Ali znači bilo je prilika i lekcija koje su mogli da iskoriste. Saradnja sa Mercedesom kasnih 90ih radi tog IK-106. Zatim saradnja sa Volvoom (i Hessom beše?) početkom 2000ih za izradu 112.3 i 218.3. Bila je onda i ona serija što su sklapali za Bredu. Posle i ona priča sa VDL. Onu rusku prevaru AlfaAuto ili kako se već zvaše, to neću da računam. Ali znači u zadnjih 20ak godina, imali su saradnju i kontakt sa Volvoom, Mercedesom, VDLom i Bredom. I ni iz jedne nisu izvukli ama baš ništa. Ni dalju saradnju, ni znanje, ni tehnologije, ni nova tržišta... ništa. I sa FAPom je bila slična priča. Niko im nikad nije valjao, dok na kraju nisu dobili ponudu od - stečajnih upravnika.
A nije da Ikarbus nije imao prilike i potencijala. Jer kao što rekosmo, 103, 201 i 301 su od početka do kraja prošle i početka ove decenije špartali širom Balkana. Sad se mogu nabrojati na prste.
Ne znam, meni celokupna ta fabrika deluje kao leglo ku***bolje. Najiskrenije, imam utisak da sutra dođe neko, okupi sve zaposlene fabrike u halu i kaže im ''zatvaramo, gotovo je, idite kućama'', da bi svi bili u fazonu ''e do k... pa što nam bar niste javili telefonom, da se ne cimamo danas do posla...
''
Karikiram, ali sve u svemu, cela fabrika mi baš odiše ravnodušnošću, aljkavošću i lenjošću. Iako sam je kao klinac obožavao. Ali beše to u vreme kad su pravili najbolje autobuse na Balkanu, a ne krckajuće poluproizvode...
