Pa dobro, bar su bili zadovoljni našom hranom i kakvi smo ljudi, opušteni
.
Inače, polako se saznaju informacije. Ugovor je potpisan od strane Krkobabića 14. januara i po njemu 720 dana je rok u kome će mašina proraditi samostalno, tj. kada ćemo mi moći bez pomoći Japanaca da radimo. Sama obuka će trajati 7-8 meseci. Pretpostavljam da u tu obuku neće ulaziti samo obučavanje ljudi koji će raditi poštanske poslove na njima, već i obuka ljudi koji će tu mašinu održavati i baviti se informatičkim delom priče. Takođe, treba uzeti u obzir da će morati da se obučavaju ljudi na tri lokacije - u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Elem, naručeno je pet mašina - jedna paketska i četiri pismonosne. Paketska i dve pismonosne će biti u Beogradu, a po jedna pismonosna u Novom Sadu i Nišu. Nećemo uzeti paketske i za njih jer je mnogo skupo. Dakle, tamo neće postojati automatizovana obrada paketa. Inače, uvek će, čak i u Beogradu, neke pošiljke morati da se obrađuju ručno, ali će to zaista biti minoran broj onih potpuno van standarda.
Dakle, za nekih godinu dana, možda malo jače, Japanci će projektovati sistem, napraviti mašine, istestirati ih i dopremiti do Srbije. Do dolaska mašina, kako reče naš generalni, svi problemi u vezi sa novim GPC-om moraju biti rešeni i ljudi moraju ući. Ne bi me čudilo da se ovi problemi oko izgradnje reševaju i nekim političkim putem ukoliko se bude moralo.
Japanci su bili najbolji ponuđač po ceni i kvalitetu, a takođe i po broju zaposlenih - gledajući čist profit preduzeća, je li. Naime, Simens je nudio da uz mašine ostane 330 zaposlenih, a Japanci 120. E sad, nisam baš sigurna na šta se tačno pod tim misli jer, rekla bih, da je to previše ljudi da opslužuje jednu potpuno automatizovanu mašinu makar se radilo 24 časa dnevno tokom čitave godine.
Naša delegacija će u Japan da putuje tamo negde u maju, cenim da će opasna tuča da bude za mesta u avionu, a videćemo da li će ići samo funkcioneri ili i ljudi koji su direktno vezani za tehnologiju.