Sa ikarima uvek problemi, kuvaju , vrata, gelenderi otpadaju. A N serija užas tu su imali velike probleme sa neravnomernim trošenjeg pogonskih guma, pucanjem konstrukcije pozadi, padanjem harmonike a o elektronici ima poprilično da se piše.
Srećom prestali su da prave poodavno avione.
MAN-ovi japanske donacije su za svo to vreme radili i radili.
A sa bivše vozačke strane MAN voziš kao sa lakoćom. Izuzetno pregledan , upravljiv sa odličnim grejanjem . Ma sve je na svome mestu.
SANOS je takođe bio jedan od boljih modela kako za vozača tako i za mehaničare, mana jedino slabija konstrukcija naročito pozadi i centralni gibanj (mada redovno održavanje i to rešava).
Čuveni SG slovenačke Avtomontaže su se isto odlično pokazali i na svoja pleća izneli sav teret devedesetih.
Dok su ikari sušta suprotnost to ljulja na sve strane , teško se održava pravac i da mogu sve bi nabili oko vozača kako bi mu smanjili vidno polje i boravak na radnom mestu učinili što mučnijim. A da o večitoj promaji oko kolena i zglobova ruku da ne pričam. Hauba i ispod nje sve je tako lepo inžinjerski odrađeno da vozač uvek ima ogromnu količinu svežeg vazduha. Osećaj kao na motoru.