugovaranja i poslovanja, što bi trebalo da ima pozitivne privredne posledice. No, ako se pažljivije stvari posmatraju, poverenje je potrebno i kod poslova zasnovanih na korupciji; zapravo privredni odnosi zasnovani na poverenju znaju da budu
neefikasni, ako je potrebno obezbediti izvršenje nekog ugovora ili posla.
Potom, društvena nejednakost je najveća u
nekim veoma religioznim zemljama. Hrišćanske se crkve ističu u kritici kapitalizma zbog nebrige za slabe i siromašne, ali te crkve su često dominantne upravo u zemljama gde najgore prolaze slabi i siromašni. Zapravo, o brizi za
slabe nema mnogo smisla govoriti jer mnoge crkve nisu poznate po brizi za ljudska prava.
Konačno, štedljivost je, po Veberu, kapitalistička vrlina, te je zaista teško ustanoviti neku jaču vezu između hrišćanske ili bilo koje druge religijske etike i sklonosti za rad i štednju. Zapravo, zbog kritike želje za sticanjem,
crkve su ponekad prepreka privrednom napretku.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3927
bigvlada
Advanced
Ožalošćena porodica
ŽVAKA U PEPELJARI
Autor: Dragoljub Petrović
Stanari jedne beogradske zgrade bili su iznenađeni kada im je prvog dana žalosti kablovski operater uspešno ukinuo svih sedamdeset televizijskih programa ostavivši samo kanal preko koga se može pratiti bezbednosna kamera na ulazu. Tiha konverzacija među lokalnim življem počela je tek tri sata kasnije, bogobojažljivim razgovorom ispred lifta, kada je neko s pravom upitao: „Zašto su nama ukinuli sve, a ostalima samo 24 programa?“
Obaveštajnim delovanjem prema okolnim zgradama, utvrđeno je, naime, da takav slučaj nigde nije zabeležen u tom obimu. Neko se, onda, lucidno dosetio da u pitanju može biti i kvar, pa je najdrčnija komšinica dobila zadatak da pozove službu reklamacija i objasni im biranim rečima razmere medijskog mraka. Majstori su stigli posle pola dana. U međuvremenu, neki stanari su već počeli da iznose stav kako „ovaj preostali kanal i nije tako loš„. Ne toliko jer im se stvarno svidelo da gledaju komšiluk kako vuče cegere s pijace, koliko su pomislili na moguće reperkusije. Recimo, da ih neko zanavek označi kao „manje pravoslavce“, što u podneblju gde je vera najpre shvaćena modni detalj, može da bidne loše po imidž.
Početkom devedesetih kada crkveno-pravoslavna terminologija još nije zaživela među srpskim življem, televizijske spikerke su redovno imale naviku da „Njegovu Svetost“ zovu „Njegova Svetlost“, na slavama ste mogli da dobijete porciju osveštanog žita sa šlagom, za Svetog Nikolu se postilo do ponoći, a onda je domaćin iznosio na trpezu zvezdu večeri - pečeno prase, smatrajući da je s poslednjim minutima 19. decembra okončan i post. Tih godina uspešno je tamjanom okađena jedna kockarnica u centru Beograda, masovno su krštavani svi, čak i oni koji krše bar sedam od deset božjih zapovesti, istaknuta estradna umetnica je primećena kako „Očenaš“, vrlo komplikovanu molitvu za naučiti napamet čita s papira. Uopšteno govoreći, Srbi su se trapavo vraćali veri, nalazeći opravdanje za svoje prethodno bezbošništvo: „Moji nisu slavili, da ih komunisti ne bi streljali“.
Vera, makar ono što se ovde smatra pod tim terminom, ušla je u sve pore života - jedan ovdašnji kolumnista, recimo, izostanak redovne kolumne u božićnom trobroju opravdao je izvinjenjem čitaocima u dnu strane pod naslovom: „Ne hulim na Božić“. Tabloidi imaju redovne izveštaje sa slavskih veselja estradnih zvezda, u kojima piše da je dan počeo tako što je pravoslavnim sveštenik obišao slavara „i presekao kolač po pravoslavnim običajima“. Dosad, doduše, nije zabeleženo da je neki pravoslavnom sveštenik sekao kolač po, na primer, protestantskom običaju. U izveštaju dalje sledi opis „pravoslavne trpeze, strogo posne po pravoslavnim običajima“. Na slici uz tekst, nad trpezom, u pozi kao da je ceo taj švedsko-pravoslavni sto lično zgotovila ne spavajući tri dana i tri noći, pod obavezno stoji i „slavljenica“, a iza nje neki pop folk-bend koji je prema izveštaju tabloida, „zabavljao goste do kasno u noć, a pesme su najviše naručivali Srki, Miki i Liki“. Najčešće su, poentira izveštač, tokom te pravoslavne lumperajke naručivali „Đurđevdan“, mada je bilo za očekivati da su sto evra na čelo pevaču lepili kad god izvede Tropar Svetom Nikolaju.
Onda se i bivši pravoslavni predsednik Akcione konferencije pravoslavnog Saveza komunista u firmi „Graditelj“ iz Gornjeg Milanovca, danas poznati političar, ispovedio svojevremeno da mu ne pasuje Jovanjdan kao izborni termin. Nije mu pasovao, doduše, nijedan termin iz crkvenog kalendara, jer nema tog sveca koji bi njemu i kolacionom partneru uspeo da pomogne. Objasnio je da na crveno slovo „hoće da bude opušten, da se pomoli Bogu“. Najpre, on voli crvena slova. Slova manje, ali boje razlikuje. Voli i krsne slave. Nešto više od krsnih voli mrsne slave. Na mrsnim krsnim slavama on je omiljen gost, pre ručka domaćinu asfaltira putni pravac od kapije do poljskog klozeta, putni pravac od kapije do ulaznih vrata i zaobilaznicu od kapije do štale, a onda domaćin ponukan tom kapitalnom investicijom, pred njega iznosi vola. Pečenog. Mada bi dotični pravoslavni hrišćanin pojeo i pravoslavno pečeno ogledalo samo da u njemu vidi odraz svog hristolikog lika. Taj predsednik Akcione konferencije SK naravno nije usamljen slučaj - skoro svi ovdašnji političari vazda su spremni da se rvu sa najvećim temama hrišćanskog bitisanja, pa su ovih dana u Skupštini raspravljali i ko je više cenio pokojnog patrijarha Pavla. Tačnije, utvrđivali su ko je „veći pravoslavac“, jer se po njihovom „kršćanskom“ svetonzaru pravoslavlje može izmeriti pantljikom.
Patrijarh Pavle je bio omiljen i kod pravoslavaca i kod nepravoslavaca upravo zato što se svojim životom potpuno razlikovao od prethodno opisanih. Pitanje je koliko bi se ovom skromnom čoveku koji je jedared, videvši episkopski vozni park ispred Patrijaršije, upitao: „U čemu bi se tek vozili da nisu dali monaški zavet“, svidela ova četiri dana žalosti sa pratećim programima i likovima iz Nušićeve „Ožalošćene porodice“.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/ozaloscena_porodica.46.html?news_id=177013
ŽVAKA U PEPELJARI
Autor: Dragoljub Petrović
Stanari jedne beogradske zgrade bili su iznenađeni kada im je prvog dana žalosti kablovski operater uspešno ukinuo svih sedamdeset televizijskih programa ostavivši samo kanal preko koga se može pratiti bezbednosna kamera na ulazu. Tiha konverzacija među lokalnim življem počela je tek tri sata kasnije, bogobojažljivim razgovorom ispred lifta, kada je neko s pravom upitao: „Zašto su nama ukinuli sve, a ostalima samo 24 programa?“
Obaveštajnim delovanjem prema okolnim zgradama, utvrđeno je, naime, da takav slučaj nigde nije zabeležen u tom obimu. Neko se, onda, lucidno dosetio da u pitanju može biti i kvar, pa je najdrčnija komšinica dobila zadatak da pozove službu reklamacija i objasni im biranim rečima razmere medijskog mraka. Majstori su stigli posle pola dana. U međuvremenu, neki stanari su već počeli da iznose stav kako „ovaj preostali kanal i nije tako loš„. Ne toliko jer im se stvarno svidelo da gledaju komšiluk kako vuče cegere s pijace, koliko su pomislili na moguće reperkusije. Recimo, da ih neko zanavek označi kao „manje pravoslavce“, što u podneblju gde je vera najpre shvaćena modni detalj, može da bidne loše po imidž.
Početkom devedesetih kada crkveno-pravoslavna terminologija još nije zaživela među srpskim življem, televizijske spikerke su redovno imale naviku da „Njegovu Svetost“ zovu „Njegova Svetlost“, na slavama ste mogli da dobijete porciju osveštanog žita sa šlagom, za Svetog Nikolu se postilo do ponoći, a onda je domaćin iznosio na trpezu zvezdu večeri - pečeno prase, smatrajući da je s poslednjim minutima 19. decembra okončan i post. Tih godina uspešno je tamjanom okađena jedna kockarnica u centru Beograda, masovno su krštavani svi, čak i oni koji krše bar sedam od deset božjih zapovesti, istaknuta estradna umetnica je primećena kako „Očenaš“, vrlo komplikovanu molitvu za naučiti napamet čita s papira. Uopšteno govoreći, Srbi su se trapavo vraćali veri, nalazeći opravdanje za svoje prethodno bezbošništvo: „Moji nisu slavili, da ih komunisti ne bi streljali“.
Vera, makar ono što se ovde smatra pod tim terminom, ušla je u sve pore života - jedan ovdašnji kolumnista, recimo, izostanak redovne kolumne u božićnom trobroju opravdao je izvinjenjem čitaocima u dnu strane pod naslovom: „Ne hulim na Božić“. Tabloidi imaju redovne izveštaje sa slavskih veselja estradnih zvezda, u kojima piše da je dan počeo tako što je pravoslavnim sveštenik obišao slavara „i presekao kolač po pravoslavnim običajima“. Dosad, doduše, nije zabeleženo da je neki pravoslavnom sveštenik sekao kolač po, na primer, protestantskom običaju. U izveštaju dalje sledi opis „pravoslavne trpeze, strogo posne po pravoslavnim običajima“. Na slici uz tekst, nad trpezom, u pozi kao da je ceo taj švedsko-pravoslavni sto lično zgotovila ne spavajući tri dana i tri noći, pod obavezno stoji i „slavljenica“, a iza nje neki pop folk-bend koji je prema izveštaju tabloida, „zabavljao goste do kasno u noć, a pesme su najviše naručivali Srki, Miki i Liki“. Najčešće su, poentira izveštač, tokom te pravoslavne lumperajke naručivali „Đurđevdan“, mada je bilo za očekivati da su sto evra na čelo pevaču lepili kad god izvede Tropar Svetom Nikolaju.
Onda se i bivši pravoslavni predsednik Akcione konferencije pravoslavnog Saveza komunista u firmi „Graditelj“ iz Gornjeg Milanovca, danas poznati političar, ispovedio svojevremeno da mu ne pasuje Jovanjdan kao izborni termin. Nije mu pasovao, doduše, nijedan termin iz crkvenog kalendara, jer nema tog sveca koji bi njemu i kolacionom partneru uspeo da pomogne. Objasnio je da na crveno slovo „hoće da bude opušten, da se pomoli Bogu“. Najpre, on voli crvena slova. Slova manje, ali boje razlikuje. Voli i krsne slave. Nešto više od krsnih voli mrsne slave. Na mrsnim krsnim slavama on je omiljen gost, pre ručka domaćinu asfaltira putni pravac od kapije do poljskog klozeta, putni pravac od kapije do ulaznih vrata i zaobilaznicu od kapije do štale, a onda domaćin ponukan tom kapitalnom investicijom, pred njega iznosi vola. Pečenog. Mada bi dotični pravoslavni hrišćanin pojeo i pravoslavno pečeno ogledalo samo da u njemu vidi odraz svog hristolikog lika. Taj predsednik Akcione konferencije SK naravno nije usamljen slučaj - skoro svi ovdašnji političari vazda su spremni da se rvu sa najvećim temama hrišćanskog bitisanja, pa su ovih dana u Skupštini raspravljali i ko je više cenio pokojnog patrijarha Pavla. Tačnije, utvrđivali su ko je „veći pravoslavac“, jer se po njihovom „kršćanskom“ svetonzaru pravoslavlje može izmeriti pantljikom.
Patrijarh Pavle je bio omiljen i kod pravoslavaca i kod nepravoslavaca upravo zato što se svojim životom potpuno razlikovao od prethodno opisanih. Pitanje je koliko bi se ovom skromnom čoveku koji je jedared, videvši episkopski vozni park ispred Patrijaršije, upitao: „U čemu bi se tek vozili da nisu dali monaški zavet“, svidela ova četiri dana žalosti sa pratećim programima i likovima iz Nušićeve „Ožalošćene porodice“.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/dijalog/ozaloscena_porodica.46.html?news_id=177013
:notok:
Чисто наручено баљезгање претенциозног полуновинара који ваљда верује да човек мора живети као патријарх Павле да би био православац. Да не једе ништа осим мало печених крушака, да не прави децу са женом, да се буди и леже с Јеванђељем у рукама.
Не знам, можда смо расли у различитом окружењу. Ја нисам наилазио (а верујем и већина људи са Беобилда) на такве ходајуће свеце, али ни на примере које Драгољуб Петровић наводи. А одрастао сам у окружењу верујућих људи. Док је њему у животу било много интересантније - "неименована зграда у којој је кабловска телевизија искључила свих 70 програма, шпијунирање "мањих православаца", порције освештаног жита, прасе после поста, тамјаном окађена коцкарница, масовно крштавање оних који су прекршили најмање 7 од 10 божјих заповести, певаљке које не могу научити напамет Оченаш, лицемерни новоосвештени безбожници, редовни извештаји таблоида са славских весеља естрадних личности, шведско-православни столови, православне лумперајке, сто евра залепљених на чело за извођење Тропара Светом Николају, фамозни православни председник Акционе конференције СК који не би на изборе кад је "црвено слово", печени волови за онога ко некоме асфалтира пут капије до пољског клозета, они који се свађају око тога ко је више волео патријарха..."
Не могу да верујем да је одлазак са овог света једног високоморалног верујућег човека, лишеног мржње и лицемерја, главу и бележницу овог новинара претворило у клоаку свакојаких беспризорника. А ти му, Реља, још аминујеш. Па каквим сте се то људима окружили, брате слатки? Ја сам до сада био убеђен да таква није већина људи у овој земљи и овом народу, али можда сам растао под стакленим звоном?
Чисто наручено баљезгање претенциозног полуновинара који ваљда верује да човек мора живети као патријарх Павле да би био православац. Да не једе ништа осим мало печених крушака, да не прави децу са женом, да се буди и леже с Јеванђељем у рукама.
Не знам, можда смо расли у различитом окружењу. Ја нисам наилазио (а верујем и већина људи са Беобилда) на такве ходајуће свеце, али ни на примере које Драгољуб Петровић наводи. А одрастао сам у окружењу верујућих људи. Док је њему у животу било много интересантније - "неименована зграда у којој је кабловска телевизија искључила свих 70 програма, шпијунирање "мањих православаца", порције освештаног жита, прасе после поста, тамјаном окађена коцкарница, масовно крштавање оних који су прекршили најмање 7 од 10 божјих заповести, певаљке које не могу научити напамет Оченаш, лицемерни новоосвештени безбожници, редовни извештаји таблоида са славских весеља естрадних личности, шведско-православни столови, православне лумперајке, сто евра залепљених на чело за извођење Тропара Светом Николају, фамозни православни председник Акционе конференције СК који не би на изборе кад је "црвено слово", печени волови за онога ко некоме асфалтира пут капије до пољског клозета, они који се свађају око тога ко је више волео патријарха..."
Не могу да верујем да је одлазак са овог света једног високоморалног верујућег човека, лишеног мржње и лицемерја, главу и бележницу овог новинара претворило у клоаку свакојаких беспризорника. А ти му, Реља, још аминујеш. Па каквим сте се то људима окружили, брате слатки? Ја сам до сада био убеђен да таква није већина људи у овој земљи и овом народу, али можда сам растао под стакленим звоном?
А ево и импресија из "Пешчаника":
Neumesna država
SNEŽANA ČONGRADIN / MATJA STOJANOVIĆ
19.11.2009.
Izvedba najnovije predstave državnog vrha - patrijarhova smrt, pogodila je pravo u živac kolektivne histerije. U nedelju ujutru preneta je vest da je preminuo poglavar Srpske pravoslavne crkve. Iste večeri predsednik sekularne države Srbije Boris Tadić prisustvovao je zasedanju Svetog arhijerejskog sinoda, posle čega je proglašena trodnevna žalost. Četvrti dan od smrti patrijarha zakazana je sahrana. U ponedeljak uveče su kablovski operateri saopštili da će tokom ta četiri dana, bez novčane nadoknade, pretplatnicima biti ukinuto emitovanje dvadesetak kanala zabavnog sadržaja. Kablovski operateri su selekciju pravili odvojeno, ali svi su procenili da treba ukinuti oba hrvatska kanala. U utorak je država svojim zaposlenima podelila dnevnice za odlazak u Rakovicu na sahranu, oslobađajući ih radne obaveze. Nezaposlene, mlade i penzionere država nije posebno motivisala - valjda se računa na to da oni i onako nemaju pametnijeg posla nego da dođu na sahranu.
Kako na prosečnog građanina deluje ovakav odnos države prema crkvi i šta im mediji preporučuju kao društveno prihvatljiv oblik ponašanja? U utorak uveče, kolona građana koji su hteli da obiđu telo pokojnog patrijarha izloženo u Sabornoj crkvi protezala se preko Trga republike, duž cele Knez Mihailove, do ulice Kralja Petra i ulaza u crkveno zdanje. Opšti muk i prinudna tuga zavladali su glavnim gradom. Ljudi druge veroispovesti i ateisti su na par dana izbrisani sa spiska građana i postoje na nivou statističke greške.
Istraživanja javnog mnjenja iz godine u godinu pokazuju da građani Srbije najviše poverenja imaju u crkvu i u vojsku. To nije slučajno - te dve institucije su blisko sarađivale u ključnim trenucima naše novije istorije - tamo gde je uniforma vršila operacije, gazila je, pre ili kasnije, i neka od svetih nogu SPC. Zbog čijeg mrtvog tela građani satima stoje u redu?
http://www.pescanik.net/images/stories/tefter/trojkaxx1.jpg
Pokojni poglavar Srpske pravoslavne crkve je sa manjim prekidima podržavao režim Slobodana Miloševića sve do 1999. godine, da bi mu konačno okrenuo leđa nezadovoljan ratnim porazima. U Prebilovcima u Hercegovini u avgustu 1991. patrijarh je pred 30.000 ljudi rekao: "Ako je božja volja da vodimo rat, svaki Srbin se mora viteški i herojski boriti, veran istorijskom duhu srpskog naroda“. Patrijarh nije imao ništa protiv toga da ga Željko Ražnjatović - Arkan zove svojim „vrhovnim komandatom“, a u Sokolcu pored Sarajeva 2. jula 1995. blagosiljao je Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Opsadu Sarajeva nazvao je slučajem u kojem „Srbi samo malo granatiraju“. Projekat stvaranja velike Srbije podržao je u Glasu Crkve iz 1991: “Novo, dopunjeno Načertanije mora postaviti jasne i nedvosmislene granice nove srpske države i mora odbraniti naš narod koji živi u drugim državama“.
Patrijarh je imao mišljenje i o ulozi žene u ratnim pohodima: “Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece, da im ostanu kao uteha.“
U beogradskom mimohodu (reč koja se poslednji put pominjala na Titovoj sahrani) hiljade žena čeka da uđe u Sabornu crkvu, pusti suzu i poljubi mrtvog patrijarha. Izvesno je da su neke od njih u menstrualnom ciklusu. Koliko njih je upoznato sa mišljenjem poglavara SPC iz njegove knjige Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere: “Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“. U istom delu, pokojni patrijarh poručuje ženama: “Pokrivanje glave je simbol pokornosti žene mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti.“
Patrijarh je mrtav. Bira se sledeći.
Dugo se govori o mogućnosti da mitropolit Amfilohije bude “patrijarh umesto patrijarha”. U tom slučaju, na to mesto bi došao čovek o kojem oni koji o Pavlu govore kao o skromnom i poniznom čoveku, verovatno ne bi mogli da kažu ništa slično. Ipak, mitropolit crnogorsko-primorski se sa patrijarhom Pavlom slagao u mnogo čemu, naročito u vezi sa stradanjem Srba u bivšoj Jugoslaviji.
One koji su se, milom ili silom, našli na linijima fronta, Amfilohije je tešio rečima da je bolji rat uz crkvu nego mir bez nje: “Truli mir... upravo i jeste suština cjelokupnog novog svjetskog poretka, savremenog sekularizovanog usmjerenja evroameričke civilizacije. Takav mir u stvari nije mir već privid mira, zasnovan na otuđenju od izvora mira i pravde. Kao takav on će biti uvijek iznova uzrok stravičnih krvoprolića."
Mitropolit platonovski veruje da se ratnički zanos najbolje budi muzikom, pa je tako 1991. na dubrovačkom ratištu guslama hrabrio crnogorske rezerviste. 1992. je u sličnoj prilici citirao reči vladike Radeta, poznatijeg kao Njegoš: “Neka bude što biti ne može, nek’ ad proždre, pokosi satana, na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje."
Amfilohije je poznat i po poređenju majke Radovana Karadžića sa majkom Jugovića, ali i po metalnoj crkvi koju je uz pomoć helikoptera vojske SCG prkosno postavio na vrh planine Rumije. Zapamćena je i njegova odbrana prava crkve da se bavi politikom: “To zamjeranje je nasleđe titoističko-brozovske ere. I tada je bila na snazi stroga zabrana crkvenim ljudima da se bave politikom. Crkvi, međutim, saglasno njenoj prirodi i svečovečanskoj misiji, ništa što je ljudsko nije tuđe."
Pre samo nekoliko meseci, baveći se smislenošću uključivanja Crne Gore u Evropsku uniju, Amfilohije je rekao: „Integrisati se u Evropu, koja je sve više Evropa bez Boga, Evropa protiv Boga, čiji ustav izbegava da zapiše da se ona temelji na hrišćanskim vrednostima, to znači gubiti svoj kompas, svoj mir duhovni, svoj smisao, znači odreći se svega onoga na čemu je sagrađeno sve što jesmo i što imamo kroz našu istoriju”. I dalje: “Ako ulaskom u Evropu izgubimo osećanje za živo prisustvo Božje u svakidašnjem životu, u našim ljudskim delima, onda ni sami sebi ne trebamo, onda nam ne treba ni Evropa. Onda ćemo ličiti na slepce koji padaju u istu jamu.“
Ovih dana prisustvujemo najvećem zbližavanju države sa crkvom u poslednjih nekoliko godina. Ubrzo ćemo videti da li to znači da je vlast promenila svoje prioritete i na neko vreme odložila evropske integracije ispod mantije Srpske pravoslavne crkve.
Peščanik.net, 19.11.2009.
Neumesna država
SNEŽANA ČONGRADIN / MATJA STOJANOVIĆ
19.11.2009.
Izvedba najnovije predstave državnog vrha - patrijarhova smrt, pogodila je pravo u živac kolektivne histerije. U nedelju ujutru preneta je vest da je preminuo poglavar Srpske pravoslavne crkve. Iste večeri predsednik sekularne države Srbije Boris Tadić prisustvovao je zasedanju Svetog arhijerejskog sinoda, posle čega je proglašena trodnevna žalost. Četvrti dan od smrti patrijarha zakazana je sahrana. U ponedeljak uveče su kablovski operateri saopštili da će tokom ta četiri dana, bez novčane nadoknade, pretplatnicima biti ukinuto emitovanje dvadesetak kanala zabavnog sadržaja. Kablovski operateri su selekciju pravili odvojeno, ali svi su procenili da treba ukinuti oba hrvatska kanala. U utorak je država svojim zaposlenima podelila dnevnice za odlazak u Rakovicu na sahranu, oslobađajući ih radne obaveze. Nezaposlene, mlade i penzionere država nije posebno motivisala - valjda se računa na to da oni i onako nemaju pametnijeg posla nego da dođu na sahranu.
Kako na prosečnog građanina deluje ovakav odnos države prema crkvi i šta im mediji preporučuju kao društveno prihvatljiv oblik ponašanja? U utorak uveče, kolona građana koji su hteli da obiđu telo pokojnog patrijarha izloženo u Sabornoj crkvi protezala se preko Trga republike, duž cele Knez Mihailove, do ulice Kralja Petra i ulaza u crkveno zdanje. Opšti muk i prinudna tuga zavladali su glavnim gradom. Ljudi druge veroispovesti i ateisti su na par dana izbrisani sa spiska građana i postoje na nivou statističke greške.
Istraživanja javnog mnjenja iz godine u godinu pokazuju da građani Srbije najviše poverenja imaju u crkvu i u vojsku. To nije slučajno - te dve institucije su blisko sarađivale u ključnim trenucima naše novije istorije - tamo gde je uniforma vršila operacije, gazila je, pre ili kasnije, i neka od svetih nogu SPC. Zbog čijeg mrtvog tela građani satima stoje u redu?
http://www.pescanik.net/images/stories/tefter/trojkaxx1.jpg
Pokojni poglavar Srpske pravoslavne crkve je sa manjim prekidima podržavao režim Slobodana Miloševića sve do 1999. godine, da bi mu konačno okrenuo leđa nezadovoljan ratnim porazima. U Prebilovcima u Hercegovini u avgustu 1991. patrijarh je pred 30.000 ljudi rekao: "Ako je božja volja da vodimo rat, svaki Srbin se mora viteški i herojski boriti, veran istorijskom duhu srpskog naroda“. Patrijarh nije imao ništa protiv toga da ga Željko Ražnjatović - Arkan zove svojim „vrhovnim komandatom“, a u Sokolcu pored Sarajeva 2. jula 1995. blagosiljao je Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Opsadu Sarajeva nazvao je slučajem u kojem „Srbi samo malo granatiraju“. Projekat stvaranja velike Srbije podržao je u Glasu Crkve iz 1991: “Novo, dopunjeno Načertanije mora postaviti jasne i nedvosmislene granice nove srpske države i mora odbraniti naš narod koji živi u drugim državama“.
Patrijarh je imao mišljenje i o ulozi žene u ratnim pohodima: “Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece, da im ostanu kao uteha.“
U beogradskom mimohodu (reč koja se poslednji put pominjala na Titovoj sahrani) hiljade žena čeka da uđe u Sabornu crkvu, pusti suzu i poljubi mrtvog patrijarha. Izvesno je da su neke od njih u menstrualnom ciklusu. Koliko njih je upoznato sa mišljenjem poglavara SPC iz njegove knjige Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere: “Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“. U istom delu, pokojni patrijarh poručuje ženama: “Pokrivanje glave je simbol pokornosti žene mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti.“
Patrijarh je mrtav. Bira se sledeći.
Dugo se govori o mogućnosti da mitropolit Amfilohije bude “patrijarh umesto patrijarha”. U tom slučaju, na to mesto bi došao čovek o kojem oni koji o Pavlu govore kao o skromnom i poniznom čoveku, verovatno ne bi mogli da kažu ništa slično. Ipak, mitropolit crnogorsko-primorski se sa patrijarhom Pavlom slagao u mnogo čemu, naročito u vezi sa stradanjem Srba u bivšoj Jugoslaviji.
One koji su se, milom ili silom, našli na linijima fronta, Amfilohije je tešio rečima da je bolji rat uz crkvu nego mir bez nje: “Truli mir... upravo i jeste suština cjelokupnog novog svjetskog poretka, savremenog sekularizovanog usmjerenja evroameričke civilizacije. Takav mir u stvari nije mir već privid mira, zasnovan na otuđenju od izvora mira i pravde. Kao takav on će biti uvijek iznova uzrok stravičnih krvoprolića."
Mitropolit platonovski veruje da se ratnički zanos najbolje budi muzikom, pa je tako 1991. na dubrovačkom ratištu guslama hrabrio crnogorske rezerviste. 1992. je u sličnoj prilici citirao reči vladike Radeta, poznatijeg kao Njegoš: “Neka bude što biti ne može, nek’ ad proždre, pokosi satana, na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje."
Amfilohije je poznat i po poređenju majke Radovana Karadžića sa majkom Jugovića, ali i po metalnoj crkvi koju je uz pomoć helikoptera vojske SCG prkosno postavio na vrh planine Rumije. Zapamćena je i njegova odbrana prava crkve da se bavi politikom: “To zamjeranje je nasleđe titoističko-brozovske ere. I tada je bila na snazi stroga zabrana crkvenim ljudima da se bave politikom. Crkvi, međutim, saglasno njenoj prirodi i svečovečanskoj misiji, ništa što je ljudsko nije tuđe."
Pre samo nekoliko meseci, baveći se smislenošću uključivanja Crne Gore u Evropsku uniju, Amfilohije je rekao: „Integrisati se u Evropu, koja je sve više Evropa bez Boga, Evropa protiv Boga, čiji ustav izbegava da zapiše da se ona temelji na hrišćanskim vrednostima, to znači gubiti svoj kompas, svoj mir duhovni, svoj smisao, znači odreći se svega onoga na čemu je sagrađeno sve što jesmo i što imamo kroz našu istoriju”. I dalje: “Ako ulaskom u Evropu izgubimo osećanje za živo prisustvo Božje u svakidašnjem životu, u našim ljudskim delima, onda ni sami sebi ne trebamo, onda nam ne treba ni Evropa. Onda ćemo ličiti na slepce koji padaju u istu jamu.“
Ovih dana prisustvujemo najvećem zbližavanju države sa crkvom u poslednjih nekoliko godina. Ubrzo ćemo videti da li to znači da je vlast promenila svoje prioritete i na neko vreme odložila evropske integracije ispod mantije Srpske pravoslavne crkve.
Peščanik.net, 19.11.2009.
zhaba
Higher intermediate
Moze biti Sizife da si ipak rastao pod staklenim zvonom.
U Srbiji je moda biti vernik i vise od toga, stvar prestiza.
Lepo sto si okruzen ljudima koji zaista veruju, ali i ja sam okruzen obrazovanim ljudima koji perfektno govore engleski pa ne mislim da srbi u globalu govore dobro engleski!
Licno mislim da su satire zdrave i korisne da ukazu na boljke jednog drustva.
I da, Pavle sigurno ne bi bio ponosan na ovaj ''cirkus'' koji je nastao nakon njegove smrti.
Ne vidim apsolutno nista maliciozno u tekstu gore napisanom (prvi tekst) ili da preformulisem : Ne mislim da svaki satiricni komentar na pravoslavlje u Srbiji u startu mora biti udar na Veru i vernike.
PS Apsolutno je neumesno bilo davanje slobodnog ''placenog'' dana. Ako neko stvarno oseca potrebu da ode na sahranu neka uzme slobodan neplacen dan ili jedan dan od odmora.
U Srbiji je moda biti vernik i vise od toga, stvar prestiza.
Lepo sto si okruzen ljudima koji zaista veruju, ali i ja sam okruzen obrazovanim ljudima koji perfektno govore engleski pa ne mislim da srbi u globalu govore dobro engleski!
Licno mislim da su satire zdrave i korisne da ukazu na boljke jednog drustva.
I da, Pavle sigurno ne bi bio ponosan na ovaj ''cirkus'' koji je nastao nakon njegove smrti.
Ne vidim apsolutno nista maliciozno u tekstu gore napisanom (prvi tekst) ili da preformulisem : Ne mislim da svaki satiricni komentar na pravoslavlje u Srbiji u startu mora biti udar na Veru i vernike.
PS Apsolutno je neumesno bilo davanje slobodnog ''placenog'' dana. Ako neko stvarno oseca potrebu da ode na sahranu neka uzme slobodan neplacen dan ili jedan dan od odmora.
Ambassador
Advanced
Iskreno, ja sam popizdeo jer je mene obezbeđenje izbacilo (?!?!) sa fakulteta!
Kakav je to način?
Ovde očigledno niko nije čuo Dositeja, da vas podsetim, on je sahranjen tamo kod Saborne crkve, sa vaše desne strane..
Kakav je to način?
Ovde očigledno niko nije čuo Dositeja, da vas podsetim, on je sahranjen tamo kod Saborne crkve, sa vaše desne strane..
jovanovm
Advanced
Šomi, a što su te izbacili?
Druga stvar:
Ovo što se dešava sa smrću patrijarha nema nikakve veze sa pravoslavljem, načinom na koji je ta vera ustrojena, ovim ili onim. Ima veze sa političkom klimom, aparatom propagandne mašinerije, ekonomskom krizom (koja nema baš sve svoje uzroke u SEK'i), činjenicom da je zemlja na prekretnici, a da je vođstvo nesposobno da je povede napred (jer ne zna šta je napred, ili ne zna kako da opstane). Shvataju da im vreme ističe ukoliko se narod zamisli, te se stvari prebacuju na ovu sferu. Ovo je čisto političko zamajavanje. Vera nema veze sa ovim.
Druga stvar:
Ovo što se dešava sa smrću patrijarha nema nikakve veze sa pravoslavljem, načinom na koji je ta vera ustrojena, ovim ili onim. Ima veze sa političkom klimom, aparatom propagandne mašinerije, ekonomskom krizom (koja nema baš sve svoje uzroke u SEK'i), činjenicom da je zemlja na prekretnici, a da je vođstvo nesposobno da je povede napred (jer ne zna šta je napred, ili ne zna kako da opstane). Shvataju da im vreme ističe ukoliko se narod zamisli, te se stvari prebacuju na ovu sferu. Ovo je čisto političko zamajavanje. Vera nema veze sa ovim.
jedan od nas
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2008.
- Poruke
- 171
- Pohvaljen
- 0
Пацијената има на сваком кораку тако и међу новинарима.
Међутим много већи проблем од поремећеног става тамо неког човека који за бакшиш од 100 е и при рејд допуну пише разносразне глупости, јесте то што се ради кампањски и долази из одређених интересних кругова који нажалост имају велики утицај у нашем друштву. Срамотно је то што у тренутку сахране партијарха на једној телевизији један човек који има титулу професора пљује по цркви и свачим што има додирних тачака са истом. Онолику количину мржње одавно нисам чуо. Наравно ту је и објективна водитељка, која својим крајње ненаметљивим питањима подгрејава дотичног ако мало спусти тон. Ипак пешчаник је само наставак (али и тек почетак) онога шта ови објективни борци за истину спремају да покажу задртом народу србије. Не би ме чудило да нас и бранкица изненади неким серијалом где ће разоткрити тајне библије и то да бог уопште не постоји, наравно ако добије зелено светло из мупа.
Међутим много већи проблем од поремећеног става тамо неког човека који за бакшиш од 100 е и при рејд допуну пише разносразне глупости, јесте то што се ради кампањски и долази из одређених интересних кругова који нажалост имају велики утицај у нашем друштву. Срамотно је то што у тренутку сахране партијарха на једној телевизији један човек који има титулу професора пљује по цркви и свачим што има додирних тачака са истом. Онолику количину мржње одавно нисам чуо. Наравно ту је и објективна водитељка, која својим крајње ненаметљивим питањима подгрејава дотичног ако мало спусти тон. Ипак пешчаник је само наставак (али и тек почетак) онога шта ови објективни борци за истину спремају да покажу задртом народу србије. Не би ме чудило да нас и бранкица изненади неким серијалом где ће разоткрити тајне библије и то да бог уопште не постоји, наравно ако добије зелено светло из мупа.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.700
- Pohvaljen
- 18.330
Evo zašto aminujem, Sizife: zato što suze najviše rone oni koji pokojnog patrijarha Pavla nizu zarezivali ni 5%, ni njegov autoritet ni njegov primer. "Žitije Brajanovo" ismeva ljudske mane bez da vređa iskreno smerne i poštene vernike, iskrenu veru i suštinu učenja, i mislim da i ovaj tekst "Danasa" cilja upravo na to. Ja u tekstu nisam našao ništa uvredljivo, podrugljivo, na račun građana koji su odali poštu patrijarhu. Ideja, bar koliko sam shvatio je da ne treba ići u krajnost u oplakivanju čoveka, koga, pogledajmo se u oči, veći deo Srbije je ipak samo deklarativno poštovao, ne i suštinski. Treba imati meru u svemu, a Srbi je definitivno još nisu našli. Slobodan sam da kažem da mislim da patrijarhu sve ovo ne bi bilo po volji.sizif":26xu70vs je napisao(la):
Tekst "Peščanika" nisam pročitao do kraja jer mi se zgadio na pola. Ovo je tek nemanje mere.
Koliko god se trudili, ne mogu da se otrgnu od gena.... :notok:
Ambassador
Advanced
Zato što fakultet po "preporuci ministarstva" nije održavao nastavu, a to su organi sile i terora na fakultetu shvatili kao zabranu ulaska studenata na fakultet. Nacisti.jovanovm":3d8p2kmo je napisao(la):
Mene samo zanima da li će mi neko nadoknaditi ta izgubljena predavanja? Ako imam više od dva izostanka, padam kurs (ni profesor ni uprava Fakulteta nema diskreciono pravo da mi dozvoli izlaazak na ispit) - već sam propustio jedan simpozij u Zagrebu jer bih imao previše izostanaka, dok je ovako nešto izgleda sasvim u redu, važno da je opštenarodno (veselje il tuga). U ovoj zemlji izgleda najviše vole da onanišu na svadbe, sahrane i bič. Uostalom, uzmimo u obzir da je ovoj državi mnogo važnije da ljudi mogu da ispolje svoje emocije tuge i bola, te da je jedna konferencija apsolutno irelevantna, čak i ako donosi ugledu Univerziteta, kao i akademskog napretku studenata; hajde da pretpostavimo da sam kojim slučajem katolik, da li bi mi bilo dopušteno da "opravdano" izostanem i idem na papinu sahranu u Vatikan?
Ne želim da spominjem da li bi mi država platila put vozom...
zhaba
Higher intermediate
Ma priznaj da su te izbacili sto si se nedolicno ponasao!!!
Al da se osvrnem na Pescanikov tekst. Na zalost ocigledno je da je cilj ovog teksta bilo pljuvanje po crkvi i samom pokojnom Pavlu. Isto tako nazalost stvari o kojima govore su istinite doduse i ocekivano je od jedne ''nacionalne'' crkve da takve stavove iznosi.
Jedino sto me plasi je da ce sledeci patrijarh biti upravo Amfilohije koji osim sto ce iznositi radikalne crkvene stavove i sam nece dati nikakav pozitivan licni primer.
Al da se osvrnem na Pescanikov tekst. Na zalost ocigledno je da je cilj ovog teksta bilo pljuvanje po crkvi i samom pokojnom Pavlu. Isto tako nazalost stvari o kojima govore su istinite doduse i ocekivano je od jedne ''nacionalne'' crkve da takve stavove iznosi.
Jedino sto me plasi je da ce sledeci patrijarh biti upravo Amfilohije koji osim sto ce iznositi radikalne crkvene stavove i sam nece dati nikakav pozitivan licni primer.
jovanovm
Advanced
I ja se plašim Amfilohija. Mislim da ću se tada konačno odreći SPC umesto želje da je reformišem za nova vremena. Što je tužno, jer je pravoslavlje mnogo vrednije od ličnog i političkog interesa jednog pohlepnog i oholog čoveka.
Ambassador
Advanced
I došao je taj čas - kad se sve ovo malko smirlio, napisao je i Mirko Đorđević tekst. Zanimljiv, razuman, i vrlo vredan pažnje.
Kišobran patrijarha Pavla
Mirko Đorđević
21.11.2009.
Link: http://www.pescanik.net/content/view/4048/94/
Kišobran patrijarha Pavla
Mirko Đorđević
21.11.2009.
Izvor: pepščanik.net
Link: http://www.pescanik.net/content/view/4048/94/
Archangel
Higher intermediate
Jedino što možemo očekivati jeste da neće nijedan od tih koji imaju izgleda da budu, biti kao Pavle :| .
Mada da nije bilo takve sahrane većina bi ponovo zamerala da ga nismo na pravi način ispratili.
650-700.000 do hrama a na putu do manastira svuda je uz ulice bila gužva, skupi se tako milion ljudi.
Mada da nije bilo takve sahrane većina bi ponovo zamerala da ga nismo na pravi način ispratili.
650-700.000 do hrama a na putu do manastira svuda je uz ulice bila gužva, skupi se tako milion ljudi.
А који је проблем у томе да већина овог народа сматра да је ред да једну ретко моралну фигуру отпрати у вечну кућу? Отпратили смо (макар, скромно мислим, онај умнији и критичкији део Срба) и Зорана Ђинђића и нисмо постављали питања да ли је Амбассадор баш у то време хтео да зврји по празним факултетским ходницима. Знали смо да је наш губитак много већи него његов, који се састоји у немогућности да ћаска са другарима. Постоји мали број личности који обележавају епоху и када већина народа то осети, правила се томе прилагођавају, а мањина која сматра да се то ње не тиче може да догађај игнорише, може да гунђа, али не и да покуша да намеће већини своје појединачне интересе.
@Јовановм, Вучко
Хвала Богу да се и сам надам да нико од старијих владика неће бити будући патријарх. Мислим да велики број владика средње генерације (нарочито Игњатије браничевски, Хризостом жички, Лонгин аустралијско-новозеландски...), а и оних млађих (Григорије захумско-херцеговачки, Фотије далматински, Теодосије липљански, Порфирије јегарски...) поседује и велико знање и мудрост и да има подршку већине епископа. То су људи који можда још увек немају духовну снагу покојног Павла, али могу да улију свежу крв и нову енергију у СПЦ.
@Јовановм, Вучко
Хвала Богу да се и сам надам да нико од старијих владика неће бити будући патријарх. Мислим да велики број владика средње генерације (нарочито Игњатије браничевски, Хризостом жички, Лонгин аустралијско-новозеландски...), а и оних млађих (Григорије захумско-херцеговачки, Фотије далматински, Теодосије липљански, Порфирије јегарски...) поседује и велико знање и мудрост и да има подршку већине епископа. То су људи који можда још увек немају духовну снагу покојног Павла, али могу да улију свежу крв и нову енергију у СПЦ.
jovanovm
Advanced
@sizif
Da, meni Grigorije zvuči kao odličan naslednik, bar po onome što sam pročitao o njemu, i po njegovim izlaganjima. Jedan od retkih ljudi koji imaju ispravan (hrišćanski) odnos prema jugoslovenskim ratovima umesto nacionalnog.
E sad, i dalje stojim na tome da je sahrana bila politički orkestriran čin, nešto suprotno Pavletovim željama, sve u svemu, jedna urbenes salata. Nemam ništa protiv ispraćaja, već protiv načina na koji je urađen. Tri dana žalosti su bila sasvim OK, ali pristup svemu tome (bar odavde gledajući) mi je izgledao malo nekrofilno degutantan (posebno mislim na procesiju sa telom mrtvaka). Podsećalo me na sakralizaciju smrtnika koje je prisutna u drugim ideološki-obojenim i nesrećom-pogođenim sredinama (konkretno mi padaju na pamet procesije ljudi ubijenih od strane izraelske vojske u Palestini).
Da, meni Grigorije zvuči kao odličan naslednik, bar po onome što sam pročitao o njemu, i po njegovim izlaganjima. Jedan od retkih ljudi koji imaju ispravan (hrišćanski) odnos prema jugoslovenskim ratovima umesto nacionalnog.
E sad, i dalje stojim na tome da je sahrana bila politički orkestriran čin, nešto suprotno Pavletovim željama, sve u svemu, jedna urbenes salata. Nemam ništa protiv ispraćaja, već protiv načina na koji je urađen. Tri dana žalosti su bila sasvim OK, ali pristup svemu tome (bar odavde gledajući) mi je izgledao malo nekrofilno degutantan (posebno mislim na procesiju sa telom mrtvaka). Podsećalo me na sakralizaciju smrtnika koje je prisutna u drugim ideološki-obojenim i nesrećom-pogođenim sredinama (konkretno mi padaju na pamet procesije ljudi ubijenih od strane izraelske vojske u Palestini).
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 38.527
- Pohvaljen
- 43.910
Dosad niko ko je bio cuvar trona nije postao patrijarh ali za sve postoji prvi put moji su favoriti Hrizostom zicki Fotije dalmatinski i Grigorijr hercegovacki i Atanasije Rakita a svi ostali imaju neku mrlju u biografiji :kk:
Sahrana svakako jeste bila zloupotrebljena i od strane drzave i od odredjenih krugova unutar SPC sto je svakako degutantno. Medjutim, ne mislim da je toliko ljudi doslo na sahranu samo zato sto je u modi biti vernik ili zato sto su im mediji isprali mozak. Ona masa ljudi koja je cekala ispred Saborne crkve, sablasna tisina u gradu tokom svega toga, sve je to bio nekakav vapaj - vapaj za moralnim autoritetom od strane ljudi. Ljudima u Srbiji upravo to fali - neko ko je moralni autoritet. Jer, sve su javne licnosti nekako ukaljane, kompromitovane (a i kad nisu, cesto tako izgleda u ocima javnosti). Moralni sunovrat je bila fraza popularna 90ih, a dobrim delom i danas vazi. Narod je dakle u Pavlu video nekog ko zaista jeste moralni autoritet - covek je ziveo po postulatima svoje vere i svog poziva (sizif je u pravu, ne mora se biti asketa da bi se bio pravoslavac, ali mora da se bude asketa da bi neko bio pravoslavni monah), nije se petljao u politiku, previse eksponirao u medijima, bio stalozen, miran. Srbi su se u poslednjim godinama i decenijama za mnogokakvim liderima poveli, ali svaki ih je na kraju razocarao. Pavle je bio tu sve vreme, u pozadini, i onda je otisao - i mislim da je to mnoge ljude ipak na tom nekom nivou zaista pogodilo. Ono sto smo videli je bio kao neki krik, zelja ljudi da veruju da postoji neko ko je pravedan i dobar, cak i kada su oni sami daleko od svega toga. To je kao, recimo, besprekorna vera male dece u svoje roditelje i njihov autoritet. I pored svog tog kica i neukusa, mislim da je poenta ipak bila to.jovanovm":2iu0ta6k je napisao(la):
zhaba
Higher intermediate
Mozda si u pravu, ali isto tako vecina ljudi u Srbiji je kao moralni autoritet prihvatila gole pevaljke (ne mozemo to da osporimo). Meni su te stvari neobjasnjive. Jel to kao bili smo losi, pa cemo se ovako iskupiti?hazard":q15pxs8l je napisao(la):
Ja se bojim da ako bude izabran bilo ko od "modernijih" vladika tipa Grigorija ili Teodosija, dobijamo raskol, podgrevan obrazom i ostalim fanaticima (pravoslavnim vehabijama). Sa druge strane ako bude izabran neko iz tvrde struje, moderna struja neće imati volje ni snage za raskol. Smatram i da će država na ovaj ili onaj način sprečiti izbor nekog iz tvrde struje, tako da možemo da očekujemo opet nekog "slabog" "trećeg" malo poznatog vladiku, poput Pavla, koji će da samo da produžu sadašnje stanje, do nekih srećnijih vremena.