Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Kad pre???
Pa ovo je najbrža promena imena ulice u istoriji Beograda.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1623439

Четвртак, 18. септембар 2014.

Београд добио улице Коче Поповића и Пека Дапчевића

Одборници Скупштине града донели су одлуке да Загребачка улица убудуће носи име Коче Поповића, а да један део Кумодрашке улице понесе назив Булевар Пека Дапчевића. Према речима Јасмине Митровић Марић, председнице Комисије за споменике и називе улица и тргова, двојици команданата који су учествовали у ослобођењу Београда на овај начин град жели да се одужи, а на иницијативу бројних грађана.

На седници су промењени оснивачки акти ЈКП „Београд-пут” и Градског центра за физичку културу, измењена Oдлука о оснивању Завода за биоциде и медицинску екологију, те дате сагласности на измене статута пет установа. Дата је и сагласност на ребаланс програма пословања за 2014. годину „Београдског водовода и канализације”.

„Винова лоза у Земуну” и „Храст у Улици Мије Ковачевића” проглашени су заштићеним природним добром, док су овај статус изгубили „Лалино дрво” у Улици Пуковника Бацића и „Два стабла кримске липе” на Андрићевом тргу, због губитка својстава и вредности.
 
Ne dopada mi se, stalno čujem od nekih da Zagreb ne zaslužuje ulicu u Beogradu, kako su i oni tamo ukinuli beogradsku, te reciprocitet...

A zašto da budemo kao oni, pokažimo da smo veći i bolji od njih, zagrebačka je preživela i crvene i kasnije turbulentne devedesete, da bi je sada na ovaj način ukinuli.
 
Vesić: Putnici koji uđu na pogrešna vrata neće plaćati kaznu

Tanjug | 18. 09. 2014. - 15:35h | Komentara: 12
Putnici koji uđu na pogrešna vrata u gradskom prevozu neće morati da plaćaju kaznu od 6.000 dinara, kako to tvrde opozicioni odbornici, izjavio je danas gradski menadžer Goran Vesić.

On je novinarima rekao da se izmenama odluke o linijskom prevozu samo menjaju kazne za putnike koji nemaju i ne plaćaju karte.

Vesić je govoreći o promeni naziva iz Zagrebačke u Ulicu Koče Popovića rekao da je jedini razlog što se to radi to što je veći deo zgrada u ulici pripadao porodici Popović.

Gradski menadžer je rekao i da je Koča Popović rođen u toj ulici, a naveo je i da je sramota za grad da onaj koji je komandovao vojskom koja je oslobađala Beograd nema ulicu u gradu.

Kada je reč o promeni dela Kumodraške u Bulevar Peka Dapčevića, Vesić je rekao da je i on zaslužio ulicu u Beogradu koju je trebalo još pre da dobije.

Gradske vlasti su, kako je naglasio, vodile računa i o broju ljudi koji žive u tim ulicama kako ne bi bilo mnogo onih koji moraju da menjaju dokumenta zbog promena adrese.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/496118 ... cati-kaznu
 
"A zašto da budemo kao oni, pokažimo da smo veći i bolji od njih"

Zato sto svet tako funkcionise... Sila i konfrontacija... Reciprocitet...
Onaj koji tripuje da je "bolji i veci" uvek zavrsi losije...

Svet jeste i uvek ce biti borba plemena za resurse... U toj borbi se sredstva ne biraju... To je priroda coveka...
 
U Beogradu ne žive plemena, imena ulica nisu resurs, a šljam i ološ su ti koji ne biraju sredstva.

Velika je sramota što se Beograd spustio na nivo takvog reciprociteta.
 
апропо преименовања Загребачке

лесковачки 6. септембар 1944, људи говоре, први део - Поводом 50-годишњице савезничког бомбардовања снимљено је неколико емисија о градовима који су највише страдали. У бомбардовању 6. септембра 1944, Лесковац је сравњен са земљом. Град је бомбардовала савезничка алијанса у координацији са Народно-ослободилачким покретом. Хроничари те трагедије процењују да је погинуло око две хиљаде људи. Комунисти су у бројним књигама о партизанским подвизима ову трагедију углавном игнорисали, или је помињали са по неколико реченица. Међутим, млађи историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић наводе да је град бомбардован уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије. Наводе да је тадашњи високи функционер КПЈ и командант Главног војног штаба Србије Коча Поповић бомбардовање Лесковца посматрао са брда у селу Ђинђуша код Бојника и то у друштву са представником британске мисије Фицројем Меклејном. Операција се звала "Ретwик" ("Недеља пацова"). Циљ је био спречавање повлачења Немаца из Грчке, тако је страдао Лесковац на који је пало 69 тона "тепих бомби" из 24 америчка авио-бомбардера "либертас" и 28 пратећих "ловаца". У рушевинама је, остао цео град уништено је 84 најлепших и највећих објекта и заувек је нестао архитектонски изглед Лесковца на размеђи занатског и индустријског града. О овим трагичним данима сведоче преживели Лесковчани, као и историчари који наводе да је у граду било око 500 Немаца и да је Лесковац био "небрањен град".

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/РТС+2/1304130/Трезор.html
 
Oни су променили име Српског града, ми смо променили име Српског града. Они додељују улицама имена Српских крвника и ми додељујемо улицама називе по Српским крвницима. Ок, то је тај реципроцитет, схватам то сад некако...
Тако логично, тако Српски...
 
Jedini grad koji "čuva" sve gradove bivše Jugoslavije

Beta | 19. 09. 2014. - 16:48h | Komentara: 39
Podgorica je jedini glavni grad bivše Jugoslavije koji i danas ima ulice nazvane po glavnim gradovima svih ostalih bivših jugoslovenskih republika: Beogradsku, Zagrebačku, Sarajevsku, Ljubljansku i Skopsku.

Skupština grada Beograda izmenila je juče ime Zagrebačke ulice u centru grada i nazvala je po Koči Popoviću, diplomati i ministru spoljnih poslova nekadašnje Jugoslavije.

Međutim, svi ostali glavni gradovi republika bivše Jugoslavije i dalje imaju "svoje" ulice u Beogradu.

Ljubljanska ulica nalazi se u beogradskoj opštini Zvezdara, Sarajevska u centru grada, Podgorička je na Vračaru, a Skopljanskih ulica ima dve - jedna je na Vračaru, a druga u Zemunu.

Ostale eks-ju prestonice uglavnom su posle raspada zajedničke države menjale imena ulica, ali i zadržale neke od starih naziva.

U Zagrebu tako postoje Ljubljanska avenija i Sarajevska cesta.

U glavnom gradu Hrvatske Beograd nema svoju ulicu, ali se na spisku imena ulica mogu naći Zemunska, Subotička, Petrovaradinska, Somborska, Slankamenska, Apatinska, Bačka, Rumska.

Sarajevo je posle rata preimenovalo broj ulica, pa je tako nekadašnja Beogradska sada Ulica Emerika Bluma, dok Zagrebačka, Splitska i Ljubljanska ulica nisu promenile imena.

U Ljubljani su posle osamostaljenja Slovenije masovno menjani nazivi ulica i trgova, a na spisku ulica Ljubljane svoju ulicu od svih glavnih gradova bivših jugoslovenskih republika zadražalo je samo Skoplje.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/496357 ... ugoslavije

neka je vesicu na cast
 
direktor":2qlpna45 je napisao(la):
U glavnom gradu Hrvatske Beograd nema svoju ulicu, ali se na spisku imena ulica mogu naći Zemunska, Subotička, Petrovaradinska, Somborska, Slankamenska, Apatinska, Bačka, Rumska.

Да ли вам је овде нешто запело за очи ?
Сви градови су са севера Србије сем Мунзеа и Руме. Значи градови где углавном има доста кроасана и градови из бивше "ндх". Само из тих разлога су у главном граду "њихове лепе" дали имена ових градова из Србије !
 
Ispravno zapazanje. Pored teritorijalnih pretenzija vodi se bitka da se i preostali gradjani srbije katolicke veroispovesti koji govore srpskim jezikom proizvedu u hrvate a oni koji su vec proizvedeni komunistickim dekretom i radom katolicke crkve da se ne dosete ko su i sta su. Otuda ovolika histerija.

Mislim da je sasvim ok da u Bg postoji Zagrebacka ulica.
 
20 godina reksa
dsc01217.jpg

dsc01218.jpg

dsc01219.jpg

dsc01220.jpg

dsc01225.jpg

dsc01224.jpg

dsc01223.jpg

dsc01222.jpg

dsc01221.jpg

dsc01226.jpg
 
Hrvatska i dalje u Beogradu
K. MALEŠEVIĆ | 20. septembar 2014. 18:28 | Komentara: 13
Zagrebačka ulica odlazi u zaborav, ali ne i ona u Kotežu koja nosi ime susedne države. Duž ulice nema nijedne table sa natpisom, u digitalnim mapama „prekrštena“ u Srpsku

bg0_620x0.jpg


ULICA sa 30 stambenih zgrada, propisno obeleženih i parnim i neparnim brojevima, ali bez ijedne table. Dobro došli u Hrvatsku ulicu u naselju Kotež. Ili možda „Srpsku“? Meštani ovog naselja neće znati da vas upute u Hrvatsku, bar ne kada je reč o ulici u Beogradu, u njihovom naselju. Ali za „Srpsku“ su svi čuli, pa i policija, vatrogasci, taksisti...



- Kada pozovemo Hitnu pomoć i kažemo da dođu u Srpsku ulicu u Kotežu, svima je jasno gde treba da dođu - priča Milan Ž., stanar zgrade sa brojem 10. - Ista situacija je i sa policijom, taksistima, kojima u digitalnim mapama piše „Srpska“ ulica. Nema te Hrvatske. Vidite li da negde piše naziv ulice? To znamo samo mi stanari.

Naziv Hrvatska ova ulica dobila je tokom sedamdeseth godina, kada se i naselje praktično formiralo. Tada, kako tvrde stariji stanari, niko na to nije obraćao pažnju. Danas, dogodi se da i novi poštari imaju problem, jer su računi adresirani na Hrvatsku, a pravog naziva ulice nerado se sećaju samo oni koji u njoj žive.

- Pre ovog naziva zvala se Prva nova. Ulica kao ulica. Narod je tada živeo u slozi, čak smo i slavili novi naziv ulice. Kada su ne moju kuću okačili tablu Hrvatska ulica, samo sam se smeškala, iskreno, ironično smeškala. Skinuli smo je tokom devedesetih i nikada je nismo vratili. Živimo tu, i mi stariji smo postali ravnodušni - objašnjava Jovanka Gajović, stanarka Hrvatske ulice na broju 2.

Inicijativa za promenu naziva ulice pokrenuta je 2008. godine. Tadašnji predlog bio je da se ulici da naziv „Srpska“, na osnovu natpisa koji je tokom poslednje decenije prošlog veka osvanuo na svim tablama duž ovog koteškog sokaka. Iako su u potpisivanju peticije učestvovali gotovo svi stanari ulice, ona je ostala samo mrtvo slovo na papiru.

TITO OSTAO JOŠ SAMO U PREDGRAĐU
IME nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u našem gradu nosi čak osam ulica, ali su sve uglavnom locirane na samom obodu Beograda. Najviše ih ima u opštini Grocka i to u naseljima Boleč, Kaluđerica, Leštane i Umčari. Osim toga, meštani Barajeva, Palilule, Višnjice i Surčina takođe se mogu pohvaliti Titovom ulicom u svom naselju.

- Dok je bilo bratstvo i jedinstvo svima nam je bilo lepo, pa i mi smo se ponosili nazivom ulice - kaže Goran J. sugrađanin sa ove adrese. - E, sad već ne ide ovaj naziv. Ne mora ni Srpska da bude, imamo mi mnogo ljudi zaslužnih da dobiju svoju ulicu. Pa meni se smeju medicinske sestre kad odem u bolnicu. Gradska vlast nije htela da promeni naziv, a onda kada odem u Opštinu ili na neki drugi šalter, ljudi se začude.

Sa tablom ili bez nje, u Hrvatskoj ili „Srpskoj“ ulici žive pre svega dobri ljudi i komšije, što su potvrdili gotovo svi stanari ovog sokaka.


HVARSKA, RIJEČKA, ZADARSKA, DRAVSKA

BEOGRAD se može pohvaliti sa više od 120 ulica koje se kite nazivima vezanim za Hrvatsku. U ličnim kartama prestonice nalaze se Hvarska, Dravska, a tu su i ulice Kneza Trpimira, Bana Petra Zrinskog, Riječka, Zadarska. U samom centru možete se prošetati Palmotićevom, Dalmatinskom, ali ne i Zagrebačkom koja će nositi naziv - Koče Popovića.



ČUDE SE I HRVATSKI GRANIČARI I POLICAJCI

DA stvar ne bude toliko loša, nekim meštanima je naziv ulice dobrodošao. Sin jednog stanara sa broja 14, koji je bio jedan od pokretača inicijative za promenu naziva, doživeo je lepa iskustva u Evropskoj uniji, tačnije našoj susednoj zemlji, baš zbog adrese u pasošu.

- Pre nekoliko godina sin je otišao kod devojke u Hrvatsku. Kad god bi ga i policija i carinici na granici zaustavili, bili su jako prijatni prema njemu i iskreno se obradovali da još postoji ovakva ulica u Beogradu. Neka je. To je samo dokaz koliki smo ljudi, jer nigde u Hrvatskoj nema ulica sa našim nazivom - zaključuje Gradimir Veselinović.


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... u-Beogradu
 
vecernje novosti :blah:

Ima stvari koje moraju ostati iznad politike. Za Zagreb i Hrvatsku nas ne vezu samo sukobi, vec i gomila drugih pozitivnih stvari koje bi mogao do sutra da nabrajam vezanih za istoriju, kulturu i umetnost.

U Podgorici jos uvek nisu promenili nazive ulica gradova bivse Jugoslavije:
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/496357 ... je?ref=fb5
 
relja":1ddcobdm je napisao(la):
U Beogradu ne žive plemena, imena ulica nisu resurs, a šljam i ološ su ti koji ne biraju sredstva.

Velika je sramota što se Beograd spustio na nivo takvog reciprociteta.
Beogradjani nikada nisu imali kompleks od drugih gradova, dok su mnogi imali kompleks od Beograda-Beograđana.
Danas ovi naši primitivci stvarajui kod nas kompleks, a misle da su strašno pametni.
 
Danas na posao bez automobila

Tanjug | 22. 09. 2014.
U cilju promovisanja javnog prevoza i nemotorizovanih vidova transporta, Agencija za bezbednost saobraćaja pozvala je sve zaposlene u državnoj upravi da 22. septembra, na "Dan bez automobila“, dođu i vrate se sa posla pešačeći, biciklom ili javnim prevozom i da svoje automobile ostave kod kuće.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/496629 ... automobila
 
Dr Bojan Dimitrijević: Ima dovoljno ulica za sve
23. septembar 2014. 09:06 | Komentara: 2
Dolazak ruskog premijera Putina, u vreme 70. godišnjice od oslobođenja Beograda 1944, uticao je na gradske vlasti da pokrenu pripreme za niz kulutrnih manifestacija kojima će se obeležiti ovaj događaj.



SRODNE VESTI


Dr Dušan Proroković: Muslimani nisu „strano telo“

DOLAZAK ruskog premijera Putina, u vreme 70. godišnjice od oslobođenja Beograda 1944, uticao je na gradske vlasti da pokrenu pripreme za niz kulutrnih manifestacija kojima će se obeležiti ovaj događaj. Jedna od istaknutijih aktivnosti je i dodela imena dvema ulicama po partizanskim ratnim komadantima Koči Popoviću i Peku Dapčeviću.

Razvoj političkih događaja je hteo da ova dvojica i pored istaknute ratne i mirnodopske vojne uloge budu na neki način uklonjeni iz vladajuće partijske nomenklature u toku karijere. Koča Popović, koji je posle 1966. kratkotrajno zamenio Aleksandra Rankovića, na mestu potpredsednika SFRJ, povukao se iz političkog života. Peko Dapčević, iako proslavljeni ratni partizanski komandant, navukao je bes vrha partije sredinom 1950. po braku sa glumicom Milenom Vrsjakov, kao i po prijateljskim odnosima sa Milovanom Đilasom u vremenu njegovog sukoba sa vladajućom strujom u komunističkoj partiji. Njihov odlazak sa životne scene devedesetih, opterećenim svakojakim dnevnopolitičkim problemima, prošao je neprimetno. Niko se nije setio, da im dodeli neku od ulica.



Moguće da je Putinova poseta Beogradu, dobra prilika za pokretanje spornih tema i podsećanje na mnoge ličnosti iz turbulentne srpske istorije od pre nekih sedam decenija. Verujemo da ulica ima dovoljno, i za jedne i druge, sa obe strane starih ideoloških podela u srpskom narodu. Time bi i simbolično moglo da otpočne svojevrsno pomirenje u srpskom narodu i prestanak debata o ulogama, jednih ili drugih.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ica-za-sve
 
"U Beogradu ne žive plemena, imena ulica nisu resurs, a šljam i ološ su ti koji ne biraju sredstva.

Velika je sramota što se Beograd spustio na nivo takvog reciprociteta."

Druze dok si ti kultura i civilizacija, u Hrvatskoj nema vise od 5% Srba...
Dok si ti kultura i civilizacija imas najvise izbeglica u Evropi...
Dok si ti kultura i civilizacija tvojim sunarodnicima u Hrvatskoj se brani pismo u mestima gde ih ima preko 30%...
Dok si ti kultura i civilizacija, a Hrvati valjda sljam i olos, u Hrvatskoj plata 800, u Srbiji 400.

Olos i sljam uspesniji od tebe kulturnog na svakom planu. Ti kulturan i dostojanstven dozivis 3 genocida u jednom veku... Od takve se kulture moramo braniti...

Pustite me te isfoliranosti kako nemate komplekse dok nas svi oko nas gaze na klasicnom zakonu dzungle...

Pusti me istine, prava i dostojanstva dok svet ubrzano ide u pravcu klasicnog plemenskog sukoba za resurse i teritoriju...

Svet tako funkcionise, ljudi tako funkcionisu! Demokratija, kultura, dostojanstvo su sarene laze za budale.
Budi ti kulturan kada obezbedis svoju zajednicu koja god ona bila... A ne kulturan po cenu svoje zajednice...

Ova prica moze da se siri i siri, sustina je jednostavna, ljudi su malo vise od zivotinja i hoce tudje, hoce opljackano, hoce lako, licemeri...

Kulturni ljudi nalaze sve nacine pa i kulturne da se protiv toga bore... Reciprocitet je jedan od tih kulturnih nacina... ;)
 
За оне којима култура није битна већ је битна економија, ушао сам у Загреб у једну продавницу да видим да ли има српских производа, једина ствар коју сам видео је манчмалоу и то на неком неупадљивом делу полице. Овде Конзум има врхунске локације што им омогућава да пласирају своје производе и доносе одлуку који српски може да има пролаз јер ако нема добре односе са њима може да се поздрави са пословањем. Али битно да смо ми културни а да је резипроцитет цивилизацијски превазиђен.

Док исти Конзум из Србије извлачи лову у ХР користе објекте као место за прикупљање потписа за забрану ћирилице на референдуму, биће да је ипак да су некеко култура и економија повезани.
 
Kineski investitor gradi stambeni blok u Jajincima

| 27. 09. 2014. - 10:35h | Komentara: 9
Na predlog predsednika Gradske opštine Voždovac, kineski investitor Čang Sing Mo posetio je opštinu Voždovac i njeno rukovodstvo i tom prilikom izrazio želju da investira svoj kapital.

518022_cang-sing-foto-opstina-vozdovac_f.jpg


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/498138 ... -Jajincima
 
Јуче је одржана дечија манифестација у Борчи. Ритам фест.
Она је традиционална већ плесна манифестација и попуњава велике празнине у животу житеља леве обале. Која опет предњачи у броју деце, ако је то некоме важно у Србији.

За разлику од манифестације која је одржана исти дан, која јача и која је подржана милионима. Подржана сликом града са оклопним транспортерима и оружаној сили која броји сваког хиљадитог становника Србије а упркос противљењу готово апсолутне већине становника... Ова у Борчи све је јаднија.
Колико прошле године било је спонзора, поклона, трамболина... а сада само скромна бина и неформални штандови на којима цигани продају кукуруз, шећерну вуну, балоне и нема никога ко то контролише, одобрава. Нема ни једног полицајца! Нема бриге о безбедности наше деце! Ето, то смо ми, то смо постали и тај правац форсирамо...

То је једна градска вест на маргини јалових препуцавања и погрешних трендова у народу, коју вам саопштавам унапред свестан никакве заинтересованости. У земљи лажног морала, без осећаја припадности, без љубави за најближе или бар најосетљивије.

 
Feanore.
dok se ti osećaš ugrožen od drugih nacija i kultura, ja se osećam urožen od domaćih bu****, šljama i ološa. Svakog dana.

I nisi moj drug. Nemoj da me vređaš.
 
Vrh