Од новца за филмски пројектор „Сава центар” платио делић дуга за грејање
Због 120 милиона динара заосталих дуговања, приватни извршитељи у име „Електрана” скинули десет милиона динара са посебног рачуна намењеног за набавку нове аудио и видео-опреме. – Укупан дуг за комуналије око 200 милиона динара
Најсавременији филмски пројектор, такозвани ДЦП уређај, без којег није могуће емитовати ниједан филм, а чију је набавку још прошле године финансирала Скупштина града, на крају није ни стигао у биоскопску дворану „Сава центра”. Раније најаве надлежних да ће ово градско предузеће постати власник новог аудио и видео-система пале су у воду још овог пролећа. Како открива Драган Вучичевић, директор „Сава центра”, тих десет милиона динара, колико је град наменио за набавку савременог уређаја, са посебног рачуна у јуну су „скинули” приватни извршитељи у име „Београдских електрана”, којима конгресни центар дугује за грејање.
– Филмски пројектор је требало да буде код нас уочи 41. Феста, али га очито нећемо имати ни после осам месеци, то јест до октобра, када почиње „Синеманија”. Тачно је да смо „Београдским електранама” дужни 120 милиона динара за грејање већ три године, па је то разлог што нам је новац скинут са рачина. Због свега што се догодило мораћемо да изнајмимо опрему за десетодневну филмску смотру, а то ће нас коштати додатних милион динара – каже Вучичевић.
Списку комуналних задужења „Сава центра” очито нема краја. Дугује и за воду, струју, грејање, одржавање чистоће... Укупно око 200 милиона динара.
– Једино двадесетак милиона динара дуга за струју редовно отплаћујемо, јер смо са „Електродистрибуцијом” склопили протокол – истиче директор, додајући да без помоћи града „Сава центру” ипак нема спаса.
– Ако би Скупштина града преузела на себе обавезу плаћања рачуна за струју и грејања, нама би лакнуло. Јер, за то морамо да издвојимо 13 милиона динара месечно, а платни фонд за 135 запослених износи 11,5 милиона динара. Где су ту остали трошкови – пита се Вучичевић.
То ипак не значи да ова кућа заостаје по броју одржаних концерата, скупова и међународних конгреса, а под њеним куполама се издаје и већи део пословног простора, што такође попуњава касу.
– Све то ипак није довољно за наш опстанак. Чак 95 одсто пословног простора је под закупом, али кубуримо са наплатом. Трећина закупаца дугује око 75 милиона динара за претходне три године. Годишњи планирани приход „Сава центра” је 697 милиона динара, док се месечно закупцима фактурише 16,5 милиона динара – објашњава Вучичевић.
Новобеоградски „стаклени дворац”, никао пре три и по деценије, има још нерешивих потешкоћа – кров и даље прокишњава, стаклена фасада вапи за обновом.
Управи „Сава центра” не остаје много тога да би могла набоље да промени незавидно стање у којем се налази највећи престонички конгресни објекат. За комплетну обнову здања новца напросто – нема. – Подухват вредан пет милиона евра мораће да сачека боља времена. Центар је некада био технолошко чудо, да би сада постао пример енергетске и сваке друге неефикасности. Стаклене површине које се простиру на 8.500 квадратних метара у веома су лошем стању, па је зграду тешко и угрејати и расхладити. Попуцало је више од 250 стаклених плоча, кров ту и тамо прокишњава, па често морамо да га крпимо. Јужни део стаклене фасаде смо тако морали да ојачамо јер је претио да се обруши – открива директор и додаје да од 500.000 евра за санацију јужног дела кровне фасаде из касе некадашњег Фонда за заштиту средине за сада нема ништа.
– Откако је обавезе фонда преузело Министарство енергетике, надлежни тврде да на тој позицији више нема средстава. Не објашњавају где је новац за обнову јужне фасаде, али бар признају обавезе – каже Вучичевић.
„Сава центру” остаје да, када се укаже финансијска могућност, сам уложи у обнову здања. О трошку куће је тако заштићено велико предворје, које је донедавно озбиљно прокишњавало.
– Свугде смо поставили заштитна једра, неке површине смо и задихтовали, па су велика сала и предворје сада безбедни. У међувремену је искрсао још један проблем, седишта у плавој дворани су дотрајала и требало би их заменити, али нам за ту акцију треба око 500.000 евра – открива Драган Вучичевић.
---------------------------------------------------------------------------
Комплет за пет милиона евра
Пројектом комплетне обнове „Сава центра” обухваћени су замена стакленог панела изнад објекта Б, дотеривање дела фасаде зграде према Улици Милентија Поповића, реконструкција крова изнад Медија центра, обнављање систем хлађења и грејања и изградња летње позорнице. За тај подухват потребно је колосалних пет милиона евра.
---------------------------------------------------------------------------
Пропале понуде
Још 2009. године „Сава центар” је имао пословну шансу коју је морао да пропусти због непостојања Закона о јавно-приватном партнерству.
– Инвеститор је имао идеју да постави нову стаклену фасаду и фото-панеле захваљујући којима бисмо могли да уштедимо чак 39 одсто енергије. Били смо спремни да се упустимо у целу причу јер бисмо ту инвестицију могли да отплатимо кроз уштеду на рачунима за грејање и струју, који би се драстично смањили. Све је пропало, јер није било законског оквира – каже Драган Вучичевић. Ове године стигла је понуда од америчке продуцентске фирме која би о свом трошку могла да изолује равни део крова који прокишњава. Заузврат, центар би јој уступио дворану за одржавање два концерта.
– Такву врсту посла је тешко „провући” кроз поступак јавне набавке, па од свега вероватно неће бити ништа – додаје први човек „Сава центра”.
Ништа од обнове стакленог дела фасаде дуж аутопута
69.000 квадратних метара је под кровом
8.500 квадратних метара је стаклена фасада
7.000 места укупан капацитет
3.680 места има велика дворана
9 конференцијских сала
700.000 посетилаца
100.000 посетилаца сајта месечно
М. Бракочевић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... je.sr.html