Razni projekti
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
„Blic“ istražuje: Pet najavljenih projekata koji još nisu realizovani
Projekti koji se „grade“ decenijama
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=89159
Projekti koji se „grade“ decenijama
Autor: Nataša Korlat | 21.04.2009. - 12:15
Pet velikih infrastrukturnih projekata, koji bi preporodili Beograd, najavljuju se i „grade” već decenijama. Tako je metro prvi put pomenut šezdesetih godina, „Prokop”se „gradi” već tri decenije, dok se most preko Ade Huje najavljuje poslednjih 50 godina u gotovo svakom urbanističkom planu. Rušenje „Staklenca” i izgradnja gradske galerije ili opere na Trgu Republike više se i ne pominje, a neizvesno je i kad će biti završena obilaznica oko Beograda, započeta pre 20 godina.
Za realizaciju ovih projekata Beogradu je u ovom trenutku potrebno najmanje milijardu i po evra. Razloga za odugovlačenje, bar iz ugla onih koji vode Grad, uvek je bilo. Neki od njih do danas nisu realizovani zbog ratova, neki iz političkih razloga, a gotovo svaki je osujetila nestašica.
Metro
O podzemnoj železnici u Beogradu se mnogo pričalo, a malo toga uradilo. Prvi put je pomenuta 60-tih godina, kad je srpska prestonica postala milionski grad.
Do danas su urađena dva projekta, jedan za „laki“, a drugi za „klasični“ metro. I za prvi i za drugi potrošeni su milioni evra, a u oba slučaja konsultovani su i stručnjaci iz inostranstva. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se u razmaku od deset godina ne promeni stav gradskih vlasti. Istorija metroa u Beogradu pokazala je da se promenom ljudi na čelu grada menja i odluka o vrsti podzemne železnice koja će se graditi.
Sedamdesetih godina, kad je gradonačelnik bio Branko Pešić, odlučeno je da Beograd gradi klasični metro. Ta odluka se menja 1982. godine, kad već izrađen projekat, na koji je prema nekim procenama potrošeno više od deset miliona tadašnih nemačkih maraka, novi gradonačelnik Radoje Stefanović proglašava sramotom Beograda. On se opredeljuje za „Tramvaje za 21. vek“, ali se ni na ovom projektu nije se ozbiljnije radilo.
Kad je Zoran Đinđić došao na čelo grada 1997. godine, priča o metrou ponovo se pokreće. Tokom svoje prve radne nedelje Đinđić odmrzava projekat i dogovara da se odmah pristupi izradi programa i raspisivanju tendera. Pošto je kratko ostao na ovoj funkciji, i ova stranica brzo se zatvara.
Za vreme Nenada Bogdanovića donosi se odluka o izgradnji „lakog šinskog sistema“, a realizacija ovog projekta ucrtana je i u GUP-u iz 2003. godine. Do danas je na njegovu izradu potrošeno oko pet miliona evra.
Posle skoro pola decenije priča, ponovo smo na početku. Šta ćemo graditi, reći će nam stručnjaci iz Minhena, Beča i Španije, da bi se, kako je rekao gradonačelnik Dragan Đilas, izbegla politizacija.
„Prokop“
Izgradnja nove železničke stanice „Prokop" neretko je u medijima nazivana gradnjom „Skadra na Bojani", zbog često najavljivanih, a zatim i otkazivanih radova. „Prokop“ se nikada se nije ozbiljno gradio, a u prilog tome govori podatak da je za 30 godina završena samo jedna ploča. Potpisivani su ugovori i protokoli, ali se nije daleko doguralo.
Radovi na novoj železničkoj stanici, koja je projektovana kao najvažnije železničko čvorište Beograda, počeli su 1977. godine, a prekinuti 1996. godine. Iako od starta ništa nije išlo po planu, država od ovog projekta nikad nije odustala.
Za izvođača radova koji je trebalo da okonča započeti posao tender je prvi put raspisan tek 2005. Najpovoljnije ponude dali su domaća kompanija "Energoprojekt" i mađarsko-kiparska "Trigranit", koja je i pobedila. Ugovor, međutim, nikada nije bio potpisan, jer je pobednik na tenderu odustao od ovog posla.
Nastavak gradnje nove železničke stanice ponovo je najavljen u martu prošle godine, kada su JP „Železnice Srbije“ i „Energoprojekt“ potpisali Ugovor. Dogovoreno je da „Energoprojekt“ većim delom iz svojih izvora, a manjim iz NIP-a finansira nastavak radova. Ni to se, međutim, nije dogodilo.
Uz veliku medijsku pompu u oktobru prošle godine potpisan je Protokol o još jednom nastavku izgradnje nove železničke stanice, kojim su se Vlada Srbije, JP „Železnice Srbije“, Grad i „Energoprojekt“ obavezali da će u roku od godinu i po dana okončati radove. Po Protokolu, izgradnju same stanice finansirala bi država sa 30 miliona evra, dok bi za pristupne saobraćajnice Grad izdvojio 22 miliona evra. Radovi su morali da počnu u roku od dve nedelje, ali se to do danas nije dogodilo.
Obilaznica
Ako se nešto ozbiljnije ne promeni, obilaznica oko Beograda teško će biti završena do 2011. godine, kako je predviđeno. Gradnja je započela davne 1990. godine, a do sada je završena samo jedna deonice i to od Dobanovaca do Orlovače u dužini od 25 kilometara.
Radovi su često prekidani zbog raspada zemlje, ratova, sankcija, propasti ekonomije i bombardovanja. Izgradnja je ponovo nastavljena 2006. godine, ali ne zadugo. Izvođači su čekali bolja vremena. Kad su i došla, obezbeđena sredstva za izgradnju nisu mogla da se koriste zbog blokade u radu Skupštine Srbije, koja je trebala da ratifikuje odobrene kredite za izgradnju saobraćajnica u iznosu od 140 miliona evra.
Deo obilaznice od Ostružnice do Orlovače, dužine 7,7 kilometara, završen je u novembru prošle godine i od toga se nismo odmakli.
Zamišljeno je da buduću obilaznicu, dugačku oko 47 kilometara, čini obilazni autoput od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E-70.
Obilaznica oko Beograda je veoma važan deo koridora 10, a povezuje autoput Novi Sad-Beograd sa autoputem Beograd - Niš. Takođe, izgradnjom obilaznice bio bi izmešten teretni saobraćaj, jer nigde u svetu glavni koridori ne prolaze centralnim gradskim ulicama.
Most preko Ade Huje
Neizvesno je da li će i kad početi gradnja mosta preko Ade Huje, koji je predviđenim svim generalnim planovima u poslednjih 50 godina. Prvi put ozbiljnije je najavljen pre nekoliko godina, kad su Japan bili zainteresovani za njegovu gradnju.
Japanska vlada bila je spremna da odobri kredit sa kamatnom stopom od svega 0,5 odsto, a jedini njihov uslov bio je da japanske firme grade most. Dok se posao odlagao i mi premišljali, ispuštena je još jedna povoljna šansa. Uprkos tome što je Japan radio studiju izvodljivosti i idejno rešenje za ovu saobraćajnicu, društveni proizvod u Srbiji je umeđuvremenu porastao, čime se više nismo nalazili na spisku zemlja kojima je bila dostupna ova vrsta pomoći.
Uređenje Trga Republike
Više niko ni ne najavljuje rušenje „Staklenca“ na Trgu Republike, niti izgradnju gradske galerije na ovoj lokaciji. Iako je još 2007. godine najavljena gradnja novog velelepnog objekta u centru grada, to se do danas nije dogodilo.
Dugo je trajala javna polemika oko toga da li na mestu Tržnog centra „Staklenac“ treba da se gradi gradska galerija ili opera. Ranija gradska vlast predvođena Demokratskom strankom bila je za galeriju, koja bi nosila ime ubijenog premijera dr Zorana Đinđića. To se, međutim, nije dopalo tadašnjem koalicionom partneru demokrata - Demokratskoj stranci Srbije. Zato je plan detaljne regulacije za Trg Republike, koji je završen i bio u proceduri za usvajanje, povučen pod pritiskom DSS. On do sad nije stavljen na dnevni red Skupštine grada, a nije poznato ni da li će se i kad to dogoditi.
„Staklenac“ je je otvoren 1989. godine i do 1993. godine bio je jedan od najposećenijih tržnih centara u Beogradu. Danas je potpuno zapušten i umesto lokala poznatih robnih marki, tamo se danas nalaze igraonice.
Strani stručnjaci za teški metro
Stručnjaci iz Beča i Minhena u neformalnim razgovorima sa predstavnicima gradskih vlasti istakli su da se zalažu za gradnju klasičnog metroa u Beogradu. Ovaj predlog trebalo bi da zvanično bude saopšten gradonačelniku Draganu Đilasu do 1. maja. U Beograd će uskoro doći i stručnjaci i Španije i uraditi svoju ekspertizu.
Most Zemun - Borča
Dražavne i gradske vlasti sve su bliži dogovoru sa Kinezima o izgradnji mosta Zemun - Borča. Kako je za „Blic“ rekao Miroslav Čučković, ugovor bi trebalo da bude potpisan u maju, tokom posete predsednika Borisa Tadića Kini. Gradnja bi koštala oko 100 miliona evra. Izvođač radova bila bi kompanija „Čajna konstrakšn“, čiji su predstavnici prošle nedelje bili na razgovoru u Beogradu.
Finansijska sredstva
(Projekat vrednost)
Metro 1,1 milijarda*
„Laki šinski sistem“ 400 hiljada
„Prokop“ 30 miliona
Obilaznica 221 milion
Gradska galerija 15 miliona
Most preko Ade Huje 100 miliona
*cene su u evrima
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=89159
mitadigimon
Intermediate
Kakav bi to gotivan trg bio - od Doma Vojske do Ruskog cara...poplocan lepim mermerom, bez ulica i vozila, sa samo jednom sinom za neki fensi tramvaj... Nesto kao u Zagrebu... :kk:
Okrecite Beograd, srusite Staklenac, oslobodite Kasandru!
Okrecite Beograd, srusite Staklenac, oslobodite Kasandru!
mitadigimon
Intermediate
Tacno, ta ideja je stara godinama inace...
Projmetal je na svom sajtu objavio nove detalje o Veranovom shopping mallu na Trosarini.
Off na underlineovan deo - paradoksalno je da su bioskopi u Beogradu u nikada vecoj krizi, a da je najavljena izgradnja nikad vise bioskopskih sala. Vec smo konstatovali kako je NBG preko noci postao opstina sa najvise bioskopskih sala u zemlji (trenutno ima 17 funkcionalnih bioskopskih sala, nazalost stari bioskopi Fontana, Jugoslavija i Mala Kozara vise ne rade. Projekacija doduse ima u KC Studenski grad, znaci ipak 18 sala). Najvise multipleksa ce biti izgradjeno u okviru trzih centara i to - 6 na Trosarini, 3 kod ade Huje, 10 u Plaza centrima u Visnjickoj, a ocekuje se da ce i delta Planet imati najmanje 10 sala. Nova zgrada kinoteke ce imati 4 sale, govori se i o Kusturicinom kultrnom centru, dok je investitor u Rajicevoj jedini za sada koji je odustao od bioskopa. Samo napred!
Sve vreme se pominje nadgradnja, pa se pitam da li je ono Autoremontovo betonsko cudo moguce pretvoriti u ovo sa slika gore.Projmetal":9xy8zzlp je napisao(la):U firmi “Projmetal” je završena kompetna tehnička dokumentacija za Glavni projekat rekonstrrukcije i dogradnje Poslovno-prodajnog objekta TC Trošarina, sa lokacijom u Bulevaru Vojvode Stepe, u novoformiranom kompleksu površine 5.18 ha.
Planirani objekat je predmet rekonstrukcije i dogradnje multifunkcionalnog poslovno-prodajnog objekta spratnosti je spratnosti 3G+P+2 onosno, nivo-3 -2 -1 +0 +1 +2 i galerija, ukupne BRGP objekta 70.787m2, od čega nadzemno 32 563.05 m2, a podzemno 38 224.50m2.
Sadržaji su podeljeni po nivoima, kolski pristupi omogućuju cirkularni saobraćaj oko objekta I garažiranje prevashodno u podzemnoj garažI na nivoima -3,-2, i -1, dok komercijalni nivo +0,+1 ostvaren je kombinacijom jedno-etaznih I dvo-etaznih prodajnih sadrzaja-lokala,a na nivou +0 je pozicioniran Supermarket. Na nivou +2- koncepiran je tkz.“nivo zabave” koji sadrži: kuglanu, multiplex bioskope (6 sala), bilijar salu I prostor za kompjuterske igice, internet kafe, fitness i wellness centar, otvoreni ugostiteljski prostor (food court),itd.
Arhitektonsko-urbanisticki koncept je ideja multifunkcionalnog poslovno-prodajnog Tržnog centra sa integrisanim podzemnim garažama u odn. sa komercijalnim centralnim sadržajem, zasnovan je na ideji savremenog urbanog volumena koji u sebi sadrži dovoljno ekspresivnosti da u deo stambene matrice postavi vizuelni reper za celo područje.
Off na underlineovan deo - paradoksalno je da su bioskopi u Beogradu u nikada vecoj krizi, a da je najavljena izgradnja nikad vise bioskopskih sala. Vec smo konstatovali kako je NBG preko noci postao opstina sa najvise bioskopskih sala u zemlji (trenutno ima 17 funkcionalnih bioskopskih sala, nazalost stari bioskopi Fontana, Jugoslavija i Mala Kozara vise ne rade. Projekacija doduse ima u KC Studenski grad, znaci ipak 18 sala). Najvise multipleksa ce biti izgradjeno u okviru trzih centara i to - 6 na Trosarini, 3 kod ade Huje, 10 u Plaza centrima u Visnjickoj, a ocekuje se da ce i delta Planet imati najmanje 10 sala. Nova zgrada kinoteke ce imati 4 sale, govori se i o Kusturicinom kultrnom centru, dok je investitor u Rajicevoj jedini za sada koji je odustao od bioskopa. Samo napred!
Дванаест нових вртића до јануара
У обдаништима ће бити 2.300 места више. – Закључно са јануаром 2010. године нестаће листе чекања
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dvanaest-novih-vrtica-do-januara.sr.html
У обдаништима ће бити 2.300 места више. – Закључно са јануаром 2010. године нестаће листе чекања
Izvor: Politika
Пројекти вртића на Чукаричкој падини, у Миријеву и Алтини
До јануара следеће године биће изграђено 12 вртића са 2.300 места за београдске малишане, а листе чекања за упис у обданиште биће укинуте. Почетком априла на списку је било око 3.500 девојчица и дечака који су чекали место у „школици”. Закључно са јануаром 2010. године, ове листе ће, како се нада Драган Ђилас, градоначелник, нестати. Он је у пратњи помоћника Александра Бијелића, Љиљане Јовчић, секретарке за дечју заштиту, и Марка Благојевића, директора Агенције за инвестиције, јуче обишао недавно реновиран вртић „Шећерко” на Вождовцу. Том приликом представљен је и план изградње 12 нових вртића.
– Једно од главних обећања која смо дали пре пола године, подједнако важно као што је изградња мостова, јесте да ће листе чекања за упис деце у вртиће оба запослена родитеља отићи у заборав. Надам се да ћемо изградњом нових вртића, адаптацијом и надоградњом старих, испунити обећање. У протеклих 18 година у Београду су изграђена само два вртића, а ми ћемо до јануара или најкасније до априла следеће године изградити 12 нових објеката. Буџет града биће лакши за више од 200.000.000 евра, али ће за вртиће и почетне радове на изградњи моста од Борче ка Земуну бити довољно средстава – рекао је Ђилас и истакао да се мере штедње у градској управи, које подразумевају смањење плата, неће односити на запослене у предшколским установама и секретаријату за дечју заштиту.
На Чукаричкој падини и у Калуђерици биће изграђени вртићи који ће примити по 270 малишана, док ће у насељима Церак и Сремчица бити по 200 нових места.
– Ново обданиште у насељу Миријево 2 моћи ће да удоми 270 малишана, док ће објекат у Великом мокром лугу имати 160 места. Нови објекти за предшколске установе биће отворени у Борчи за 200 клинаца, Алтини за 270 и Видиковачком венцу за око 170 деце. Проширење капацитета обављаћемо и закупом објеката у Батајници и Белом потоку. Планирамо да у Сопоту надоградимо постојеће обданиште и тако обезбедимо места за још 131 дете – рекла је Јовчићева. Ради се и на обезбеђивању простора за боравак деце на још шест локација у граду, чиме ће капацитети београдских обданишта бити проширени за још 1.494 места.
Град ће зидати и централне кухиње за припрему хране за вртиће на Савском венцу и Младеновцу. У плану је регресирање трошкова месечног боравка у обдаништима за децу која имају хроничне болести – која су алергична на одређене састојке у храни.
Љ. Перовић
[објављено: 01/05/2009]
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dvanaest-novih-vrtica-do-januara.sr.html
Lici na tajkunsko imanje ili neku hacijendu iz juznoamericke telenovele"Italian mall" - prvi outlet tržni centar u Surčinu
Italijanska kompanija "Italtes" otvara prvi pravi outlet tržni centar "Italian mall" u Surčinu, u ulici Vojvođanska 386 d, koji će za kupce biti otvoren u subotu 30. maja 2009, počev od 9.00 časova.
Arhitektonsko rešenje ovog otvorenog tržnog centra je jedinstveno za Beograd jer tržni centar podseća na mali italijanski gradić, a u njegovom sklopu biće otvoreno preko 20 prodavnica poznatih robnih marki, kafić i restoran. Glavni objekat koji se ovom prilikom otvara pod nazivom "Piazza Roma" prostire se na 2.000 m2 i u njemu će kupci moći da pazare brendove kao što su "Rocco Barocco", "Balestra Casa", "Laura Biagotti", "Pompea" i druge, po veoma povoljnim cenama.
Ono što izdvaja ovaj tržni centar od drugih outlet prodavnica je što će se u njemu prodavati vrhunski italijanski brendovi po pravim outlet cenama, i to tokom cele godine. Na licu mesta kupcima će biti omogućena i besplatna usluga prepravke odeće. Lep i prijatan ambijent koji podseća na italijanski gradić omogućiće svim Beograđanima da izađu iz zatvorenih prostora u centralnim delovima grada i provedu prijatan dan u kupovini.
"Italian mall" otvara italijanska kompanija "Italtes", koja je već 12 godina prisutna na srpskom tržištu i do sada je poznata po svojim radnjama metražne robe na više lokacija u Beogradu.
U Kataloniji isto ima tako neko mestašce gde su po kućicama raspoređeni razni outleti, yhabac sigurno zna na šta mislim. U svakom slučaju ovo vredi obići, ako su im cene stvarno ekstremno niske, u suprotnom ne vidim neku svrhu odlaska tamo.
zhaba
Higher intermediate
spansko selo hahaha
Svi outletovi se rade u tom fazonu, tj. da lice na sela.
Barselonski se zove La Roca i nalazi se uz autoput ka francuskoj.
Koliko se secam Bec ima nesto slicno na autoputu ka Budimpesti.
Cene obicno budu od 30-50 posto snizene.
Medjutim prodaju se iskljucivo skupe marke sto znaci da ce bogatasi biti srecni!!!
PS Spansko selo je etno muzej gde su zgrade kopije originalnih kuca. U outlet selu sve su kuce izmisljene, samo ambijent podseca na nesto staro.
Svi outletovi se rade u tom fazonu, tj. da lice na sela.
Barselonski se zove La Roca i nalazi se uz autoput ka francuskoj.
Koliko se secam Bec ima nesto slicno na autoputu ka Budimpesti.
Cene obicno budu od 30-50 posto snizene.
Medjutim prodaju se iskljucivo skupe marke sto znaci da ce bogatasi biti srecni!!!
PS Spansko selo je etno muzej gde su zgrade kopije originalnih kuca. U outlet selu sve su kuce izmisljene, samo ambijent podseca na nesto staro.
Pa evo prvog pokušaja Pueblo Italo-Mexicano ).... Zvaćemo ga mali Tlakotalpan hehe a morate priznati da više liči na neko selo u Meksiku.. samo mu još fali romantični zaplet dvoje glavnih junaka, i sveznajući padre i tutto completo
Pueblo Italo-Mexicano ).... Zvaćemo ga mali Tlakotalpan hehe a morate priznati da više liči na neko selo u Meksiku.. samo mu još fali romantični zaplet dvoje glavnih junaka, i sveznajući padre i tutto completo 
jovanovm
Advanced
^^^ Tako izgledaju outleti i u Americi. Ustvari, tako bre treba da izgleda outlet.
Que viva Mexico! (Lila Downs, subota, Sava Centar, ne propustite!)
Que viva Mexico! (Lila Downs, subota, Sava Centar, ne propustite!)
Ambassador
Advanced
¡Que viva cerdos! (Sori, bilo je jače od mene.. )
)Nisam video da je neko pominjao ovo na forumu, a zanimljiva je fasada (mozda je moglo da ode i u 'Fasade')...
pocetak Dobracine ulice (br. 8)
2009-05-29
vec je nekoliko etaza/ploca izliveno... zanimljiv koncept u svakom slucaju...
pocetak Dobracine ulice (br. 8)
2009-05-29
vec je nekoliko etaza/ploca izliveno... zanimljiv koncept u svakom slucaju...