Po kome su neke ulice dobile ime?

[Вожд]

По коме/чему улица Љешка, носи име?

Вероватно..
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%89%D0%B5%D1%88

 

[times12]

Zoran Đinđić nije nikako bio "POLITIČAR OSREDNJIH SPOSOBNOSTI"

http://brankopavlovic.com/djindjicnije*******iovizionar/

Моје се мишљење поклапа са Павловићевим.

 

[direktor]

Pošta stizala uvek na Krunsku
J. Novaković | 16. februar 2016. 18:24 | Komentara: 0

Vračarska saobraćajnica čak 12 puta "prekrštena". Slede je Resavska sa čak devet i Svetogorska sa sedam

SKORO svake godine makar po jedna ulica ili njen ćošak promeni naziv u glavnom gradu. Krunska je rekorder, jer su joj vlasti čak 12 puta menjale "krštenicu". Ipak, birokrate ne računaju da mnogi sugrađani dobiju, ali ne usvoje nove table na zgradama, jer su se već srodili sa starim imenima.

- Za nas je bila uvek Krunska - priča Ljiljana Radulović iz broja 19.

- Pisma iz celog sveta su stizala na ovu adresu, pod ovim nazivom, čak i kada je nosila drugo ime.

Ljiljana sa mamom Borislavom komentariše spisak 11 tabli koje su dosad kačene i skidane sa ulaza u ovu saobraćajnicu.

- Kraljice Drage od 1900-1903, to je zato što je njena familija posedovala imovinu gde je sadašnja belgijska ambasada - razmatra Ljiljana. - Da bi se sećanje na Draginu porodicu izbrisalo, ulica je preimenovana u Kneginje Perside.
KNEZ MIHAILOVA
KNEZ Mihailova je od proglašenja zadržala svoje ime do danas, poput Kneza Miloša, kao i još tridesetak beogradskih saobraćajnica. Među njima su Balkanska, Kosovska, Hilandarska, Kondina i venci - Obilićev, Zeleni, Kosančićev.

A da je novi režim uvek "spirao" imena na prestoničkoj mapi, potvrđuje i ova vračarska ulica, gde se osim nekoliko ambasada, nalaze Muzej Nikole Tesle i Studentska poliklinika.

- Meni se činilo da je odmah po dolasku Titovog Informbiroa promenjena Moskovska u Proleterskih brigada, a eto bila je sve do 1951. godine - začuđena je Radulovićeva.

A upravo za imenom Proleterski brigada žali Predrag Momirović iz broja 25.

- Zalažem se da se to ime vrati, jer sam po opredeljenju komunista - uz osmeh priznaje Momirović. - Za mene će uvek biti Proleterskih brigada.

Krunsku, koja prednjači u promeni naziva, još nije dostigla Resavska sa čak devet izmena, a ni Svetogorska sa sedam. Ipak, one imaju neke zajedničke karakteristike - svaka je već nosila sadašnje ime u svojoj istoriji makar jednom, a aktuelno nije menjala od 1997.

KROZ ISTORIJU

*Nadeždina 1872-1896.

*Krunska (deo) 1872-1896.

*Gospodar Jevremova 1896-1900.

*Kraljice Drage 1900-1903.

*Gospodar Jevremova 1903-1904.

*Krunska 1904-1916.

*Poslanička 1916-1919.

*Krunska 1919-1946.

*Kneginje Perside (deo) 1933-1946.

*Moskovska 1946-1951.

*Prolet. brigada 1951-1997.

*Krunska od 1997.


STARE NAZIVE SVI RAZUMEJU

BORISLAVA Bogojević tvrdi da je prolaznici razumeju iako koristi nazive iz prošlog veka.

- Uvek kažem da živim u JNA, iako je sada to Bulevar oslobođenja - kaže baka. - Tako isto Resavsku zovem Frankopanova, jer je nosila taj naziv kada se moj muž u njoj rodio. I Despota Stefana uvek će za mene biti 29. novembra.


TUGUJU ZBOG PARA I RUSA

SUGRAĐANI su saglasni u jednom - promena adrese znači da moraju da menjaju dokumenta, a to im "isteruje" pare iz džepa. Ipak, neki imaju i druge primedbe.

- Trebalo je da ostane Generala Ždanova, a ne Resavska - razočarana je žena iz Krunske 22. - I ostali ruski generali koji su oslobađali Beograd ne bi trebalo da gube ulice.


http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... na-Krunsku

 

[Delija]

Питам се само када ће највећа хероина другог светског рата Дијана Будисављевић добити адекватан булевар по њеном имену? Тренутно се по њој назива најобичнији сокак на Лединама што је наша велика срамота. Та жена, која је учинила најхуманије дело усред највећег сукоба у историји човечанства је из идеолошких разлога потпуно избрисана из свести српског народа а за њено дело знају само ретки међ' нашим народом.

По њој би се морао назвати неки од преосталих НБГ булевара који тренутно имају идеолошки обојене називе.

 

[mekbejn]

Apslutno se slazem. Njeno ime i cin ne bi smeli da imaju nikakav ideoloski predznak, vec samo ogrooman plus.

 

[Вожд]

У центру Београда има једна лепа улица, сва у дрворедима. Зове се Палмотићева. Мало ко зна да је човек по коме је улица добила име био Дубровчанин, песник, племић и да је живео у 17. веку. Звао се Јуније Џоно Палмотић. Имао је надимак Пупица (луткица), који је одговарао његовом изгледу и манирима. Био је омаленог стаса, беле пути и веома леп човек. Није се женио. Био је побожан и велики родољуб. Суграђани су га ценили као умног и поштеног човека

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2 ... D0%B0.html

 

[tragac]

Mislim da bi učenje porekla naziva BG ulica bio najbolji način da se pripremi polaganje prijemnog ispita iz povijesti hrvatskog naroda na zagrebačkom sveučilištu. Od Stjepana Supanca preko Palmotića do Marka Oreškovića i I.G. Kovačića. I ko zna koliko još njih.

 

[direktor]

Mi smo uvjek bili demokracija za ddh

 

[Вожд]

Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

 

[DrMeisen]

Kod mene na Altini ima zanimljivih imena ulica. Iako je poznato ko su osobe po kojima ulice nose ime, meni u dosta slučajeva razlog nije bio najjasniji. Na primer moja ulica Ljiljane Krstić je je ime dobila po glumici koja je imala ulogu u Petrijinom vencu (od filmskih uloga vrednih pomena), glumila je u Ateljeu, i Ljuba Tadić je rekao da je ona velika glumica. Od prilike, to je to. Ne želim da omalovažavam, al nekako mi se čini da je bilo prečih opcija u izboru imena. I to je samo jedan od previše primera.
Tema je odlična inače, što reče neko iz imena ulica se može mnogo naučiti. Nedavno sam se iznenadio kada sam video ko je bio Atanasije Puljo po kome ulica u Zemunu nosi ime. Naime, kao dobrovoljac u Balkanskim ratovima je operisao vilice i na tom polju ostavio dubokog traga u čak svetskoj stomatologiji.
A kad se već pominje Tadija Sondermajer, čitao sam zanimljiv tekst negde, al teško da ću se u skorije vreme setiti gde tačno. No, u periodu izmedju ratova oformljena je komisija koja je raspravljala o nabavci aviona za ratno vazduhoplovstvo. I pored generala solunaca, komisiju su činili Sondermajer kao vidjeni letač i Miloš Crnjanski, koji je tada kao mladi novinar, bio urednik nekog relevantnog časopisa, zaboravih kako se zvao. U svakom slučaju, svi, pa i Sondermajer su bili za nabavku savezničkih francuskih aviona, a Crnjanski je bio za to da se nabave nemački. Kako je u ratu Crnjanski bio mobilizovan u Austrougarskoj, neko mu je prebacio da je to razlog zašto forsira Nemce, a on mlad i poprilično prgav kakav je bio, duboko pogodjen time ih je sve izazavao na dvoboj. Naravno stari generali su ga skinuli sa grbače, dok je Sondermajer pristao. Da ne dužim priču, otišli su čini mi se u Vršac jer su tamo dvoboji još uvek bili dozvoljeni i dogovorili se da u Beogradu slučaj prijave kao nesreću u lovu. Crnjanski je pucao prvi i promašio, a Sondermajer je onda opalio uvis kako ne bi ubio protivnika. To je Crnjanskog razbesnelo toliko da je kidisao na Sondermajera i tražio od njega da ga ubije. Kasnije, kad je ostario, napisao je da nije upoznao većeg viteza od Tadije Sondermajera.
Izvinjavam se na malo dužem off-u, duboko cenim Crnjanskog, pa mozda nece biti svima zanimljiva priča kao meni
Kako bilo, eto ni Crnjanski nema ulice u Beogradu.

 

[tragac]

Вожд » 21 Mar 2016 11:44 am[/url]":8y14b8x9]Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

Ne postoje Srbi katolici, kao što ne postoje ni pravoslavni Hrvati. Masovna kroatizacija naših lokalnih toponima je posledica pokušaja da se od dve nacije stvori jedna. Iako suštinski mi i jesmo jedna nacija po etnologiji i genetici, religija je jasna medja koja nas razdvaja u smislu savremenih nacija. Stoga je njihovo njihovo, a naše je naše. Palmotić, Cvijeta Zuzorić, Ivan Gundulić (blizak rodjak Palmotića) su bili Hrvati, i to vrlo moguće poreklom Italijani bar u nekoj meri.

Zašto su ove ulice još uvek pod istim nazivima? Zato što je to u skladu sa Memorandumom SANU ou kojoj su zemlje navodnih Srba katolika uključene u Srbiju, a Hrvatima se smatraju samo oni koji žive u Zagorju, Istri, severnim delovima Like i delovima Baranje i gornje Posavine.

Da li nam fali znamenitih ličnosti pa da svojatamo tudje? Čisto sumnjam. Hrvatska je nezavisna i tu je gde jeste, što se pre pomirimo sa tim biće nam lakše.

 

[kraspeed]

tragac » Pon Mar 21, 2016 8:21 pm[/url]":290rq932]

Вожд » 21 Mar 2016 11:44 am[/url]":290rq932]Тачније српског народа, јер Палмотић је један од многих Срба католика..

Ne postoje Srbi katolici, kao što ne postoje ni pravoslavni Hrvati.

Da li si čuo za Matiju Bana? Bio je iz Dubrovnika, katolik i srpski nacionalista. Vidiš, taj deo je onaj koji određuje njegovu nacionalnost - njegova lična nacionalna osećanja, a ne kompleksi pojedinaca ili drugih nacija, opšteprisutni u Srba...

 

[tragac]

Govorio sam o grupama, ne o pojedincima. Pojedinačnih slučajeva ima dosta, pa živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima, i ako je taj Matija Ban doprineo na neki način srpskoj državnosti, borbi za slobodu ili ugledu srpske nacije onda svakako treba, bez obzira na poreklo. Ali Giunio Palmotta teško da je ičemu doprineo baš Srbima u smislu izgradnje nacionalnog duha ili kasnije države. On je sebe smatrao Slavinom i zalagao se za panslavizam, barem prema raspoloživim izvorima. I motiv nekoga da nazove ulicu u Beogradu po njemu je verovatno bila ta jugoslovenska ideja. Ali sve jugoslovenske ideje su propale, dok mi još ne možemo baš da se snadjemo sa sopstvenim identitetom.

Hrvati znaju ko su i ponose se time. Sa svim svojim vrlinama, manama , istorijskim mrljama i podvizima. Srbi se sa druge strane još nisu oslobodili tog jugoslovenskog nasledja, iako je naša kultura i istorija ništa manje bogata od hrvatske.

Crnjanski nema ulicu, a slovenački komunist Alojz Lujo Adamič, koji je doprineo da Hrvatska i Slovenija danas izgledaju kako izgledaju, ali sa Srbijom nema nikakve veze, ili vukovarski boljševički špijun Stjepan supanc imaju ulicu. Ako ne vidiš nikakav problem u tome, ja vidim.

 

[Delija]

Аух, шта све овде човек неће прочитати. Још ће човек говорити другима шта су били а они се вазда јасно декларисали као Срби. Читава историја Дубровника је прожета знаменитим Србима католицима, као и цела Далмација. Уосталом њихов број се мерио у десетинама хиљада од места до места. Далмација и Дубровник су у значајнијој мери стављене под окриље хрватског националног корпуса тек од 41е на овамо. А ја конкретно имам колегиницу која се зове Карла, католичке је вере, из Дубровника је и себе сматра Српкињом. Дакле, после целе ове вековне ујдурме, сукоба, ратова и цепања српског националног корпуса и дан данас постоје Срби католици, а поуздано знам да је велики део данашњих Дубровчана свестан свог српског порекла и никако се није радило о појединачним случајевима већ о читавој националној заједници, како у Дубровнику, тако у целој Далмацији и Херцеговини.

Нема шта, Београд предњачи у аутошовинистичком покрету.

 

[tragac]

Navedi mi jasne istorijske izvore koji govore o srpskom poreklu Dubrovnika. Ali po mogućstvu izvore od pre 1987. Konkretno za tezu da su se Ragužani nekad osećali Srbima. Ragužani nikad nisu imali osećaj pripadnosti srpskom ni hrvatskom narodu, ali su na kraju procesa stvaranja nacionalnih država ipak odlučili da "predju" u Hrvate, verovatno na verskoj osnovi i pod mogućim pritiskom Vatikana. Ali te pretpostavke i tvrdnje fosila iz SANU i njihovih udbaških drugara kao i njihov nikada utihnuli žal za jugoslovenskom tamnicom naroda ne smeju biti kiterijum za dodeljivanje naziva ulica, institucija ni nekih opštijih toponima.

Rešimo već jednom jesmo li Srbi, Jugosloveni, ili nešto treće?

 

[Delija]

Узмимо да су пола од ових људи Срби, а вероватно је проценат знатно већи:

Имао си кроз историју читава српска удружења у Дубровнику, омладинске и акдамеске покрете са префиксом српски. Крајем 19. века је ако се добро сећам на власти у Дубровнику била локална српска партија итд. То ти говорим све из сећања јер ме мрзи да тражим још неке изворе. Но, овај аустроугарски попис је сасвим довољан.

 

[tragac]

Ovde fali hrvatski jezik. Verovatni razlog je što smo pre Hrvata standardizovali svoj jezik, samim tim taj podatak ne govori o etničkom opredeljenju i osećanjima pripadnosti tog naroda. Isto kao što Amerikanci nisu Englezi, Nemci nisu Austrijanci itd.
Što se tiče tvojih usmenih izvora, moguće je da potomci Ragužana, današnji Dubrovčani još nisu sasvim načisto sa pripadnošćuhrvatskom etničkom korpusu, ali to ne znači da su automatski Srbi ako nisu Hrvati, ili se ne osećaju Hrvatima.

 

[Delija]

Заборавих и на, ни мање ни више него србокатолички покрет у Дубровнику. Ето, само постојање таквог покрета те овде на најдиректнији начин демантује.

 

[direktor]

Pa nis imali standard za jezik dok nisu prihvatili reformu pocasnog gradjanina zagreba

 

[laki72]

@Tragac
Etnicka pripadnost i verska pripadnost nisu i ne smeju ici "ruku pod ruku"
Srbin sam i pravoslavac, ali smatram da je po etnickom pitanju pocinjena velika greska insistiranjem da su "pravi" Srbi, samo oni koji su pravoslavne veroispovesti.
Ljudi su kroz istoriju bili prinudjeni da se pokatolice ili islamizuju.
Mi smo se kao nacija tih ljudi odrekli u toku 19. veka. Velika greska, ogromna.
Odbaceni su uvek najveci neprijatelji, dokazano.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Вожд]

До конфузије коју својим троловањем из само њему знаних разлога изазива један члан форума долази због непознавања историјских чињеница..

Наиме, приликом насељавања на Балкан Срби на простору између ушћа реке Цетине на западу и ушћа реке Бојане на истоку, те Јадранског мора на југу и реке Саве на северу успевају да оформе кнежевине: Рашку (са Босном), Дукљу, Травунију, Захумље и Паганију, осим неколико приморских градова и острва који су остали под влашћу Византије, међу којима је био Laus, касније Дубровник, који се насељава словенским елементом. Е сада, питање за оне са јефтинијим картама јесте који народ словенског порекла може населити овај романски град ако су му у залеђу до Саве, Бојане и Цетине Срби? Притом се од XV века језик Дубровчана назива "linga seruiana"..

Дакле све што се догађало после под угарском, млетачком, турском, аустро - угарском влашћу, те доминацијом римских папа, не може променити необориве историјске чињенице..

 

[tragac]

Kakve veze ima šta se dešavalo pre 600-700 godina sa ovim sada? Današnji potomci tih ljudi su Hrvati ne zato što imaju neku obavezu nego što se tako osećaju. ALI nije stvar da li mi poštujemo što su Hrvati, nego da li poštujemo sebe. Slično je i sa gomilom narodnih heroja iz Drugog svetakog rata koji nisu srpskog porekla. Marko Orešković i Luj Adamič nisu ničim zadužili Srbiju i Beograd da im dajemo imena ulica i institucija.

 

[Barkley]

За разлику од нпр. Џорџа Вашингтона или Тадеуша Кошћушка.

По томе треба да се одрекнемо и Његоша зато што се потомци осећају као Монтенегрини и баве се измишљањем слова, или да преименујемо Цетињску улицу због малоумника који тамо вичу ''Србе на врбе''. То што је данашњица таква каква јесте па је нпр. стари партизански а пре тога орјунашки Сплит постао усташко легло, не значи да треба да се одричемо људи који су у прошлости имали везе са српском нацијом или Србијом. Наравно да има примера будалаштина, па је тако у Панчеву библиотека била названа по Вељку Влаховићу који је са Панчевом и књигом имао везе као ја са Аљаском.

Srbin sam i pravoslavac, ali smatram da je po etnickom pitanju pocinjena velika greska insistiranjem da su "pravi" Srbi, samo oni koji su pravoslavne veroispovesti.
Ljudi su kroz istoriju bili prinudjeni da se pokatolice ili islamizuju.
Mi smo se kao nacija tih ljudi odrekli u toku 19. veka. Velika greska, ogromna.
Odbaceni su uvek najveci neprijatelji, dokazano.

Велика истина али је прича сложенија. Читао сам и размишљао на ту тему и питам се да ли је уопште могло другачије. На моју велику жалост. Верске разлике су постајале социјалне и материјалне што је после пар генерација код једних стварало гордост а код других завист. Туђинима је то одговарало јер ''завади па владај''. Друго, нације нису ни биле формиране када се то дешавало, а црква и приче о старом царству су биле једино на чему је народ опстајао. Наравно, и цркви је често одговарао тај монополски положај, па су насели на причу која је потекла из Беча да су Срби само православци. Нисмо били довољно мудру али је питање и да ли смо могли да будемо у датим околностима.
Излазим из офа.

 

[Delija]

Нисмо се ми одрекли људи друге вере у 19. веку. Тих људи су се у наше име одрекли комунисти, а ни претходни грађански рат није помогао но, чак и тада смо имали читаве муслиманске и католичке јединице у четницима, огромну ројалистичку заједницу у Словенији итд.

Уосталом, по завршетку првог светског рата, 47 од беше 52 босанска среза су била за припајање Краљевини Србији. По оснивању КСХС велики део муслимана се осећао Србима, немали број католика такође. Но, по наметању југословенске идеје Срби и Србија губе дотадашњу улогу балканског слободарског пијемонта и српска идеја је замењена југословенском. Ту престаје експанзија српства која је дотучена током и након другог светског рата.

 

[tragac]

Pa to je normalno, svi vole pobednike i okreću se njima, da ne počinjem sa primerima. U Prvom su Srbi bili saveznici Antante - pobednika, a Hrvati na strani Austrougarske - poražene strane. Jeste, Austrougarska je držala pod okupacijom i Hrvatsku i Bosnu ali ne vidim da su se tokom rata nešto podigli i ustali protiv Beča. Svi znamo da su iza Sarajevskog atentata stajale iz ugla Bosne strani elementi. Kad je pao Solunski front i kad su Srbi oslobodili veći deo te teritorije, svi su se prišljamčili uz nas. A čim je 20 godina kasnije došla prilika u vidu Adolfa pos.li su se u nas najstrašnije.

Opet, danas se potomci mnogih tadašnjih srboljuba iz Hrvatske i BiH uglavnom opuštaju uz Thompsonove pesme. I sami smo krivi što smo se isprimali na tu jugoslovensku podmetačinu. I tad i sad. A sad postoje i strani faktori kojima to odgovara jer mi navodno treba da se stidimo što smo Srbi. Ja se ustvari stidim što se Srbin i to priznajem, ali zbog nekih sasvim drugih stvari koje nemaju veze sa geopolitikom i susedima.