За мене јесте - ево зашто, по мом мишљењу.
Није успео да се политичким деловањем, демократски и снагом аргумената избори за власт, већ једва, тек после много година, уз 70 (неки кажу 100, чак и више) милиона долара стране подршке, после мучког бомбардовања Србије.
Све време је био у спрези с тешким криминалцима и страним центрима моћи и на њих се ослањао у доласку и одржању на власти.
Иако је живео и радио у иностранству, због чега је требало и практично да познаје Запад и капиталистички систем, није умео Србију ничим да заштити од дивљачке приватизације, упропашћавања и оног што је било добро, правног и политичког нереда и бахатости, страначког управљања свиме и свачим, разбацивања и злоупотребе великог новца из иностранства, даљег опстанка позамашне политичке паразитске класе и огромне државне неефикасне бирократије ... Странка му се претворила у највећег и најбезобзирнијег черупача државног новца у новијој историји Србије, потпуно неодговорног према друштвеном и државном интересу.
Не спорим му да је био паметан, да је био, можда, добар у својој струци, да је био, можда, добар теоретичар, чак и говорник, али, не видим политичке успехе ... нешто што је добро за Србију.
Који су противаргументи томе?