Raspad sistema unutrašnje bezbednosti i pravosuđa u Srbiji

[DzonTravolta]

Pričamo o porodičnom ubistvu od juče u Rakovici.

 

[tragac]

Ima veze i nsa Zakintosom, nažalost. Ovde bi, da se to desilo već bile potegnute sve rodbinske veze kako bi se tatina i mamina zlata sačuvala od pravde.

 

[astrodule]

Sve je to povezano međusobno. Javnost vidi da se osuđenici puštaju ranije, suđenja se odugovlače do zastarelosti, tatini sinovi ne odgovaraju za ubistva, povratnici ponavljaju krivična dela...

 

[tragac]

Trebalo bi staviti na proveru i validnost akreditacije i nastavnog kadra na svim pravnim fakultetima, državnim i privatnim.

 

[Žika]

mekbejn » Čet Jul 13, 2017 8:54 am[/url]":31wpo1fy]

Bender Rodriguez » 12 Jul 2017 08:24 pm[/url]":31wpo1fy]

Žika » Sre Jul 12, 2017 7:40 pm[/url]":31wpo1fy]Takvo stanje je od 1991. godine i od tada ljudski život vredi koliko ko ima para za advokate, tužioce , sudije.

To
+
globalni trend davanja kriminalcima, propalitetima i štetočinama svih mogućih prava i zaštita.

ko to tacno daje svim navedenima prava i zastitu, i ako mozes malo da pojasnis na sta si mislio?

Najbolji primer

Ђавољи адвокат српских богаташа: Убијете човека и он вас ослободи!

Познате личности, као и они који имају новца а изазову тешку саобраћајну несрећу ангажују адвокатску канцеларију Миленка Милисављевића и буду – ослобођени.

Управо због ове „славне статистике”, адвокат Милисављевић има убедљиво највише саобраћајних случајева. Ослобађајуће пресуде које његови клијенти добијају уместо запрећених вишегодишњих казни изазивају пажњу и често се у судским круговима спекулише да је разлог за то Милисављевићева уходана шема са тужиоцима и судијама, иако он то демантује.

Последњи његов случај који се завршио ослобађајућом пресудом је предмет оптужене водитељке Петре Цвијић, којој је првобитно претило и 12 година затвора.

Специфичан је и његов случај саобраћајне несреће коју је изазвао Џевид Фазлијевски, возач бившег министра Слободана Лаловића. Он је службеним аутомобилом прегазио девојчицу Аниту Костов. Фазлијевски се полицији јавио после сат времена, измерен му је алкохол у крви, а осуђен је само на годину дана затвора. Тренутно у истрази брани и Александра Митровића (20), осумњиченог да је џипом у Устаничкој улици изазвао несрећу у којој је погинула Андреа Бојанић (17).

Како прича неколицина саобраћајних вештака, ниједан озбиљнији случај саобраћајне несреће са погинулима не може да прође без канцеларије Милисављевића. У саставу његове канцеларије је и адвокат Мирослав Маринковић, који се такође бави истим кривичним делима. Занимљиво је да је Маринковић био бранилац у предмету судара на мосту Газела у којој је погинуо трогодишњи Немања Андрић. За ову несрећу је оптужен његов деда Милорад, иако се у њихов аутомобил закуцао Бранко Павловић великом брзином, који је побегао и избегао алко-тест. Павловић, кога је заступао Маринковић, избегао је кривицу, а вештачење је радио Институт „Кирило Савић”.

Исти институт је вештачио, а адвокат Маринковић бранио окривљеног и у другој несрећи, на Новосадском путу. У аутомобил Милована Анђелковића ударио је великом брзином Мишко Милошевић, а у несрећи је погинуо Милованов четворогодишњи унук Душан. Милошевић је ослобођен кривице иако је возио са 100 километара на сат, а за несрећу је оптужен деда Милован.

Осим што се у свим случајевима понавља адвокат Маринковић и вештачења Института “Кирило Савић”, који је иначе, радио и у случају Петре Цвијић, у оба случаја пресудио је исти судија Првог суда – Нада Михајловић.

На питање како објашњава толики успех, Милисављевић одговара:

– Не мислим ни да сам успешан, нити да сам неуспешан. Покушавам да најбоље радим свој посао у ком сам 28 година. Иначе, 90 одсто мојих предмета односи се на саобраћајне несреће и на накнаду штете из истих – каже Милисављевић, не желећи да прича о свом ценовнику.

– Моја тарифа зависи искључиво од броја суђења.

Један од његових колега каже да у Србији постоји група адвоката која своје услуге, када су у питању саобраћајне несреће са погинулим, наплаћује од 30.000 до 50.000 евра. Та група, према његовим речима, има уходан систем који годинама функционише и повезан је с полицијом и правосуђем.

– Та група лако може бити разоткривена и санкционисана, али држава још увек није показала вољу да реши овај криминални проблем – истиче наш саговорник.

Најпознатији клијенти

Мишко Милошевић

На Новосадском путу у Земуну 17. маја 1998. ударио и одбацио 40 метара аутомобил у ком су били Милован Анђелковић и његов унук Душан. Четворогодишњак преминуо од повреда. Иако је Милошевић возио 100 километра на сат (ограничење 60км/х), ослобођен кривице, а осуђен деда Милован Анђелковић због непрописног скретања. Вештачење несреће радио Институт „Кирило Савић”. Пресудила судија Првог суда Нада Михајловић.

Џевид Фазлијевски

Возач тадашњег министра за рад Слободана Лаловића маја 2004. на пешачком прелазу код Калемегдана ударио и прегазио Аниту Костов (на слици). Тек после сат времена се предао полицији и тада му је измерено 0,18 промила алкохола у крви. Осуђен на само годину дана затвора пред Првим судом у Београду, али је предмет враћен на поновно суђење.

Бранко Павловић

На мосту Газела 6. јуна 2003. великом брзином ударио у аутомобил у ком су били Милорад Бановић и трогодишњи Немања. Павловић побегао са лица места и избегао алко-тест, али вештачењем Института „Кирило Савић” утврђено да је крив деда погинулог дечака. Пресудила судија Првог суда Нада Михајловић.

Петра Цвијић

Оптужена да је 9. јануара 2011. аутомобилом ударила Слободана Бајића у Водоводској улици у Жаркову. Тужилац најпре тражио казну до 12 година, касније предлагао десет месеци затвора. Вештачење радио Институт “Кирило Савић”. Пред Првим судом ослобођена кривице 20. децембра.
Бранислав Гашић Осуђен пред судом у Зрењанину на десет година затвора јер је на Жабаљском мосту претицао трактор, ударио у аутобус са 18 путника, који је слетео у Тису. Погинуло 11 особа. Врховни суд Србије укинуо пресуду и предмет вратио на поновно суђење.

Александар Митровић

Син власника Телевизије “Пинк” Жељка Митровића осумњичен да је 18. јула џипом у Устаничкој улици изазвао несрећу у којој је погинула Андреа Бојанић (17). Истрага је завршена, чека се саобраћајно вештачење и одлука да ли ће бити подигнута оптужница или ће Митровић бити ослобођен кривице.

izvor http://srbin.info/2014/01/20/davolji-ad ... -bogatasa/

 

[Žika]

Žika » Čet Jul 13, 2017 6:05 pm[/url]":2of8p0q4]

mekbejn » Čet Jul 13, 2017 8:54 am[/url]":2of8p0q4]

Bender Rodriguez » 12 Jul 2017 08:24 pm[/url]":2of8p0q4]

Žika » Sre Jul 12, 2017 7:40 pm[/url]":2of8p0q4]Takvo stanje je od 1991. godine i od tada ljudski život vredi koliko ko ima para za advokate, tužioce , sudije.

To
+
globalni trend davanja kriminalcima, propalitetima i štetočinama svih mogućih prava i zaštita.

ko to tacno daje svim navedenima prava i zastitu, i ako mozes malo da pojasnis na sta si mislio?

Najbolji primer

Ђавољи адвокат српских богаташа: Убијете човека и он вас ослободи!

Познате личности, као и они који имају новца а изазову тешку саобраћајну несрећу ангажују адвокатску канцеларију Миленка Милисављевића и буду – ослобођени.

Управо због ове „славне статистике”, адвокат Милисављевић има убедљиво највише саобраћајних случајева. Ослобађајуће пресуде које његови клијенти добијају уместо запрећених вишегодишњих казни изазивају пажњу и често се у судским круговима спекулише да је разлог за то Милисављевићева уходана шема са тужиоцима и судијама, иако он то демантује.

Последњи његов случај који се завршио ослобађајућом пресудом је предмет оптужене водитељке Петре Цвијић, којој је првобитно претило и 12 година затвора.

Специфичан је и његов случај саобраћајне несреће коју је изазвао Џевид Фазлијевски, возач бившег министра Слободана Лаловића. Он је службеним аутомобилом прегазио девојчицу Аниту Костов. Фазлијевски се полицији јавио после сат времена, измерен му је алкохол у крви, а осуђен је само на годину дана затвора. Тренутно у истрази брани и Александра Митровића (20), осумњиченог да је џипом у Устаничкој улици изазвао несрећу у којој је погинула Андреа Бојанић (17).

Како прича неколицина саобраћајних вештака, ниједан озбиљнији случај саобраћајне несреће са погинулима не може да прође без канцеларије Милисављевића. У саставу његове канцеларије је и адвокат Мирослав Маринковић, који се такође бави истим кривичним делима. Занимљиво је да је Маринковић био бранилац у предмету судара на мосту Газела у којој је погинуо трогодишњи Немања Андрић. За ову несрећу је оптужен његов деда Милорад, иако се у њихов аутомобил закуцао Бранко Павловић великом брзином, који је побегао и избегао алко-тест. Павловић, кога је заступао Маринковић, избегао је кривицу, а вештачење је радио Институт „Кирило Савић”.

Исти институт је вештачио, а адвокат Маринковић бранио окривљеног и у другој несрећи, на Новосадском путу. У аутомобил Милована Анђелковића ударио је великом брзином Мишко Милошевић, а у несрећи је погинуо Милованов четворогодишњи унук Душан. Милошевић је ослобођен кривице иако је возио са 100 километара на сат, а за несрећу је оптужен деда Милован.

Осим што се у свим случајевима понавља адвокат Маринковић и вештачења Института “Кирило Савић”, који је иначе, радио и у случају Петре Цвијић, у оба случаја пресудио је исти судија Првог суда – Нада Михајловић.

На питање како објашњава толики успех, Милисављевић одговара:

– Не мислим ни да сам успешан, нити да сам неуспешан. Покушавам да најбоље радим свој посао у ком сам 28 година. Иначе, 90 одсто мојих предмета односи се на саобраћајне несреће и на накнаду штете из истих – каже Милисављевић, не желећи да прича о свом ценовнику.

– Моја тарифа зависи искључиво од броја суђења.

Један од његових колега каже да у Србији постоји група адвоката која своје услуге, када су у питању саобраћајне несреће са погинулим, наплаћује од 30.000 до 50.000 евра. Та група, према његовим речима, има уходан систем који годинама функционише и повезан је с полицијом и правосуђем.

– Та група лако може бити разоткривена и санкционисана, али држава још увек није показала вољу да реши овај криминални проблем – истиче наш саговорник.

Најпознатији клијенти

Мишко Милошевић

На Новосадском путу у Земуну 17. маја 1998. ударио и одбацио 40 метара аутомобил у ком су били Милован Анђелковић и његов унук Душан. Четворогодишњак преминуо од повреда. Иако је Милошевић возио 100 километра на сат (ограничење 60км/х), ослобођен кривице, а осуђен деда Милован Анђелковић због непрописног скретања. Вештачење несреће радио Институт „Кирило Савић”. Пресудила судија Првог суда Нада Михајловић.

Џевид Фазлијевски

Возач тадашњег министра за рад Слободана Лаловића маја 2004. на пешачком прелазу код Калемегдана ударио и прегазио Аниту Костов (на слици). Тек после сат времена се предао полицији и тада му је измерено 0,18 промила алкохола у крви. Осуђен на само годину дана затвора пред Првим судом у Београду, али је предмет враћен на поновно суђење.

Бранко Павловић

На мосту Газела 6. јуна 2003. великом брзином ударио у аутомобил у ком су били Милорад Бановић и трогодишњи Немања. Павловић побегао са лица места и избегао алко-тест, али вештачењем Института „Кирило Савић” утврђено да је крив деда погинулог дечака. Пресудила судија Првог суда Нада Михајловић.

Петра Цвијић

Оптужена да је 9. јануара 2011. аутомобилом ударила Слободана Бајића у Водоводској улици у Жаркову. Тужилац најпре тражио казну до 12 година, касније предлагао десет месеци затвора. Вештачење радио Институт “Кирило Савић”. Пред Првим судом ослобођена кривице 20. децембра.
Бранислав Гашић Осуђен пред судом у Зрењанину на десет година затвора јер је на Жабаљском мосту претицао трактор, ударио у аутобус са 18 путника, који је слетео у Тису. Погинуло 11 особа. Врховни суд Србије укинуо пресуду и предмет вратио на поновно суђење.

Александар Митровић

Син власника Телевизије “Пинк” Жељка Митровића осумњичен да је 18. јула џипом у Устаничкој улици изазвао несрећу у којој је погинула Андреа Бојанић (17). Истрага је завршена, чека се саобраћајно вештачење и одлука да ли ће бити подигнута оптужница или ће Митровић бити ослобођен кривице.

izvor http://srbin.info/2014/01/20/davolji-ad ... -bogatasa/

i ovo da dodam http://www.blic.rs/zabava/vesti/za-njih ... ta/3tmrdl8

 

[11030]

Cudi me da do sada niste spomenuli slucaj ""Kantrimen".

Nisam za smrtnu kaznu, ali dozivotnu bih volela da vrate. Bez mogucnosti pomilovanja.

 

[tragac]

Kantrimen je još složeniji slučaj jer se pominju ugledne javne ličnosti, i to daje dodatnu težinu celoj priči, bez obzira da li su te ličnosti umešane, tj da li imaju bilo kakve veze sa time ili ne.

Džontra, ti si Kanarevac beše? da li se po kraju priča nešto o ovompsihopati? Da l ise zna iz koje je ulice, kao i neka dublja priča, da li je maltretirao komšije i sl (može i privatno)?

 

[Bender Rodriguez]

Što se tiče Zakintosa, ja sam od prvog čitanja vesti pretpostavljao o kakvim se momcima radi, al reko aj da ne srljam sa zaključcima. Onda se pojavila ona druga strana priče koja kaže da su oni zapravo ispali dobri momci jer su branili devojke od napadnog tipa. Al kad sam na kraju video snimak kako čopor njih mlati jednog, onda sam sebi definitivno potvrdio da se ne radi ni o kakvim ''finim momcima'' nego o kavgadžijama koje su brže bolje dočekale da nekoga unakaze. Što se mene tiče, nek im sude Grci. Neću da navijam protiv tih momaka ali neću ni da navijam za njih. Neka snose odgovornost za svoja dela.

 

[Дошљак]

За овог монструма што је направио масакр у центру за социјални рад је изашао чланак са интервијуом социјалних радника где кажу како их је постројавао и избацивао из канцеларија и саме зграде центра.

 

[Žika]

I zašto ga nisu prijavili ?
Pretpostavka zbog poverenja u naš brz i efikasan sistem.
Ili zato što bi se ubrzo našli u još gorem tretmanu.

 

[tragac]

Pišu danas novine da je žena plaćala kazne jer nije davala mužu da vidja dete i da ih pritom bije, jer bi time kršila sudske odluke

"Upravo iz straha da detetu nešto ne uradi, nije htela da mu daje da ga viđa. Zbog toga ju je sud u tri navrata novčano kažnjavao." - navod iz Blica online.

Pravnim fakultetima suspendovati akreditacije odmah.

 

[Žika]

Mislim da je ovde Centar ima daleko veću ulogu i da je trebao više da uradi u cilju zaštite deteta i majke

sudovi nekad brzi

"Više od godinu dana ni platu nije primala"

Kako saznajemo, prvi put sudija Drugog osnovnog suda, Dušan Mihajlović, 14. januara prošle godine novčano ju je kaznio sa 60.000 dinara i naložio da u roku od pet dana plati kaznu. Nakon toga nova presuda je stigla 7. aprila 2016, kada ju je isti taj sudija kaznio sa 100.000 dinara i naložio administrativnu zabranu, odnosno da joj se svaki mesec od plate skida dve trećine. Pošto i dalje nije želela da monstrumu daje dete da viđa, poslednja novčana presuda izrečena joj je 13. maja prošle godine, kada je morala da plati 150.000 dinara i taj novac se skida sa njenog računa po istom modelu, dve trećine plate.

- Više od godinu dana nije platu ni primala, a izdržavala je, pored dece, i sestru i baku od 93 godine. Jedino joj je pomagao bivši suprug, jer je sa njim ostala u korektnom odnosu. Ma živela je kao prava mučenica. Isključivali su joj struju, telefon, jer nije imala od čega da plati račune - kaže jedna od njenih koleginica.

http://www.blic.rs/vesti/hronika/krvnik ... da/6czcmv1

Kako saznajemo, Marko ima dijagnozu prema kojoj ima čak 10 poremećaja ličnosti, što je utvrdila lekarska komisija kojom je rukovodila Dr Slavica Đukić Dejanović, kažu izvori Informera.
Uprkos tome, Centar za socijalni rad obavezao je ubijenu Maju da svake srede ostavlja sina kod oca, po 7,5 sati - i to bez nadzora?!

 

[Kokos]

tragac » 14 Jul 2017, 12:45[/url]":2c2ly0c4]Pišu danas novine da je žena plaćala kazne jer nije davala mužu da vidja dete i da ih pritom bije, jer bi time kršila sudske odluke

"Upravo iz straha da detetu nešto ne uradi, nije htela da mu daje da ga viđa. Zbog toga ju je sud u tri navrata novčano kažnjavao." - navod iz Blica online.

Pravnim fakultetima suspendovati akreditacije odmah.

To je zakon, skupština donosi zakon. Ne pravni fakutlet.

 

[marat]

tragac » 14 Jul 2017 11:45 am[/url]":10w8scq2]Pišu danas novine da je žena plaćala kazne jer nije davala mužu da vidja dete i da ih pritom bije, jer bi time kršila sudske odluke

"Upravo iz straha da detetu nešto ne uradi, nije htela da mu daje da ga viđa. Zbog toga ju je sud u tri navrata novčano kažnjavao." - navod iz Blica online.

Pravnim fakultetima suspendovati akreditacije odmah.

Sudovi odluke donose na osnovu zakona a u slucajevima sličnom ovome presudno je mišljenje centra za socijalni rad.
Ajde da ukinemo sve instiucije pa ce vjerovatno biti bolje. Sta ce nam policija kada ovo nije sprecila, ukinimo ih, sta ce nam zdarvstvo kada je reanimacija bila neuspjesna, ukinimo i njih, sta ce nam......

Ozbiljni društveni problemi poput ovog koji su sustinski i zadiru duboko u tradiciju, kulturu i same osnove društva se obično ne leće preko koljena.

 

[11030]

Zasto je tuzilastvo ostalo nemo na prijave Centra za socijalni rad? Ovog bolesnika su radnici centra vise puta prijavljivali, nekome je pretio, nekoga je pratio, zakljucavali su se od straha kad on dolazi ali tuzilastvo je smatralo da nema mesta gonjenju? Zar Zakon i Centar nisu duzni da postupaju u najboljem interesu deteta? Zasto je dete duzno da se vidja sa ocem/majkom ako to izricito ne zeli?

Ubistvo ispred Centra broj 1, onaj bolesnik sto je zenu ubio pred decom je robijao jer je sina izlemao, i sad je isao da vidja decu! Kao da je tom detetu drago da vidi oca, verovatno svaki put prezivi traumu iz pocetka.

 

[marat]

Pre par mjeseci se u Srbiji "digla kuka i motika" protiv uvođenja novog programa usmerenog ka edukaciji, prevenciji i otkrivanja nasilja u predškolske i školske ustanove. Programi poput tog i generacijski rad na izmeni kulture su jedina sredstva za smanjenje nasilja, potpuno iskorenje je naravno nemoguće.

Građani Srbije nisu željeli promjenu, žele da i dalje djecu vaspitaju na "tradicionalni " način i da i dalje njeguju "tradicionalne vrednosti". Ali posle ih čudi i kada razni sporedni efekti i rezultati budu "tradicionalni".

Kada se ovakvi slučajevi dese onda se naravno svi okrenu "tradicionalnim sredstvima" mačevima močugama kamenjem... i krug se nastavlja.

Na tvoja pitanja je odgovor isti, sud je primenom zakona i na osnovu mišljenja centra za socijalni rad odlučio tako kako je odlučio. I to ne u samo ta dva slučaja vec u desetine hiljada sličnih slučajeva. Sudovi nisu jedini vijak u borbi protiv nasilja. Nažalost kao i svi tako i sudovi greše, ne mogu da predvide sve moguce posledice. Ali to je isto i u svim drugim delatnostima.
Prvi ubica je bio u zatvoru dakle država jeste odreagovala, a i drugome je postupak bio u toku i vjerovatno bi zavrsio u zatvoru.

Centri za socijalni rad su sa druge strane ( znam lično ženu koja tamo radi 15 godina upravo na slučajevima problematičnih porodica, dodeljivanja starateljstva i sl) hronično podfinansirani i imaju uzasne uslove za rad po svim osnovima. Ljudi koji u njima rade imaju fakultete i rade za manje od 50.000 dinara, izloženi su ogromnim stresovima i odgovornostima a bez adekvatne nagrade ili zaštite.

Znaš postoji tema oko autoputa i stalno se pokreće pitanje koliko nas autoputevi koštaju i da li je neophodno da se gradi.

Zamisli referendum u Srbiji, da li da se 500 miliona eura uloži u autoputeve ili u centre za socijalni rad i socijalnu zaštitu.

Znamo šta bi građani Srbije odlučili.

 

[Пантограф]

Ретко паметан коментар.

 

[tragac]

Zakone pišu profesori pravnih fakulteta, sudije u većini slučajeva ne krivim niti sam ih pomenuo, niti pravosuđe kao instituciju.

 

[Bender Rodriguez]

Prvo, to što je neko slabo finansiran nije izgovor da radi svoj posao preko one stvari. Pogotovu kada se radi o papirološkom poslu kao što je Centar za socijalni rad. I kada se tu ne odlučuje o trivijalnim stvarima nego o nečijem životu i sudbini.

Drugo, sudovi možda nisu jedini vijak u borbi protiv nasilja ali jesu jedan od najvažnijih. Nasilje se sprečava odnosno smanjuje, što preventivnim merama, što sankcijama. Nije isto kada se za nasilne zločine u proseku odsluži, na primer, 5 godina, i kada taj prosek iznosi 15 godina. Deset ludaka i dijabola će da nastavi sa zločinom u oba slučaja, ali preostalim 90 neće baš biti svejedno da li će da čame 5 ili 15 godina iza rešetaka.

Treće, naravno da i sudovi mogu da pogreše. Ali ne sto hiljada puta.
Takođe, sudovi su ovde među onim retkim državnim institucijama koje mogu da ređaju svinjarije i greške do mile volje, a da nikad ne snose posledice za to. Ja ne znam kad je poslednji put neki sudija ili pravosudni organ ukoren zbog traljavo odrađenog posla. Jok, kad se desi njesra (kao npr onaj u Vrbasu što iz mardelja ode pravo kući po nož i izbode troje novih ljudi), svi samo isprebacuju odgovornost jedni na druge, izađe gospodin Ministar na TV i kaže kako je zgranut, i na tome se sve završi. Što samo znači da se ne radi o uobičajenim greškama koje se dešavaju jednom u 1000 slučaja, nego o opštem i svesnom srozavanje celokupnog sistema. I nema tog izogovora koji može to da opravda. Ako su sudije u stanju svake nedelje da naprave peh, onda svi ti ljudi treba ili da traže drugi posao (ako su to uradili slučajno, što je retko) ili treba da budu stavljeni pod istrage. Ideja da treba praštati serije svinjarija sudovima i sudijama je ravna ideji da treba praštati lekarima u nekoj bolnici koji 100 puta čoveku amputiraju pogrešnu nogu. Nema tu šta da se toleriše, to treba da leti napolje istog momenta. Dok ne usere još koji život.

Što se tiče ulaganja u Centar za socijalni rad, naravno da većina ljudi ne želi ni da čuje za to kad je ta institucija postala sinonim za lenjost i nesposobnost u poslednjih 30 godina.

Usput, ne vidim kakve veze ima upotreba umerenog fizičkog vaspitanja dece sa ovime što se desilo u Rakovici. Ili sa bilo kojim sličnim zločinom, kao onaj u Zrenjaninu, ili u Velikoj Ivanči. Takvi zločini se ne dešavaju zato što je te muškarce klepio otac po glavi kad su bili mali ili jer su se potukli u školi. Nego se obično radi o mentalno nestaiblnim osobama, o osobama koje su bile ooozbiljno maltretirane i zapostavljane dok su bile male, ili pak ratnim veteranima sa prikrivenim PTSD koji se uporno gura negde u stranu, misleći da će tako proći, a neće. I onda kad se nakupi besa i frustracija, sve to pukne ko atomska bomba sa užasnim posledicama. Dakle normalno i umereno fizičko vaspitanje deteta i incidenti ove vrste su dve potpuno različite stvari.

tragac » Pet Jul 14, 2017 5:14 pm[/url]":ekh9jimc]Zakone pišu profesori pravnih fakulteta, sudije u većini slučajeva ne krivim niti sam ih pomenuo, niti pravosuđe kao instituciju.

Zakone najpre pišu pravnici. Sve su to jednomrečju pravnici. Isti oni koji drugima drve o poštenju i klepaju megalomanske poreze a sebi stavljaju smešne paušalne poreze i ucenjuju i blokiraju celu zemlju čim neko neće da igra po njihovim pravilima.

P.S. To što su zakoni debilni, pa za ubistvo predviđaju kaznu od 20 do 40 godina opet ne daje izgovor sudijama da svaki put stave minimalnu kaznu. Pogotovu što znaju da će Apelacioni i nju da prepolovi. To je kao kada bi jedan lekar rekao da ne može da se spasi stopalo pa drugi kaže ''dobro de, aj da otfikarimo celu nogu, šta sad, nema veze''. Ne, to što su ti početni uslovi loši ne znači da treba da učiniš situaciju još gorom. Pogotovu kada nekome zavisi život od tebe i tvoje procene.
Dakle jedni ciljano sve srozavaju a druge prosto boli ona stvar da urade svoj posao korektno. Može tu sad da se diskutuje ko je gori, ali sve u svemu, za mene su i jedni i drugi kanceri društva.

 

[marat]

tragac » 14 Jul 2017 04:14 pm[/url]":n4k67d5r]Zakone pišu profesori pravnih fakulteta, sudije u većini slučajeva ne krivim niti sam ih pomenuo, niti pravosuđe kao instituciju.

Zakone donose političari.

Sudije su diplomirani pravnici dakle akademci sa pravnih fakulteta.

 

[marat]

Prvo, to što je neko slabo finansiran nije izgovor da radi svoj posao preko one stvari. Pogotovu kada se radi o papirološkom poslu kao što je Centar za socijalni rad. I kada se tu ne odlučuje o trivijalnim stvarima nego o nečijem životu i sudbini

Tačno, ali to utiče na rezultate i kvalitet rada. A ako radiš na tako odgovornim zadacima valjda je logično i da dobiješ odgovorajauce uslove rada?

Probaj da popraviš auto bez alata, da izoreš njivu prstima...

Drugo, sudovi možda nisu jedini vijak u borbi protiv nasilja ali jesu jedan od najvažnijih. Nasilje se sprečava odnosno smanjuje, što preventivnim merama, što sankcijama. Nije isto kada se za nasilne zločine u proseku odluži, na primer, 5 godina, i kada taj prosek iznosi 15. 10 ludaka i dijabola će da nastavi sa zločinom u oba slučaja, ali preostalim 90 neće baš biti svejedno da li će da čame 5 ili 15 godina iza rešetaka.

Ovo je standardna zabluda, da se nasilje sprečava povečanjem kazni. Sistemi u kojima se nasilje smanjuje nisu Saudijska Arabija Iran USA i sl države cuvene po svojim drakonskim kaznama, vec npr Holandija ( koja zatvara zatvore zbog manjka osudjenika).

Osim toga prvi ubica ja nakon ubistva izvršio samoubistvo dakle strah od bilo kakve kazne ( čak i da postoji smrtna kazna) nije uticala na njegovu odlučnost da ubije. Generalno je ovo jako cest slučaj kod porodicnih tragedija da ubica izvrši samoubistvo.

Slažem se da je sudstvo jedna od najslabijih karika srpskog društva. Ali po meni to znači da mu treba posvetiti posebnu pažnju i uložiti ogroman trud, vreme i novac da se reformiše. A to baš niko nije spreman da radi, ne isplati se i birači ( ja ti mi) to ne cjene.
I ko je za to kriv? Opet neko drugi? Pravnici a ne mi koji biramo vlast?

Što se tiče ulaganja u Centar za socijalni rad, naravno da većina ljudi ne želi ni da čuje za to kad je ta institucija postala sinonim za lenjost i nesposobnost u poslednjih 30 godina.

Odlično, i u skladu sa spremnošću države i nacije da ulaže u njih će biti i njihovi rezultati i u buducnosti.

Zakone najpre pišu pravnici. Isti oni koji drugima drve o poštenju i klepaju megalomanske poreze a sebi stavljaju paušalne poreze i ucenjuju celu zemlju čim neko neće da igra po njihovim pravilima.

Zakone ukljucujući i poreske donose političari a među njima ima i pravnika naravno, ali i keramičara, pogrebnika, doktora, pedagoga, glumaca sportista.....

P.S. To što su zakoni debilni, pa za ubistvo predviđaju kaznu od 20 do 40 godina opet ne daje izgovor sudijama da svaki put stave minimalnu kaznu. Pogotovu što znaju da će Apelacioni i nju da prepolovi.

Netačno kazne su prilično primerene i u poslednje vreme se za najteža dela izriču itekako velike kazne, 30-40 godina zatvora nije retka kazna za najteža ubistva. Naravno time se broj ubistava ne smanjuje jer niko nije krenuo da ubije sa mišlju " ej dobiću 40 a ne 60 godina zatvora ajde da to uradim". Kriminal je malo složenija kategorija.

Dakle jedni ciljano sve srozavaju a druge prosto boli ona stvar da urade svoj posao korektno. Može tu sad da se diskutuje ko je gori, ali sve u svemu, za mene su i jedni i drugi kanceri društva.

Naravno čitave profesije trebamo ukinuti i društvo će nam biti bolje. Do njih je nema to veze sa svima nama.

 

[tragac]

Zato ih ni ne krivim, sudije, tužioce i advokate, da bi to postali morali su da uče jedne iste stvari koje su ovi napisali, i po njima moraju da rade svoje poslove. Političari verovatno ni ne čitaju, a i ako pročitaju zakonske predloge, ne udubljuju se previše u njih. Da bi se nekom novom zakonu ili predlogu videlo kako se slaže sa drugim pravnim aktima, to treba da urade eksperti iz te oblasti.

 

[laki72]

@marat @pantograf

Super sto je pametan komentar.
E sad, posto su moja deca u skoli koja je medju medju prvima u Srbiji trebala da primeni novi program edukacije o nasilju u porodici, je evo javno i odgovorno u svoje ime tvrdim da onaj ko je to podrzavao ne zna sta prica, ili nije normalan!!!

I prestanimo da optuzujemo 'tradicionalne vrednosti' i tradicionalne nacine vaspitavanja (da ukljucujuci i blaga fizicka kaznjavanja! ) za nesposobnost implementacije 'modernih i naprednih nacina (pre)vaspitavanja.

Jer upravo ova dva slucaja koja su se desila pokazuju da 'novi sistem':
1. Ili ne valja
2. Ili ne umemo (ju) da ga primenimo
3. a mozda i jedno i drugo.

A vidite, ovakve vucibatine u nekadasnje vreme verovatno ne bi dosle u priliku ne da ubiju, vec ni da rade sve ono sto je prethodilo ovim svirepim delima, a nije bilo puno bolje. Jer bi ih neki otac, brat, drug, komsija, kolega sa posla naucio pameti na prve znake nasilja.
E u danasnje vreme, kad i policajac ne sme da ga pipne pendrekom, jer ce prekoraciti ovlascenja i prekomerno upotrebiti silu, vucibatine vladaju, ubijaju zene, decu, slucajne prolaznike...

E sad, ako je brosura po kojoj su vaspitaci u vrticu trebali da uce decu kako je svaki onaj ko ih fizicki dodirne manijak, ili akoce fotografija tinejdzerki koje se zvalave i hvataju za guzu resenje za ovakve pojave, onda mi oprostite na mojoj zatucanosti i preferiranju tradicionalnih metoda vaspitavanja.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Bender Rodriguez]

Mnogi lekari rade u još gorim uslovima nego taj Centar za socijalni rad pa ne rade svoj posao preko one stvari. Naravno ima dosta njih koji rade i tako. Ali kažem, nije Centar jedini koji je slabo plaćen ovde. Nego prosto ima taj zaštićeni status i služi za zapošljavanje partijskih kadrova, pa moće da priušti sebi svinjarije bez ikakvih posledica.

Ovo je standardna zabluda, da se nasilje sprečava povečanjem kazni. Sistemi u kojima se nasilje smanjuje nisu Saudijska Arabija Iran USA i sl države cuvene po svojim drakonskim kaznama, vec npr Holandija ( koja zatvara zatvore zbog manjka osudjenika).

Mešanje baba i žaba. Saudijska Arabija i Iran su zemlje u kojima vladaju religijske sekte i plemenski mentalitet. Tamo, kao i u Americi, zatvor nije kazna samo u vidu odsluženja vremena i dosade, nego pakao za zatvorenike koji ih pretvaraju u nešto još gore.

S druge strane, u zemljama kao što u Austrija, Švajcarska, Singapur, Japan, Južna Koreja... kazne nisu nimalo naivne. Ali ono što razlikuje njih od ovih drugih je što oni rade i na rehabilitaciji zatvorenika, a ne samo na tome ga bace u tamnicu i zaborave.
Takođe, Velika Britanija je svoj problem sa huliganima i propalitetima 80ih rešila upravo povećanjem kazni. Ne radionicama, ćaskanjem, moljakanjem da se smire, kućnim pritvorima, nanogicama...

Osim toga prvi ubica ja nakon ubistva izvršio samoubistvo dakle strah od bilo kakve kazne ( čak i da postoji smrtna kazna) nije uticala na njegovu odlučnost da ubije. Generalno je ovo jako cest slučaj kod porodicnih tragedija da ubica izvrši samoubistvo.

To što su ovi sredovečni fijuci u Velikoj Ivanči i Zrenjaninu bili veterani sa ozbiljnim PTSD pa se više ne boje ničega ne znači da se drugi kriminalci neće bojati kazne. Nikome nije svjedno da li ga čeka 5 ili 20 godina iza rešetaka. Pogotovu kad se radi o mladim kriminalcima kojih je sve više.

Slažem se da je sudstvo jedna od najslabijih karika srpskog društva. Ali po meni to znači da mu treba posvetiti posebnu pažnju i uložiti ogroman trud, vreme i novac da se reformiše. A to baš niko nije spreman da radi, ne isplati se i birači ( ja ti mi) to ne cjene.
I ko je za to kriv? Opet neko drugi? Pravnici a ne mi koji biramo vlast?

A reci ti meni koja to stranka postoji ovde a koju ne vode pravnici? I koji to sistem, vlast, uticajna grupa, kako god... može ovde da iznikne i izraste bez druženja sa pravnicima? BIlo to advokati, pravni savetnici, sindikati, sudije... nebitno. Ko ovde može bilo šta da uradi mimo njih?

Zakone ukljucujući i poreske donose političari a među njima ima i pravnika naravno, ali i keramičara, pogrebnika, doktora, pedagoga, glumaca sportista.....

Sve njih savetuju pravnici. Teško da su grobar i keramičar uzeli i zapravo čitali štivo pre nego što su glasali za neki zakon. Oni samo pitaju šefa stranke ili se konsultuju sa nekim pravnikom i na osnovu toga glasaju za zakon.

Netačno kazne su prilično primerene i u poslednje vreme se za najteža dela izriču itekako velike kazne, 30-40 godina zatvora nije retka kazna za najteža ubistva. Naravno time se broj ubistava ne smanjuje jer niko nije krenuo da ubije sa mišlju " ej dobiću 40 a ne 60 godina zatvora ajde da to uradim". Kriminal je malo složenija kategorija.

Kazne su smešne. O tome uopšte nema šta da se raspravlja. Prelistaj novinske članke pa mi javi koliko si našao primerenih kazni za nasilne zločine.

Naravno čitave profesije trebamo ukinuti i društvo će nam biti bolje. Do njih je nema to veze sa svima nama.

Ne čitave profesije, samo one protuve koje primaju debele pare a opet rade svoj posao preko one stvari ili u interesu drugih.
Ja da izdržavam takve ne pada mi na pamet.