Posao i radna prava

[Bender Rodriguez]

Evo i u Murici primenjuju isti recept

 

[ika]

Рад од куће ако имаш додатну собу, кутак или јасан "маркер" да си тренутно на послу је прејака ствар. Сада имам посебну собу за рад и то ми одговара, немам тимс на телефону нити било шта друго што ме може посетити на посао ван њега. Када сам живео у мањем стану лаптоп сам стављао у ормар заједно са слушалицама, да ме случајно не подсете на посао. А када сам живео у 20 квадрата скоро сваког дана сам ишао на посао и тамо остављао лаптоп са оним "kensington lock" каблићем, баш ради сегрегације дела живота проданог за новац, и остатка живота који је заправо мој.

Укратко, три деценије су покушавали радницима да репликују кућни амбијент а онда су запослени то урадили "својевољно" за корпорације и о свом трошку и још све срећни и у трипу да су слободнији.

Ово ме је подсетило на "Постскриптум уз друштва контроле" од Делуза (или Делеза). Укратко прича се о начину начинима убирања плодова рада човека кроз постојање.

Нисмо више у дисциплинарном друштву. То је већ прошло. Ми смо у друштву контроле. Контрола није механизам који је завршен. То је друштво у коме су механизми контроле — и то непрестани — у процесу инсталирања.
Он није доживео МСТимс, слек, алертове и ролбекове у бази на лаптопу код куће ван радног времена, али доста људи је увек на послу.

Ево једног кратког снимка о томе шта су друштва контроле

@Igor ово мжд у Посао и радна права ?

 

[Noki]

@ika Ti mi deluješ kao neki naizgled random mlad lik s početka nekog super zanimljivog filma koji bih rado gledao do kraja.

Mlad, prezasićen poslom, trudi se da odvaja u glavi a i fizički da ga ništa ne podseća na posao, kao najgori zulum...

Posle uvoda koji si nam dao jedan od potencijnih scenarija bi mogao da bude ovaj, pojavljuje se drugi lik koji ti nudi lako zarađene pare u digitalnoj sferi al nekim kriminalnim radnjama za koje ti tvrdi da uprkos neminovnom digitalnom praćenju a uz IT znanje koje imaš - ostaješ neotrkiven i van domašaja vlasti... Posao je lagan, brz, imaš svo potrebno znanje da ga obavis, ne preokupira ti mozak i ostavlja puno slobodnog vremena za prave stvari u životu... On ti nudi baš ono što ti je falilo da sve postane potaman u tvom životu.

Sve što bih dalje napisao bio bi spoiler. Ali epilog filma je da se srećan vraćaš legalnom poslu koji si radio po ceo dan i mrzeo, srećan što su sve zakonske peripetije iza tebe, svestan nemogućnosti da promeniš sistem i žališ što si ikad upoznao lika koji ti obećao prečicu za raj.

Ali pitanje je dokle će ta sreća da te drži pre nego se u tvojoj glavi ponovo otvori dovoljno prostora za neku novu sjajnu priliku za beg...

Kraj filma

Iskreno se plašim da ne grešim u svojoj proceni. Iako ćeš negirati verovatno, al čekaj, nisi još ni u 30tim. Nadam se da će te naći pravi ljudi u pravo vreme jer u suprotnom te ne vidim da se miriš sa sudbinom. Ne vidim te da stojiš u mestu 40 godina. Neki ljudi su sposobni za to. Tačno ih prepoznaš po pisanju na forumu. Al ti nisi. Ti ćeš napraviti bitnu promenu u jednom trenutku al koliko će biti u tvoju korist ili na štetu pokazaće vreme i ako budeš na ovom forumu i dalje možda podeliš sa nama.

 

[StariPosmatrač]

немам тимс на телефону нити било шта друго што ме може посетити на посао ван њега

Neiskusno. Teams na telefonu je alat koji služi da ukradeš deo radnog vremena i iskoristiš ga u privatne svrhe. Nikad ti neću zameriti što kombinuješ privatne obaveze, pa i zadovoljstva u radno vreme, ali ću ti zameriti ako te neko traži a ti se ne javljaš sat i po u toku radnog vremena.

 

[mariks]

Ah čuveno rad od kuće ili u kancelariji. Svako ima svoje, ne treba generalizovati. Ne bih rekao da oni koji žele da rade u kancelariji su asocijalni, pre bih rekao da su to ovi koji žele da rade od kuće, ne žele ni sa kim da se druže sem sa kučetom i mačetom. Sve ima prednosti i mana, neko kada radi od kuće previše se opusti, neko ne može u kancu da se skoncetriše...

 

[KlauKalash]

Mene spasava rad od kuce iskreno. Zena i ja imamo sobu / kancelariju. Ustajem sat vremena kasnije i minut po zavrsetku radnog vrmena sam spreman da nastavim sa svojim zivotom, a nema gubljenja vremena u putu nazad.
Sta znam, lako se prebacujem iz posao u kuca mod. Nista me ne podseca na posao jednom kada zaklopim poslovni laptop, samo izvucem privatni koji je ispod, stavim ga preko i mogu recimo da provedem u istoj stolici jos par sati uz gejming ili sta vec.
Idem i u kancelariju ponekad, ali otprilike jednom ili dva max puta nedeljno.

 

[mariks]

O tome se i radi, ti si napravio kancelariju u kući/stanu da i Ja radim od kuće verovatno bih tako jer teško da bih nešto pored dva mala deteta nešto uspeo da uradim tj kad radim od kuće uspem jedno sat dva da odradim u miru posle teško. Deca jbg hoće da se igraju, a na oku sam im pa ispada da ih ignorišem ili ne želim da provedem vreme sa njima, ne pada lako ni meni ni njima. Ko nema decu ili su deca odrasla verujem da je dosta lakše dok npr ženin brat nema decu, samo on i žena ali ide u kanc svojevoljno jednom dvaput nedeljno jer kaže previše se opusti kod kuće pa se rad od 5h produži na 10h. Tako da je teško generalizovati da li je bolje od kuće ili iz kancelarije, nismo svi isti niti to ima neke veze sa "ispunjenim životom". Na kraju, na firmi je da odluči koji način rada će primenjivati ali generalno se slažem i za pauze, pogotovo "puš pauze". I meni su smetale (ja nisam u IT npr) jer em mi opada produktivnost em me smaraju nepotrebne priče. Kada ne želiš da ideš odmah si autsajder, ne želiš da se družiš, sebičan si... ali npr kad sam se malo zbližio sa kolegama onda mi nisu toliko teško padale kad se malo bolje svi upoznamo pa znamo šta su interesovanja kod jednih i drugih. Ljudi su generalno socijalna bića (zato svi živimo u gradovima, a realno koliko njih koji rade remote mogu i iz nekog sela da rade) i ta neka medjusobna komunikacija je bitna. Nekima treba i da se ispričaju malo.

 

[kopmania]

Ево и моје искуство
од 2018 радим онлајн, најбоља ствар коју сам изабрао.
Никакве конекције немам са послом кад завршим нити собе у којима радим. Радим где год се нађем, у дневној соби, спаваћој, тераси, викендици, Кипру, Црној Гори...
Не питам кад могу на одмор, радим кад хоћу, колико хоћу.
Завршим посао, затворим лаптоп, ја сам већ слободан...
Када треба негде ујутру да одем и видим људе у 7:30 како скоцкани чекају тролејбусе, аутобусе на + 35 степени..... захвалим се што имам ову прилику.
Да сам радио у некој приватној фирми, кретао би на посао у 8 (дете спава, не видим своје дете), завршим у 5, док дођем до куће, ручам, окупам се, буде већ 7,, дете иде да спава.... Не проведем ни мало времена са дететом.

 

[KlauKalash]

@mariks da, sa malom decom se menja racunica potpuno. Moje kolege koje imaju malu decu dolaze na posao kad god mogu, jer od kuce tesko rade. I ja uhvatim sebe da zabusavam ako radim od kuce mnogo dana za redom, zato i gledam jednom nedeljno da odem do kancelarije. A lepo se i osecam kada se obucem malo bolje, eto kao idem na posao . Popricam sa kolegama, a neke tehnicke stvari je ipak lakse raspraviti i nauciti u kolaboraciji uzivo.

 

[Noki]

Najvažnije je voleti svoj posao i raditi ga sa zadovoljstvom a to je privilegija veoma malog broja ljudi. Onda ništa ne pada teško. Ni ne razmišljaš o odvajanju.

Naravno da je jedna priča kad si sam. Druga sa decom (i suprugom da podelite obaveze), ali najgore je biti samohrani roditelj.

 

[ika]

Neiskusno. Teams na telefonu je alat koji služi da ukradeš deo radnog vremena i iskoristiš ga u privatne svrhe. Nikad ti neću zameriti što kombinuješ privatne obaveze, pa i zadovoljstva u radno vreme, ali ću ti zameriti ako te neko traži a ti se ne javljaš sat i po u toku radnog vremena.

Имам пословни телефон који палим само када сам "on call" илити дежуран. Сад су ме прескочили у ротацији због одмора па нисам био дежуран од почетка маја, засигурно се ухватила прашина на том телефону лол.
А кад идем да завршим нешто по граду понесем лаптоп па га отворим 1-2 пута зависи колико сам дуго ван.
Свакако сваки дан ставим 1 сат да сам ооо на тимсу да знају да тада ручам и да не очекују одговор скоро, а ако радим у фирми која ми не поштује паузу за ручак боље да ми дају отказ искр. Некако ми више смета то него када ме пробуди алерт пренатрпаног редиса.

Mene spasava rad od kuce iskreno. Zena i ja imamo sobu / kancelariju. Ustajem sat vremena kasnije i minut po zavrsetku radnog vrmena sam spreman da nastavim sa svojim zivotom, a nema gubljenja vremena u putu nazad.

Ово мислим да је главна ствар. Свуда ће неко да те смара, али ништа не смара као превоз (лични или јавни), иначе је то и један од битнијих фактора стреса у модерном животу, први после губитка слуха, вида и смртних случајева.

Ti mi deluješ kao neki naizgled random mlad lik s početka nekog super zanimljivog filma koji bih rado gledao do kraja.

Mlad, prezasićen poslom, trudi se da odvaja u glavi a i fizički da ga ništa ne podseća na posao, kao najgori zulum...

Posle uvoda koji si nam dao jedan od potencijnih scenarija bi mogao da bude ovaj, pojavljuje se drugi lik koji ti nudi lako zarađene pare u digitalnoj sferi al nekim kriminalnim radnjama za koje ti tvrdi da uprkos neminovnom digitalnom praćenju a uz IT znanje koje imaš - ostaješ neotrkiven i van domašaja vlasti... Posao je lagan, brz, imaš svo potrebno znanje da ga obavis, ne preokupira ti mozak i ostavlja puno slobodnog vremena za prave stvari u životu... On ti nudi baš ono što ti je falilo da sve postane potaman u tvom životu.

Sve što bih dalje napisao bio bi spoiler. Ali epilog filma je da se srećan vraćaš legalnom poslu koji si radio po ceo dan i mrzeo, srećan što su sve zakonske peripetije iza tebe, svestan nemogućnosti da promeniš sistem i žališ što si ikad upoznao lika koji ti obećao prečicu za raj.

Ali pitanje je dokle će ta sreća da te drži pre nego se u tvojoj glavi ponovo otvori dovoljno prostora za neku novu sjajnu priliku za beg...

Kraj filma

Iskreno se plašim da ne grešim u svojoj proceni. Iako ćeš negirati verovatno, al čekaj, nisi još ni u 30tim. Nadam se da će te naći pravi ljudi u pravo vreme jer u suprotnom te ne vidim da se miriš sa sudbinom. Ne vidim te da stojiš u mestu 40 godina. Neki ljudi su sposobni za to. Tačno ih prepoznaš po pisanju na forumu. Al ti nisi. Ti ćeš napraviti bitnu promenu u jednom trenutku al koliko će biti u tvoju korist ili na štetu pokazaće vreme i ako budeš na ovom forumu i dalje možda podeliš sa nama.

Занимљив начин да се каже "бићеш као Чотра кроз коју деценију". Нема никакве пречице до раја, нити бега од рада, рад је створио човека. Мсм не бих да кренем да просипам протестантску радну етику, ја скоро па да нисам ни Хришћанин, али ств је живот без неког вида стварања мени безвредан.
Мени је више проблем ко убире ту вредност мог рада. Колико год могу трудим се да то испуњава моје етичке стандарде, и покушавам и другима разголитити истину о разним начинима на које без свог знање помажу разне одвратне ствари, али то је често пишање уз ветар - на ово се односи будући Чотра, на то што ће ме уништити тај бол у курцу других људи. Једно 15ак људи сам убедио да крену да почну редовно да донирају крв и то мсм да је нешто на шта сам најпоноснији, мжд ме тај осећај спасе да не постанем туробан лол.

 

[Noki]

Имам пословни телефон који палим само када сам "on call" илити дежуран. Сад су ме прескочили у ротацији због одмора па нисам био дежуран од почетка маја, засигурно се ухватила прашина на том телефону лол.

Inače biti u pripravnosti se takođe plaća ako je van radnog vremena to bi trebalo da se dodatno plaća imao posla tad ili ne.

Свакако сваки дан ставим 1 сат да сам ооо на тимсу да знају да тада ручам и да не очекују одговор скоро, а ако радим у фирми која ми не поштује паузу за ручак боље да ми дају отказ искр.

Ja te razumem al recimo u državnoj firmi ako si jedan od onih od kojih se očekuje da potegnu a ne da lade .... i te kako ti je pauza bila uslovljena poslom. U okviru same zgrade nisi mogao do restorana baš kad ti se prohte i ako je hitno zovu te ili ideš tek oko 15h da ručaš kad u restoranu već nema ništa. Nosiš telefon ili će neko sići da vidi gde si. Tako da nije najopuštenija pauza, na poslu si i dalje. Al ne važi za sve. Nije isti princip za sve i ne vodi svaki sektor bu**** od rukovodioca.

Što se prevoza tiče. Zavisi. Ako je ravno i može bajs... Taman da ti proradi adrenalin, serotonin a ne onako sav bezvoljan da stigneš. Ali svakako je dobro da može da se kombinuje i rad od kuće.

Мени је више проблем ко убире ту вредност мог рада.

Slažem se da je rad uz inteligenciju a pre svega odvajanje palca od ostalih prstiju, stvorio čoveka, ali taj problem opravdanog ubiranja vrednosti je uvek postojao..

Ne mislim da si lenčuga, daleko od toga, drugi bi rekli da si možda malo nestrpljiv. Po meni je to zdrav odraz tvojih godina. Vode te ideali humanosti i imaš želju da drugima otvoriš oči i ukažeš na društvene nepravde... U principu sve zvuči zdravo za 20te Nećeš postati nihilista kao Čotra nego te vidim kao suviše inteligentnog da bi predugo trpeo. Krenućeš da neke stvari menjaš sam, misleći da može, al život će da ti odgovori - stani batice, de si poš'o? Gluplji će te zaustaviti što će te dodatno frustrirati.

Mnogi ljudi su u fazonu da ne razmišljaju da menjaju sistem nego samo dobro plivaju u postojećem. Jača je frustracija kad želiš a ne možeš, a vezana je za inteligentne ljude i ispravne porive. Ne verujem da će da te splasne ta emocija, mislim da će neka potreba za promenom u tvom slučaju prerasti (opravdanu, zdravu) frustraciju, ali u šta... Ogromne su šanse da će biti nešto jako dobro, samo radi na sebi bro. Baš si inteligentan i prijatan momak.

 

[ika]

Inače biti u pripravnosti se takođe plaća ako je van radnog vremena to bi trebalo da se dodatno plaća imao posla tad ili ne.

Нормално, пошто могу да живим и на неких 20ак сати сна недељно по неколико недеља за редом ово ми нешто не падне тешко, лепо ми дође тих 400-500е за ту недељу "константног рада".

Ja te razumem al recimo u državnoj firmi ako si jedan od onih od kojih se očekuje da potegnu a ne da lade .... i te kako ti je pauza bila uslovljena poslom. U okviru same zgrade nisi mogao do restorana baš kad ti se prohte i ako je hitno zovu te ili ideš tek oko 15h da ručaš kad u restoranu već nema ništa. Nosiš telefon ili će neko sići da vidi gde si. Tako da nije najopuštenija pauza, na poslu si i dalje. Al ne važi za sve. Nije isti princip za sve i ne vodi svaki sektor bu**** od rukovodioca.

Овде мсм да је део проблема што се много људи превише плаши за отказ. Понуда и потражња ради и када су радници тај хот комодити, не само када неко има тројицу која би то одрадила за мање паре, а ако си тај 1 од 20 који уств ради, ти и јеси јако вредан и потребан. Пошто имам неки аскетски начин живота успео сам да се извучем из тог сиромашног дела популације и имам кеша за неких 25-30 месеци лагодног живота, па се много више и свађам на послу када на то имам и право, јер верујем да ћу наћи посао пре него што истрошим тај новац. Шта ће да ураде ако не одрадим у 13:45 већ у 14:05, да ми дају отказ, па онда тек нећу то да одрадим. На слично сам и ја рекао менаџерки када су нам уводили рад уживо 4 пута недељно (иако доста нас у уговору има фултајм од куће) "шта ћете да ми кажете, да више никад не дођем на посао ? Па већ нећу да дођем" инспирисам овим кратким снимком

Није је та интеракција одвратила од тога да ме више никад смара за долазак, али јој је ставила до знања да ја нисам тај кога ће да јаше неоснованим прохтевима.

За ове последње пасусе нмп колко је шта ту нормално, а колко није. Србија некако и јесте неко велико мртво море у којем ретко ко има довољно стрпљења да нешто промени. Сад мжд ћу и ја прихватити да живим у држави преписивача туђих решења, а можда нећу. Ово око промена ме подсетило и на то да имам у фамилији више људи који су били затварани/вешани због својих политичких опредељења, па мжд је та нека жеља за променом наследна.