Da krenem od kraja, "jaka šminka" obično ne zavisi od toga koliko je ima, nego kako je urađena. Postoje devojke i žene koje nose kilogram šminke, ali to se ne primećuje i niko im nikad ne bi prigovorio - jer izgleda prirodno. Lice je već prirodno ukrašeno karakterističnim crtama, a jaka šminka je ona koja ne prati prirodu. Slično kao cececija koja ima prenaglašene jedne ekemente, nenaglašene druge i sve u pogrešnoj proporciji i rasporedu. Dakle, lice nije ravna ploča na koju se stavlja šminka, pa da možemo da poredimo sa zgradom na koju se stavlja fasada.
Naravno, kvalitet zgrade ne treba samo po fasadi da se sudi, ali kao građaninu koji vidi objekat, a ne korisniku koji provodi vreme unutra, zaista mi nije bitno. Voleo bih da dobijemo objekat koji će i unutra biti lepo arhitektonsko delo, ali opet, u ovom slučaju privatnog (ne javnog) objekta, u kom pri tom većina nas nikad neće biti, ne vidim važnost toga.
Što se tiče odsustva stila, ako je zgrada napravljena isključivo prateći trenutne materijale i potrebe, bez bilo čega drugog u vidu, ona nema umetnički, pa čak ni zanatski stil ni vrednost. Ovakva je velika većina objekata ranog modernizma. Ne svi, postoje izuzetni primerci rasporeda volumena i proporcija, ali većina. A od tad do danas, opet ako pogledamo većinu svih objekata, od hruščovki do naselja Stepa Stepanović, oni nisu građeni ni sa kakvim arhitektonskim izražajem.
Što se originalnosti tiče, ja bih radije da slušam Mocartovu operu, nego Karleušino originalno delo iz njenih usta. Ne gajim nikakve iluzije da ćemo obnovom fasade dobiti originalan ili izuzetan objekat. Niti vidim potrebu, kao što sam ranije opisao, za potenciranjem tako nečeg u ovom slučaju. Ali mislim da ćemo dobiti bolji objekat ot trenutnog (koji ni sam po sebi nije bio originalno delo).