Šta je novo?

Problem pasa lutalica

Jel može neko da mi objasni zašto psi lutalice posebno vole da laju i napadaju cigane(bilo motorizovane bilo hodajuće)?
 
Ваљда се боје да им ови не запоседну територију картоњеркама.:lol:
Стварно, то сам и ја приметио - другар има куче и стално је мирно, али када Цига прође поред капије лаје толико да му се уста сва запене.:|
 
stefan23":3u90grvl je napisao(la):
Jel može neko da mi objasni zašto psi lutalice posebno vole da laju i napadaju cigane(bilo motorizovane bilo hodajuće)?
Moj kucni pas (zenka bigla), koji je inace izuzetno druzeljubiv i dobar prema ljudima (pa i prema nepoznatima, sto moze biti opasno) na ulici izuzetno "diskriminise" Rome. Dok veselo mase repom, umiljava se i podmece se na mazenje svakome ko je samo pogleda, kada su Romi u pitanju ona se sklanja, bezi i okrece na drugu stranu. Ipak, mnogo veci problem mi pravi kada su u pitanju invalidi (osobe u kolicima ili sa nekom telesnom manom). Tada zna i da zalaje ali ne pretece vec je to onaj klasican lavez na nepoznato. Pricao sam sa drugim vlasnicima pasa i gotovo svi psi imaju isto takvo ponasanje u blizini invalida. To moze biri izuzetno neprijatna i ruzna situacija.
 
8032524654a9be3f27feff510647708_extreme.jpg


Beograd: 400 ujeda pasa mesečno
31. avgust 2009. | 16:53 | Izvor: B92
Beograd -- Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Prema podacima nadležnih, 400 ljudi se mesečno u Beogradu obrati za pomoć nakon ujeda pasa.

Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima mnogo, a napadi na građane prestonice skoro su svakodnevni. Koliko je problem veliki, pokazuje i podatak Klinike za infektivne i tropske bolesti da se mesečno za pomoć ovoj ustanovi obrati preko 400 ljudi.

Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Beogradske vlasti obećavaju da će za dve nedelje u Rakovici biti otvoren još jedan azil.

Stanarima mnogih naselja u Beogradu lavežom pasa počinje i završava se svaki dan.

Sve je više i onih koji su bili žrtve napada pasa lutalica.

U Institutu za infektivne i tropske bolesti svakodnevno pomažu povređenima.

"U Institutu za infektivne i tropske bolesti, koji radi 24 sata svakoga dana, dnevno se javi 10 do 20 slučajeva ujeda što pasa, što drugih životinja. Najčešće su to lutalice, a ponekad i od poznatih vlasnika. Javljaju se kako odrasli, tako i deca”, kaže direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Miomir Pelemiš.

“Češće nam dolaze deca sa težim povredama. U nekoliko slučajeva bilo je ozbiljnih povreda gde su bili hirurški zbrinuti, a mi smo im pružili odgovarajuću zaštitu protiv besnila", navodi on.

U nemilosti pasa lutalica nedavno se našla i poslanica Demokratske stranke Jelena Trivan.

Ekipe šintera koji se sada zovu “Zoohigijena” svakodnevno su na terenu, a u Veterinarskoj stanici Beograd kažu da, osim svakodnevnih obilazaka grada, ekipe na teren izlaze i na poziv građana.

"Dnevno ima između 30 i 50 intervencija u celom Beogradu. Naravno da postoje redovni izlasci i to po kritičnim mestima pre svega, po obodima grada i šumama, gde nesavesni građani ostavljaju svoje životinje. Što se tiče broja uhvaćenih pasa, mesečno je to između 350 i 400 životinja", kaže portparol Veterinarske stanice Beograd Miloš Marković.

Od 2006. godine na snazi je strategija grada Beograda za rešenje problema i izgradnju novog azila.

Savetnik gradonačelnika za oblast veterine Vladimir Terzin kaže da se otvaranje prvog takvog azila koji može da primi 450 životinja očekuje za dve nedelje u Rakovici.

On tvrdi da je uzrok problema neodgovornost vlasnika pasa.

"Nastavićemo da sprovodimo strategiju, a pre svega ćemo raditi na odgovornom vlasništvu, za koje smatramo da je glavni izvor zašto ovaj grad ima toliko napuštenih životinja. I naravno, pokušaćemo da promenimo gradsku odluku o držanju životinja”, navodi Terzin.

“To će se odnositi na to da nećete biti ograničeni koliko životinja ćete moći da imate, već ćete morati da ih držite u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja. Moraće da budu kastrirane, vakcinisane, čipovane", kaže on.
 
Hmm, poslednje što bi trebalo raditi je bežanje bilo pešice bilo biciklom kada vas pojuri pas. Psi su visokointeligentne životinje i napašće vas samo ako misle da su jači.

Mene su tokom godina nebrojeno puta pokušali da jure kako pojedinačni psi tako i čopori dok sam vozio bicikl. Ispravna taktika je da se smesta zaustavite, siđete sa bicikla i krenete da se svađate sa psom. Nije važno šta ćete mu reći već ton i govor tela. Pas vas juri jer misli da ćete pobeći a činom gonjenja nekog ko je mnogo veći od njega diže sebi samopouzdanje i leči frustracije sopstvenog lošeg života. Ja ne pristajem da im budem deo terapije.

Ja imam vučjaka. I lajao je i na babe i dede, kolica za pijacu, rome, invalide,malu decu, bicikle itd.... Objasnite mu šta je to i po mogućstvu mu omogućite da to pomiriše. Kada shvati da to za njega nije pretnja prestaće da laje. Isto bi se ponašao kada bi video kravu ili konja. Ovaj moj je odlepio kada je video kamilu u cirkusu a jedno vreme je lajao i na dizalicu na gradilištu jer je smatrao da je to neka velika životinja.

Kod čopora je stvar malo komplikovanija. Jedan jedini put kada me je pas ujeo je bio kada sam šetao pored čopora. Niko nije lajao, čak su me ignorisali. Odjednom sam osetio da me je nešto ščepalo za nogu odpozadi. Uopšte nije lajao, samo se dogegao i ćapio me za nogu. Okrenuo sam se, počeo da ga psujem i degažirao drugom nogom par metara dalje. Pošto sam nosio debelu trenerku, prošao sam samo sa par ogrebotina, tj, zubi nisu probili kožu. Taj je delovao samostalno, ostali me i dalje nisu primećivali. I dan danas ne znam zašto me je ujeo.

Češće mi se dešavalo da me okruži čopor dok šetam psa. Onda ga vežem i naredim mu da sedne pored mene. Pošto je veći od standardnog vučjaka za trećinu, uglavnom nikada ne laje na njih jer zna da je jači. Da ga pustim, verovatno bi priklao par komada ali bi i sam bio povređen. Obično pokušavaju da mu zađu za leđa i ujedu ga za rep ili nogu. Poželjno je da imate štap (jednom prilikom sam nedelju dana sa sobom nosio bejzbol palicu zbog jednog gadnog čopora ali kao da su znali, tada nisam naleteo na njih) ili nešto kamenja u džepovima. Jednostavno, odredite vaš perimetar (recimo 1,5m u krug) i svakog ko priđe bliže petardirajte u glavu. Obično je to vođa čopora i obično će svi zbrisati posle prvog udarca. Mada, jednom nas je okružilo desetak komada u poljima iza blokova. Žgadija nije htela da odustanemada su se uredno sklanjali kada bi krenuli na njih. Na kraju sam ih namamio do gomile šuta pored njive. Bilo je dovoljno artiljerijske municije da im stavim do znanja da je u njihovom interesu da zbrišu.

Ovde su se pominjali i lovci u stilu da su grupa pijanih čobana lakih na obaraču, u džipovima sa protivavionskim topovima i brdom džebane. Ne nam da li je neko od vas išao u lov (ja jesam, na fazane :)) ali ovo je potpuno pogrešno. Lovci najveći deo vremena provode upravo starajući se o tim životinjama. Konkretno što se tiče fazana prvo gaje piliće, puštaju ih u lovište, prehranjuju zimi a u lov se ide radi očuvanja održivog broja jedinki. Ako na hektaru livade živi 100 fazana a ima mesta i hrane za 10, 90 će završiti u pašteti od fazana. Isti je slučaj i sa većom divljači.

Ovo što ću sada napisati se neće svideti društvu za zaštitu životinja ali šta da im radim. Psi lutalice u gradu nemaju prirodnog neprijatelja. Razmnožavaju se brzinom koja zavisi od količine dostupne hrane. Sterilisan pas je i dalje pas na ulici i to nije 100% miran i bezopasan pas. Šinteri treba da ih skupljaju svakodnevno a jednom mesečno mogu da prave akciju usvojite psa. Ostalima metak u čelo.
Surovo? Da. Zamislite, u Australiji ubijaju slatke male zeke, sa zubićima, okicama, tako mekane i umiljate. U stvari mitraljiraju ih, dave, truju, spaljuju bacačima plamena, raznose granatama, gaze kolima i ne mogu da ih se otarase. To ne znači da australijanci ne vole zečeve. Ali kada ih ima na milione više nego što okruženje može da istrpi nemaju izbora. Tako i kod nas mora da se vrši kontrola populacije pasa lutalica ili će nas preplaviti.

summa summarum, nemojte ih se bojati. Ili im nemojte pokazati da ih se bojite. Oni laju jer vas se boje još više.
 
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=2235

"Veterinarska stanica Beograd pokriva teritoriju opština Palilula, Vračar, Savski venac, Stari grad, Zvezdara, Voždovac, Barajevo i Sopot."

A mi sa druge strane reke smo ispušili izgleda...

Baš me je interesovao neki broj telefona na koji mogu da prijavim čopore koji konstantno obitavaju na istom mestu, ali izgleda da nemam sreće.
 
Pse ostavljaju ispred zgrada njihovim ulicama
Autor: D. Krstić - Z. Lazarević | 03.09.2009. - 10:47

Iako im ime govori da su zaštitnici životinja, ne brinu sve ove organizacije o napuštenim psima i mačkama onako kako bi to trebalo da čine. Da je “dobrobit” napuštenih kućnih ljubimaca ponekad samo izgovor za sticanje koristi svedoče građani Mladenovca.


Prema njihovim rečima, organizacija Centar za spas životinja koja bi trebalo da udomljava napuštene životinje i one koje im vlasnici sami povere na čuvanje, a za to u Knez Mihailovoj ulici prikuplja donacije, životinje jednostavno pušta na ulice Mladenovca.
- Poslednjih meseci primetli smo sve veći broj odraslih pasa na ulicama. Često su to negovani psi koji nikad pre toga nisu viđeni u gradu. Po prijavi građana šinteri su izlazili na teren, a veliki broj pasa nađen je oko zgrade gde stanuje porodica koja vodi Centar za zaštitu životinja - kaže Milan Đorđević, član Opštinskog veća u Mladenovcu.
Kako bi se izborila sa problemom, koji je postao opasnost po sve Mladenovčane, Opština je o slučaju obavestila i policiju, a Društvo za zaštitu životinja protiv Centra podnelo je i krivičnu prijavu.
- Obavešteni smo o ovom slučaju i dobili smo od Mladenovačkog MUP - a krivičnu prijavu za zalostavljanje i zloupotrebu životinja kao i ilegalno prikupljanje novca. Imamo informacije da sve pse koje uzimaju od građana koji nisu u mogućnosti da se o njima staraju, osim toga što za to uzmu pare, puštaju po obodima Mladenovca. Sem troškova transporta, oni ne troše nikakva novčana sredstva na te životinje. Dobili smo i nekoliko prijava od ljudi koji su od njih “usvojili” štence u Knez Mihailovoj, da su nakon nekoliko nedelja uginuli od štenećaka - kaže Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne i stanbene poslove.


Predsednica udruže nja Centar za spas životinja, međutim, negira sve optužbe i tvrdi da je u pitanju sukob dva udruženja za brigu o životinjama.
- Ispred naše zgrade hranimo samo pse lutalice. To su psi iz Mladenovca, a zašto nisu u azilu pitajte Opštinu i Društo za zaštitu životinja koji su protiv nas i izmišljaju laži o nama. Mi u Beogradu uzimamo od vlasnika koji o njima ne mogu da brinu samo štence, a ne odrasle pse. Njih ne puštamo na ulice već ih udomljavamo - priča Slađana Radojičić, predsednica Centra za spas životinja.
O tome kako i kojim sredstvima brinu o psima koje sakupe, kao i gde ih čuvaju pre nego što im pronađu nove vlasnike Slađana kaže:
- Dobri ljudi i oni koji nam pse daju na čuvanje pomažu nam da o njima brinemo. Mi imamo svoj privatni azil u podnožju Kosmaja, ali lokaciju držimo u tajnosti, jer bi nam Opština poslala inspekciju, a još nismo stigli da ga uredimo po svim propisima - kaže Slađana, koja organizaciju vodi sa suprugom i sinom.

Nekad vodili azil
Porodica koja vodi Centar za spas životinja, pre toga je bila u članstvu jednog drugog udruženja kojem je na upravljanje bio poveren i azil za pse u Mladnovcu. Zbog neslaganja među članovima udruženje se raspalo, a zbog lošeg stanja do koga je azil doveden Opština im je prošle godine oduzela upravljanje azilom i nakon toga ga renovirala. Od tada, kažu u Opštini, Centar za spas životinja nastavlja da skuplja priloge i životinje u Knez Mihailovoj, ali umesto da ih zbrine pušta na ulice Mladenovca.


IZVOR BLIC
 
bigvlada":2gpvy8ok je napisao(la):
Surovo? Da. Zamislite, u Australiji ubijaju slatke male zeke, sa zubićima, okicama, tako mekane i umiljate. U stvari mitraljiraju ih, dave, truju, spaljuju bacačima plamena, raznose granatama, gaze kolima i ne mogu da ih se otarase. To ne znači da australijanci ne vole zečeve. Ali kada ih ima na milione više nego što okruženje može da istrpi nemaju izbora. Tako i kod nas mora da se vrši kontrola populacije pasa lutalica ili će nas preplaviti.

summa summarum, nemojte ih se bojati. Ili im nemojte pokazati da ih se bojite. Oni laju jer vas se boje još više.
:laugh::lool:

vlado, legeno, ceo tekst je vrh, a ovaj deo sa zecevima :lol:
 
Eh sta bih dao da imamo problem sa zecevima oni bar ne bi lajali celu noc ko ove prokletinje na Zvezdari.A i treba kazniti ljude koji hrane kucice sa ulice i sklanjaju ih kad dodju sinteri.
 
Ne bi bilo lose prodati ih Kini, kao hranu.Barem bi nesto zaradili. :) Malo je vulgarno ali kada je kriza nista se nepita.
 
Zasto Kini, k'o da nema dovoljno Kineza u Srbiji? Je l' to bese istinita prica ili samo urbana legenda o tome kako su nestali svi psi lutalice iz onog bloka gde su se doselili Kinezi na NBG? :lol:
 
i onda kazu da lutalice nemaju prirodnih neprijatelja
 
Jeste li culi da je pre oko deset godina vuk po beogradu klao kerove i jeo ih.Duze vreme ljudi nisu obracali paznju jel su mislili da je neki dzukac jel je bio ofucan.kada su shvatili da je vuk uspavali su ga.
 
Eto rešenja naselimo vukove u grad i neće biti lutalica :/ :/ :/
 
Kuršumlija: Vansudski za ujed psa
15. septembar 2009. | 00:44 | Izvor: B92
Kuršumlija -- Opština Kuršumlija je građanima ovog grada, koje su ujeli psi lutalice, ponudila vansudsko poravnanje, da ne bi tužili opštinu i dobili veću odštetu na sudu.

Doneta je odluka da svako koga ujede pas ili mačka bude obeštećen sa po 30 000 dinara. Ovakvoj opštinskoj ponudi za građane prethodila je jedna presuda opštinskog suda po kojoj opština treba da isplati jednom dečaku dva puta veću sumu novca zbog što ga je ujeo pas.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=15&nav_id=381454

A šta ako me izgrebe mačka?
A šta ako mene ugrize pas na teritoriji njihove opštine, a nisam prijavljen tu?

:p
 
little lightning":xr1c9lgt je napisao(la):
Kuršumlija: Vansudski za ujed psa
15. septembar 2009. | 00:44 | Izvor: B92
Kuršumlija -- Opština Kuršumlija je građanima ovog grada, koje su ujeli psi lutalice, ponudila vansudsko poravnanje, da ne bi tužili opštinu i dobili veću odštetu na sudu.

Doneta je odluka da svako koga ujede pas ili mačka bude obeštećen sa po 30 000 dinara. Ovakvoj opštinskoj ponudi za građane prethodila je jedna presuda opštinskog suda po kojoj opština treba da isplati jednom dečaku dva puta veću sumu novca zbog što ga je ujeo pas.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=15&nav_id=381454

A šta ako me izgrebe mačka?
A šta ako mene ugrize pas na teritoriji njihove opštine, a nisam prijavljen tu?

:p
Ala ce da krene iznajmljivanje opasnih pasa...
 
Registrovao sam se na ovaj forum samo zbog pasa lutalica :)

Jutros, oko 8h, kod hotela Jugoslavije me napao čopor pasa. Vozio sam bicikl, i primenio sve mere predostrožnosti: usporio, nisam ih gledao u oči itd, pa opet su me napali. Pre toga je između njih prošao čovek sa svojim psom, nisu ga ni pogledali (taj čopor je bio na biciklističkoj stazi i sa obe strane staze). Ja sam uspeo da pobegnem, jedva, ovaj put. A šta će da bude sutra?

Da se razumemo, ja volim životinje, posebno pse, i nikada nisam agresivan prema njima - sem kad se branim. Nisam za to da se psi ubijaju (mačke ne spominjem zato što nisam čuo ni za jedan slučaj "čopor mačaka izujedao devojku na Adi" i sl.), ali, ako grad ne može da reši problem AGRESIVNIH pasa, što se mene tiče, mogu sve da ih pobiju.

Btw, tu kod hotela Jugoslavija su bila 2 čopora: sa jednim je bila neka žena koja ih je hranila - oni su bili mirni; drugi čopor me je napao; mog drugara (sa kučetom) je prekjuče napao čopor kod jahting kluba... što se mene tiče, problem lutalica nije ni blizu rešenog :(
 
Ови људи су овај пут успели да извуку живу главу. Следећи пут, видећемо.

2epits5.jpg
 
Azil za pse u Rakovici

Tim stručnjaka Veterinarske stanice će, uz pomoć veterinara iz nemačke organizacije za zaštitu životinja „ETN", u akciji koju je organizovao grad Beograd, u toku ove sedmice obavljati besplatnu sterilizaciju ili kastraciju pasa u ovom azilu.

lutalice23102009.jpg


Azil za pse u Rakovici radi nepunih mesec dana, a da je ova investicija Beogradu bila preko potrebna, pokazuje podatak da je za to vreme obavljeno oko 750 kastracija ili sterilizacija, što uličnih što vlasničkih životinja. Kapacitet azila je 450 pasa, a sam objekat ima oko 780 kvadratnih metara.

Vladimiru Terzinu, je poveren posao brige o zoohigijeni u Beogradu, inače pomoćniku gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove.

Da je svakako reč o jedinstvenom zdanju u ovom delu Evrope, potvrđuju reči Ernesta Ditera, direktora organizacije „ETN", da ovako reprezentativan azil nije viđen u čitavoj Evropi.

Objekat ima prijemna i administrativna odeljenja, zatim operativne i postoperativne sale, laboratoriju, prostorije za pripremanje hrane i vešeraj, prostor za osoblje i budućeg upravnika, te edukacioni centar. Takođe, i što je možda najvažnije, azil ima 60 boksova za životinje, kao i posebne odeljke za pse koji su asocijalni ili agresivni, kapaciteta oko 300 životinja.

- Osnovni motiv grada za otvaranje jednog ovakvog objekta, o čemu se pričalo bezmalo tri decenije, jeste sveobuhvatna briga na prvom mestu o psima lutalicama, odnosno njihovo zbrinjavanje, prethodno lečenje ukoliko se za tim pokaže potreba, zatim kastracija ili sterilizacija, čipovanje, vakcinacija i na kraju udomljavanje. Za tri nedelje, koliko objekat radi, uspeli smo da udomimo deset životinja. Neke će biti vraćene na ulicu, a sa onim agresivnijim radiće dreser jer životinja koja je jednom napala čoveka ne može da se vrati na mesto odakle je uzeta - kaže Terzin za Beoinfo.

Otvaranje azila deo je strategije grada za sanaciju problema napuštenih životinja, koja je doneta početkom 2006. godine.

Stručnjaci Veterinarske stanice od tada do danas obavili su više od deset hiljada sterilizacija životinja, bilo da imaju ili nemaju vlasnika. Iako statistike pokazuju da se broj pasa lutalica na teritoriji deset gradskih opština smanjio, poslednjih godina veliki problem predstavlja nekontrolisano parenje pasa koji imaju vlasnika. Iz tog razloga grad će u budućnosti insistirati na kontroli vlasničkih životinja, kako bi se uklonio pravi uzrok pojave napuštenih životinja.

- Trenutno pripremamo promenu strategije sa akcentom na vlasničke životinje. Dešava se da ženka dobije 7,8 štenaca, vlasnik uspe da udomi dva, tri, a ostali završe na ulici. Zato ćemo nastojati da uvedemo takse za kućne ljubimce, kojima će se finansirati program sterilizacije pasa. Uz obavezno čipovanje životinja prilikom vakcinacija i uz intenzivan rad, kao i neophodnu edukaciju građana, nadamo se da će ovaj problem biti rešen za dve do tri godine. U pregovorima smo da u okviru buduće komunalne policije postoji i takozvana „animal police", koja bi bukvalno imala nadležnosti da obavlja kontrolu od vrata do vrata i pomaže u registraciji životinja. Na teritoriji čitavog grada trenutno je registrovano oko 78 hiljada vlasničkih životinja, ali se pretpostavlja da je ovaj broj znatno veći - ističe Terzin.

U Beogradu je u planu otvaranje još najmanje tri azila za pse, a kad je reč o mačkama, koje iziskuju mnogo manje mesta, predviđeno je da se za početak u okviru neke od postojećih veterinarskih ambulatni prilagodi prostor od 40 do 50 kvadrata kao azil za mačke. Novi azili za pse bili bi strateški raspoređeni po gradu, a za sada su ponuđene lokacije na Paliluli, u Barajevu i Lazarevcu. Azili će morati da budu locirani na obodima grada jer je uslov da moraju biti napravljeni na 500 metara udaljenosti od naseljenog mesta. Udaljene opštine trenutno i imaju najviše problema sa psima lutalicama, pa će grad u novu strategiju uključiti i njih, u nadi da će njegov primer slediti i čitava Srbija.

- Pored naših strateških opredeljenja u rešavanju ovog problema, mora da se radi i na edukaciji i kulturi građana. Teško je naći sredinu u gradu gde ljudi maltene ekstremno vole ili ekstremno ne vole životinje. Životinje su deo čovekove životne sredine, a imajući u vidu da su ljudi i inteligencijom i tehnikom superiorniji, logično je da vode brigu o njima. Zato moja poruka jeste da građani ne dozvole da se njihova životinja na bilo koji način oseća ugroženo niti da se nekontrolisano pari jer neko za posledice svega toga mora da preuzme odgovornost. Veoma je mali broj prirodno agresivnih životinja i one napadaju samo kad se na bilo koji način osećaju ugroženo - naglašava Terzin.

Azil za pse u Rakovici otvoren je za građane radnim danima i subotom od 10 do 12 časova. Vakcinacija protiv besnila za životinju koja je već bila vakcinisana košta 600 dinara, a za onu koja nije 800. Čipovanje je besplatno uz vakcinaciju, a životinja dobija i godišnju potvrdu o vakcinaciji, kao i doživotni pasoš.
izvor: Studio-B

Vec je pominjana 'animal police' na ovoj temi. Naglasio sam deo teksta u kome se nazire zacetak toga ili bar nesto slicno.
 
Po meni treba napraviti vise azila za pse na periferijijama grada ,Lupam 7 azila od po 1500-2000 pasa.Time bi ako nista drugo otvorili radna mesta.A hranu bi mogli da doniraju sami gradjani, ostataka od rucka mislim na kosti.I jos bi se tu naslo jos plemenitih ljudi koji bi kupili hranu za kerove i poklonili azilu. + donatorske vecere radi prikupljanja sretstava za same azile.Problem skoro resen.Ja sam ipak za uspavljivanje ali posto gratska vlast nevidi ista dobro u tome ovo je moj drugi predlog. :p
 
Ne vredi to nista,evo ja sam kod Zvezdarske sume.Imamo 3-4 "regularna" avlijanera u ulici i svakih mesec dana se pojavi 5-6 komada,uglavnom ih ovi raskomadaju ili odu negde drugde.Sve u svemu bez uspavljivanja i kontrole vlasnika nista nece uraditi,jer na jednog sterilisanog 5 se izbace na ulicu :violina:
 
Vrh