Rekonstrukcija Brankovog mosta

[zexland]

Danas sredjujuci fotografije starog Beograda, naleteo sam na staro i nikada realizovano idejno resenje konjanika ( cetiri kralja) sa stubovima,koji su trebali da budu postavljeni u sklopu mosta kralja Aleksandra.

Danas naravno imamo Brankov most koji je izgradjen na ostacima lancanog mosta kralja Aleksandra.

Hteo sam cisto da vidim kako bi izgledala kombinacija danasnjeg Brankovog mosta i konjanika, imajuci u vidu da su terase opstale, ali potpuno neiskoriscene.

Sadasnju metalnu plavu ogradu zamenio sam kamenom, prateci isti stil kamenih konstrukcija. Plavi metalni deo sam obojio u belu boju. Probao sam i sa bronzom ( Nikolin predlog od pre dve godine) da oblozim belu metalnu konstrukciju sa obe strane, ali mi se bas nije dopalo...

Konjanici su skulptura Knez Mihaila, mrzelo me da trazim neke druge, cisto kao primer, i stubovi naravno nisu originalni (prema projektu).

No, evo kako to izgleda...

Kako vam se dopada ?

 

[Ambassador]

Jednom rečju - katastrofa. Plus kamena ograda na most, jel si ti prešao nekad pešice njime? GDE BI STALA...
Iznimno cenim zgrade koje kačiš na gearth, i mislim da je to genijalna stvar, ali ovo je apsolutni promašaj. Pored neizvodljivosti mnogo je ružno.

 

[zexland]

Pretpostavio sam da ce biti takvih komentara
Naravno da jesam presao stala bi ona sigurno, ima mesta.

 

[jovanovm]

Meni nije katastrofa, slatko je, ali dve stvari:
- boja čelične konstrukcije mosta bi trebala biti drugačija
- skulpture bi trebale biti 4 različite

 

[bigvlada]

probaj da staviš Pobednika, mislim da bi bolje stajalo. Nešto slično sam imao u vidu megalomanske ideje o kipovima od po stotinjak metara na ulazima u Beograd, Viktor i Viktorija.

 

[zexland]

Ali Viktorija ! :lol:

Ajde probacu posle da stavim 4 Pobednika

@ Milos - Da definitivno to sto si rekao

A evo tog originalnog ja mislim Mestrovicevog nacrta iz 1934. videli ste sigurno vec...

 

[Archangel]

meni izgleda ok bilo bi još bolje da je lančani most

 

[direktor]

Nije lose mada ograda nemoze bitit kamena zbog udara vjetra morala bi da se ispita itd .A mislim da nebi lose izgledao Mestrovicev orginal ja bi to napravio od materijala za filmsku scenografiju postavio i stavio na glasanje beogradjanima ako im se dopane samo isto napravio od cvrstog materijala

 

[Nikola]

Meni se ne svidja. Deluje mi nekako preterano.

 

[sizif]

Мени се свиђа, јер Бранков мост сада изгледа недовршено. Једноставно, ова камена постоља су предодређена за нешто велико.

 

[zexland]

Ja sam inace ljubitelj monumentalnih, velikih zdanja i objekata koji privlace paznju u svakom smislu, ali sto kaze Sizif, Brankov most zaista sada deluje nedovrseno i daleko od monumentalne gradjevine kakav je planiran u nacrtima pre WW2.

Probao sam sa 4 Pobednika, ali mnogo je izduzeno i nema ravnotezu, gabaritno je suvise visoko....
Evo verzije sa malo manjim i prikladnijim stubovima

 

[BOKI SMOKI]

Ovo je odlicno Zexlande, Pokazi ovo Djilasu.

 

[kole]

Brankov most je ruznjikav (meni bar). Deluje mi sklepan na brzaka. Stari temelji nedeluju kao da su tu zbog istoriskog ili estetskog znacaja . Nego kao da se stedelo na parama. . Dovesti ga u neko estetski prihvatljivo stanje zahteva mnogo vise od nekoliko stubova i konjanika. Drugo s obzirom da je most ravan (da se tako izrazim) Nema nosece pilone niti bilo sta sto se uzdize iznad koloseka ( osim bandera) ovo resenje bi katastrofalno uticalo na vec bezvezan izgled mosta.

 

[Archangel]

Možda kada bi se sa konjanika na jednom kraju do konjanika na drugom kraju širili neki "gajtani" (ne znam šta bi to bilo) o šta bi bilo okačeno neko ukrasno osvetljenje

 

[zexland]

Brankov most je ruznjikav (meni bar). Deluje mi sklepan na brzaka. Stari temelji nedeluju kao da su tu zbog istoriskog ili estetskog znacaja . Nego kao da se stedelo na parama. . Dovesti ga u neko estetski prihvatljivo stanje zahteva mnogo vise od nekoliko stubova i konjanika. Drugo s obzirom da je most ravan (da se tako izrazim) Nema nosece pilone niti bilo sta sto se uzdize iznad koloseka ( osim bandera) ovo resenje bi katastrofalno uticalo na vec bezvezan izgled mosta.

Znam, zato sam se i upustio u ovaj eksperiment
Most je fakat ruzan, da ne kazem "socijalan", nisu mogli gore resenje da izaberu, a postoji podatak da smo od Nemacke za ratnu odstetu dobili novac da se most identicno izgradi, kao pre rata. Naravno to nije uradjeno iz opste poznatih ideoloskih razloga, ali to je vec neka druga prica...

 

[sizif]

Сва одштета коју су Немци платили Југославији била је у облику нуклеарне електране Кршко коју заједнички користе Хрватска и Словенија, држававе које нису ни претрпеле немачка разарања. Крајеви који су највише пострадали нису добили ништа и ниједан срушени објекат није обновљен.

 

[hazard]

Ajde da se ne frljamo vise sto se toga tice:
http://en.wikipedia.org/wiki/World_War_II_reparations_towards_Yugoslavia

According to the assessment of the Reparations Commission of the Federative Peoples’ Republic of Yugoslavia from 1945, the full amount of war damages, which Yugoslavia suffered during World War II, totaled USD 46.9 billion from 1938, calculated upon the value at the outbreak of war (exchange rate: USD 1 = 44 dinars). From this sum, the German part is USD 35,858 billion. Through the International Reparation Agency, Yugoslavia was compensated the total sum of USD 35,786,118, which represents the value of the old dismantled German factories and other industrial facilities that were transported to Yugoslavia. In response to the summons of the UN Economic and Social Council, West Germany (FRG) paid for indemnification, from the title of a special agreement with Yugoslavia, totaling 8 million German marks, on behalf of the Yugoslav citizens, who were victims of medical experiments on living people during the war. The amounts that were specified in the other international agreements with Germany from March 10, 1956, including 26 million German marks for insurance claims during and after WWII, were excluded from the reparations and are grounded on the implementation of the London Agreement on German External Debts from 1953.

 

[zexland]

Сва одштета коју су Немци платили Југославији била је у облику нуклеарне електране Кршко коју заједнички користе Хрватска и Словенија, држававе које нису ни претрпеле немачка разарања. Крајеви који су највише пострадали нису добили ништа и ниједан срушени објекат није обновљен.

Sizife to sam sazano na temi starog Beograda na SSC, ali pitaj boga na kojoj je to strani...ima ih preko 500....

 

[Ambassador]

Most, ovakav kakav je sada, je izgrađen od reparacija. (Da li samo prva polovina ili i druga, ne znam.) Inače je predstavljao tehnički napredak toga vremena - pročitajte Hajdinov intervju koji je Homer Jay okačio, a ako nema tamo, neku njegovu drugu priču o mostovima.

I za boga miloga, hoćete li prestati već jednom sa tim besmislenim teorijama zavera, urota itd.

A što se tiče ravnomernosti razvoja u Jugoslaviji, Mladen Lazić, Silvano Bolčić i još gomila drugih profesora sa Univerziteta u Beogradu i sa Sveučilišta u Zagrebu su više-manje došli do zaključaka (u detaljnim analizama ekonmskih situacija) da je odnos stepena razvijenosti bivših republika bio isti kada su ušle u Jugoslaviju i kada su izašle. U Hrvatskoj čujem samo "Srbija se razvijala", u Beogradu "Hrvatska i Slovenija", u centralnoj Srbiji "Beograd sve jede".... BEZVEZE DOKLE?!

 

[sizif]

@хазард

Е, мој пријатељу, где би нам био крај да смо заиста од Немаца добили тих 35 милијарди долара (тадашњих!) процењене штете. Међутим:

http://www.politika.rs/ilustro/2264/8.htm

"...Nemcima u Jugoslaviji je 1945. godine oduzeto ukupno 97.490 poseda sa 638.000 hektara zemlje, kuće, poljoprivredne mašine, radionice, fabrike... Pitanje ove oduzete imovine je bilo gotovo četvrt veka predmet spora između Savezne Republike Nemačke i Jugoslavije. Nemačka ga je koristila i uvek potezala kao protivtežu našem zahtevu za ratnu odštetu, koja prema proceni reparacione komisije Vlade FNRJ iznosi 46,9 milijardi dolara po kursu iz 1938. godine. Od toga nacistička Nemačka u iznosu od 35,8 milijardi, fašistička Italija 9,8 milijardi, a Mađarska i Bugarska 1,2 milijarde. Iako su Nemačka i Jugoslavija tokom pedesetih i šezdesetih godina potpisale nekoliko sporazuma po kojima je ova prva parcijalno obeštetila neke kategorije žrtava rata i platila manje delove štete – spor je ostao otvoren sve do 1973. godine i do susreta Tito–Brant. Odnose su do tada kočili sporazumi po kojima je Jugoslavija oprostila ratnu štetu Istočnoj Nemačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj, najviše iz ideoloških razloga, a istovremeno potraživala odštetu od Zapadne Nemačke.

Brantova "istočna politika" i otvaranje prema Istoku dovelo je do susreta sa Titom na Brionima kada je sačinjena i ta "brionska formula" na osnovu koje su "obe strane došle do uverenja da su odnosi dostigli stepen koji dopušta da se na mesto ranije otvorenih pitanja iz prošlosti postavi dugoročna saradnja na privrednom području". Nemačka je tada odobrila Jugoslaviji pomoć u kapitalu u vrednosti od 700 miliona maraka i ovaj sporazum je ratifikovan u Skupštini SFRJ 26. decembra 1974. godine.

Suštinski karakter "brionske formule" kao ugovora o ratnoj odšteti i šteti, zaključujemo logički, proizaći će tek iz ed-memoara u kome stoji da nijedna strana od dana njegovog potpisivanja nema pravo na bilo kakva dalja potraživanja ili drugim rečima – stavljena je tačka "na najvišem nivou" na dalja cenjkanja. Prevedeno, bio je to ugovor o poravnanju a ne o finansijskoj podršci. Pošto je taj ed-memoar proglašen državnom tajnom, on je javnosti nedostupan sve do 28. decembra 2004. godine, budući da mu je rok tajnosti određen na trideset godina.

Otuda najmanje dve kategorije građana žive u uverenju da imaju (a u stvari nemaju) prava da potražuju odštetu – naši nekadašnji logoraši i radnici na prinudnom radu u Trećem rajhu na jednoj strani i na drugoj, naši nekadašnji državljani nemačkog porekla u samoj Nemačkoj ili bilo gde drugde u inostranstvu. Oni su čak dobili izvesno obeštećenje od Zapadne Nemačke, kao prognanici i žrtve Drugog svetskog rata.

Ni jedne ni druge, dakle, do kraja 2004. godine niko ne može dokumentovano da ubedi da uzalud traže i da "pucaju u prazno". Tito i Brant, kao vođe dve države, nagodili su se, potpisali, pare stigle, potrošene na nuklearku Krško i elektrodalekovodni sistem koji je povezivao zapadne krajeve ondašnje Jugoslavije, a neki tvrde da je od tih para jedan deo otišao na ulepšavanje Briona kao predsedničke farme iliti našeg ondašnjeg "Kemp Dejvida"...


@амбасадор

Исувише сам времена и енергије у животу потрошио да бих се борио против "присталица теорија завере" да бих од тебе, недовољно обавештеног (али преко мере "убеђеног"), добијао пацке за исто. Ако ти се нешто не допада, пробај да то аргументима побијеш, а избегавај етикетирање.


Но, исувише смо отишли ван теме.

 

[hazard]

sizife, nigde ne pise da smo dobili 35 milijardi. Dobili smo 35 miliona, tj. to je bila procenjena vrednost industrijske robe koja je zaplenjena u Nemackoj i dodeljena Jugoslaviji.

 

[Ambassador]

@ sizif: Jesmo, suviše smo otišli izvan teme. Zaboravimo na moj komentar, koji u tvom slučaju verovatno ne stoji, pa ti se tako izvinjavam. Vratimo se i postavimo ponovo pitanje da li je Brankov most izgrađen od reparacija?
Ja kažem da jeste, i na žalost ne mogu na internetu da nađem tačan podatak. Ali, pošto je izgrađen 1956. (počeo 1953.) u saradnji sa nemačkom firmom MAN, a to je bilo pre sastanka Tito-Brant, smatram da je logično tvrditi da je građen od reparacija. Moguće je da grešim, ali sumnjam.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Brankov_most


Inače usput sam našao na možda zanimljiv članak, za koji na žalost mora da se plati - no neko ko ima pristup savremenim divnim bibliotekama zapada (jovanovm?) bi mogao za nas da ga preuzme i podeli sa nama..

Kako je ugovarana izgradnja mosta preko Save u Beogradu- politika i(li) korupcija
Translated Title: Construction of the Bridge over the River Sava in Belgrade
Publication: The Pulse (07-08/2005)
Author Name: Cvetković, Vladimir;
Language: Serbian
Subject: History
Issue: 07-08/2005
Page Range: 48-51
No. of Pages: 4
File size: 94 KB
Download Fee: 2 Euro (€)
Summary: Bidding for the constructon contract fo King Alexander the First bridge over river Sava in Belgrade, is an example of a large scale corruption in the public services of the past Kingdom of Serbia.
Keywords: corruption; building
http://www.ceeol.com/aspx/issuedeta...rticleId=7c194739-6d85-48cf-9ca1-64cc5dd1e97c

 

[jovanovm]

Nemamo pretplatu na taj servis, ali raspitaću se da se nekako nabavi...

 

[sizif]

@Амбасадор, Хазард

:kk:

 

[donato86]

@zexland

Nije loša ideja malo nakititi taj most, međutim, ja bih redukovao ukrase na novobeogradskoj strani. Arhitektonski stilovi su toliko različiti da bi na minimalističkom Novom Beogradu konji na stubovima štrčali. No, sa druge strane, na ulazu u "staro gradsko jezgro", ne bih se zaustavio na konjićima. Podigao bih trijumfalnu kapiju na tim terasama , samo kad ne bi zaklonila pogled narodu iz Pop Lukine i Brankove Doduše, morali bismo da smislimo neki trijumf, za koji bi se preduzela gradnja.