Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
ATRAKTIVNI PRVENAC GRUPE MLADIH ARHITEKATA
Čudo na severu Banata
Velimir Ilić | 19. 04. 2011. - 13:00h 13:29h | Foto: V. Ilić -Terra Panonica | Komentara: 54
Biće da je to garaža za kombajne?! Ma, neee, to grade hladnjaču, neku modernu, vi’š kol’ka je! Ovako su Mokrinčani nagađali i “tipovali” šta se to zbiva u njihovom glavnom šoru, kad su, onomad, došli majstori i, na ruševinama davno oronule i napuštene kuće, počeli da grade nešto novo. Iz dana u dan dopunjavale su se konture građevine, drukčije od svih kakve su, otkad ovde pamte, građene u Banatu i ovom selu poznatom po Svetskom prvenstvu u tucanju vaskršnjim jajima.
„Sajberkuća“ najviše svetla dobija iz dvorišta
Danas, kako god je pogledaš - jeste kuća, samo - što kaže jedan Mokrinčanin, „nema kibic pendžer kao neke u Banatu i Vojvodini“. Neki je zovu i „sajberkuća“. Građena je od savremenih materijala, ne baš uobičajenih u ambijentalnoj celini poput ravničarskog sela, a neobična je jer joj se fasada i krov stapaju u jednu kompaktnu celinu. Stručnjaci bi rekli - krov kao peta fasada.
Na prvi pogled, sa ulične strane, moderna forma ravnih linija odudara od starinske, kitnjaste fasade susedne kuće. Međutim kad se iz dvorišta uđe u centralnu prostoriju, već sledećeg trenutka polako gubite osećaj da ste samo par minuta ranije bili u šoru banatskog sela. Eneterijer, zapravo čine dve velike prostorije, osmišljene tako da se pokretnim panelima za samo nekoliko trenutaka mogu pretvoriti u multifunkcionalne „radionice“ i nekoliko radnih mesta - a da ispred bude štafelaj, kompjuter... po potrebi. Postoji i tzv. privatna zona - apartmani koju su zasebne celine, ali samo utoliko što im intimu u odnosu na radni prostor daju funkcionalni ormari i pregrade. Linije su jednostavne, materijali praktični, a svetlost u kuću ulazi kroz nekoliko velikih prozora otvorenih prema dvorištu. Projekat potpisuje grupa „Autori“ - Maja Trbović, Dijana Novaković, Aleksandra Nikitin i Dušan Nenadović, a ovaj njihov prvenac pribavio im je i prvu nagradu na ovogodišnjem, 33. salonu arhitekture Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, dok je ljubljanski časopis „Hiša“ svrstao kuću među 50 najboljih projekata u svetu u poslednje tri godine.
Donji sprat se brzo pretvara u nekoliko prostorija, uključujući i kuhinju
- Kad je sve počelo još smo bili apsolventi. Doživeli smo to kao izazov, ne razmišljajući da li će investitor prihvatiti naše ideje. U početku je sve bilo egzibicija, nismo imali nikakvo iskustvo i zato se nismo opterećivali, ali se ispostavilo da smo se svi - i investitor i mi i izvođači, brzo okupili oko iste ideje i tako je nastala kuća. Prezadovoljni smo kako je izgrađena, a trenutno na imanju „Tera Panonika“, radimo enterijersko uređenje i adaptaciju stare vojvođanske kuće - kaže Dijana Novaković iz tima „Autori“. I jedna i druga kuća će, uz još nekoliko objekata, do kraja iduće godine biti deo velikog imanja površine oko 3,5 hektara. Zamišljeno je da „kuća na ravnom bregu“ bude stecište kulture, umetnosti, umetničkih radionica i kolonija, predavanja, predstava, izložbi iz regiona i sveta.
Iza celog projekta stoji Branimir Brkljač, rođeni Kikinđanin koji živi u Ljubljani, a kao partner „Studija moderna“ posluje širom Evrope, ali ne propušta priliku da kaže kako je „kuća na ravnom bregu“, zapravo, „idejna svojina svih njegovih prijatelja koji ga podržavaju i učestvuju u projektu“.
info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/248916/Cudo-na-severu-Banata
p.s ne znam kako vama, ali meni se ovo uopste ne dopada na tom mestu, da je izolovana negde u prirodi ,neokruzena drugim kucama, mozda bi proslo, ali u banatskim selima, centralnoj ulici...
Čudo na severu Banata
Velimir Ilić | 19. 04. 2011. - 13:00h 13:29h | Foto: V. Ilić -Terra Panonica | Komentara: 54
Biće da je to garaža za kombajne?! Ma, neee, to grade hladnjaču, neku modernu, vi’š kol’ka je! Ovako su Mokrinčani nagađali i “tipovali” šta se to zbiva u njihovom glavnom šoru, kad su, onomad, došli majstori i, na ruševinama davno oronule i napuštene kuće, počeli da grade nešto novo. Iz dana u dan dopunjavale su se konture građevine, drukčije od svih kakve su, otkad ovde pamte, građene u Banatu i ovom selu poznatom po Svetskom prvenstvu u tucanju vaskršnjim jajima.
„Sajberkuća“ najviše svetla dobija iz dvorišta
Danas, kako god je pogledaš - jeste kuća, samo - što kaže jedan Mokrinčanin, „nema kibic pendžer kao neke u Banatu i Vojvodini“. Neki je zovu i „sajberkuća“. Građena je od savremenih materijala, ne baš uobičajenih u ambijentalnoj celini poput ravničarskog sela, a neobična je jer joj se fasada i krov stapaju u jednu kompaktnu celinu. Stručnjaci bi rekli - krov kao peta fasada.
Na prvi pogled, sa ulične strane, moderna forma ravnih linija odudara od starinske, kitnjaste fasade susedne kuće. Međutim kad se iz dvorišta uđe u centralnu prostoriju, već sledećeg trenutka polako gubite osećaj da ste samo par minuta ranije bili u šoru banatskog sela. Eneterijer, zapravo čine dve velike prostorije, osmišljene tako da se pokretnim panelima za samo nekoliko trenutaka mogu pretvoriti u multifunkcionalne „radionice“ i nekoliko radnih mesta - a da ispred bude štafelaj, kompjuter... po potrebi. Postoji i tzv. privatna zona - apartmani koju su zasebne celine, ali samo utoliko što im intimu u odnosu na radni prostor daju funkcionalni ormari i pregrade. Linije su jednostavne, materijali praktični, a svetlost u kuću ulazi kroz nekoliko velikih prozora otvorenih prema dvorištu. Projekat potpisuje grupa „Autori“ - Maja Trbović, Dijana Novaković, Aleksandra Nikitin i Dušan Nenadović, a ovaj njihov prvenac pribavio im je i prvu nagradu na ovogodišnjem, 33. salonu arhitekture Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, dok je ljubljanski časopis „Hiša“ svrstao kuću među 50 najboljih projekata u svetu u poslednje tri godine.
Donji sprat se brzo pretvara u nekoliko prostorija, uključujući i kuhinju
- Kad je sve počelo još smo bili apsolventi. Doživeli smo to kao izazov, ne razmišljajući da li će investitor prihvatiti naše ideje. U početku je sve bilo egzibicija, nismo imali nikakvo iskustvo i zato se nismo opterećivali, ali se ispostavilo da smo se svi - i investitor i mi i izvođači, brzo okupili oko iste ideje i tako je nastala kuća. Prezadovoljni smo kako je izgrađena, a trenutno na imanju „Tera Panonika“, radimo enterijersko uređenje i adaptaciju stare vojvođanske kuće - kaže Dijana Novaković iz tima „Autori“. I jedna i druga kuća će, uz još nekoliko objekata, do kraja iduće godine biti deo velikog imanja površine oko 3,5 hektara. Zamišljeno je da „kuća na ravnom bregu“ bude stecište kulture, umetnosti, umetničkih radionica i kolonija, predavanja, predstava, izložbi iz regiona i sveta.
Iza celog projekta stoji Branimir Brkljač, rođeni Kikinđanin koji živi u Ljubljani, a kao partner „Studija moderna“ posluje širom Evrope, ali ne propušta priliku da kaže kako je „kuća na ravnom bregu“, zapravo, „idejna svojina svih njegovih prijatelja koji ga podržavaju i učestvuju u projektu“.
info sa - http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/248916/Cudo-na-severu-Banata
p.s ne znam kako vama, ali meni se ovo uopste ne dopada na tom mestu, da je izolovana negde u prirodi ,neokruzena drugim kucama, mozda bi proslo, ali u banatskim selima, centralnoj ulici...
