Не журити с ЛЕД технологијом у уличном осветљењу
Легитимни су покушаји произвођача да ЛЕД светиљке буду комплетно улично осветљење у Београду, али задатак градских власти је битно другачији – треба урадити оно што је најбоље за грађане
У "Политици” од 13. августа („Бранкова улица са ЛЕД осветљењем”), градоначелник Београда Синиша Мали обавестио нас је да „град убрзано ради на пројекту јавно-приватног партнерства за јавну расвету како би се улична расвета на свих 160.000 стубова у граду заменила новим ЛЕД сијалицама”. Додао је да се реализација пројекта очекује до краја године.
Многобројни су разлози против тога да се овакав пројекат реализује у наведеном обиму (замена свих светиљки уличног осветљења) и на брзину (до краја године). Због ограниченог простора, навешћу само шест главних.
1. ЛЕД технологија се и даље развија. Само за последње три године енергетска ефикасност ЛЕД чипова (једна од њихових главних предности) повећана је за око 50 одсто. Ако је веровати произвођачима, за неколико година биће већа за још толико, када ће достићи максимум. Због тога се поставља питање – чему журба. Свакако је боље сачекати неколико година да би се у наредне две-три деценије, колико траје животни век светиљки, убирали ефекти највећих могућих уштеда електричне енергије.
2. Током последње деценије, уместо живиних сијалица, инсталирано је неколико десетина хиљада светиљки са енергетски ефикасним натријумовим сијалицама. Оне би биле онемогућене да испуне своју функцију уколико би, како најављује градоначелник, биле замењене све светиљке у граду. Ни у богатом свету се тако не ради: светиљке се мењају кад се приближе крају животног века.
3. Немогуће је да се на брзину (да не кажем наврат-нанос) замени чак 160.000 светиљки, а да то буде засновано на технички оправданим решењима. Треба престати с применом логике: ценим, осећам, чини ми се. Одговоран приступ подразумева да се замена постојећих светиљки новим (ЛЕД) светиљкама врши на основу фотометријских прорачуна.
4. ЛЕД технологија још није понудила адекватне одговоре на неколико важних питања: хлађење светиљки, редукција бљештања, репродукција боја, слабо осветљено непосредно окружење улица итд. Веома је важан и правилан избор боје светлости, који представља стратешку одлуку. Ни она се не може донети на брзину.
5. Независне студије показују да, због знатног присуства компоненте плаве боје, светлост ЛЕД светиљки негативно утиче на живи свет, а поготово на децу. Ваљда ћемо се сложити да је здрав вид неупоредиво вреднији од било каквих уштеда енергије.
6. ЛЕД светиљке су скупе, а њихова цена сваке године опада, што је још један разлог да се сачека најповољнији тренутак за њихову масовну примену у уличном осветљењу.
ЛЕД технологија је технологија будућности, која поседује неколико значајних предности у односу на класична решења јавног осветљења. Међутим, разлози које сам навео показују да она треба да се примењује промишљено, правовремено, поступно и селективно.
Потпуно су легитимни покушаји произвођача да убеде градску власт да комплетно улично осветљење изведе помоћу ЛЕД светиљки (процењујем да се ради о инвестицији од више од 30 милиона евра) и да то уради одмах. Задатак градске власти је битно другачији – треба урадити оно што је најбоље за грађане, јер они финансирају пројекат.
Аутор је професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду
Jedino je bio otežan pristup, navodno zbog velikog broja preuzimanja aplikacije, ali kolko mogu da primetim, izgleda da su sredili to.
