Mislim da je u pitanju ipak 9-10 godina i stanje nije bas tako lose kao pre... Ali, bitno je reci da autokomanda nije odrzavana ni malo... Zamislite samo koliko bi nasa infrastruktura bila lepsa i jeftinija kada bi je redovno odrzavali a ne kompletno renovirali stalno...
Rekonstrukcija autoputa kroz BG
- Začetnik teme vrachar
- Datum pokretanja
Da li je postavljena rasveta na delu lasta - bubanj potok?
vidim da je tender bio pre 6 godina http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... je-Beograd
vidim da je tender bio pre 6 godina http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... je-Beograd
Mogli bi rasvetu da srede. malo pre sam prošao, blagi užas, korozija, kablovi, o vertikalnosti da ne pričamo. Zaštitna ograda isto, šareni se na sve strane. i onu nesretnu naplatnu rampu su mogli da srede malo, kolovoz nikakav.
beaver":1w0z1ftc je napisao(la):
Ne kazem da ne treba osvetliti prilaz gradu, ali na tom potezu nemate apsolutno nikakve raskrsnice, parkinge ili slicno, tako da zaista nije neophodno osvetljavati auto put zbog `uzbrdice i krivine` .
Zašto je onda kog vraga osvetljen autoput od Bežanije do Aerodroma? Ili zašto se postavlja osvetljenje na novoizgraađenim deonicama obilaznice oko Beograda?
Beaver je skroz u pravu - gradski autoput se prostire od Dobanovaca do Bubanj potoka i skroz je OK da ceo bude osvetljen. Naročito što je taj neosvetljeni deo posebno osetljiv jer ima nagib koji je veći od standarda autoputa, u krivini je, i često se na tom mestu stvara neprijatna magla.
Beaver je skroz u pravu - gradski autoput se prostire od Dobanovaca do Bubanj potoka i skroz je OK da ceo bude osvetljen. Naročito što je taj neosvetljeni deo posebno osetljiv jer ima nagib koji je veći od standarda autoputa, u krivini je, i često se na tom mestu stvara neprijatna magla.
stf":3dudqwm6 je napisao(la):
U Grckoj? Zaista?
<object width="560" height="315"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/vrAKyYIWcSY?hl=en_US&version=3"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/vrAKyYIWcSY?hl=en_US&version=3" type="application/x-shockwave-flash" width="560" height="315" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object>
http://youtu.be/vrAKyYIWcSY?t=8s
<iframe width="560" height="315" src="http://www.youtube.com/embed/-itxNAYB0WM" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
http://youtu.be/-itxNAYB0WM
JunkieBanjica
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.02.2013.
- Poruke
- 414
- Pohvaljen
- 168
Na slici se ocigledno vidi gde se stvara guzva od autokomande ka slaviji:
Problem je u ukrstanju vozila koja se iskljucuju sa autoputa i ona koja se ukljucuju ili idu na juzni bulevar ili ustanicku...
Kako bi ovo moglo da se resi da bude potpuno efikasno i ne zaguseno?
Problem je u ukrstanju vozila koja se iskljucuju sa autoputa i ona koja se ukljucuju ili idu na juzni bulevar ili ustanicku...
Kako bi ovo moglo da se resi da bude potpuno efikasno i ne zaguseno?
Za početak da se poštuje postavljena signalizacija koja kaže da prednost imaju oni koji dolaze iz pravca Banjice/Vojvode Stepe a ne oni koji se uključuju sa autoputa. I naravno tradicionalni beozobrazluk koji se vidi i na ovoj fotografiji - iz skroz leve trake na autoput, ako moze tri metra pre skretanja.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Ja bi tu stavio glavnu zeleznicku stanicu.
džabe čak i kad bi rešili ovo usko grlo kad bi opet na slaviji nastalo novo. ovo zagušenje zapravo pomaže saobraćaju jer da tu nije zagušenje slavija bi doživela kolaps.
jedino rešenje je deonica UMP-a od auto komande do pančevačkog mosta.
jedino rešenje je deonica UMP-a od auto komande do pančevačkog mosta.
milanobelgrade
Higher intermediate
Јел зна неко нешто о овоме?
Beograđani će voziti kroz šumu bambusa
„Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni, koji bi trebalo da poboljšaju kvalitet vazduha i smanje zagađenje bukom”, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković. Prvi bambusi biće zasađeni duž autoputa i Ibarske magistrale.
ČISTO - Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrđeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća - kaže Tripković.
Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž autoputa kroz Beograd (kod Arene i Mostarske petlje), duž Ibarske magistrale, u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu, i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa. Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagađenja.
Projekat uvođenja bambusa grad izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva. Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na Adi i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posađene dve vrste bambusa - “Phyllostachys aureosulcata aureocaulis” i “Phyllostachys bissetii” koje su pokazale otpornost na hladnoću i letnju žegu.
- Te vrste bambusa, koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena - kaže Tripković i dodaje da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.
- Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova, poput obdaništa i bolnica.
Tripković je, kao jedan od najboljih primera korišćenja bambusa, istakao Hamburg koji je 2011. proglašen za “Zeleni grad Evrope” baš zbog toga što je za “drvorede” uzeo bambus.
Strogo kontrolisana sadnja
DILEMA - Pojedini stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je “invazivna vrsta” koja se lako razmnožava. Tripković, međutim, smatra da se pravilnim sađenjem, održavanjem i kontrolom, ta biljka može držati u predviđenim granicama. “Projekat u Beogradu podrazumeva kontrolisanu sadnju - samo na određenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama”, kazao je Tripković.
Beograđani će voziti kroz šumu bambusa
„Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni, koji bi trebalo da poboljšaju kvalitet vazduha i smanje zagađenje bukom”, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković. Prvi bambusi biće zasađeni duž autoputa i Ibarske magistrale.
ČISTO - Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrđeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća - kaže Tripković.
Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž autoputa kroz Beograd (kod Arene i Mostarske petlje), duž Ibarske magistrale, u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu, i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa. Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagađenja.
Projekat uvođenja bambusa grad izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva. Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na Adi i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posađene dve vrste bambusa - “Phyllostachys aureosulcata aureocaulis” i “Phyllostachys bissetii” koje su pokazale otpornost na hladnoću i letnju žegu.
- Te vrste bambusa, koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena - kaže Tripković i dodaje da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.
- Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova, poput obdaništa i bolnica.
Tripković je, kao jedan od najboljih primera korišćenja bambusa, istakao Hamburg koji je 2011. proglašen za “Zeleni grad Evrope” baš zbog toga što je za “drvorede” uzeo bambus.
Strogo kontrolisana sadnja
DILEMA - Pojedini stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je “invazivna vrsta” koja se lako razmnožava. Tripković, međutim, smatra da se pravilnim sađenjem, održavanjem i kontrolom, ta biljka može držati u predviđenim granicama. “Projekat u Beogradu podrazumeva kontrolisanu sadnju - samo na određenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama”, kazao je Tripković.
Ja само примећујем да је она шума код Змаја искасапљена, раније се од ње маркети уопште нису видели. Остављам могучност да је проређена да би стабла могла да се развијају али надам се да није искасапљено да би маркети били уочљивији.
а те инванзивне врсте, хм. тако је стигла и амброзија, сада кукамо због топола...
а те инванзивне врсте, хм. тако је стигла и амброзија, сада кукамо због топола...
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Ne kudite tek tako
Preprosle godine upravo ovde na BBu je i potekla ideja bambusu u BGDu
koliko se secam poslednja aktuelizacija je bila kada je otvoren onaj ,,parkic,, u Sremskoj ispred agrobanke nad Teraziskim tunelom
Preprosle godine upravo ovde na BBu je i potekla ideja bambusu u BGDu
koliko se secam poslednja aktuelizacija je bila kada je otvoren onaj ,,parkic,, u Sremskoj ispred agrobanke nad Teraziskim tunelom
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.151
Prošao sam prošlog vikenda autoputem, ne može da se poredi sa onime šta je bilo pre toga. Asfalt deluje zasada sasvim pristojno, ono što me je iznerviralo je da ne koriste izdržljivu farbu za obeležavanje puta. Jedna deonica blizu genexa je skroz izbledela pa izgleda kao da je put neobeležen. Stekao sam utisak da koriste najobičniju boju za obeležavanje puteva iako ima mnogo boljih rešenja tipa izdržljivih traka koje se lepe ili debeli slojevi specijalne farbe etc...
I naravno zid za zaštitu od buke (i za zaštitu od sramote, posebno dušanovac/mm lug), bilo od metalnih ploča ili od bambusa, svejedno.
i naravno slike:
Ne mogu da se otmem utisku da praktično sve službe za obeležavanje puteva imaju kvalitetne idiote u kadru. Jednostavno drugačije to ne ide, na autoputu se vide najmanje 3 različite kategorije znakova, naravno već propalih iako su skoro postavljene, nema nikakvog reda i logike u obeležavanju izlaza, udaljenosti do sledećeg mesta/izlaza i još mnogo toga.
Da ironija bude veća, najkvalitetniji znakovi su oni iz doba SFRJ koji se i dan danas drže sasvim dobro.
I naravno zid za zaštitu od buke (i za zaštitu od sramote, posebno dušanovac/mm lug), bilo od metalnih ploča ili od bambusa, svejedno.
i naravno slike:
Ne mogu da se otmem utisku da praktično sve službe za obeležavanje puteva imaju kvalitetne idiote u kadru. Jednostavno drugačije to ne ide, na autoputu se vide najmanje 3 različite kategorije znakova, naravno već propalih iako su skoro postavljene, nema nikakvog reda i logike u obeležavanju izlaza, udaljenosti do sledećeg mesta/izlaza i još mnogo toga.
Da ironija bude veća, najkvalitetniji znakovi su oni iz doba SFRJ koji se i dan danas drže sasvim dobro.