Bio sam prvi put u Atini. Podelio bih nekoliko utisaka u poredjenju sa Beogradom.
Ocekivao sam da cu naici na balkanstinu, ali sam ipak video evropski grad.
Niz kriza koje su ih potrefile zadnjih goina su vidljive na svakom koraku, mnogo je napustenih i nefunkcionalnih zgrada, skoro svaki drugi lokal je zatvoren duze od pandemijske krize. Nema se para za rekonstrukcije starih zdanja, pa onda samo stave kakve improvizaovane nadstresnice da ljudima ne bi fasade padale na glavu.
Uprkos toj strokavosti grad je iznenadjuce cist. Nemas nigde da vidis bacen papir ili pikavac na zemlji, barem u centru u kom sam orbitavao.
Imaju mnogo vise stare arhitekture (iz 19. i pocetak 20. veka), nego sto sam mislio da cu sresti. Ocito je da je Atina, kao i Beograd, pretrpela masovno rusenje stare arhitekture na racun nove i to traje do dana danasnjeg. Ceka se da se zgrada sama od sebe urusi, da bi zidali novo. Gradjevinske korupcije, dakle, takodje, ima koliko hoces.
Balkanstina im se najvise ogleda u saobracaju. Ne zna se da li je gore ako si pesak ili vozac na ulicama. Zakrcenja u saobracaju su svuda preko dana, bez obzira sto imaju tri metro linije i krajnje fukncionalnu mrezu gradskog prevoza. Autobusi su im cesto raspadnuti, kao u Beogradu.
Imaju mnogo trgova, bas klasicnih trgova, i (polu)pesackih ulica. Narocito su mi se svidele male, sporedne, pesacke ulice. Toga bi u Beogradu moglo da bude mnogo vise. One su prepune ugosteteljskih lokala, ali je trenutno posecenost vise nego duplo manja, zbog pandemije. Zaposleni te agresivno vuku da sednes u njihov lokal i mogu reci da mi je drago sto u Beogradu ne postoji ta orijentalna tradicija. Dosta su inovativni i kreativni, ulaze se u modernu arhitetkturu. Evropska unija gura pare.
Inace, ljudi su vrlo ljubazni, i to ne na vestacki nacin. Ljudi najvise cine Atinu evropskom prestnicom po svom stavu i otvorenosti.
Migranata je stvarno puno, to mi je bio prvi kultur-sok na ulici. Izgleda da su se vec navikli na njih.
