Šta je novo?
Od:
Filteri

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Za početak, bilo bi lepo da se u neko skorije vreme konačno krene sa uvođenjem automata za ubacivanje reciklažne ambalaže, da bar u tome koliko toliko uhvatimo korak :idea: . Vrlo brzo bi se na ulicama drastično smanjile količine bačenih limenki, plastičnih i staklenih flaša jer bi ljudi bili direktno zainteresovani da ih ubacuju u ovakve aparate samim tim što bi za to bili nagrađeni...
 
Мој плус за комшије. Не знам шта ми чекамо, зар не виде да се гушимо истим. Погледајте само ситуацију поред путева,нпр Новосадски аутопут поред Галенике са обе стране пута а и између трака. Ситуација је катастрофа, од ђубрета се једва види трава, а доминира пластика. Не знам када су последњи пут очистили исти.
Под обавезно увести наплату пластичних кеса, и конзумације за пластичну амбалажу. Све паре добијене од наплате уложити у чишћење у ђубрету угушене Србије.
 
Šta više smeta prirodi? Tanka plastična kesa ili tetrapak, PET flaša, razna plastična ambalaža u koju se pakuje sve? Pogledajte đubre oko splavova ili na rečicama i čega tamo ima najviše?

Naravno da podržavam naplatu plastičnih kesa, ali problem nije samo u tim kesama, već u ostaloj plastici koju sam nabrojao.

To što najviše vidimo van kontejnera plastične kese ne znači da su one najveći problem.

Gde su kontejneri za plastiku na svakom ćošku u gradu?

Zašto se u prigradskim i seoskim naseljima dobija samo jedan kontejner po kući, a ne bar tri za sortiranje otpada?

Apsurd je da najjeftiniju stavku u celoj toj ekološkoj zaštiti (naplatu plastičnih kesa) ne možemo da se nateramo da uradimo.
 
Beograd je sav u djubretu, posebno pored perifernih magistrala i puteva. Nista se ne cisti mesecima.

To sto EU insistira, Jugoslavija je imala odavno. Nekada nisu ni postojale kese u marketima, vec su se nosili cegeri. Pocetkom 90tih su uvedene kese koje se placaju (C market, Pekabeta, Zvezdara...), a potom su uveli i besplatne.
 
Kada ćemo mi da napravimo prvi ozbiljan korak? Naplata kesa, kaucija za pet ambalažu, obavezno razvrstavanje kućnog smeća, pogoni za reciklažu građevinskog šuta, automati za ubacivanje upotrebljene ambalaže u zamenu za sitan novac.... Bilo šta od ovoga?? Daj bar jedna stvar da se uradi godišnje pa da počnemo da živimo kao ljudi.
 
У појединим општинама су покушали да уведу разврставање кућног смећа. У почетку је посојао добар одзив људи, али временом како више није било медијских кампања дисциплина је почела да попушта, нико није кажњаван, делује да никога није ни интересовало, и временом све је изгубило смисао.
На крају је све остало на томе да је неко опте дао неке паре из буџета за неки пројекат, неко се вероватно мало омастио а онда ником ништа.
Подизање свести о рециклажи мора да буде континуирани процес, надлежни морају бити упорни, а не да се ради само кампањски пред неки изборе и слично.
 
Nazalost tako je. Cuvene eko kese su skoro pa zamrle. Mi smo na nivou Namibije sto se tice svesti o reciklazi. U Italiji se recimo placa ogromna kazna ukoliko domacinstvo ne razvrstava smece za reciklazu. Posto se ovde svi politicari dodvoravaju gradjanima, zato nam i jeste ovako - kako je - prljavo i tuzno.
 
Često pominjem sledeću anegdotu o reciklaži.

Pre 10-ak godina smo bili u hostelu u Zagrebu koji drže Japanci.

Uveče smo popili voćni jogurt i bacili u kesu za đubre u hostelu.

Sutra ujutru smo videli ISPRANU ambalažu od tog voćnog jogurta u kesi u kojoj je bio plastični otpad.

Ne znam kakva je situacija po školama u Srbiji, ali ako negde može da se propagira reciklaža, to su osnovne škole. Klinci ionako jedu i piju proizvode iz plastike i aluminijuma, pa eto prilike da se popune reciklažni kontejneri u i oko škola.
 
Са рециклажом треба почети од школа, где би свака учионица имала канте посебно за папир, посебно за пет амбалажу и лименке и посебно за остали отпад, да се прво деци усади свест о потреби рециклаже, па онда и у јавне институције и код привредних субјеката, нпр. неке фирме праве брдо папира који се не разврстава.
 
Apsolutno mora kaznena politika da se sprovodi, ali mora da se krene jednom i to ne na nivou pojedinačne lokalne samouprave već na nacionalnom nivou i da traje kontinuirano. Kontinualna kampanja + kazne. Poražavajuće je što se stalno odlaže početak ovakvih stvari.
 
Mi u Umci sami pokušavamo da uradimo nešto baš u školi. U školsko dvorište smo u saradnji sa lokalnom kompanijom postavili tri žičana kontejnera za pet ambalažu. Na otprilike dva meseca organizujemo reciklažni dan gde učenici i ostali sugrađani mogu da donesu stari papir, karton i alu limenke. Za novac koji se dobije otkupom kupljene su mrežice za školske golove i nešto sportskih rekvizita (lopte i vijače). Sredstva su mala (i nije u njima poenta), ali pokušavamo na taj način sa utičemo na svest dece, da kroz to vide da treba razmišljati na drugi način. U naselju koje još uvek nema kanalizaciju i gde čistoću ulica održava jedan radnik Čistoće sa metlom tri do četiri puta mesečno pokušavamo da koliko toliko pomerimo stvari u pravom smeru. To nije rešenje, ali dok čekamo da se stvari urede sistemski, možemo jedino tako ili nikako...
 
Da, u osnovnim skolama se dosta i bave sa reciklazom u Srbiji, sto i jeste pohvalno. I u srednjim takodje.

I ja mislim da su potrebne drakonske kazne koje ce se zaista primenjivati. Znajuci nas mentalitet po sistemu da komsiji crkne krava, tuzile bi se komsije za nepostovanje odluke o opstoj reciklazi i to naveliko :) sto bi u ovom slucaju ispalo vrlo pozitivno.
 
Pa podjite od zgrade sa 100 stanova u bg za primjer .
Neka urade u nekoj prostoriji kante za odvajanje pet stsklo alu papir itd Sklope ugovor sa nekom firmom za otkup i eto para za odrzavanje zgrade
Zamislite da 100 stanova baci samo po 1 pet flasu dnevne novine pa koja je to kolicina na 30 dana
 
E tu je problem, firma za otkup. Necu da kazem da ne postoje takve firme, postoje, ali za pocetak treba prvo ubediti stanare zgrade.

Nerazdvajanje smeca je cista lenjost, nece niko da se bakce sa tim, nazalost.
 
Ceo sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom počiva na prikupljanju i transportu. Transport "jede" pare samo tako...Kad uzmeš da sakupljaš PET ambalažu i računaš troškove transporta shvatiš da voziš vazduh! Treba u primarnoj selekciji uraiti najvažniji deo a to je sabiti ambalažu što više kako bi se smanjila zapremina.
Evo šta sam našao zanimljivo a košta 37 EUR - večna stvar
 
Areta":34hik10j je napisao(la):
Ceo sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom počiva na prikupljanju i transportu. Transport "jede" pare samo tako...Kad uzmeš da sakupljaš PET ambalažu i računaš troškove transporta shvatiš da voziš vazduh! Treba u primarnoj selekciji uraiti najvažniji deo a to je sabiti ambalažu što više kako bi se smanjila zapremina.
Evo šta sam našao zanimljivo a košta 37 EUR - večna stvar
file.php
Kliknite za proširenje...
Takve prese (naravno većeg kapaciteta) postaviti ispred svakog Maksija (za limenke, za plastične flaše).

Eto, može Maksi kao društveno odgovorna kompanija da tako nešto pokrene (a možda i da zaradi, tj, barem isplati te prese)
 
Eto dobre ideje !

Ovo bi i po skolama trebalo postavljati.

Inace ovo je vec izvodljivo i u svim kafeima i restoranima koji sluze espreso kafu. Na kafematu gde je tzv. pipica koja zagreva mleko i pravi penu za kapucino, moguce je dobiti isti efekat sa plasticnom flasom, kada se ista prinese na "pipicu" i pusti topla para.
 
Patentirao je neki nas lik kucnu sitnilicu za flase za pola minuta je pretvori u froncle
Samo da bi to radilo cep mora da se odvoji i skine etiketa
I ono naj vaznije kad se flasa usitni da bi bilo otkupljeno nesmije da se mjesaju boje plastike zelena plava prozirna itd .U mojoj zgradi sam uveo Cep za hemdikep mogli bi i ostali da to pogurate u vasim zgradama
 
Ovo bi moglo kod nas na stajalistima uz ko je bolji teniser djokovic ili nadal
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh