Били су Срби, то и ми и они морају знати. Да сутра у Хрватској постане модерно бити црнац, могу се и фарбати, али то никада неће променити чињеницу да су им гени српски.
Марко Орешковић је са Србима, који су се касније поделили на партизане и четнике, дигао устанак у Лици против усташког геноцида и заслужује улицу, као и остали Срби који су тај устанак подигли.
Не смемо се одрицати заслужних Срба чији су се потомци "преметнули" у нешто друго, па ни тих потомака, који би уз нашу вољу и снагу једном поново могли постати Срби.
Нисмо се ми "одрекли" Срба других вера, већ они нас. У средњем веку још, папа свако мало шаље буле угарском краљу подсећајући га да је његова најсветија дужност уништење шизматика (за које су они сматрали православне, а шизматици су заправо они били), мислите ли да су католички фратри другачије проповедали (тровали) вековима у српским католичким крајевима под угарском или млетачком влашћу. Слично је и са Србима који су прихватајући ислам, прихватали и турски идентитет кога су се јако тешко одрицали, по цену масовне селидбе у Турску када је Аустро - угарска анектирала Босну, па и после југословенског уједињења. А Шантић им је писао "Остајте овдје.."
Муслиманска странка која је имала највећу подршку међу муслиманима у Босни, је била на прагу, крајем тридесетих година прошлог века, успостављања Бановине Босне, по угледу на Бановину Хрватску, практично стварању федералне јединице под муслиманском доминацијом, што је наишло на противљење Срба и сукобе у самој Босни. То нема везе са КПЈ, већ са већинским ставом муслимана да су они посебан ентитет, а не нити Срби нити Хрвати. На враћању њиховог српског идентитета било је потребно много више труда и времена, него што је политичка елита СХС/КЈ била спремна и способна да ради. Примера ради, остављање шеријатских судова и исламских школа за муслимане, имало је веома лоше ефекте, јер су управо јачале њихов посебан идентитет. Ту је и предратно аутономаштво Војвођана, политичко одвајање Срба пречана итд.
Дакле јесу и муслимани и Хрвати пришли Србији, али зато што је била сила победница, а они на пораженој страни, не зато што су се сматрали Србима, или мислили да ће имати ћара од сиромашне Србије, као од богате КуК монархије. Врло брзо су се ствари искристалисале и постало је јасно о чему се ту ради, али по нас доцкан.
Придруживањем одређених хрватских и муслиманских јединица тзв. ЈВуО или тзв. НОВЈ у складу са околностима, нипошто није значило и њихов прелазак на српски или југословенски идентитет.
Имамо и пример из последњег рата, где су одређене чисто муслиманске јединице биле део ВРС, поштовале РС, али су остали Муслимани.
То је тачно, уколико будемо успешни, богати, снажни, сви ће хтети уз нас. Не само бивши Срби, него и други народи. Слаби не ваљамо ни самима себи.
Марко Орешковић је са Србима, који су се касније поделили на партизане и четнике, дигао устанак у Лици против усташког геноцида и заслужује улицу, као и остали Срби који су тај устанак подигли.
Не смемо се одрицати заслужних Срба чији су се потомци "преметнули" у нешто друго, па ни тих потомака, који би уз нашу вољу и снагу једном поново могли постати Срби.
Нисмо се ми "одрекли" Срба других вера, већ они нас. У средњем веку још, папа свако мало шаље буле угарском краљу подсећајући га да је његова најсветија дужност уништење шизматика (за које су они сматрали православне, а шизматици су заправо они били), мислите ли да су католички фратри другачије проповедали (тровали) вековима у српским католичким крајевима под угарском или млетачком влашћу. Слично је и са Србима који су прихватајући ислам, прихватали и турски идентитет кога су се јако тешко одрицали, по цену масовне селидбе у Турску када је Аустро - угарска анектирала Босну, па и после југословенског уједињења. А Шантић им је писао "Остајте овдје.."
Муслиманска странка која је имала највећу подршку међу муслиманима у Босни, је била на прагу, крајем тридесетих година прошлог века, успостављања Бановине Босне, по угледу на Бановину Хрватску, практично стварању федералне јединице под муслиманском доминацијом, што је наишло на противљење Срба и сукобе у самој Босни. То нема везе са КПЈ, већ са већинским ставом муслимана да су они посебан ентитет, а не нити Срби нити Хрвати. На враћању њиховог српског идентитета било је потребно много више труда и времена, него што је политичка елита СХС/КЈ била спремна и способна да ради. Примера ради, остављање шеријатских судова и исламских школа за муслимане, имало је веома лоше ефекте, јер су управо јачале њихов посебан идентитет. Ту је и предратно аутономаштво Војвођана, политичко одвајање Срба пречана итд.
Дакле јесу и муслимани и Хрвати пришли Србији, али зато што је била сила победница, а они на пораженој страни, не зато што су се сматрали Србима, или мислили да ће имати ћара од сиромашне Србије, као од богате КуК монархије. Врло брзо су се ствари искристалисале и постало је јасно о чему се ту ради, али по нас доцкан.
Придруживањем одређених хрватских и муслиманских јединица тзв. ЈВуО или тзв. НОВЈ у складу са околностима, нипошто није значило и њихов прелазак на српски или југословенски идентитет.
Имамо и пример из последњег рата, где су одређене чисто муслиманске јединице биле део ВРС, поштовале РС, али су остали Муслимани.
То је тачно, уколико будемо успешни, богати, снажни, сви ће хтети уз нас. Не само бивши Срби, него и други народи. Слаби не ваљамо ни самима себи.
Уосталом, свој став о томе сам већ изнео, да се не понављам.
То што се неко данас изјашњава као Хрват или Бошњак његово је суверено људско право. Али то му не даје право да у пакету са собом одводи и претке који нису мислили као он. Ти људи су знали шта су и то су јасно говорили. Што ће рећи, имаш право да се изјасниш као Кинез и да захтеваш да поштујем твој избор, али немаш право да тражиш од мене да идем около и причам како си жут и имаш косе очи.
