Šta je novo?
Od:
Filteri

Pošta br 6, Savska ulica

johnny_s je napisao(la):
Nema ništa čudno u želji ljudi da žive u lepim gradovima, a siromašna moderna arhitektura to nije, sem nekih izuzetaka. Ona uglavnom nije ni lepa ni ružna jer ne poseduje nikakav stil.
Kliknite za proširenje...
Заправо, савремена архитектура (што дабоме није исто што и модерна архитектура) је ауторска, представља оригинално дело архитекте, док пројектовање у стилу академизма (за шта је екипа из оног Фејсбук "устанка") подразумева комбиновање датих елемената, симетрију... и знатно нижи степен оригиналности, па тиме, бар теоријски, носи и мањи потенцијал за "лепоту" (увек ја то пишем под наводницима, јер из грчког идеала калоскагатос, предност дајем калосу). Али осредњост је практично загарантована.

"Не поседује никакав стил" је потпуно нетачна констатација. Како нпр. Интернационални стил може да "не поседује никакав стил"? Или, савременије, деконструктивизам? Према схватању појма "стилске гарнитуре" (намештај "Бошњачки"), то да - нема the стил.

Ово, међутим, иде у прилог Коруновићу: и његова архитектура је ауторска (али ни то што је нека зграда ауторска, не значи да је добра - то је калос, па то не пишем под наводницима - нити да у конкретном случају постоје разлози за рушење солидне зграде и градњу из темеља нове због фасаде, а да то није пројекат Београд на води).
 
Poslednja izmena:
(Запетљао сам се са овим калоскагатосом, јер заправо калос значи добро тек у новогрчком. Али остаје ми нејасно да се к(в)алитет зграде цени по фасадној пластици. Чему онда згражавање над јаком шминком и вештачким обрвама?)
 
Da krenem od kraja, "jaka šminka" obično ne zavisi od toga koliko je ima, nego kako je urađena. Postoje devojke i žene koje nose kilogram šminke, ali to se ne primećuje i niko im nikad ne bi prigovorio - jer izgleda prirodno. Lice je već prirodno ukrašeno karakterističnim crtama, a jaka šminka je ona koja ne prati prirodu. Slično kao cececija koja ima prenaglašene jedne ekemente, nenaglašene druge i sve u pogrešnoj proporciji i rasporedu. Dakle, lice nije ravna ploča na koju se stavlja šminka, pa da možemo da poredimo sa zgradom na koju se stavlja fasada.

Naravno, kvalitet zgrade ne treba samo po fasadi da se sudi, ali kao građaninu koji vidi objekat, a ne korisniku koji provodi vreme unutra, zaista mi nije bitno. Voleo bih da dobijemo objekat koji će i unutra biti lepo arhitektonsko delo, ali opet, u ovom slučaju privatnog (ne javnog) objekta, u kom pri tom većina nas nikad neće biti, ne vidim važnost toga.

Što se tiče odsustva stila, ako je zgrada napravljena isključivo prateći trenutne materijale i potrebe, bez bilo čega drugog u vidu, ona nema umetnički, pa čak ni zanatski stil ni vrednost. Ovakva je velika većina objekata ranog modernizma. Ne svi, postoje izuzetni primerci rasporeda volumena i proporcija, ali većina. A od tad do danas, opet ako pogledamo većinu svih objekata, od hruščovki do naselja Stepa Stepanović, oni nisu građeni ni sa kakvim arhitektonskim izražajem.

Što se originalnosti tiče, ja bih radije da slušam Mocartovu operu, nego Karleušino originalno delo iz njenih usta. Ne gajim nikakve iluzije da ćemo obnovom fasade dobiti originalan ili izuzetan objekat. Niti vidim potrebu, kao što sam ranije opisao, za potenciranjem tako nečeg u ovom slučaju. Ali mislim da ćemo dobiti bolji objekat ot trenutnog (koji ni sam po sebi nije bio originalno delo).
 
Али управо ћемо добити оригиналан објекат, не у смислу изворности, већ ауторског израза... Само какав (у естетском смислу), и са каквом сврхом ("културни центар", "мамац за туристе"), и за које паре (32% јавних)? Како се правда идеја да се троши новац на рушење исправне зграде и градњу нове, неутврђене намене? Једноставно, намирују се естетски прохтеви средине за "лепом зградом" - које не уважавам, Коруновићеву зграду сматрам изразито ружном и бесмисленом, заиста држим до поређења са тешко накинђуреном госпојом, уз то и дебелом (у склади са модом епохе) - и инвеститор се тако скупим а популарним подухватом "захваљује" градским властима за све што чини за њега (за дозволу да се прошири на Сајам, конкретно).

То је мотив за овај посао, е сад, то се онда овде рационализује на разне начине.
 
Poslednja izmena:
Ja ni u jednom trenutku nisam opravdavao potez davanja ove zgrade Beogradu na vodi, naprotiv. Ovo je samo nastavak krađe.
Sadašnja situacija je da je zgrada poklonjena privatnom investitoru i da zgrada nije ni pod kakvom zaštitom. Ovo su činjenice i nema potrebe o ovome da raspravljamo. Jedino što možemo da dobijemo jeste ono što vidimo spolja, sam objekat nije i neće biti naš.

Sasvim druga stvar je što ti se ne dopada ta spoljašnjost, ali to nema veze ni sa čim drugim. To je isto kao da je izašao render sasvim nove zgrade i tebi se ne sviđa. Naravno da apsolutno imaš pravo da ti se ne sviđa, ali ne vidim čemu onda cela priča o stilovima, objektima u celini i originalnosti. Izašao render, meni se sviđa, tebi se ne sviđa, a i tebi i meni iz džepa kao i sve ostalo u BNV.
 
Ништа, отишло неко милионче на фасаду, па ће још неко лево, па још покоје десно...
А да, кажу, биће нова зграда отпорна на вибрације, што је важно због метроа. Можда је и због тога.
 

Evo kuća sopstvena uziva zaštitu
@relja za svaki objekat mogu se naći i fotografije i kad su sazidana i kad su srušene
Inace crkva na visu je srušena da se dodvore titu Spomenik na Zebrnjaku srusen je tokom 1942
Zgrada sokolane u Uzicu zbog izgradnje pruge ...
Da li treba da se vrati fasada moze i referendum da se raspiše većina mislim da bi bila za
Moze da se postavi anketa i na forumu
Posta treba da bude iskorak ka obnovi devastiranih zgrada u gradu
Recimo sledeći objekat koji bih volio da vidim obnovljen jeste hotel Vašington npr
 
Znam, Direktore, video sam sve to, zato i pitam za još informacija, daleko od toga da je porušeno sve što je gradio.
 
Пантограф je napisao(la):
Ништа, отишло неко милионче на фасаду, па ће још неко лево, па још покоје десно...
Kliknite za proširenje...
Ne kapiram što se potresaš, pa nije naše milionče, naša je bila zgrada. Možda nisi razumeo, ulog države u BNVu nije novčani već u zemljištu i zgaradma, tako da ništa iz budžeta ne ide za fasadu koja ti se ne sviđa. Sad kad nije više naša i kad će privatni investitor da da to milionče, to nikako ne utiče na nas. Ako imaš bilo kakve iluzije da bi to ostalo kao profit čija trećina bi onda otišla u budžet, pogledaj iznos za prethodne tri godine.
 
Pa kako ne ide ništa iz budžeta? Dobit će biti manja za iznos tog besmislenog posla, izgradnje 'kulturnog centra sa fasadom'.

Kakav god da je ovde lopovluk u pitanju - a strani partner odavno više nema ni potrebu za nekakvim neregularnim izvlačenjem novca, jer sa ovom cenom kvadrata, uz odnos u vlasništvu na osnovu vrednosti zemljišta pre eksplozije cena, ostvaruje enormnu zaradu - iskazana dobit zajedničkog preduzeća biće već ove godine značajna, a kako se odnos investicije/naplata bude pomerao u korist naplate, i izuzetno velika.
 
Наравно да је већи број његових дела опстао него што је срушен, али јесу нестали они који су можда најмаркантнији..
 
Poslednja izmena:
Соколска вежбаоница у Македонској улици, изграђена 1924. оштећена у немачком бомбардовању 1941. срушена после рата.

Спомен обележје у Рамни изграђено 1925. срушено 1941.

Пирг у манастиру Св. Наум изграђен 1929. уништен 1956.

Црква Цв. Саве у Цељу изграђена 1932. срушена 1941.

Спомен капела у Кучкову изграђена 1933. срушена после Другог светског рата.

Црква Св. Ћирила и Методија на Вису подигнута 1933. срушена почетком шездесетих.

Црква Св. великомученика Лазара у Марибору изграђена 1939. срушена 1941.

Спомен обележје са капелом на Зебрњаку изграђено 1937. минирано 1941.

Зграда Дворске страже надограђена 1920. срушена 1953.

Соколски дом у Ужицу изграђен 1936. срушен почетком седамдесетих.

Нити један од ових објеката није обновљен.
 
Poslednja izmena:
Коруновић је био под утицајем експресионизма, што се на његовим делима може видети..


Screenshot (2178).png



А. Кадијевић.
 
Nema tačnog odgovora na pitanje da li je nova/stara pošta lepa ili ružna. Srećom, to nije ni bitno. Problem je taj što je Javno preduzeće Pošta Srbije poklonilo zgradu od x kvadrata u centru grada nekom privatniku, ista priča kao sa GŽS. Šta mislite, da li bi privatnik tako olako delio nepokretnosti u centru grada?

Taj deo grada je već toliko unakažen da mu ni Tadž Mahal od plastike ne bi previše smetao. Onaj zločin od spomenika, donji deo bivše stanice zaklonjen pločnikom, komunistička distopija pod krinkom elitnog naselja u pozadini, koga briga da li je pošta ružna?
 
Pa pantografa i mene 😂 I još par ljudi o de.

Ne postoji osoba koja je duže na ovom forumu, a da nije svesna svega što su rekao. Ali, ovo je tema o pošti, da, znamo da je ukradena, kao što znamo da je ceo BNV ukraden i da se ne radi o milionima, već o milijardama evra konstantne krađe... I mislim da tu nemamo oko čega da pričamo jer se oko toga svi slažemo (izuzev dva bota). Tako da nam ostaje da pričamo o estetici i da se raspravljamo oko stvari oko kojih se ne slažemo.
 
relja je napisao(la):
Poštu su teško oštetili Amerikanci 1944. kada je deo bombi koji je bačen na koloseke železničke stanice i na savske mostove promašio cilj i pao na zgradu pored.
Zgrada je "prekonstuisana" zato što je 1) bila teško oštećena i 2) izvorno je bila pogrešno projektovana za svoju namenu. U Beogradu je sačuvano Ministarstvo pošta, Sokolana na vračaru, kapela sv. Petke, manje crkve, sokolana u Obrenovcu... mnogi objekti van Beograda. Ostale su i druge zgrade u sličnom stilu drugih autora.

Najveći problem kod Korunovića je što je, dok su druge arhitekte između dva rata gradile za sutra i stvarale i oblikovale budućnost, on uporno pokušavao da izgradi i prikaže prošlost koja se nikada nije desila, da retroaktivno gradi neki identitet koji nije postojao u tom obliku. Da napravi lažnu sliku. Isto to su radili i komunisti. I danas SNS sa grandioznim Nemanjom.
Jasno mi je da mnogi to vole, da ne vole, ne bi smo imali Šešelja i Vučića... ali - neki vole i da čvrsto stoje nogama na zemlji.
Kliknite za proširenje...

  • Pošta nije bila teško oštećena. Konstrukcijski je bio urušen samo jedan ugao zgrade, ostala oštećenja su bila površinska. Umesto da se , u vreme najgore oskudice resursa, pristupilo samo nužnoj reparaciji zgrade ( prvobitno i bez sanacije oštećenih delova fasade), urađeno je skupo i nepotrebno prekomponovanje celog objekta.
  • U Evropi su između dva rata postojali razni arhitektonski stilovi i mnogi od njih su bili inspirisani nekim prošlim vremenima. Nisu svi gradili isključivo modernizam.U tom smislu Korunovićev rad nije bio ni prevaziđen, niti zastareo, niti je bio kopija pukog neoistoricizma 19. veka, već savremena interpretacija nacionalnog stila na osnovama ekspresionističke arhitekture. Korunović je gradio pre svega utilitarističke zgrade specifičnih namena (sokolane, pošte, crkve...) držeći se restriktivnih budžeta što objašnjava zašto je sa izuzetkom Pošte 6 fasadna plastika njegovih zgrada bila dosta redukovana. Tako da jeste itekako "gradio za sutra i stvarao budućnost", a ne pravio bespotrebne pseudoistorijske kulise za zadovoljenje romatičarskih sentimenta, kao što pokušavate da prikažete.
  • "Šešelj, Vučič" stvarno?? nesuvisli pokušaj nametanja neke etičke superiornosti i etiketiranja neistomišljenika.

Razumem da većina ljudi (pa ni ja) nisu presrećni što se akcija obnove Korunovićeve pošte sprovodi u sklopu odvratnog BNV i od strane sadašnje vlasti ali to ne sme dovoditi u pitanje ideju o njenom ponovnom podizanju.
Brašovanova Državna štamparija, Korunovićeva Pošta 6 i Pičmanova/Androsovljeva Glavna Pošta svaka u svom specifičnom i različitom stilu su neka vrsta "svetog trojstva" monumentalne utilitarističke arhitekture Beograda između 2 rata i samo zbog tog razloga ovaj objekat treba obnoviti, jer je u pitanju zaceljivanje identiteta ovog grada, a ne nešto drugo.
 
Raciane - to da pošta nije bila teško oštećena, jednostavno - nije tačno.
Uništeni su čitavi spratovi na mestu gde se spajaju dva krila zgrade. To nikako ne mogu biti "laka oštećenja".
I prekoponovanje objekta je urađeno da bi efikasnije služio svojo svrsi, a to je pošta uz glavnu železničku stanicu glavnog grada.

Da, verujem da se gradilo u sličnim stilovima, samo - on je kod nas pokušavao da ovde progura neku izmišljenu istoriju, nešto što nikada nije postojalo, da gradi masivne zgrade koje bi trebalo da spolja predstavljaju nekakve izmišljene srednjevekovne srpske dvorce, dok je samo 80 godina pre njega ovde su čuda građevinarstva bili - Saborna crkva i Đumrukana...
Ta "retroaktivna" romantičarska umetnost koja pokušava da preoblikuje prošlost i da je prikaže drugačijom od onoga kakva je bila kasnije dovodi buduće generacije u teške zablude.
A za ova dva naša gore spomenuta džedaja tame i nesreće - pa oni su baš i nastali na tom talasu vraćanja u prošlost, lažne, izmišljene romantizovanja naše istorije, usmenih predanja, lažnih mitova i vađenja iz naftalina, po potrebi službe, nekih likova koji su posejali taj idiostski sukob Srba sa modernim svetom - u kojem, naravno, gubimo i nestajemo, i teritorijalno i fizički, ali uz nikad glasnije pusto srbovanje - i zato smo tu gde smo.
 
Истине ради пошта Београд 2 је, иако оштећена, радила после рата у старом облику до Кратове реконструкције, качио сам чланке о томе.
 
Sa smanjenim kapacitetom nego pre oštećenja, a posle rekonstrukcije je radiala sa većim kapacitetom nego kada je bila nova.
I Generalštab i Ministarstvo odbrane i dalje rade... u neoštećenim prostorijama.
 
relja je napisao(la):
Sa smanjenim kapacitetom nego pre oštećenja, a posle rekonstrukcije je radiala sa većim kapacitetom nego kada je bila nova.
I Generalštab i Ministarstvo odbrane i dalje rade... u neoštećenim prostorijama.
Kliknite za proširenje...
Да ли би враћао изглед Генералштаба или би подржао потпуно нову изградњу? Лично ти, на страну закон и струка.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh