Šta je novo?
Od:
Filteri

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Pričalo se o tome ovde ranije.
Samo 10% plastike na svetu se reciklira.


Rešenje, za sada, treba tražiti u onim bakterijama što "jedu" odnosno razgrađuju plastiku.

www.nature.com

Plastic-eating bacteria boost growing business of bioremediation - Nature Biotechnology

Bacteria, fungi and plants can be grown and engineered to remove plastics, chemicals and pollutants from contaminated soil and water.
www.nature.com www.nature.com

Naravno, umesto toga će vlasti i korporacije da nastave da donose bemislene regulative i namete koji ništa neće pomagati planeti, ali će da pune njihove budžete i džepove.
 
Управо због тога што је рециклажа пластике лаж ме интересује, колико би било смислено да се приступи овом проблему тако што би се

1. Успоставила потпуна рециклажа стакла у земљи
2. Све више доносили закони којима се пластична амбалажа замењује стакленом где год је могуће
3. Спалионице попут Винче градиле и служиле првенствено за спаљивање пластике

Јесте да спаљивање пластике није идеално јер му дође фосилно гориво али тиме се бар решавамо проблема микропластике која настаје разградњом исте. Уз истовремено потискивање пластике и спаљивање онога што мора да остане пластично, да ли би могли бар да се решимо тог проблема на колико-толико ефективан начин?

Јер у принципу, пластика и јесте највећи део проблематичног, трајног отпада које не можемо да рециклирамо и који не пропада сам од себе попут органског. Делује ми као неко применљиво решење за Србију да се спроведе у наредних 30ак година
 
Za početak bi svi proizvodi sa zamenjenim ambalažama (staklenim umesto plastičnim) u svetu bile skuplje za 200% a u Srbistanu za oko 400%.

U Engleskoj su neki aktivisti nešto digli prašinu oko toga nedavno, hoće da se izbaci plastika a da se uvedu alternativne ambalaže umesto toga. Ne kapiraju mukice da će zato špagete, njoke, mlečne proizvode, meso... plaćati duplo više nego sa plastičnim pakovanjima. Oni misle da će spasavanje planete i zdravlja ljudi da ide tako što se natera UK vlada da zabrani plastične ambalaže, onda proizvođači pređu na alternative, i cene ostanu iste, a profiti proizvođača i preprodavaca se umanje za onoliko koliko je potrebno. Oće, zabole ih baš. U realnosti, oni će želeti da zadrže iste profite, a samo će da razvale nove cene za skuplje i komplikovanije ambalaže od papira, stakla i metala. I to na kraju niko (od kmetova) neće hteti da kupuje, jer su cene hrane već bolesno visoke na globalnom nivou. Tako da nema od toga ništa.
 
Poslednja izmena:
Zamena plastičnih ambalaža je realno, ali je problem što se ne mogu baš svi proizvodi, koji se inače pakuju u plastiku, onda pakovati i u nešto drugo, tipa karton.
Eto špagete i ostale paste, Barila ih pakuje sad u kartonu, bez onog prozorčeta. I to je "napredak". Ali to nije problem za takvu vrstu namirnice, jer ona sama po sebi može jako dugo da stoji, pa i otvorena, i neće doći do promena. Ali na primer kornfleks, isto se pakuje u kartonskoj kutiji, ali onda je sam kornfleks u velikoj plastičnoj kesi - jer izlaganje vazduhu će brzo promeniti proizvod. Zato ne postoji tek tako univerzalno rešenje kojim će se zameniti sve plastične ambalaže.

Zato se plastični otpad mora smanjiti, zameniti gde može i uvesti zaista pravu obavezu reciklaže plastike. Ali, vidimo i da je sve do sada samo tako lepo bilo na papiru.
 
Čitao sam negde nešto za te kutije špageta, ako se dobro sećam, izbacili su plastični prozor jer su skontali da nema uticaja na prodaju, a ne zato što su se zabrinuli za plastični otpad.

Dokle god na svetu postoji Resin simbol koji je napravljen tako da obmanjuje potrošače i liči na Recycle simbol, dokle god petrohemijska industrija ima svoje lobiste i zakone, i dokle god se pod Green washing-om nešto naplaćuje skuplje "u ime ekologije" a taj koji naplaćuje ne daje ni dinara u ekologiju (npr Delez) sve te priče o izbacivanju plastike ili omasovljavanju njene reciklaže, ne piju vodu.

Zato bih ja na mestu vlada i retkih bogatša i kompanija koje zapravo žele dobro svetu, pre ulagao u razvijanje bakterija koje će sve to da razlažu, nego u petljavine sa novim ambalažama koje će profiteri ionako masno da naplate, a opet će da nastave da ne rade ništa za ekologiju.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Čitao sam negde nešto za te kutije špageta, ako se dobro sećam, izbacili su plastični prozor jer su skontali da nema uticaja na prodaju, a ne zato što su se zabrinuli za plastični otpad.
Kliknite za proširenje...
Nije mi bila poenta u tome zbog čega je sklonjen taj prozorčić, nego u tome da proizvodi kao špagete mogu u bilo kakvoj ambalaži da se nalaze.

Za sve ostalo se slažem, ogroman je greenwashing i lažna svest o ekologiji, a to je glavni marketing trenutno. Ne bih da povlačim još jednu temu, ali to je isto kao i plaćanje CO2 kompenzacije, ili još gore, sertifikata o CO2 neutralnosti. To je radio moj prethodni poslodavac, plaća taksu samo kako bi na svojim štampanim proizvodima i na reklamama mogli da se hvalimo da smo CO2 neutralni - jer u pozadini plaćaš kompenzaciju za to koliko proizvodiš CO2. Mušterije to vide, kao wow, a ovamo trošimo gomilu papira i mastila i struje za štampanje. Jer ono, CO2 je u fazonu da nestane ako čuje da je za njega plaćena kompenzacija 🤡
 
Ako koristite aluminijuske kapsule za Nespresso uređaje, evo prilike za reciklažu u Nespresso prodavnicama. Tamo možete dobiti kesu za reciklažu, i kada je popunite, ostavite u radnji.

Nespresso reciklaža kapsula.png
 
Да ли је неко пратио пут рециклажа батерија?
Да не буде да је то само трик за привлачење еколошки освећених људи (као што имају за власнике паса, за педере, вегане и остале савремене групе по активностима) а да се батерије скупљају и првом приликом избаце заједно са пластичном кутијом у којој се скупљају?

Не једном сам гледао како у Немачкој отпад који је у разним кантама истресам у један општи црни џак.
 
А да би било довољно капацитета за базе података и преност тих истих рачуна, потребно је изградити зграде са кластере сервара, провући копмуниакције спалити гигавате за напајање процесора и кондиционера за хлађење. А све то из угљених електрана или ОИЕ који ради баланса треба да користе поља са литијумским батеријама. Литијум да би се ископао треба да усере на десетине квадратних километара територије и огромну количину воде.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Hahaha, jeste, uzmite digitalni račun radi očuvanja planete, jeste kako da ne... 🤣
Kliknite za proširenje...
Naravno da nije, ali digitalni račun ima i za tebe kao kupca prednost.

Npr, vidiš šta si platio pre 3 meseca na akciji pa ne kupiš ako je nova akcija zapravo "akcija".

Sumnjam da iko čuva račune toliko dugo.

Sa druge strane ovaj Lojalti im.omogucava da bolje prate tvoje navike i daju ti personalizovane popuste.

Dobro za njih, a nije ni slabo za tebe :)
 
Pa baš zbog tog praćenja i nadzora mi ne pada na pamet da koristim ni aplikaciju, a kamoli sad i ove digitalne račune.

I generalno u zadnje vreme zaobilazim Delez. Preskupi su, bezobrazni, x puta sam nailazio na otvorena pakovanja ili trule proizvode, jedu g... s nekim cimanjem ljudi da ne slikaju cene, ciganišu se za kese, ukidaju kase, kupuju preskupe televizore da bi vrteli 3 statične slike na njima...

Retko ogavna korporacija, arhetip multinaci distopijske korporacije koja je došla ovde samo da pelješi i eksploatiše dok se sa smeškom folira i laže da joj je stalo do nas, do Srbije i do majke prirode.

Sledeće što mogu da urade je da ukinu čišćenje objekata i ostave kupcima da sami počiste i oribaju kad obave kupovinu. Ili recimo novi loyalty program - za svakih 180 minuta mesečno pomoći magacionerima - 1 besplatna mala kesa. Eto, to bi mogli sledeće da uvedu.


Daleko im lepa kuća, da ne kažem seme im se zatrlo.
 
Poslednja izmena:
ink je napisao(la):
Pitanje:
Da li neko zna šta se kod nas desi sa otpadom ispumpanim iz septičkih jama. Vidim da se po svetu dosta pričao tome kako je to "blago" i smislu cirkularne ekonomije (kao, posle prerade, đubrivo, ili čak kao izvor metana).
Kliknite za proširenje...
Srbija ima nekoliko opcija:
- Septička jama je naprabljena preko one stvari, niko nije kontrolisao, niko tehnički primio. Vrlo često prosto odlazi u podzemne vode i nikada se ne prepuni.
- Septička jama prelivna, ili čak direktna cev u obližnju šumu ili reku.
- Zovu traktor da prazni jamu, a isti je istovara zatim ili na neku divlju deponiju, ili u šumu, ili u reku
- Tamo gde su nekada imali bunare, a danas vodovod, ni ne kopaju jamu nego cevku usmere u bunar.
- Kukati na to da grad treba da ti izgradi kanalizaciju (bez obzira što ona košta umereno za kolektivno stanovanje, a jako skupo za kuće sa velikim placevima, neki put do potpune neisplativosti). Ne postoji svest i ideja da planska gradnja u normalnim uslovima podrazumeva da si trećinu svog novca u nekretninu u stvari dao za komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu.

U suštnini, najbolja opcija je plastični senkrupi, neka vrsta kontrole gde i kako se prazne, a da se njima đubre njive van zona vodozahvata i koje su samo za proizvodnju industrijskih kultura (uljana repica, šećerna repa, suncokret za preradu u ulje, duvan, sirak, lan za ne-prehrambenu industriju, konoplja...). Da se ovaj sistem izvede do kraja u nekoliko faza trebalo bi sigurno 10-tak godina. Stvar je u tome da vlasnik objekta na neki način mora da plati neko uobličeno rešenje za rad sa otpadnim vodama, bilo kanalizacija, bilo septička jama koja ne pušta i koja se prazni. Uvek je moguće upoređivati količinu potrošene vode sa količinom ispumpanih otpadnih voda. Tamo gde je razlika ekstremna, to je razlog za istragu.
 
Рециклирање стаклене амбалаже.

Знамо да су постављени одговарајући контејнер за скупљање стаклене амбалаже поред осталих контејнера за папир, пластику, метал.

Ево како одређена наша најмногољуднија национална мањина скупља стаклену амбалажу. Пајсером одвале од округлог контејнера дно истог и сво стакло лепо се проспе по месту где контејнер стоји, и после скупљају то стакло у пластичне гајбе и стављају у коњску запрегу.
Наравно ето и бахато су „паркирали“ ;) – оставили своју запрегу на тротоару, и целог га блокирали. Једино ми жао овог мученог коњића.

Данас-11.12.2024. тачно преко пута Максија у мојој улици Недељка Гвозденовића су то урадили, а касније исто то само код раскрснице са Љубинке Бобић. То раде доста често, односно кад се накупи стаклене амбалаже. Ту одмах изнад тих контејнера постоји видео надзор баш за те контејнере, да се види ко баца отпад поред истих!

IMG_20241211_131030_resized_20241211_022701369.jpg


Мало сам и зумБирао
IMG_20241211_131042_resized_20241211_022659523.jpg
 
По извештају ЕУ Србија је једина земља у Европи која је у периоду 2010 - 2022 повећала количину отпада одложеног на депоније.

1736255666431.jpg
 
Прле je napisao(la):
Да ли је неко пратио пут рециклажа батерија?
Да не буде да је то само трик за привлачење еколошки освећених људи (као што имају за власнике паса, за педере, вегане и остале савремене групе по активностима) а да се батерије скупљају и првом приликом избаце заједно са пластичном кутијом у којој се скупљају?

Не једном сам гледао како у Немачкој отпад који је у разним кантама истресам у један општи црни џак.
Kliknite za proširenje...
Raspitaću se,kod mene u firmi smo sakupili jednu paletu baterija koja je stajala godinama,jedva smo je se rešili. Znam da je bilo nemoguće uništiti kod nas.
 
Pedja_Nbg je napisao(la):
По извештају ЕУ Србија је једина земља у Европи која је у периоду 2010 - 2022 повећала количину отпада одложеног на депоније.

Pogledajte prilog 225401
Kliknite za proširenje...
Ovi podaci su vrlo sumnjivi. Konkretno:

Živeo sam u Holandiji. kontejneri za "opšti otpad" su i dalje jako rašireni, i jako veliki deo populacije tuda baca organske kuhinjske otpatke. Grubo, 20-30% kućnog otpada se nikako ne reciklira. Vrlo moguće da se u statistiku ubraja spalionica. Takođe, sva ambalaža se daje zajedno u specijalni kontejner, i šalje u Kinu. Šta i koliko se tamo reciklira Boga pitaj.

U Srbiji na Desnoj obali Save u oktobru 2023. godini nisam video ni jedan reciklažni kontejner za 8 dana. Ne računam ikebanu u parkovima. U Belorusiji, gde je cela zemlja pokrivena bar nekim kontejnerima sa sortiranjem otpada, gde nema divljih deponija, gde u obdaništu kroz igru decu uče sortiranju otpada, imam podatak iz 2022 o 29% sortiranja kućnog otpada. što mislim da je realno za sada. Da bi se dostiglo preko 50% sortiranja treba minimum jedna cela generacija da odraste sa sortiranjem.

Odnosno, podaci su kao da ih je Human Rights Watch obrađivao, ili oni izračunatelji "koeficijenta demokratije".
 
Сасвим могуће. Зато је добро имати контакт са "спољним светом", да се види ситуација у реалности.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Ovi podaci su vrlo sumnjivi. Konkretno:

Živeo sam u Holandiji. kontejneri za "opšti otpad" su i dalje jako rašireni, i jako veliki deo populacije tuda baca organske kuhinjske otpatke. Grubo, 20-30% kućnog otpada se nikako ne reciklira. Vrlo moguće da se u statistiku ubraja spalionica. Takođe, sva ambalaža se daje zajedno u specijalni kontejner, i šalje u Kinu. Šta i koliko se tamo reciklira Boga pitaj.

U Srbiji na Desnoj obali Save u oktobru 2023. godini nisam video ni jedan reciklažni kontejner za 8 dana. Ne računam ikebanu u parkovima. U Belorusiji, gde je cela zemlja pokrivena bar nekim kontejnerima sa sortiranjem otpada, gde nema divljih deponija, gde u obdaništu kroz igru decu uče sortiranju otpada, imam podatak iz 2022 o 29% sortiranja kućnog otpada. što mislim da je realno za sada. Da bi se dostiglo preko 50% sortiranja treba minimum jedna cela generacija da odraste sa sortiranjem.

Odnosno, podaci su kao da ih je Human Rights Watch obrađivao, ili oni izračunatelji "koeficijenta demokratije".
Kliknite za proširenje...
Килико могу да закључим, не спомиње се нигде рециклажа већ одлагање на депоније.

Тако да ако је земља преолављена била дивљим депонијама није тешко бити најбољи у напретку.

То је као кад се хвалимо да имамо већу стопу раста бдп од неких развијених земаља
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh