Pošta br 6, Savska ulica

[Пантограф]

Niđe veze. I nazivanje čoveka 'srpskim Gaudijem' je produkt istih kompleksa zbog kojih zvezdin stadion zovemo 'Marakanom'. Al oćemo strane turiste, kao Barselona. Tiskaju se njihove mase u Palmotićevoj, ispred Muzeja pošte...

Umesto nefunkcionalne pošte napravili funkcionalnu poštu - kakav zločin, posebno u kontekstu Drugog svetskog rata. Smešno.

 

[direktor]

Zasto mora da se povezuje unutrasnjost objekta i njegova funkcjonslnost sa spoljsnoscu ...
otku to da je zgrada prije rekonstrukcije bila nefunkcjonalna pritom tehnologija se mjenjala ...
Nezavisno hoce li u zgradi biti muzej hotel ili ostati posta moze joj se vratiti fasada ...
Ja bih postu preselio u zgradu berze rada fax i saltere ostsle kanc koje nisu potrebne tu u zemun
Djecija odmaralista kancelarije mogu na drugo mjesto ...

 

[Пантограф]

Zato što su, kad je napravljena, govorili da je nefunkcionalna, a da je arhitekta bio bandoglav.

Fasada može da se nakalemi. To obećava veliki spektakl.

 

[direktor]

Ko je govorio je jako bitno neki clanak o tome ne bi bilo zgoreg ...

 

[Giorano Angelo]

Пантограф » 09 Јун 2020 03:37 pm[/url]":29m03cib] moram da primetim da je zaštitom kulturnog nasleđa Srbija organizovano počela da se bavi tek pod komunistima, od 1947. Pre rata, to je bio napor ruskog emigranta Smirnova. Pre rata si mogao da rušiš šta ti volja.

Ово не стоји баш. 22. фебруара 1844. године донета је у Кнежевини Србији Уредба о заштити развалина одређених старих градова и замкова у Србији, као споменика древности, чиме је формално-правно по први пут препознато културно наслеђе у обновљеној Србији... Тај датум се данас прославља као Дан заштитара.

У другој половини XIX века и првој половини XX века већи акценат се давао средњовековном наслеђу. Томе су највише допринели Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић. Имајући то у виду, архитектура прве половине ХХ века, тада актуелна, није била ни предмет истраживања, нити подробнијих валоризација, а још мање процеса заштите. То се тек почело радити у другој половини ХХ века (мада се и данас већина историчара уметности бави архитектуром до 1945. године).

Истине ради, у време социјализма јесте урађена јасна институционализација заштите културног наслеђа кроз републичке, покрајинске, регионалне и градске заводе (тај процес се дешавао и код других институција). То свакако не значи да је тада почела активност заштите културног наслеђа код нас...

Такође, да би се неко архитектонско остварење уопште разматрало у погледу заштите као културног наслеђа, морала је да буде временска дистанца 70-100 година у првој половини ХХ века, после 1945. година 50 година, а осамдесетих 30 година (то важи и данас).

 

[Otis.Driftwood]

Kada je Korunovic umro umro je i sprsko vizantijski arhitektonski stil. Voleo bih da neki danasnji investitor ima muda (zajedno sa arhitektom koji bi to dizajnirao) da napravi modernu zgradu ali sa elementima korunovicevog stila.

 

[Пантограф]

A zašto ne bismo gradili crkve u tom stilu?

@Đorano,
O institucionalizaciji sam i pisao. To je organizovana zaštita i to je produkt posleratnog vremena.

Kad smo kod srednjovekovnog nasleđa... treba se setiti kada je srušen grad na Avali i kakvi su sve planovi postojali za Beogradsku tvrđavu.

 

[Bulbulderac17]

pa evo je i lokomotiva ispred...

bokte fali jos teslin toranj, fontana, jarbol od min 200m i mozda neka krstaca sa 4C.

ima li ovaj "trg" neki koncept ili su stavili od svega pomalo...i modernog i sarenog i starog...istorijskog...ludilo


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Giorano Angelo]

Kailan » 09 Јун 2020 04:26 pm[/url]":1lrkr6jr]

Мало сам се надао да смо после спасења парка Војводе Вука одустали са тим фаличним позивањем на ауторитет звучних архитекти али очигледно нисмо. Узимајући то у обзир, морам да напоменем да Коруновићева пошта јесте специфично архитектонско наслеђе Београда, чак иако су оригинални габарит зграде и њена фасада уништени. Актуелни мост у Мостару јер реконструкција након што је оригинални уништен у рату па чик реци да то није културно наслеђе.

Мала исправка и допуна:
Коруновићева пошта 2 на Савском тргу није била никада проглашена за споменик културе, нити је спроведена ниједна валоризација до сада. У време њеног настанка, стручна јавност била је доста подељена. О томе можеш да прочиташ шта су архитекте тога доба писале, Коруновићеви савременици. Она свакако јесте једно од најуспешнијих остварења овог аутора у Београду, али то не значи да је то било прихваћено од саме струке. Коруновић је тек после своје смрти (1969), нарочито током осамдесетих година прошлог века, рехабилитован и прихваћен. Такође, систематско истраживање и вредновање његовог опуса почело је тек седамдесетих година ХХ века...

 

[bojan7b]

Пантограф » Uto Jun 09, 2020 9:24 pm[/url]":3clk1gtq]Niđe veze. I nazivanje čoveka 'srpskim Gaudijem' je produkt istih kompleksa zbog kojih zvezdin stadion zovemo 'Marakanom'. Al oćemo strane turiste, kao Barselona. Tiskaju se njihove mase u Palmotićevoj, ispred Muzeja pošte...

Umesto nefunkcionalne pošte napravili funkcionalnu poštu - kakav zločin, posebno u kontekstu Drugog svetskog rata. Smešno.

Naravno da je niđe veze, ne izgleda mi da je Gaudi nešto bio inspirisan Vizantijom. Ali me opet zanima da li Vam je Sagrada Familija lijepa?

 

[Giorano Angelo]

Пантограф » 09 Јун 2020 09:08 pm[/url]":1tijfjs0]

@Đorano,
O institucionalizaciji sam i pisao. To je organizovana zaštita i to je produkt posleratnog vremena.

Kad smo kod srednjovekovnog nasleđa... treba se setiti kada je srušen grad na Avali i kakvi su sve planovi postojali za Beogradsku tvrđavu.

Не бих се сложио. Постојале су временске дистанце да би се неко дело уопште проучавало и заштитило као вредно културно наслеђе...

Жрнов и Београдска тврђава - знам на шта мислиш - али заборављаш јак уплив политике и конкретан контекст.

 

[Giorano Angelo]

Пантограф » 09 Јун 2020 08:24 pm[/url]":r509wryg]Niđe veze. I nazivanje čoveka 'srpskim Gaudijem' je produkt istih kompleksa zbog kojih zvezdin stadion zovemo 'Marakanom'. Al oćemo strane turiste, kao Barselona. Tiskaju se njihove mase u Palmotićevoj, ispred Muzeja pošte...

Ниђе везе је и то да га аутор те синтагме пореди и са Плечником.

 

[Gorski]

https://mondo.rs/Info/Beograd/a1334281/ ... ulici.html

Izgleda da sledi rekonstrukcija glavne poste i vracanje starog sjaja

 

[spatiotecte]

relja » 09 Jun 2020 05:32 pm[/url]":1x5h42do]

bojan7b » 09 Jun 2020 05:26 pm[/url]":1x5h42do]

@Spatio - Mislim da mešaš nasleđe i sećanje.

Po meni, taj "pravac" je bio ćorsokak, što je i vreme pokazalo, i struka, i investitori još u vreme monarhije. Uostalom, zgrada nije odgovarala nameni, dok je Krat nije kršteno preprojektovao.
Nisu "protiv" njega bile vlasti ... da jesu, srušena bi bila zgrada PTT muzeja ili stare telefonske centarale (po meni, daleko uspešniji primer sa elementima tog stila, i primerena vremenu u kojoj je građena).
A ako će sada da menjaju namenu zgrade zbog vraćanja fasade... pa to je čist debilizam.

Ne mijenja se namena zbog fasade, nego je već bilo odlučeno da pošti ne treba i da će je dobiti BnV. Fasada je naknadni zahtjev.

Po meni u cjelosti obnovljena fasada pošte bi bila najzanimljiviji primjer arhitekture u Beogradu i vjerovatno postala najslikaniji objekat u gradu, možda poslije Hrama i Zindan kapije.

Pravac nije bio ćorsokak, nego je kasno nastao, kada je modernizam već postao moderan i nije se stiglo mnogo da se napravi u tom stilu, za razliku od drugih uvezenih “istoricistickih” stilova.

Ako je menjaju zbog udruženog zločinačkog poduhvata "Beograd na vodi" - tim gore, ja se nebih hvalio time.
Što se tiče pravca (ili stila, šta je već) - stara telefonska centrala je izgrađena pre modernizma.

Stara telefonska centrala jeste domaci arhitektonski pravac ali delimično, ovde se radi zapravo u eklektizmu, odnosno mešanju stilova jer ta zgrada sadrzi u sebi elemente secesije, o čemu svedoče ženske glave karakteristične za taj stil.

 

[Beki]

Stvarno ne znam da li se pojedinci sale ili troluju ili su komunjare :mrgreen:

Da li postoji zgrada koja se svidja apsolutno svim ljudima na svetu? To sto se nekome od vas ne svidja licno, nije nikakav argument. O argumentu funkcionalnosti da ne pricam. Pa, evo, sad mozemo da imamo funkcionalnu unutrasnjost i staru fasadu, gde je sad problem?

Nadjite mi jednu razglednicu gde se nalazi zgrada poste sa sadasnjom fasadom.

Ne morate ni razglednicu, dajte sliku nekoga da se slikao ispred te zgrade.

Imate nesto protiv necega sto je bio simbol grada i moze opet da bude? Nek deset posto ljudi smatra da je lepa i ode da je poseti, slika se tamo... Koliko ljudi je privukla danasnja zgrada? A naravno da zgradu nece samo deset posto smatrati lepom ili bar interesantnom, jedinstvenom... Ako se uradi kako treba, bice to ogromna vecina.

 

[Пантограф]

bojan7b » 09 Jun 2020 10:18 pm[/url]":2x20wkcx]

Пантограф » Uto Jun 09, 2020 9:24 pm[/url]":2x20wkcx]Niđe veze. I nazivanje čoveka 'srpskim Gaudijem' je produkt istih kompleksa zbog kojih zvezdin stadion zovemo 'Marakanom'. Al oćemo strane turiste, kao Barselona. Tiskaju se njihove mase u Palmotićevoj, ispred Muzeja pošte...

Umesto nefunkcionalne pošte napravili funkcionalnu poštu - kakav zločin, posebno u kontekstu Drugog svetskog rata. Smešno.

Naravno da je niđe veze, ne izgleda mi da je Gaudi nešto bio inspirisan Vizantijom. Ali me opet zanima da li Vam je Sagrada Familija lijepa?

Jeste. A lepa mi je i Korunovićeva zgrada u Palmotićevoj. Ali ova nije.

 

[spatiotecte]

Inače vidim da se ovde mnogo umanjuje zivotno delo i to koliko je Korunović bio veliki i poznati arhitekta.
Pa samo sa poštom i maršalatom on je već u all star teamu beogradskih arhitekata svih vremena.
Nije on nikada bio neki "mali" arhitekta. Malo poštovanja za njegov rad ne bi bilo na odmetu.

 

[Beki]

Vratiti postu i marsalat, ako nista drugo, onda u inat Dobrovicu :lol: I srusiti generalstab :mrgreen:

 

[zexland]

Пантограф » 09 Jun 2020 08:59 pm[/url]":3qtmxtgo]Rugoba od zgrade (Korunovićeva).

'Ko to ne vidi, ima problem sa sopstvenim MOZGOM'. (kakav akademski argument, ima smisla ko gradnja pošte u obliku kripte, jbt!)

Akademski nije svakako, a jel mora da bude ?

Srpski Gaudi je metafora. Znaci nije Sagrada Familia sve sto sija.

Korunovic se prevrce u grobu upravo :kafa:

 

[relja]

spatiotecte » 09 Jun 2020 10:32 pm[/url]":j2o63uaf]

relja » 09 Jun 2020 05:32 pm[/url]":j2o63uaf]

bojan7b » 09 Jun 2020 05:26 pm[/url]":j2o63uaf]

@Spatio - Mislim da mešaš nasleđe i sećanje.

Po meni, taj "pravac" je bio ćorsokak, što je i vreme pokazalo, i struka, i investitori još u vreme monarhije. Uostalom, zgrada nije odgovarala nameni, dok je Krat nije kršteno preprojektovao.
Nisu "protiv" njega bile vlasti ... da jesu, srušena bi bila zgrada PTT muzeja ili stare telefonske centarale (po meni, daleko uspešniji primer sa elementima tog stila, i primerena vremenu u kojoj je građena).
A ako će sada da menjaju namenu zgrade zbog vraćanja fasade... pa to je čist debilizam.

Ne mijenja se namena zbog fasade, nego je već bilo odlučeno da pošti ne treba i da će je dobiti BnV. Fasada je naknadni zahtjev.

Po meni u cjelosti obnovljena fasada pošte bi bila najzanimljiviji primjer arhitekture u Beogradu i vjerovatno postala najslikaniji objekat u gradu, možda poslije Hrama i Zindan kapije.

Pravac nije bio ćorsokak, nego je kasno nastao, kada je modernizam već postao moderan i nije se stiglo mnogo da se napravi u tom stilu, za razliku od drugih uvezenih “istoricistickih” stilova.

Ako je menjaju zbog udruženog zločinačkog poduhvata "Beograd na vodi" - tim gore, ja se nebih hvalio time.
Što se tiče pravca (ili stila, šta je već) - stara telefonska centrala je izgrađena pre modernizma.

Stara telefonska centrala jeste domaci arhitektonski pravac ali delimično, ovde se radi zapravo u eklektizmu, odnosno mešanju stilova jer ta zgrada sadrzi u sebi elemente secesije, o čemu svedoče ženske glave karakteristične za taj stil.

Ne bih sporio, ali - to je to. Isto kao i Dom Vukove zadužbine, i još par zgrada po Beogradu. Uspele primene u urbanom okruženju.
A praviti višespratnicu, i to za - poštu, pa još u "Г", a da izgleda kao karikatura crkve ili manastira... malo mi je... bizarno.

Jeste Korunovićevo delo jedinstveno, jeste to neki naš "stil"... ali, pa i "Jugo" je naš proizvod, ali to ne znači da treba da ga uzdižemo u nebesa samo zato što je "naš". Treba biti nekad i malo samokritičan.

Mislim da je - hotel na Avali (bez onih svingi ), nastao u manje više istom periodu, takođe pozitivan primer (tim pre što ga je projektovao - Rus).

 

[Giorano Angelo]

Жекс, није реч о метафори, већ о јасном и недвосмисленом поређењу Коруновића са Гаудијем (али и са Плечником). То је више плод надахнутости аутора монографије ликом и делом Коруновића (свакако не објективног сагледавања). Новинари су оберучке прихватили ту синтагму...

 

[direktor]

sta to kod poste asocira na kriptu da mi je samo znati ...
sto sad smeta i oblik zgrade u L mozda je posta tako trazila projektnim zadatkom
sta smeta namjena zgrade
da li je bio konkurs za ovo zgradu kao za glavnu postu ...

 

[Пантограф]

Bio je za Glavnu, pa pogledaj kakav se tamo 'zločin' desio...

E, da - nikad nisam video sliku iz tog ugla, kako je pošta u Savskoj izgledala sa unutrašnje strane? Nije valjda kao Maršalat od nazad?

 

[Giorano Angelo]

Пантограф » 09 Јун 2020 10:17 pm[/url]":y515ll8s]Bio je za Glavnu, pa pogledaj kakav se tamo 'zločin' desio...

E, da - nikad nisam video sliku iz tog ugla, kako je pošta u Savskoj izgledala sa unutrašnje strane? Nije valjda kao Maršalat od nazad?

Као и све зграде у ондашњем Београду према Сави - биле су окренуте дупетом према АУ (иако тада није постојала). :lol:

 

[Giorano Angelo]

Упореди (срушена зграда Дворске страже)...