Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Screenshot_20250111-123522_WhatsApp.jpg

Screenshot_20250111-123450_WhatsApp.jpg

Screenshot_20250111-123513_WhatsApp.jpg
 
@relja, иако делим многе твоје увиде, чуди ме како ни ти ниси спреман да устукнеш ни макац.

Фотографије стражње стране које си најскорије поставио управо показују да је стара зграда давала и образац за фасаду сведеније форме.
Pogledajte prilog 225758
Дакле, да је циљ обнове био ограничен на успостављање функционалности, без претераног расипања новца у тешким годинама на реконструкцију романтизоване империјалне китњастости која се граничи са кичем, дакле, да је само то био циљ, Крат је могао, морао је да препозна тај потенцијал сведене стражње фасаде и да је искористи као образац за читаву реконструкцију. Управо да се не би понашао као осветољубиви освајач, већ као човек пун поштовања спрам наслеђа које му је остављено да чува у тешким временима.

Међутим, Крат је одлучио да то игнорише и да пројектује обнову тако да буквално обрише сваки траг, све матрице и обрасце које је зграда нудила, до непрепознатљивости. Управо тај циљ (резултат) - непрепознативост - даје повода, пуно повода, да се Кратова обнова не посматра само у контексту градитељске или економске изнуђености, већ као идеолошка острашћеност. И та острашћеност је, онда, сама по себи довољан повод и изговор за реконструкцију спрам изворног пројекта, шта год о изворном пројекту мислили у естетском или функционалном смислу (и то је тачка која ме је током десетина страна дискусије навела да променим став по овом питању).
👏
Upravo tako.

Zgradi pošte je promenjen lični opis, da niko živ ne bi mogao ni da pretpostavi da je to ista zgrada.

Je l' može npr. neko da zamisli zgradu BIGZ-a sa Korunovićevom fasadom? Ne može naravno, e to je ono što je ova pošta pretrpela - nezamislivo.
 
U čemu je tvoj problem? Odgovorio sam na upit drugog forumaša koji ne zna kako je zgrada izgledala sa suprotne strane, nisam tebi odgovarao.
Ko si ti da se ja tebi pravdam za ono što ja mislim? Ne možeš da istrpiš što sam ti pre neki dan pokazao da nisi u stanju da pravilno oceniš kada su staklene prozorske površine bile veće, pre ili posle rekonstukcije zgrade, pa sad hoćeš da se razračunavaš? Što smo ustanovili odakle je potekao lažni nadimak "srpski Gaudi"? Kad tako izjednačavamo, da nećemo možda sutra da Gaudija zovemo "katalonski Momir Korunović"?
Onaj drugi kategorički tvrdio da zgrada može da se vrati u probitno stanje i da nije bila dozidana, pa odlepio kada sam sa dve slike dokazao da nije tako.
Nije zgrada samo fasada. Možda vama koji ste prvenstveno vizuelni tipovi i ne zanima vas ništa dalje od izgleda sa ulice i starih fotografija, ali mene zanima. Nije ovo srednjevekovna građevina već - pošta pored glavne železničke stanice, koja može da izgleda na razne načine, ali mora da bude pre svega - praktična za svoju namenu, što "srpski Gaudi" kako su ga novinari prozvali, nije uspeo i neko je to morao da prepravi i popravi, i usput da pusti dnevnu svetlost u zgradu - opet, još jednom - pošte. To je uradio ne posle 200 godina postojanja zgrade koja nije bila proglašena za spomenik, već posle 20 godina postojanja i teškog oštećenja u ratu, u vremenskom trenu kao kada bi se to uradilo danas na zgradi izgrađenoj 2005... tj iste godine kada je nastao ovaj portal, starost npr Belvila. Ono što ja tvrdim je da ideologija nije bila presudna za zamenu fasade, već inženjerski kriterijumi u sklopu preprojektovanja cele zgrade, svakog sprata. Vaš pogled je drugačiji, ali vi, i nakon godina rasprave i gledanja starih fotografija na ovoj temi niste bili u stanju da shvatite suštinske unutrašnje izmene, da vidite povećane površine koje propuštaju svetlost u poštu, da je zgrada dograđena... pa i da stanje i izgled u 21 veku ne odgovaraju stanju kada je rekonstrukcija završena.
Ja sam, kada sam prvi put "otkrio" stari izgled zgrade takođe, kao i vi sada, bio oduševljen i besan zbog kasnije rekonstrukcije, ali sam vremenom saznao i druge stvari, malo šire sagledao priču i stoga sam promenio stav. To uporno ponavljanje da je fasada pošte promenjena zbog ideologije i nekog uticaja na narod, izdvajanje fasade oštećene pošte iz jedne ogromne monstruozne mašinerije kontrole života stanovništa kao nečega toliko važnog... da im fasadom pošte obrišu sećanje na državu ogrezlu u visokoj korupciji koja se raspala za manje od mesec dana... ako to mogu da vam podvale, onda nema šta ne mogu.
Pa to su i tebi podvalili, ponasas se kao klasicni bivsi pusac, sad si posao postao mrzitelj pusenja veci od onih koji nikad nisu ni pusili.

I nema sanse da popustis, a prosto ne vidim kakvo si to prosvetljenje doziveo. Ok, zgrada je unutra napravljena funkcionalnijom.

Ja stvarno tebe ne jurim zbog nekakvih prozora nego listam temu i vidim predivne fotografije zadnjeg dela zgrade, nisam ni video da si ti postavio, a kad sam video da si ti, onda mi tek nista nije bilo jasno.

One fotke samo dodatno dokazuju koliko je sve nekada bilo daleko lepse, a stoti put ponavljam, unutrasnjost se mogla srediti i bez diranja fasade.

Koja su to toliko velika saznanja koja su potpuno promenila coveka koji je pisao ovo:

Krat je od palate napravio kutiju. Spolja.
Sa druge strane, on je potpuno preorganizovao prostor i učinio ga funkcionalnijim.
Uklanjanje fasade zgrade je moglo da ima samo ideološke, kao i motive objektivne ljudske slabosti.

Kažu da je arhitekta Krat napravio enterijer pošte funckionalnijim - ako je tako, svaka čast.
Ali spolja - retko ružno ostvarenje, šta god da je hteo da postigne.
 
👏
Upravo tako.

Zgradi pošte je promenjen lični opis, da niko živ ne bi mogao ni da pretpostavi da je to ista zgrada.

Je l' može npr. neko da zamisli zgradu BIGZ-a sa Korunovićevom fasadom? Ne može naravno, e to je ono što je ova pošta pretrpela - nezamislivo.
Do izbijanja detalja stare fasade ja sam bio ubeđen da je to potpuno druga zgrada :D
 
@Mеyraf кажеш "Крат је могао, морао је да препозна тај потенцијал сведене стражње фасаде и да је искористи као образац за читаву реконструкцију"... види, ниси једини коме је то пало на памет, и мени је, раније, али на шта би то личило? Мени на затвор у Сремској Митровици (нисам био, знам са слика :) ) једино са нешто вишим прозорима. Ко каже да се и о томе није размишљало, па је одбачено?
Ко каже да је ово што се сада руши - Кратова првобитна замисао? Као да реконстукција није прошла кроз неколико итерација, идејних варијанти, скица, да би на крају испало "не вреди, овде је толико све погрешно пројектовано, мора све да се мења". Да, крајњи резултат сугерише на идеологиу, ето, Беки је баш био вредан и тражио је и пронашао мој пост од пре десет година (Беки, запитај се шта ти дечко радиш)... ако ништа друго, нагледао сам се фотографија, и шта је у исто време грађено по свету, а и детаља ове зграде из 30-тих и 40-тих, шта је рађено у западној Европи после рата, као и других фотографија Коруновићеве фасаде - не само крупних планова профи фотографа за промотивне сврхе и разгледнице, него и случајних кадрова са улице, који благо речено буде нелагоду у оку... и мало сам пажљивије прочитао Кратов чланак, и мало послушао неке архитекте које не висе по интернет форумима. Од првог шока до мало трезвенијег сагледавња је прошло неко време, и сада много боље разумем и Крата и његов пројекат. Да се разумемо, није да га хвалим, могло је то много боље, можда му и није било дозвољено, али зграда је пре овог рушења заслужила макар студију ревитализације са променом столарије, боје фасаде, враћањем јарбола... али је ипак срушена без тога, могло би се такође рећи из "идеолошких разлога" неког лажног "повратка коренима" јер нит Коруновићева зграда представља "корене" (правац који прекасно имитира "нешто" и који је брзо замро) нити се ради о "повратку" већ о монетизовању локације након затварања железничке станице и губитка било какве функције овог дела града.
 
Posle saznanja da je ovo samo ogoljena stara zgrada, bez nekih specijalnih unapređenja i modernizacija, apsolutno sam siguran da se Krat ovde nije zapravo mnogo ni pitao. Da je služba rekla kako zgrada treba da izgleda i i da je on to realizovao bez mnogo dodatnih pitanja. U suprotnom bi mogao da fasuje hrvatsko letovanje na ostrvu.
 
Posle saznanja da je ovo samo ogoljena stara zgrada, bez nekih specijalnih unapređenja i modernizacija, apsolutno sam siguran da se Krat ovde nije zapravo mnogo ni pitao. Da je služba rekla kako zgrada treba da izgleda i i da je on to realizovao bez mnogo dodatnih pitanja. U suprotnom bi mogao da fasuje hrvatsko letovanje na ostrvu.
Kotlarnicu je Korunović smestio u prizemlje, a Krat ju je spustio u podrum, promenjena su stepeništa, poboljšano kretanje kroz zgradu i time unapređeni tehnološki procesi, ubačena jedna međuspratna konstrukcija, izmenjen raspored odeljenja da bude praktičniji, faktički dodat novi sprat, neuporedivo je povećana površina prozora (dnevna svetlost, ventilacija), promenjene instalacjie, liftovi, transporteri... ne znam šta se onda smatra pod "specijanim unapređebjima i odernizacijom"....i kao što vidimo, nije cela stara fasada uklonjena već je zazidana (što se vešto krije sa ovom zaštitom od šuta). Treba samo dobro pročitati Kratovo obrazloženje, koje je sažeto ali sve objašnjava.
 
Poslednja izmena:
@Mеyraf кажеш "Крат је могао, морао је да препозна тај потенцијал сведене стражње фасаде и да је искористи као образац за читаву реконструкцију"... види, ниси једини коме је то пало на памет, и мени је, раније, али на шта би то личило? Мени на затвор у Сремској Митровици (нисам био, знам са слика :) ) једино са нешто вишим прозорима. Ко каже да се и о томе није размишљало, па је одбачено?
Ко каже да је ово што се сада руши - Кратова првобитна замисао? Као да реконстукција није прошла кроз неколико итерација, идејних варијанти, скица, да би на крају испало "не вреди, овде је толико све погрешно пројектовано, мора све да се мења". Да, крајњи резултат сугерише на идеологиу, ето, Беки је баш био вредан и тражио је и пронашао мој пост од пре десет година (Беки, запитај се шта ти дечко радиш)... ако ништа друго, нагледао сам се фотографија, и шта је у исто време грађено по свету, а и детаља ове зграде из 30-тих и 40-тих, шта је рађено у западној Европи после рата, као и других фотографија Коруновићеве фасаде - не само крупних планова профи фотографа за промотивне сврхе и разгледнице, него и случајних кадрова са улице, који благо речено буде нелагоду у оку... и мало сам пажљивије прочитао Кратов чланак, и мало послушао неке архитекте које не висе по интернет форумима. Од првог шока до мало трезвенијег сагледавња је прошло неко време, и сада много боље разумем и Крата и његов пројекат. Да се разумемо, није да га хвалим, могло је то много боље, можда му и није било дозвољено, али зграда је пре овог рушења заслужила макар студију ревитализације са променом столарије, боје фасаде, враћањем јарбола... али је ипак срушена без тога, могло би се такође рећи из "идеолошких разлога" неког лажног "повратка коренима" јер нит Коруновићева зграда представља "корене" (правац који прекасно имитира "нешто" и који је брзо замро) нити се ради о "повратку" већ о монетизовању локације након затварања железничке станице и губитка било какве функције овог дела града.
@relja, чини ми се да сада боље разумем како размишљаш. Ти према Крату имаш лични однос, а у дискусији о пошти си разапет између објективног сагледавања онога што је учињено са зградом, и порива да одбраниш Кратову личност. То је легитимно (ја мислим и племенито, не треба се острвљивати на Крата лично). Међутим, начин на који је пошта преправљена је, уместо да зацели рану, заправо отворило нову. Исту ону која се гнојила 50 година, и деведесетих експлодирала у сепсу.

Коруновићев рад је са свим својим мистификацијама, незграпностима и кичерајем, на крају исто тако легитимни израз једног идентитета, повремено набуситог и неотесаног, али ипак аутентичног идентитета који у себи исто тако носи бројне племените аспекте и, на крају крајева, припада нама.

Национални занос врло често производи кич, од шуме америчких застава испред (ни мање ни више него) фараонског стуба, до шведске папирне заставице на Икеиним ћуфтама. Српски национални занос и његов кич нису ништа ни мање ни више легитимни од ово двоје.

Да је реновирањем сачувана оригинална фасада, то би једнима дало могућност да се надахњују и диве, други би подругљиво окретали главу (јбт, какав циркус), али бисмо са тиме сви заједно били здравије друштво. Овако је затирање сваког трага оригиналне фасаде с правом доживљено као затирање (делегитимизовање) читавог једног идентитета.

Разумем да су моје формулације из претходног поста звучале као да окривљујем Крата лично, извињавам се, нисам био довољно пажљив. Потпуно је заумно приписивати толику моћ једном архитекти. Заправо је уопште заумно тражити кривца данас за догађаје који су свакако прошли, и само су ехо једног битно другачијег времена.

Рушење постојеће зграде је утолико катартичан чин, јер прекида тај дисонантни ехо и отвара нам простор да успоставимо континуитет са свим нашим идентитетима, не бисмо ли се тако, бар за корак, приближили здравијем друштву.
 
Надовезујем се похвалама за пост. Одлично срочено.
 
@relja, чини ми се да сада боље разумем како размишљаш. Ти према Крату имаш лични однос, а у дискусији о пошти си разапет између објективног сагледавања онога што је учињено са зградом, и порива да одбраниш Кратову личност. То је легитимно (ја мислим и племенито, не треба се острвљивати на Крата лично). Међутим, начин на који је пошта преправљена је, уместо да зацели рану, заправо отворило нову. Исту ону која се гнојила 50 година, и деведесетих експлодирала у сепсу.

Коруновићев рад је са свим својим мистификацијама, незграпностима и кичерајем, на крају исто тако легитимни израз једног идентитета, повремено набуситог и неотесаног, али ипак аутентичног идентитета који у себи исто тако носи бројне племените аспекте и, на крају крајева, припада нама.

Национални занос врло често производи кич, од шуме америчких застава испред (ни мање ни више него) фараонског стуба, до шведске папирне заставице на Икеиним ћуфтама. Српски национални занос и његов кич нису ништа ни мање ни више легитимни од ово двоје.

Да је реновирањем сачувана оригинална фасада, то би једнима дало могућност да се надахњују и диве, други би подругљиво окретали главу (јбт, какав циркус), али бисмо са тиме сви заједно били здравије друштво. Овако је затирање сваког трага оригиналне фасаде с правом доживљено као затирање (делегитимизовање) читавог једног идентитета.

Разумем да су моје формулације из претходног поста звучале као да окривљујем Крата лично, извињавам се, нисам био довољно пажљив. Потпуно је заумно приписивати толику моћ једном архитекти. Заправо је уопште заумно тражити кривца данас за догађаје који су свакако прошли, и само су ехо једног битно другачијег времена.

Рушење постојеће зграде је утолико катартичан чин, јер прекида тај дисонантни ехо и отвара нам простор да успоставимо континуитет са свим нашим идентитетима, не бисмо ли се тако, бар за корак, приближили здравијем друштву.
Ne, nemam prema Kratu ne kakav odnos, samo smatram da je poslu prišao inženjerski, neopterećen svim navedenim stvarima.
Što se mene tiče ovde nema nikakve katarze, ne smatram Korunovićevu fasadu delom srpskog identiteta već kao arhitektonski i istorijski ćorsokak još u vreme realizacije tog projekta, niti je vidim kao simbol kraljevine za kojim bi neko plakao (nemam ni neko visoko mišljenje ni o njoj ali ni o državi naslednici, obzirom kako je upravljamo i kako su obe završile). Pre mislim da većina ovde ovu priču doživljava lično, i da imamo potpuno različite poglede na svet.
I - da imate problem sa svojim nacionalnim identitetom, da ga previše doživljate kroz simbole i u ovom slučaju - fasadu u stilu koji je zakasnio i nije se primio.
 
Poslednja izmena:
Инжењерски приступ реконструкцији оштећене зграде у виду зазидавања грбова

Да су имали трунке образа порушили би је до корена и направили нешто потпуно другачије као што су то урадили са сијасет других оштећених лепотица па бар да не морамо да слушамо о шатро "реконструкцији" оригиналне којом је од поноса са разгледница Пошта постала ругло и срамота целог трга

Коруновићев стил није био ни кич ни "занесен" ни невешт, био је врло смислено оживљавање византијске орнаментике у духу позног арт нувоа за шта на свету није било и никада више неће бити пуно примера. Сваки иоле нормалан европски град би то чувао или бар потпуно обновио првом приликом након скидања беде са врата уместо да води дискусију о томе како је заправо било смислено од такве зграде направити естетику робне куће ципела из Источне Немачке.
 
Nego, sto ovde nije Teslin muzej, jesu naveli nesto kao razlog?
 
Kad pogledam ovo i rušenje hotela Jugoslavija, još više poštujem one što su rušili BAS kako su lepo i metodično odradili posao.
 
Рушење постојеће зграде је утолико катартичан чин, јер прекида тај дисонантни ехо и отвара нам простор да успоставимо континуитет са свим нашим идентитетима, не бисмо ли се тако, бар за корак, приближили здравијем друштву.

Najzdravije bi bilo da uopšte ne pokušavamo da kopiramo nekadašnji autentični izraz arhitekte, nego da dozvolimo savremenim arhitektama da ponude novo kreativno rešenje, kao što je Korunović nekada dobio tu istu priliku.
 
Vrh