Rekonstrukcija ulica Kraljice Marije, 27. Marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana
- Začetnik teme GOJE
- Datum pokretanja
Kačio sam ja sličnu sliku sa istog mesta pre dve godine. Dakle, još uvek drži bure vodu. Ala ga je napravio, svaka čas'.
Хеј, лонг тајм ноу сии. Данас је 2,230 дан од почетка реконструкције, и нема богзнашта ново, али зато има свашта нешто старо, исто ко што је и било, само мало горе.
Нека друга улица (а тачно знамо и која), вибро жабу дочекује. Овде више одавно нема радова, иако реконструкција није завршена:
Ево једног места где је позиција напуштена ћорава посла:
Ево другог места, где су стубићи собаљени практично чим су и постављени:
Ааааааааа, ево и мог омиљеног пливајућег семафора. Написао сам читав есеј о њему - сублимација фуша, крша и недоврша. Есенција читаве реконструкције. Ко је пажљиво пратио, могао је да примети и метални закатанчени сандук, који је стоји заборављен од свију (осим, наравно, мене). Ако Порфирије буде имао седам милиона разлога (а има, осим ако није прокоцкао), можда каже коју реч тамо где треба,
Но, да се вратимо на земаљске теме, јер кад нестане бетона приликом заливања семафорскијех постоља онда - земља. Ко се сећа, сликао сам чак и тог чикицу који је замешао последња колица, и сипао колико је имало, баш на овом семафору:
Такође, ко се сећа, било је тачно 11 палих семафора у првих годину дана након реконструкције. То је ипак ружна прошлост, да видимо ми шта се то квалитетно држи, да није попустило у квалитету:
Ко нађе овај таг, добије пиво од мене. А кад смо већ код хране, хајде да завршимо ову репортажицу, једним новим местом..... у ствари има још нешто. То ново место граничи се са овом несрећном зградом, где су вредни неимари поломили степеник приликом реконструкције. Јесте, станари су криви за грдна нова алуминијумска врата, но јбм му чворка, овај степеник је остао један од симбола ове реконструкције:
Но, ево тог места, па изволите, пробајте. Само да знате, у непосредној близини и даље има берислава - и даље кида (јес мало поскупео, али ко није?).
Наставак репортаже на теми "шта једемо"?
Нека друга улица (а тачно знамо и која), вибро жабу дочекује. Овде више одавно нема радова, иако реконструкција није завршена:
Ево једног места где је позиција напуштена ћорава посла:
Ево другог места, где су стубићи собаљени практично чим су и постављени:
Ааааааааа, ево и мог омиљеног пливајућег семафора. Написао сам читав есеј о њему - сублимација фуша, крша и недоврша. Есенција читаве реконструкције. Ко је пажљиво пратио, могао је да примети и метални закатанчени сандук, који је стоји заборављен од свију (осим, наравно, мене). Ако Порфирије буде имао седам милиона разлога (а има, осим ако није прокоцкао), можда каже коју реч тамо где треба,
Но, да се вратимо на земаљске теме, јер кад нестане бетона приликом заливања семафорскијех постоља онда - земља. Ко се сећа, сликао сам чак и тог чикицу који је замешао последња колица, и сипао колико је имало, баш на овом семафору:
Такође, ко се сећа, било је тачно 11 палих семафора у првих годину дана након реконструкције. То је ипак ружна прошлост, да видимо ми шта се то квалитетно држи, да није попустило у квалитету:
Ко нађе овај таг, добије пиво од мене. А кад смо већ код хране, хајде да завршимо ову репортажицу, једним новим местом..... у ствари има још нешто. То ново место граничи се са овом несрећном зградом, где су вредни неимари поломили степеник приликом реконструкције. Јесте, станари су криви за грдна нова алуминијумска врата, но јбм му чворка, овај степеник је остао један од симбола ове реконструкције:
Но, ево тог места, па изволите, пробајте. Само да знате, у непосредној близини и даље има берислава - и даље кида (јес мало поскупео, али ко није?).
Наставак репортаже на теми "шта једемо"?