Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

BRUKA BEOGRADA Podzemni prolaz kod Vukovog spomenika se raspada, a niko ništa ne preduzima! http://www.blic.rs/7seb8ez

Raspad u podzemnom kod Vuka...

Послато са GT-I9300 уз помоћ Тапатока
 
POČELO RUŠENJE: Opština Savski venac uklanja bespravno izgrađene objekte

Rušenje apoteke u Pasterovoj 4 deo je akcije koju SO Savski venac sprovodi u cilju oslobađanja zelenih površina, odnosno parkova

Ovo je samo jedan u nizu objekata koji neće biti legalizovani, te je neophodno njegovo uklanjanje. Rušenje apoteke u Pasterovoj 4 deo je akcije koju ova opština sprovodi u cilju oslobađanja zelenih površina, odnosno parkova.

KONAČNO SE STAJE NA PUT NELEGALNOJ GRADNJI: Izdato više od sto rešenja o ozakonjenju objekata u Beogradu!

Prema izjavi koju je vlasnik apoteke dr Damir Isaković dao za beogradske medije, njemu je prethodna vlast obećala da će objekat biti legalizovan, te je on 2014. godine i podneo zahtev za legalizaciju, koji je obnovio ove godine. Međutim, aktuelna vlast je ipak donela rešenje o rušenju, koje je počelo u petak skidanjem vrata, a u nedelju su uklonjeni i preostali delovi objekta.

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd...adjene-objekte

bukvalno je bila na trotaru

20160906_135752.jpg


Zadužbina Nikole Spasića i zgrade Filozofskog fakulteta od sutra u novom sjaju
Marija Antonijević , Aleksa Ćelap , | 07. 09. 2016 - 18:30h

Crvena traka koja upozorava na radove JKP "Javno osvetljenje Beograd" oko zgrade Zadužbine Nikole Spasića u ulici Đure Jakšića već sutra neće biti na tom mestu - nova rasveta uveliko je postavljena, kao i na zgradi Filozofskog fakulteta.

rehktkqTURBXy8zMDIyNWRmYWI3M2Q4MjRlOTRiMTFlYTllZGVkMGFlNy5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA


http://www.blic.rs/vesti/beograd/zaduzb ... ju/2pk7kk1
 
IMA 25 GODINA, A VEĆ DIREKTOR Vladimir Kljajić postavljen za prvog čoveka "Božidarca"
Nemanja Jovanović | 07. 09. 2016 - 17:04h
| Komentara: 14

Obaveštenje o postavljanju tri nova direktora javnih preduzeća na opštini Vračar, koje je objavljeno početkom nedelje, izazvalo je u javnosti polemiku o najmlađem od njih.

http://www.blic.rs/vesti/beograd/ima-25 ... ca/wglxxst
 

Kod starog Merkatora. Prosao sam danas i opet veceras, voda tece iz ovog ventila ceo dan, ali se rupa ne puni, ocigledno za sad otice.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=404383#p404383:3my538k2 je napisao(la):
astrodule » 07 Sep 2016 11:09 am[/url]":3my538k2]Odličan osvrt na planirano menjanje ulične rasvete LED svetiljkama.

http://www.politika.rs/scc/clanak/36303 ... svetljenju

Autor je profesor na ETF-u (kad bi se objektivna struka pitala češće, gde bi nam kraj bio)

Не журити с ЛЕД технологијом у уличном осветљењу

Легитимни су покушаји произвођача да ЛЕД светиљке буду комплетно улично осветљење у Београду, али задатак градских власти је битно другачији – треба урадити оно што је најбоље за грађане

У "Политици” од 13. августа („Бранкова улица са ЛЕД осветљењем”), градоначелник Београда Синиша Мали обавестио нас је да „град убрзано ради на пројекту јавно-приватног партнерства за јавну расвету како би се улична расвета на свих 160.000 стубова у граду заменила новим ЛЕД сијалицама”. Додао је да се реализација пројекта очекује до краја године.

Многобројни су разлози против тога да се овакав пројекат реализује у наведеном обиму (замена свих светиљки уличног осветљења) и на брзину (до краја године). Због ограниченог простора, навешћу само шест главних.

1. ЛЕД технологија се и даље развија. Само за последње три године енергетска ефикасност ЛЕД чипова (једна од њихових главних предности) повећана је за око 50 одсто. Ако је веровати произвођачима, за неколико година биће већа за још толико, када ће достићи максимум. Због тога се поставља питање – чему журба. Свакако је боље сачекати неколико година да би се у наредне две-три деценије, колико траје животни век светиљки, убирали ефекти највећих могућих уштеда електричне енергије.

2. Током последње деценије, уместо живиних сијалица, инсталирано је неколико десетина хиљада светиљки са енергетски ефикасним натријумовим сијалицама. Оне би биле онемогућене да испуне своју функцију уколико би, како најављује градоначелник, биле замењене све светиљке у граду. Ни у богатом свету се тако не ради: светиљке се мењају кад се приближе крају животног века.

3. Немогуће је да се на брзину (да не кажем наврат-нанос) замени чак 160.000 светиљки, а да то буде засновано на технички оправданим решењима. Треба престати с применом логике: ценим, осећам, чини ми се. Одговоран приступ подразумева да се замена постојећих светиљки новим (ЛЕД) светиљкама врши на основу фотометријских прорачуна.

4. ЛЕД технологија још није понудила адекватне одговоре на неколико важних питања: хлађење светиљки, редукција бљештања, репродукција боја, слабо осветљено непосредно окружење улица итд. Веома је важан и правилан избор боје светлости, који представља стратешку одлуку. Ни она се не може донети на брзину.

5. Независне студије показују да, због знатног присуства компоненте плаве боје, светлост ЛЕД светиљки негативно утиче на живи свет, а поготово на децу. Ваљда ћемо се сложити да је здрав вид неупоредиво вреднији од било каквих уштеда енергије.

6. ЛЕД светиљке су скупе, а њихова цена сваке године опада, што је још један разлог да се сачека најповољнији тренутак за њихову масовну примену у уличном осветљењу.

ЛЕД технологија је технологија будућности, која поседује неколико значајних предности у односу на класична решења јавног осветљења. Међутим, разлози које сам навео показују да она треба да се примењује промишљено, правовремено, поступно и селективно.

Потпуно су легитимни покушаји произвођача да убеде градску власт да комплетно улично осветљење изведе помоћу ЛЕД светиљки (процењујем да се ради о инвестицији од више од 30 милиона евра) и да то уради одмах. Задатак градске власти је битно другачији – треба урадити оно што је најбоље за грађане, јер они финансирају пројекат.

Аутор је професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Obično ne prenosim ceo tekst, nego samo najvažnije detalje, ali ovde mi je sve važno i podržavam 100% sve napisano (inače sam veliki protivnik LED svetiljki što zbog ekologije, što zbog boje, no da ne idem u OT).

Danas sam imao čast da se upoznam sa profesorom Kostićem. Moram navesti da je najkonkretniji i najskromniji profesor koga sam upoznao tokom svog rada, a imao sam kao novinar prilike da ih upoznam znatan broj.

Inače, posle ovog teksta o LED osvetljenju na javnim mestima profesor Kostić je dobio poziv od strane gradonačelnika, i uskoro će imati sastanak povodom ove teme. Važno je reći da ušteda LED osvetljenja u odnosu na osvetljenje koje se trenutno koristi iznosi oko 20-30% što znači da isplativost ugradnje novog sistema je tek za 7-10 godina ako ne i vise. Razlog za to je jer se za ulično osvetljenje ne koriste klasične sijalice sa užarenim vlaknom već sijalice sa fosforom.

Dok je kod zamene klasičnih sijalica koje svi koristimo u svojim domovima LED sijalicama postoje uštede od 7-8 puta.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=xjySczig0CM[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=vH1vw1_7Ku8[/youtube]
Panoramsko razgledanje Beograda helikopterom
 
NAJMLAĐI DIREKTOR U BEOGRADU "Istina je da me je SNS zvao, ali ljudi pričaju kao da vodim EPS"
Dušan Ivković | 20. 09. 2016 - 14:02h
| Komentara: 34

Velika prašina digla se pre desetak dana kada je Vladimir Kljajić, sa svojih 25 godina, imenovan za novog direktora Centra za obrazovanje i kulturu “Božidarac 1947” na Vračaru.

Njegovo postavljenje je totalno podelilo javnost: dok su jedni tvrdili da je mlad i neiskusan, i da je posao dobio po “političkoj liniji”, drugi su zastupali tezu da “na mladima svet ostaje” i podržali novi, ambiciozan kadar.

Ljudi pričaju kao da sam dobio EPS da vodim. Ovo je mlada i nova institucija, postoji kao ovakva tek dve godine. Ima svega 12 radnika, velike probleme, ali i velike planove - počinje priču Kljajić i dodaje da “treba dati ravnopravnu šansu i mladima i starijima, mada su mladi u lošijoj poziciji jer ako su ambiciozni, govore im da su bolesno ambiciozni”.

Na pitanje kako je došao do direktorske pozicije, priča bez ustručavanja.

- Krajem januara i početkom februara 2014. godine, libertorijanski klub „Libek“, koji će kasnije podržati kampanju pokreta Saše Radulovića, me je kontaktirao. Tada sam ušao u prostorije pokreta kao jedan od prvih. Vrlo brzo sam postao koordinator za Vračar i na toj funkciji sam bio sve do 25. marta kad sam podneo ostavku, da bih nekoliko dana kasnije, zajedno sa još nekima iz pokreta, bio izbačen. Nakon toga, početkom avgusta, dobio sam poziv iz SNS-a. Pitali su me da li sam zainteresovan za neki angažman oko “Božidarca” - priča Kljajić.

Nakon što je predao svoj CV, posle detaljnih razgovora u kojima je on izneo svoje viđenje “Božidarca”, postignut je dogovor. Mnogima je zasmetalo što nije bilo konkursa za ovu funkciju.

- Po Zakonu o javnim ustanovama nije predviđen konkurs, negon Skupština usvaja predlog Upravnog Odbora.

Kljajić sebe smatra adekvatnom osobom za upravljanje „Božidarcem 1947“, a demantuje i da nema radnog iskustva na sličnim stvarima.

- Jesam ambiciozan, ali sam i spreman da učim. Znam da se od mene očekuje dosta, ali mislim i da sam sposoban da ostvarim rezultat - dodaje Vladimir navodeći kako već više od godinu dana radi u Kancelariji za Evropske integracije, u sektoru za planiranje, programiranje i praćenje međunarodne i razvojne pomoći.

FOKUS NA OBRAZOVANJE I KULTURU

- „Božidarac 1947“ se nalazi na marginama kulture. Programa gotovo i da nema. Infrastruktura zgrade je u očajnom stanju. Plan nam je da se fokusiramo na dve primarne delatnosti - obrazovanje i kulturu. U sklopu obrazovanja, želimo da se okrenemo IT veštinama, web masterima, aplikacijama. Što se kulture tiče, želimo da povežemo „Božidarac“ sa većim kulturnim institucijama čak i van granica naše zemlje. Hoćemo da plasiramo “Božidarac” u kulturnu industriju - poručuje Kljajić.

KROV PROKIŠNJAVA, DEO SE ČAK I SRUŠIO

Kada je došao na mesto direktora, zatekao je 12 zaposlenih i zgradu u katastrofalnom stanju.

- Kada sam došao, nisam mogao da verujem kakvo stanje zatičem. Krov prokišnjava na više mesta, pre nekoliko godina deo se čak i obrušio na polaznike kursa. Zbog toga tri učionice na drugom spratu uopšte nisu u funkciji - otkriva novi direktor.

DUG ZA GREJANJE MILION DINARA

Dug od preko milion dinara za grejanje je rezultirao prekidom isporuke energije, te se Centar sada greje na struju.

- I za struju postoji dug, nekoliko puta su dolazili radnici EDB da je seku, ali to se nekako namiruje. Problem je što grejanje nemaju sve učionice, kao ni toaleti - dodaje Kljajić koji ne krije da očekuje podršku grada, republike, opštine, kao i raznih fondacija.

http://www.blic.rs/vesti/beograd/najmla ... da/nxemhfk
 
Pa strasno. Ok je imati dress code za osnovce, ali uniforma i to plava za decake, roze za devojcice je cista glupost.
 
Sve sve, al Kecelje. Jadna deca. Bas su ruzne, ko mali fabricki radnici i tetkice. Vidim dvojicu anarhista koji bojkotuju :D
 
@11030
Ja sam nosio djacku uniformu (bluzu) do kraja osnovne skole pa se nisam osecao jadnim. Ne vidim da su danasnja deca ista srecnija, bezbriznija ili u bilo cemu u boljem polozaju zato sto nisu u skolskoj uniformi.

Prijateljica iz novog sada se sa porodicom ovog leta preselila u UK.
I gle cuda, cerka u novoj skoli 'mora' da nosi skolsku uniformu.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Kosulja/majca sa kragnom ---Pantalone / farmerice cipele / patike zimska varijanta ljetnja
Grb skole ili pocetna slova moze i nemora
Fizicko patike sorc kratki i majca bez rukava djevojke majca sa rukavima
Ja sam u osnovnoj imao ormarice u skoli i patike koje su se nosile u skoli u ormaricima su bili kompleti za oto likovno itd
 
Laki, ovo su skolske uniforme! Celokupno odelo identicno za sve djake i ima smisla ako se vec vode socijalnom razlikom. Ovo ti je cast da nosis, to su te UK uniforme sto spominjes.

20nyp4.jpg

116q5mu.jpg

spew7k.jpg


U ovom nasem propalom eksperimentu, osim upitnog estetskog dela, koliko vidim deci je ovo neki ogrtac. Ispod je njihova odeca, njihova obuca a sigurna sam da i svako vuklja mobilni telefon da se hvali ili cemu to njima malima vec sluzi.

Evo klinci iz Jagodine se smorili opasno zbog njihovih kecelja:
2rcs8hz.jpg
 
Ових сам дана на Зеленом Венцу затекао раднике који су снимали и обележавали нешто по тротоару. Рекли су ми да се планира рушење/реконструкција локала на платоу где се налази ДМ парфимерија. Не знају ко је инвеститор, тако да нисам успео више детаља да сазнам.

Pogledajte prilog 1
 
Продају 20 ари на Аутокоманди за 2,3 милиона евра
Дирекција продаје парцелу на којој може да се зида тржни центар, пословни простор или хотел за 919 евра по квадрату

http://www.politika.rs/scc/clanak/36806 ... liona-evra
 
Izvor: Beobuild.rs

Intervju:
Novi izazovi za Real Estate advokate
KN5.jpg


O najvećim kočnicama razvoju tržišta nepokretnosti i izazovima za advokaturu razgovarali smo sa Anom Luković, advokatom koji sarađuje sa advokatskom kancelarijom Karanović & Nikolić. Ana zastupa brojne investitore u oblasti infrastrukture, energetike, industrijske proizvodnje, hotelijerstva i učestvuje na nekim od najvećih real estate projekata u zemlji što joj daje odličan uvid u probleme sa kojima se investitori sreću, ali i izazove koje tržiste nameće u advokatskoj praksi.

Kakve su tendencije na tržištu nepokretnosti i gde vidite najveće probleme?

Tržište nepokretnosti se svuda u svetu kreće u cikličnim fazama i region tu nije izuzetak. Ono što je specifično za naše tržište su tragovi socijalističkog režima koji su i dalje prisutni. Činjenica je da u Srbiji period svojinske transformacije još uvek nije završen. Jedna od glavnih prepreka razvoju ovog sektora su nerešeni svojinski odnosi i činjenica da su u socijalističkom sistemu zemljište, zgrada i delovi zgrade bili u potpuno različitim pravnim režimima.


Takođe, srpsko tržište nepokretnosti nije imuno ni na dešavanja u svetu. To se pokazalo 2008. nakon čega je praktično bilo nemoguće doći do novca za bilo kakve investicije. Tako 2010. godine u Beogradu niste mogli da vidite ni jedno gradilište.

Kakva su predviđanja?

Predviđanja su optimistična, ali ih treba uzimati sa rezervom. Iz iskustva, više verujem onome što možemo da vidimo na terenu. Tržišta se pre ili kasnije oporave i tržište nepokretnosti u Srbiji neće biti izuzetak. Tempo razvoja će svakako zavisiti od spremnosti države da se suoči sa duhovima iz prošlosti i preuzme odgovornost. Nova zakonska regulativa koja se odnosi na planiranje i izgradnju i pojednostavljenje administrativnih procedura su svakako veliki doprinos pozitivnom trendu ali je potrebno urediti svojinske odnose i izgraditi institucije.

Kako fluktuacije na tržištu utiču na advokatsku profesiju?

Advokatska profesija postaje sve zahtevnija. Ova oblast je verovatno jedna od nekoliko koje su doživele najveći razvoj u poslednjih 20 godina, i to ne uzimajući u obzir na primer kodifikaciju FIDIC ugovora. Investitori sve manje angažuju advokate za ono što bi tradicionalno bio advokatski posao – provera vlasništva, pisanje ugovora o kupoprodaji ili zakupu i uknjižbe prava. Biti advokat danas znači posedovati široka znanja koja često prevazilaze usko poznavanje zakona. To naravno ne znači da advokati ne pišu ugovore. Detaljno i duboko poznavanje prava je apsolutno neophodno. Kada je cilj investitora da izgradi objekat ili da bolje iskorišćava postojeći objekat koji kupuje ili da učestvuje u tenderu i izgradnji objekta javne namene, advokat je tu da mu pomogne da to postigne na efikasan način i uz što manje troškova. Tu leži pravi izazov za advokatsku profesiju.

Na primer, svi projekti, pored advokatskog posla, u tradicionalnom smislu reči, podrazumevaju proveru tehničkih uslova za građenje i kasnije funkcionisanje objekta. Takve analize se često rade u saradnji sa tehničkim timovima. Imali smo skoro jedan projekat gde smo radili pravnu analizu u vezi rizika od istorijskih zagađenja, analize meteoroloških uslova i rizike od poplava što definitvno ne potpada pod tradicionalnu definiciju advokatske profesije. Da bi advokat mogao da odgovori na ovakve zahteve mora dobro da razume tehničke uslove, parametre za građenje, tehnologiju i faze građenja, ulogu svih učesnika na projektu, ali i kretanje cena. Takođe, zavisno od oblasti ili namene objekta druga specijalizovana znanja i veštine su potrebne. Kod projekata koje finansiraju banke ili druge finansijske institucije neophodno je znanje iz oblasti projektnog finansiranja da bi advokat mogao da pruži minimum neophodne usluge.

O tome kako se tržište razvija u Srbiji i kako taj razvoj utiče na našu profesiju govori i činjenica da je tim koji se u našoj kancelariji bavi nepokretnostima do pre godinu dana imao gotovo duplo manje advokata nego sada. Potrebe tržišta su naprosto takve da postaje neophodno da konstantno širimo tim i sarađujemo sa ljudima koji su spremni da se uklope i rade u dinamičnim uslovima koje diktira trenutna tržišna situacija.
 
Vrh