Не бих желео да затрпавам тему, али ћу се надовезати на причу о ледоломцима и појави леда на рекама.
Када о овоме писати ако не сада, када је крај децембра месеца, водостаји Дунава на критичним местима (гранични ток Хрватска/Србија) су ниски, чак су близу апсолутног минимума. Низак водостај реке значи додатни ризик за појаву озбиљнијег леда уз друге предуслове ако се испуне. Критични месеци су јануар и фебруар.
Дотоци Дунава из горњег тока у зимским месецима су по правилу ниски јер су тада падавине у горњем сливу Дунава у виду снега који се задржава на површини, односно као лед у земљишту. Тиме су изгледи пораста водостаја у критичном сектору Дунава ниски.
Још једна зима у коју улазимо као коцкари по принципу ,,неће ваљда ове зиме".
Највећу опасност прави
појава ледених санти које се зими покрену након чега може да дође до њиховог заглавњивања на критичним секторима. Тада се лед гомила, лед почиње да прави
ледену брану, а узводно долази до пораста водостаја све до појаве тзв.
ледених поплава.
Ледоломци имају за основни задатак да омогуће проток ледених санти и
спрече стварање ледених брана, односно да
управњају протоком леда.
Како то изгледа на снимку испод:
Ледене поплаве 1956. године у Мађарској.
Током ових поплава ледоломаца у Мађарској није било. Против леда се борило минирањем, минобацачима и бомбардовањем авионима из ваздуха (почетак снимка), али су поплаве ипак биле фаталне (други део снимка)
Након ових поплава 1956. године Мађари су изградили јаку флоту ледоломаца која је и даље у употреби, ремонтована и поуздана уз чврсту одлуку да им се исти сценарио не понови.
Немци са својим бродовима 1956.
За нас критични сектор на граници са Хрватском није толики проблем из разлога што је то истовремено проблем и за Мађаре, који по међудржавном споразуму (који је ваљда и даље на снази) могу да ангажују своје ледоломце, а све у циљу одбране Мађарске, која је узводно, од ледених поплава уколико би дошло до стварања ледених баријера (нпр. ,,Даљска кривина").
Јако квалитетан снимак ангажовања мађарских ледоломаца у Србији у јануару/фебруару 2017. године. Тада су ледоломци ишли и низводно до Београда што им је било и плаћено.
За нас проблем настаје ако се лед са наведеног критичног сектора покрене (нпр. радом мађарских ледоломаца или спонтаним топљењем, пуцањем и покретањем леда). Тада би се лед гомилао низводно, а критично је у Новом Саду (кривина и сужење тока), Белегиш (,,Белегишке аде", Дунав плитак, широк промењивог корита), Београд.
Не поседујемо ни један ледоломац који би омогућио проток леда и превенцију стварања брана. Уколико би дошло до формирања ледене бране Србија нема чиме да одреагује осим употребом војске (минирање леда).
Србија је остала само са једним
ледоломцом ,,Гребен" и у власништву је
ЕПС-а, а који има витални задатак да
брани ХЕ Ђердап и бране од гомилања леда тј. да обезбеди плутајућем леду проток без застоја.
На снимку испод је Ледоломац ,,Гребен“, ангажован у Београду на ушћу Саве у Дунав.
Претило је да настане ледена брана. Колико је ситуација била озбиљна говори чињеница да је Гребен био повучен из Ђердапа и при томе је оставио брану незаштићену. О дебљини леда говори и додатно ангажовање потискивача ,,Топола", како би се додатним потиском омогућило наседање брода на лед како би пукао. Гребен не поседује вибрациони уређај, односно клатно, лед разбија ломњељем ојачаним прамцем и наседањем на лед.
Потискивач ,,Бор“ је раније био ангажован у Ђердапу са истом улогом као ,,Гребен“. Разбијање леда се вршило баржом потисницом која је поседовала и ,,клатно“. Није ми познато шта је са Бором и овом баржом – ледоломном потисницом.
Brod "Bor", ledolomac-potiskivaÄ kompanije "Krajina".
youtu.be
Е сада закључак целе приче.
Извршити набавку ледоломаца! Доста је коцкања!
Новца очигледно има. За цену само једног хеликоптера Х145, може да се набави цела флота недостајућих ледоломаца, најмање 2 већа брода, а можда и два додатна мања који би радили у пару са већим.
Приче о цени одржавања је смешна.
Речни бродови за разлику од морских захтевају много мање одржавања.
Животни век им је много дужи преко 50 година (многи европски речни бродови су стари и по 100 година, наравно уз редовне ремонте и модернизацију).
Ледоломци се тако пројектују да имају и додатну улогу, по правилу служе као тегљачи баржи.
Могу се дати на коришћење државним органима који већ имају посаде и одржавање бродова као што су ,,Пловпут“ и Речна флотила Војске Србије па суштински не би постојао трошак за ангажовање додатног кадра.
,,Пловпут“ (предузеће за одржавање пловних путева), који већ има своје бродове и посаде би их могао користити као брод тегњач, за радове на постављању пловидбене сигнализације, патролирање, пресретање самопокренутих баржи,...
Речна флотила има на располагању посаде бродова које би се могле ангажовати на овим бродовима по потреби. Могао би им служити додатно за тегљење баржи и стамбених лађи, као брод ватрогасац, командни брод, брод база за рониоце на терену,...... Одржавање би било олакшано јер поседују своју радионицу, логистику.....
