Posao i radna prava

[Igor]

U duhu prvomajskih praznika otvaram temu posvecenu pravima radnika snimkom gostovanja Milosa Vuckovica (Vucka) naseg clana foruma u emisiji televizijie N1.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=dJ_uMvas39M[/youtube]

 

[Kokos]

Bravo Vučko!

 

[tragac]

Za male firme je veliki problem katastrofalan poreski tretman od strane države. Nejasni porezi, nerazumne kamate, parafiskalni nameti. Mnoge male firme posluju sa gubitkom. Tu ostaje malo šta za gazdu i za radnike. Država konfiskuje veći deo novostvorene vrednosti. Nažalost, mnoge gazde svoje gubitke svaljuju na radnike, ali no ne znači uvek da gazdi ostaje mnogo. Često je rad na crno jedino rešenje, jer se drugačije ne isplati ni poslodavcu ni posloprimcu.


Ono što je jako loše je što je država u terminalnoj fazi činovničkog karcinoma. Sva fiskalna ušteda nastala iz rasta privrede i smanjenja javnih investicija se usmerava u povećanje plata mahom beskorisnog kadra u administraciji, partijske poslove i nameštene tendere. Poreske olakšice i smanjenje državnih davanja im nikad ne pada na pamet. A vitalnih državnih službenika poput lekara, policajaca, vozača gradskih autobusa, itd je sve manje.

Ovo je ništa čudno obzirom da još od 19. veka Srbi imaju kultni odnos prema državnom činovništvu, dok se gazde uvek predstavljaju kao izrabljivači, tlačitelji i klasni neprijatelji.

 

[paradox polje]

Оправдања за неплаћање доприноса за раднике, пријављивање на мању плату од стварне и слично не сме да буде. Запрвао за толерисања истог од стране државе. Дакле и ако су у ове работе већински укључене газде приватних фирми, сва одговорност је на државе јер исто толерише. Газде имају оправдање типа други не плаћају па ако ја плаћам аутоматски испадам из игре јер конкуренција која не плаћа има знатно боље услове за пословање.
Дакле ово држава мора да сасече јер са сваким појединачним толерисањем подстиче и оне који би евентуално радили све регуларно да промене плочу и прилагоде се условим које држава диктира а који гласе "Не плаћај ништа што се толерише, без обзира шта закон каже". Самим овим свака прича типа да пореска недисциплина мора да се толерише је ето поједине "јадне" газде не могу да плаћају раднике са регуларним доприносима и порезима, па ће морати да отпусте "још јадније" раднике и повећају незапосленост нема никаквог смисла. По неким испадне да толерисање овог вида криминала заправо смањује незапосленост и да је то чак добро за државу, невиђена глупост. На овај начин се само подстичу лоше фирме да и даље уништавају економију а добре фирме се терају на нелегалне работе.
Сулудо је да се на овакве социјалне факторе приликом оправдавања највише позивају оне газде које имају 10-ак станова по БГ и европским метрополама, возни парк вредан милион евра, по неку јахту и при томе кукају како им држава сву зараду покупи па ето морају да се сналазе. А оне газде који стварно муку муче да затворе финансијски круг у плусу раде све по пропису, и вероватно кад би они неку ситницу случајно или намерно заобишли, инспекција би им одмах скочила за врат.
Такође је сулудо да у неки фирмама чак ни држава као послодавац не плаћа све допринесе, има раднике на црно и слично.
Ако су намети стварно такви да у неким сверама у нашим тржишним условима газде нису у могућности да их плате, онда треба мењати прописе и релаксирати пореску политику а никако не селективно толерисати криминал.

 

[tragac]

U ovakvom fiskalnom sistemu jedina alternativa radu na crno u mnogim poslovima je prekid aktivnosti. Dodaj tome katastrofalan pravni okvir, zakone napisane đa po želji koruptivnih instanci, đa po zahtevima iz inostranstva, pa se to sve prepliće, a na vrhu su pravosudi organi koji sve to tumače po slobodnom nahođenju (čitaj: ko da više).

 

[vucko]

Hvala Igore

Problem nije jedinstven, jer svako ima svoje probleme. Male firme imaju velike poreze koji su ako ne grešim oko 68% što je sumanuto. Ali to opet ne opravdava ogroman broj poslodavaca koji pored rada na crno mobinguju svoje radnike, drže ih po 12 sati dnevno, otpuštaju ih kada zatrudne ili se razbole i.t.d.

Veće firme uključujući strane investitore to već rade više iz ćefa i mišljenja da im ne može niko ništa jer je država neefikasna ili pak da će plaćanjem eventualen kazne opet manje platiti nego što profitiraju.

Posebna kategorija kojom će se Radnik.rs baviti u narednom periodu su budžetski korisnici-javna preduzeća, ustanove i lokalne samouprave koje maltretiraju radnike što zbog zabrane zapošljavanja, što zbog stranačkog zapošljavanja. Planiramo da se bavimo ovom temom u narednom periodu jer je po našem mišljenju zapostavljena. Kao da je u redu da država drži nekog 18 godina na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez prava na godišnji odmor i bolovanje, a ja sam pričao sa takvim radnikom javnog preduzeća baš pre nekoliko dana.


Poziv radnicima državnih preduzeća i ustanova

Radnik.rs poziva radnike i radnice koji rade u javnim preduzećima i ustanovama po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, preko agencija za zapošljavanje i omladinskih zadruga da se jave na mail redakcija@radnik.rs

Takođe, građani i građanke koji poseduju informacije o tome da se zbog zabrane zapošljavanja krše prava radnika u određenom preduzeću ili ustanovi mogu nam se javiti.

Sve prijave nepravilnosti koje pristignu na naš email su anonimne. Radnik.rs će objavljivati date informacije samo u dogovoru sa radnikom koji je prijavio zloupotrebe.

Radnik.rs će u narednom periodu objavljivati priče o kršenjima prava radnika i radnica u javnim ustanovama i preduzećima koja su posledica zabrane zapošljavanja u državnom sektoru.

http://radnik.rs/2018/04/poziv-radnicim ... -ustanova/

 

[Igor]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ikxeVOB316Y[/youtube]

 

[tragac]

Da li bi iko mogao da popiše koliki je broj radnika na crno na platnom spisku države?

Moj otac je penzioner, ima 68 godina i radi za javno preduzeće preko omladinske. Klinci u njegovom odeljenju uglavnom rade isto preko omladinske, pare na ruke, i tako godinama, šta je to nego rad na crno?

 

[Vladivoje]

Strašno je to koliko ljudi radi na crno ili se snalazi na najraznoraznije načine...

Nažalost, epiloga svega nigde nema, jer je ključni problem ove zemlje u - sudstvu i tužilaštvu.

 

[direktor]

Cek zar nije ogranicen rad preko omladinske do 30 ili 35 godina
A tvog oca su poslije penzije mogli zadrzsti mislim najvise 2 plus 2 ako se nevarm zbog izuzetnih potreba posla pod odredjenim uslovima naravno
Inace forumasu na snimku mogu da vide kako im napreduju stanovi

 

[boca-ica]

....ključni problem ove zemlje u - sudstvu i tužilaštvu...

Ne :!:
Pa ceo svet nam ukazuje ono što i sami znamo ključni problem je korupcija (mitomanija)

a lično poznajem neke ljude iz sudstva koj su još uvek tvrdoglavo pošteni :kk: , mada su imali problema zbog toga

oklen riba smrdi , od dud il odud :lool:


direktore
kakva omladinska, sad su aktuelne agencije za iznajmljivanje PP radnika a tu nema limita eno starac (a nije Foča) od 70 ljeta, radi kao čuvar vec duuugo :lol:

 

[tragac]

direktor » 07 May 2018 07:43 pm[/url]":uw1iyhio]Cek zar nije ogranicen rad preko omladinske do 30 ili 35 godina
A tvog oca su poslije penzije mogli zadrzsti mislim najvise 2 plus 2 ako se nevarm zbog izuzetnih potreba posla pod odredjenim uslovima naravno
Inace forumasu na snimku mogu da vide kako im napreduju stanovi

Pa ako država može da krši jedno pravilo - ono o zabrani rada na crno, zašto ne bi kršili i starosno ograničenje za rad preko OZ. Problem u ovom konkretnom slučaju je što nema alternativnih rešenja. A ako on ne bude radio taj posao nema ko drugi. I ukoliko neko vreme potraje ta upražnjenost, jedno veoma bitno javno preduzeće i ceo sistem zasnovan u tome imaće problem da nastavi da funkcioniše. Trajno rešenje naravno postoji, ali je mnogo skupo, a sve zbog zakonskog ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru. Taj zakon spada u one "koje su stranci tražili" pa ga nije tako lako kršiti kao onaj koji zabranjuje rad na crno ili penzosima rad preko omladinske.

 

[Vladivoje]

oklen riba smrdi , od dud il odud :lool:

Riba smrdi odasvud, a najviše od glave. :mrgreen:

 

[Ksenija]

tragac » Pon Maj 07, 2018 8:18 pm[/url]":heon492y]Da li bi iko mogao da popiše koliki je broj radnika na crno na platnom spisku države?

Ma kako da neće sami sebi oči vaditi.

Moj otac je penzioner, ima 68 godina i radi za javno preduzeće preko omladinske.

:lol: :lol: :lol:

Klinci u njegovom odeljenju uglavnom rade isto preko omladinske, pare na ruke, i tako godinama, šta je to nego rad na crno?

Koliko ja znam, omladinska beleži radni staž. Istina, ne znam da li sve, ali za jednu sigurno znam. Doduše, upis odlaže ali se ljudi nadaju.

 

[tragac]

Ja sam radio preko omladinske pre desetak godina, staž nam nije upisivan. Da li su se u međuvremenu promenili propisi?

 

[vucko]

Pisali smo o izvrdavanju zabrane zapošljavanja u javnom sektoru kojom se populistički predstavlja da je manje zaposlenih, a sektori se autsorsuju, plata radnicima smanji na minimalac ili manje i ugradi posrednička agencija:

Radnici kao usluga u javnim preduzećima

Javna preduzeća i ustanove u Srbiji, umesto da zapošljavaju radnike, naručuju radnu snagu kao uslugu na tenderu i na ovaj način prikazuju da se pridržavaju odluke o zabrani zapošljavanja koju je donela Vlada Srbije.

Radnici angažovani „preko tendera“ u državnom sektoru mogu imati zaradu i nižu od minimalne jer preduzeća i ustanove najčešće ne propisuju zaradu i uslove pod kojima će radnici raditi.

Čitači vodomera u Subotici preko tendera

JKP Vodovod i kanalizacija Subotica tri godine unazad (2018, 2017. i 2016. godine) raspisuje tender za usluge očitavanja vodomera. Iako ovo preduzeće, prema Programu poslovanja iz 2017. godine, ima obavezu da na mesečnom nivou očitava vodomer, ono nije u mogućnosti da „u sopstvenoj režiji vrši očitavanje mernih instrumenata“, pa preko tendera naručuje tu uslugu, piše u spomenutom Programu.

Tenderom koji raspisuje iz godine u godinu ovo preduzeće ne propisuje nikakve uslove koji se odnose na zaradu ili uslove rada radnika koji će biti angažovani. Ponuđač (firma) koji će obavljati uslugu očitavanja vodomera mora samo da potpiše izjavu da poštuje obaveze koje proizilaze iz važećih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima rada. Da li ponuđač zaista poštuje prava radnika, preduzeće nije dužno da proverava, kako je Radnik.rs već pisao.

U vezi sa ovim tenderima Radnik.rs pitao je preduzeće JKP Vodovod i kanalizacija Subotica koliko radnika je angažovano po tenderu iz 2017. godine i kolika je njihova zarada.

„U ponudi izabranog ponuđača nije naznačeno koliko je radnika angažovano jer taj podatak nije ni tražen u konkursnoj dokumentaciji“, piše u odgovoru, a na pitanje u vezi sa zaradom iz ovog subotičkog preduzeća odgovaraju identično: „U ponudi izabranog ponuđača visina zarade angažovanih radnika nije naznačena jer taj podatak nije ni tražen u konkursnoj dokumentaciji“.

JKP Vodovod i kanalizacija Subotica podatke o zaradi i broju radnika ne traže, pre svega, jer ovo preduzeće kupuje uslugu po najpovoljnijoj ceni ne ulazeći u to kako će firma koja dobije tender tu uslugu obaviti, niti kako će platiti svoje radnike.

Radnik.rs nije dobio jasan odgovor na pitanje zbog čega su ovi radnici angažovani preko tendera, a ne neposredno. Iz ovog preduzeća su samo odgovorili da je tender u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Tražili smo od ovog preduzeća i podatke o tome koliko je ukupno radnika zaposleno u Vodovodu po ugovoru na neodređeno i određeno vreme, po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima i ugovoru o delu, angažovanih preko studentske i omladinske zadruge i po drugim osnovama.

Iz ovog preduzeća su nas uputili na Program poslovanja iz 2018. godine gde je navedeno da је JKP Vodovod i kanalizacija Subotica ima 196 radnika na neodređeno vreme i tri na određeno vreme. Ovaj broj radnika usklađen je sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme koju je donela Gradska skupština Subotice 2017. godine.

Čitači vodomera angažovani na ovom tenderu ne računaju se kao zaposleni niti kao angažovani radnici subotičkog Vodovoda i kanalizacije, već preduzeće njihov rad prikazuje kao uslugu koju su nabavili putem javne nabavke iako je čitanje vodomera neophodno ovom javnom preduzeću konstantno kako bi moglo da naplati svoje usluge. Ipak, na ovaj način javno preduzeće može „na papiru“ da poštuje Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme koju donosi Vlada Srbije u skladu sa zakonom ne prikazujući radnike koje angažuje kao uslugu, a koji rade u javnom preduzeću. JKP Vodovod i kanalizacija Subotica je tako uskladila broj zaposlenih sa spomenutom odlukom i odlukom koju je doneo Grad Subotica.

Pobednik na tenderu za očitavanje vodomera sve tri godine je firma „TBV Systems“ iz Niša.

I „dostavljači pošte“ u Pošti preko tendera

Pošta Srbije je u oktobru prošle godine objavila tender za usluge angažovanja omladinske/studentske zadruge kojim je predviđeno da radnici rade u Pošti u Novom Sadu na pomoćnim poslovima, između ostalog, prijem, sortiranje i dostava poštanskih pošiljaka. Problem je u tome što je osnovna delatnost Pošte, prema Informatoru o radu iz 2017. godine, između ostalog, prikupljanje i uručivanje poštanskih pošiljki, pa je nejasno kako Pošta može svoju osnovnu delatnost obavljati preko drugih firmi.

Na pitanje Radnik.rs zbog čega se na ovaj način angažuju radnici, iz Pošte Srbije navode da su ovom preduzeću potrebni radnici koji bi radili po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, te je ovaj tender raspisan „u cilju efiksnijeg obezbeđenja privremeno nedostajućeg broja radnika”. Međutim, nejasno je zašto bi preduzeće angažovalo radnike preko posrednika, umesto neposredno budući da firma preko koje se angažuju radnici u cenu uračunava i proviziju, što uvećava ukupne troškove preduzeća.

I na ovom tenderu je pobedila firma „TBV Systems“ koja je ponudila da obavi ovu uslugu za oko 3 miliona dinara, a za koju je prema konkursnoj dokumentaciji potrebno 18.750 sati rada. Kada podelimo ovaj iznos sa brojem radnih sati dolazimo do toga da jedan radni sat radnika angažovanog preko ove firme vredi 163 dinara sa porezima i doprinosima.

Portal Radnik.rs je pitao Poštu Srbije da li je vršena provera da li će ova firma, koja je dala najbolju ponudu, moći da isplati radnicima bar minimalnu neto zaradu od 143 dinara po satu.

Iz ovog preduzeća su odgovorili da je glavni kriterijum na tenderu bila najniža ponuđena cena „bez ispitivanja da li ta cena omogućuje isplatu minimalne zarade“.

Ako je kriterijum samo najniža ponuđena cena, to bi značilo da bi preduzeće Pošta Srbije prihvatilo i ponudu po kojoj bi radnik bio plaćen 1 dinar. Međutim, preduzeća bi trebalo da vode računa o tome da li firme koje angažuju mogu da obave posao u skladu sa zakonom po ceni koju su ponudili. U Zakonu o javnim nabavkama navedeno je da preduzeće i ustanove naročito treba da provere da li je firma ponudila „neuobičajeno nisku cenu“ koja dovodi u pitanje da li se ta firma uopšte pridržava propisa iz oblasti rada.

Problem prilikom ovakvog angažovanja radnika preko tendera je i taj što su radnici često angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, a zakon ovim radnicima ne garantuje minimalnu zaradu, o čemu je Radnik.rs već pisao.

Iz firme „TBV Systems“ nisu odgovorili na pitanja koja je Radnik.rs uputio, između ostalog, koliko iznosi neto zarada radnika koje angažuje u Pošti Srbije. Direktor „TBV Systems“ Bojan Veličković je u odgovoru na upućena pitanja tražio da dostavimo podatke o registraciji portala Radnik. Ni nakon što smo ukazali na to gde se podaci o sajtu Radnik.rs mogu pronaći, odgovore nismo dobili.

Predsednik sindikata „Solidarnost“ u Pošti Srbije Tin Antić navodi da ne vidi smisao angažovanja posredničke firme za usluge poštara u Pošti.

„Mislim da raspisivanje ovog tendera da Pošta plati da neka firma umesto nje nađe poštare za tri miliona dinara van pameti. Smatram da je to način koji otvara mogućnost korupcije“, kaže on.

Iz preduzeća Pošta Srbije tvrde da ova nabavka nije povezana sa zabranom zapošljavanja, i da je „pre zabrane zapošljavanja u javnom sektoru Radna jedinica Novi Sad raspisivala javnu nabavku navedene usluge”.

Ostatak na
http://radnik.rs/2018/05/radnici-kao-usluga-u-javnim-preduzecima/

 

[Noki]

tragac » Čet Maj 10, 2018 2:18 pm[/url]":2beec0wi]Ja sam radio preko omladinske pre desetak godina, staž nam nije upisivan. Da li su se u međuvremenu promenili propisi?

Ukoliko je izvršilac posla navršio 26 godinu života ili ukoliko je mlađi od 26 god. a nije na redovnom školovanju, poslodavac (zadruga) je dužan da radnika prijavi na obavezno socijalno osiguranje (penzijsko/invalidsko, zdravstveno, za slučaj nezaposlenosti)

Ukoliko je lice na redovnom školovanju i nije navršilo 26. godinu života, poslodavac (zadruga) plaća doprinose samo za slučaj invalidnosti, povrede na radu i profesionalne bolesti. To znаči da lice nije zdravstveno osigurano po tom osnovu (privremenog/sezonskog posla koji obavlja preko zadruge) niti mi poslodavac - zadruga uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kаo ni za slučaj nezaposlenosti.

 

[Gorstak89]

Radio sam na klinici za radno pravo 2 godine, imao sam 17 svojih klijenata za to vreme plus klijenti drugih kolega..
Glavni problem je to što ljudi nemaju alternativu, ako "sje*******eš" ovaj posao ko zna kad će i kako će sledeći posao, i zato ljudi trpe rad na crno i sve ostalo. Sudski postupak je i dalje jako dug, moj ujak je tužio železnice srbije za neke neplaćene dnevnice ili satnice, na po 8 meseci su mu bila ročišta. I onda imamo ovakvu situaciju gde poslodavac sa jedne strane stvarno ima velike probleme a sa druge strane zna da je mala šansa da će nagrabusiti ako krši prava radnika. Čista klasika, država kinji tebe, ti kinjiš mene, ja na kraju kinjim ženu i decu...
A što se inspekcija tiče, nikad i nisu bile nešto posebno efikasne, jedina inskepcija sa kojom smo imali uspeha da ucenjujemo poslodavce da prestanu da krše prava radnika je finansijska inspekcija, tu jedino cvikaju, i to ne svi poslodavci.
Na kraju od 17 mojih klijenata, oko 5 je dobilo od nas opomenu (opomena za poslodavce) i ja mislim da sam imao 2 tužbe. Ostali su odustajali.

EDIT: I moram da kažem da sam mišljenja da kod nas treba skupa menjati malo širu sferu privrede a ne samo radno pravo. Treba ukinuti paušalne poreze i kojekakve gluposti od taksi i dozvoliti malom čoveku da se oproba u biznisu. Treba napraviti jednu opštu pozitivni sredinu za poslovanje umesto ove situacije gde država jedva čeka da nekog očerupa a na kraju se sve to svede na to da je građanin očerupan.

 

[boca-ica]

Radio sam na klinici za radno pravo 2 godine, imao sam 17 svojih klijenata za to vreme plus klijenti drugih kolega...

I sta ima i od pozitivni presude ovde kod nas ?

Eve tog radnog prava :mrgreen:

Za ne isplacene plate i ne placene doprinose , imam od pre više godina pozitivnu presudu
plus imam i dodatnu presudu o prinudnom izvršenju za naplatu....

išo ja i onaj priudni izvršilac mi reko
,,...ma znam za njih ali shvati ...nema tu ništa .... evo pokaži prstom bilo šta njihovo pa cu im odmah uzeti... ,,
mangupi
sve iznajmljivali ...od kanc. stolice pa redom.... a kad su se nakrali mnogo tudjih plata ... puf, ugasili svetlo.... a nisu ni begali
eno ih ugledni biznismeni sa drugim firmama i gorilama i niko ih i ne dira ....

:lol: :lool: :lol:

 

[Nebojsa]

 

[Gorstak89]

E tu ti mogu reći iz isksutva sa drugog radnog mesta da ima jaaaako puno DOO firmi kod nas koje ne poseduju ništa, čak ni stečaj ne možeš da sprovedeš jer niko neće da plati 50 000 koliko je minimalno za pokretanje tog postupka. Zašto? Pa firme bukvalno ne postoje više fizički, nemaju ništa. Ima likova koji imaju i preko 200 DOO firmi u našoj zemlji. Ali to je ovde sasvim legalno, ljudi posluju, rizikuju samo uloženim kapitalom koji propadne, daju sebi otkaz i firma ostane samo pravna ljuštura u APR-u.
to je još jedan primer toga koliko ne možemo pričati o radnom pravu bez cele slike o privredi. Da bi sproveo likvidaciju nad DOO treba ti možda i 7000 eur jer treba sebi da plaćaš doprinose 9 meseci ili godinu dana (nisam 100% siguran) dok glumiš likvidacionog upravnika.
Pride, ima jaaaako puno firmi u blokadi i to je ogroman kancer kod nas koji se širi poprilično rapidno.

 

[direktor]

Da nije malo puno 7000 eura za likvidaciju ako je firma cista vise se isplati prodati istu pogotovo ako je trajala minimum godinu dana Firme kupuju likovi koji iza sebe vuku repove i treba im novo doo da bi nastavili da mute .
Drzavu to naravno ne zanima i lov u mutnom se nastavlja

 

[vucko]

Evo česte prakse u javnim preduzećima, držanje radnika na privremenim i povremenim poslovima.

Višegodišnji privremeni i povremeni poslovi u Beogradskom vodovodu

U javnom komunalnom preduzeću “Beogradski vodovod i kanalizacija” 150 radnika radi više od dve godine po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima bez prava na bolovanje, godišnji odmor i druga prava iz radnog odnosa.

Iz Beogradskog vodovoda za Radnik.rs navode da radnici po ovom ugovoru ne rade isti posao, već im se poslovi menjaju u zavisnosti od potreba preduzeća.

Godinama bez prava na odmor i bolovanje

Pet radnika preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ obratilo se portalu Radnik.rs tvrdeći da godinama rade u ovom preduzeću po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima iako obavljaju poslove koji podrazumevaju stalno radno mesto i bez kojih Beogradski vodovod ne može da funkcioniše.

Oni su tražili da zaštitimo njihov identitet i ne otkrivamo detalje o njihovim radnim mestima kako ne bi trpeli odmazdu poslodavca. Ipak, kako navode, smatraju da je važno da se o njihovom problemu javno progovori.

„Nemamo pravo na bolovanje, na godišnji odmor, na odsustvo tokom verskog praznika, na slobodne dane“, kaže jedan od njih. Drugi radnik objašnjava da je jedini način da koriste godišnji odmor da rade prekovremeno, tokom vikenda i tako „skupljaju“ dane za godišnji odmor. Isto je i za bolovanje, objašnjavaju.

„Bilo šta da tražimo šefovi nas podsete da smo na privremenim i povremenim poslovima i da možemo biti lako otpušteni. Drže nas u strahu da se ne bismo bunili“, navodi treći radnik ovog preduzeća.

Kako radnici kažu kada su zbog povrede na radu odsutni oni ne dobijaju platu već su su plaćeni samo za radne sate kada rade, jer ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne predviđaju bolovanje.

Jedan od njih objašnjava da radnici potpisuju ugovor o povremenim i privremenim poslovima na svakih 120 dana.

„U ugovoru se menja samo način obavljanja posla, inače je to praktično isto radno mesto“, kaže on.

Uoči Nove godine, kako kažu, Vodovod je zaposlio veliki broj radnika, odnosno nekim radnicima koji su bili „na privremenim i povremenim poslovima“ ponuđen je ugovor o radu. Oni nisu među njima.

„Stalno nam se priča – još malo, još malo, pa ćemo preći na ugovor za stalno. Takođe, pričaju nam da ćemo dobiti ugovore ako dobro radimo, ali niko od nas ne bi ovde godinama radio da ne radi dobro“, kaže jedan od radnika.

Neki od radnika su, kako kažu, do 2014. godine radili u Vodovodu preko firme „Morava In“ iz Kruševca. O navodno sumnjivoj saradnji ove firme i Vodovoda govorio je 2012. godine sadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, tada prеdsеdnik Gradskog odbora Bеograd Srpskе naprеdnе strankе. Kako radnici navode, tada su imali ugovore o radu u ovoj firmi, te je njihov položaj utoliko bio bolji jer su imali pravo na godišnji odmor i bolovanje. Od 2014. Godine, kažu, postali su radnici Vodovoda, ali „na privremenim i povremenim poslovima“.

„Godinama na privremenim i povremenim poslovima, ali na različitim poslovima“

Iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije navode da je tačno da radnici rade u Vodovodu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima više godina. Kako navode, 150 radnika radi na ovaj način duže od dve godine.

„Angažovana lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne obavljaju sve vreme iste poslove, već se poslovi menjaju u zavisnosti od potreba. Ne radi se o poslovima koji su propisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova“, dodaju u odgovoru.

Zakonom o radu propisano je da radnici po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima mogu da rade najduže 120 dana godišnje. Kako ne bi prekršili zakon, javna preduzeća radnicima (koji rade godinama po ovom ugovoru) na svakih 120 dana menjaju ugovor, a u ugovorima je svaki put navedeno drugo radno mesto. Na ovaj način bio je angažovan radnik Aerodroma „Nikola Tesla“ sedam godina, a inspekcija rada je utvrdila da zakon nije prekršen, o čemu je Radnik.rs pisao.

Ukoliko je radnik godinama obavljao isti posao u preduzeću, a preduzeće fiktivno navodilo da je reč o različitim poslovima, radnik ima pravo na odštetu koju može da ostvari na sudu jer je umesto po ugovoru o radu radio/la po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima sa manjim pravima. Ako je radnik zaista obavljao različite poslove za preduzeće neprekidno tokom više godina, Zakon o radu nije prekršen, ali je „zakonska rupa“ otvorila prostor da radnici na ovaj način mogu da budu godinama angažovani bez prava na godišnji odmor, bolovanje, naknadu za prekovremeni rad i druga prava.

Ostatak teksta na

http://radnik.rs/2018/05/visegodisnji-p ... -vodovodu/

 

[vucko]

Nepostojeći registar zaposlenih

Radnik.rs > Priče > Nepostojeći registar zaposlenih

Iako je još u avgustu 2015. godine donet Zakon o osnivanju registra zaposlenih koji bi omogućio građanima da prate broj zaposlenih u javnom sektoru i efekte zabrane zapošljavanja, ovaj registar, sudeći po odgovorima institucija, i dalje nije objavljen.

Koliko državne institucije imaju zaposlenih, građani mogu da saznaju samo iz informatora o radu koje instutucije objavljuju. Tako Repubički geodetski zavod (RGZ), prema podacima iz Informatora o radu iz 2018. godine, ima više od 10% zaposlenih na određeno vreme i ugovorima van radnog odnosa, što je suprotno Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Nesigurni oblici rada u Geodetskom zavodu

Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je u svom poslednjem Informatoru o radu (iz aprila 2018. godine) oko deset meseci star podatak (iz jula 2017. godine) da RGZ ima 2120 zaposlenih koji imaju ugovor na neodređeno vreme, 188 radnika po ugovoru na određeno vreme i 561 radnika koji su „angažovani po osnovu ugovora“.

Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (član 10) definisano je da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog privremeno povećanog obima posla, po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske ili studentske zadruge i po drugim osnovima ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme.

Prema spomenutim podacima koje je RGZ objavio, broj radnika koji rade u ovoj instituciji po ugovoru na određeno i drugim ugovorima (u nesigurnim oblicima rada) iznosi oko 35% u odnosu na broj radnika koji imaju ugovor na neodređeno vreme, što je tri puta više nego što je zakonom dozvoljeno.

RGZ nije odgovorio na pitanja Radnik.rs do kraja rada na ovom članku da li je RGZ prekršio zakon o maksimalnom broju zaposlenih, odnosno takozvanu zabranu zapošljavanja ili ima odobrenje da angažuje više od 10% zaposlenih po drugom osnovu u odnosu na radnike po ugovoru na neodređeno vreme.

Isto pitanje postavili smo i Vladi Srbije jer komisija koju formira Vlada odobrava novo zapošljavanje u javnom sektoru. Odgovor takođe nismo dobili.

Zabrana zapošljavanja

Takozvana zabrana zapošljavanja je uvedena decembra 2013. godine donošenjem Zakona o budžetskom sistemu u kom je navedeno da korisnici javnih sredstava ne mogu da zapošljavaju nove radnike do kraja 2015. godine.

Tokom 2015. godine je donesen Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kojim je uređen obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih. Ovim zakonom je definisano da su podaci o broju angažovanih i zaposlenih lica javni.

Iste 2015. godine je donet i Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava kako bi se pratio broj zaposlenih i angažovanih lica u javnom sektoru kao i podaci o njihovim primanjima.

Ostatak na

http://radnik.rs/2018/06/nepostojeci-registar-zaposlenih/

 

[Vladivoje]

Po meni, i ta priča oko tog tzv. registra zaposlenih je prazna priča, jer svako može da unese u taj registar ono što hoće i da ne unese ono što neće... :roll:

Uostalom, sve je to isto kao i zvanična (državna) statistika, koja prikazuje ono što se želi prikazati.
Realno stanje je jaaako daleko od svega toga...