Pošta br 6, Savska ulica

[Вожд]

Наравно смањеним капацитетом, ипак, део који је био најбитнији за њен рад био је оријентисан ка Савској улици тј. није био штећен, а не смемо заборавити да су се пре рата у њој налазили и станови за запослене у Пошти.

Генералштаб не, Министарство да.

 

[relja]

Да ли би враћао изглед Генералштаба или би подржао потпуно нову изградњу? Лично ти, на страну закон и струка.

Lično meni, se te zgrade uopšte ne dopadaju, kako vreme prolazi sve sam ravnodušjiji prema njihovoj rekosntrukciji, ali pošto se probojavam šta može da u umesto njih nikne na tom mestu, samo iz tog razloga se ne bih bunio kada bi bile rekonstuisane.

 

[Вожд]

Тадашња експресионистичка архитектура јесте онако.. Масивнија.

 

[relja]

Ta pošta je tu podignuta zbog distribucije pošiljaka železnicom, deo za građane Beograda nije zanemariv, ali to nije bila primarna svrha objekta.

 

[Вожд]

За железницу 1944. којој су били срушени мостови ка северу и истоку на Сави и Дунаву а ка југу и западу пруге уништене на прилазима граду..?

А гледе потреба за превозом пошиљака железницом Београд 1944. није исто што и Београд 1989. или 2023.

За време док су се ти правци оспособљавали, могао се обновити оштећени део зграде, као што је и ЖсТ уколико им је толико био потребан, уосталом била су функционална ако се добро сећам два спрата са становима која су могла бити употребљена за поштанске функције док се не обнови оштећени део.

 

[relja]

Pa raspoloživi kapaciteti u 1944 i potrebe nisu isto, kao ni i projektovani kapaciteti za naredne decenije.
Moglo je svašta, samo - te spomenute 1944. Nemci su i dalje bili blizu Beograda, istovremeno je počinjala obnova na sve strane, usto pretila je glad, a resursi za sve - su bili više nego ograničeni.

 

[Rascian]

Raciane - to da pošta nije bila teško oštećena, jednostavno - nije tačno.
Uništeni su čitavi spratovi na mestu gde se spajaju dva krila zgrade. To nikako ne mogu biti "laka oštećenja".
I prekoponovanje objekta je urađeno da bi efikasnije služio svojo svrsi, a to je pošta uz glavnu železničku stanicu glavnog grada.

Da, verujem da se gradilo u sličnim stilovima, samo - on je kod nas pokušavao da ovde progura neku izmišljenu istoriju, nešto što nikada nije postojalo, da gradi masivne zgrade koje bi trebalo da spolja predstavljaju nekakve izmišljene srednjevekovne srpske dvorce, dok je samo 80 godina pre njega ovde su čuda građevinarstva bili - Saborna crkva i Đumrukana...
Ta "retroaktivna" romantičarska umetnost koja pokušava da preoblikuje prošlost i da je prikaže drugačijom od onoga kakva je bila kasnije dovodi buduće generacije u teške zablude.
A za ova dva naša gore spomenuta džedaja tame i nesreće - pa oni su baš i nastali na tom talasu vraćanja u prošlost, lažne, izmišljene romantizovanja naše istorije, usmenih predanja, lažnih mitova i vađenja iz naftalina, po potrebi službe, nekih likova koji su posejali taj idiostski sukob Srba sa modernim svetom - u kojem, naravno, gubimo i nestajemo, i teritorijalno i fizički, ali uz nikad glasnije pusto srbovanje - i zato smo tu gde smo.

Ovo je lokalizovano oštećenje 10-15% zgrade koje se lako i racionalno moglo sanirati. Nije bilo potrebe da se dira celo krilo u Savskoj.

Vi posmatrate celu stvar kroz neki izrazito subjektivni i ideološki obojeni ugao tako da ne bih dalje širio diskusiju.

Svaki narod se inspirisao sopstvenom istorijom i koristio tehnološki napredak da podigne "izmišljene" monumentalne varijante zgrada koje u "svoje vreme" nisu mogle postojati. Francuzi su se inspirisali svojim renesansnim dvorcima i gradili Beaux-arts zgrade na betonskim temeljima, neogotičke crkve sa gvozdenim gredama, Nemci su favorizovali neoromaniku, Mađari i Britanci su podigli čitav parlament u stilu po uzoru na srednjovekovne katedrale, Rumuni su opet imali svoju neoromânească stil, Grci podigli Aristotelov trg u Solunu inspirisuci se Vizantijom i to tek 1950-ih, Amerikanci su dizali čitave nebodere replicirajući stilove iz prošlosti... jedino kad Srbi to čine to se dijagnostifikuje kao manifestacija "lažne mitomanije" koju treba suzbiti u startu.
To nametanje neke Pol Potovske vizije o društvu je upravo i veštački stvorilo vakuum koji je onda mogao popuniti svaki probisvet koji bi prvi dotrčao do njega. Ono što želim reći, ti tamni Džedaji su došli iz vaše kuhinje koliko god pokušavali da se distancirate od njih.

Ovo je jednostavno zgrada jedinstvenog i vrednog arhitektonskog izraza koja zasluzuje da bude rekonstruisana u 21 veku. To istovremeno ispravlja jednu grešku iz prošlosti, a opet ni na koji način ne udaljava Srbiju da uhvati korak sa budućnosti. Toliko.

 

[bunanub]

Ovo je jednostavno zgrada jedinstvenog i vrednog arhitektonskog izraza koja zasluzuje da bude rekonstruisana u 21 veku. To istovremeno ispravlja jednu grešku iz prošlosti, a opet ni na koji način ne udaljava Srbiju da uhvati korak sa budućnosti. Toliko.

Udaljava je od Evrope (ne od EU, nego od Evrope kao takve) ali ipak ne bi bilo lose da se ovo obnovi . Razlog: ova obnova bi mogla da probije led za obnovu jos nekih porusenih zdanja.

 

[relja]

Rasciane, a koja je to moja ideologija, ako mogu da saznam? Pošto ja ni jednu ideologiju nisam zastupao na forumu. Ja pričam o konkretnom slučaju, pričam o zgradi.
A ako se Vi ne slažete sa nečijim argumentima, a bez ikakog osnova ih nazivate ideološkim, onda je upravo vaš pristup - ideološki.

Šta je moja ideologija - to što ne podnosim lažnu istoriju, mitomaniju, foliražu?

To što neko ceni tu foliražu sa tim neo-stilovima koju je video u inostranstvu, to što bi Vi hteli da kopiramo to što rade Francuze, Nemce... da pravimo lažne zgrade, je vaša stvar, ja to - ne cenim.

Pa šta ako je bila jednistvena (nije više, bila je u tom obliku kraće od 20 godina), ako je bila promašaj?
Drugo, nije baš jednstvena, imamo sačuvane i druge zgrade tog stila, i od istog arhitekte. I to daleko uspešnije.
Nije ovo protivljenje tom stilu, za koji čak i ne postoji opšte prihvaćen i usvojen naziv, naziva ga kako ko hoće, već se radi o konkretnom slučaju - jednom obketu.

Bojim se da je ovde slučaj da se brani sve na šta se nalepi epitet da je "srpsko" bilo to dobro ili ne. To je naša tragedija, kriterijumi se izgube kada se na nešto zalepi nacionalna etiketa.

 

[bunanub]

epitet da je "srpsko"

Mnogo toga sto je proglaseno srBskim (narocito u zadnjih 30+ godina) je zapravo turko-azijatsko. Arhitektura, jela, muzika, nacin zivota i ostalo sto ovu zemlju cini poslednjom zabiti u Evropi, umesto da bude makar u zlatnoj sredini iste te Evrope.

 

[Пантограф]

Али видећемо, губе ови Београд и могао би инвеститор да изгуби интерес да улаже у овакве објекте

Једино, биће штета ако се до 17. поруши постојећа зграда, која је, за разлику од српско-ромејске бизарности што јој претходи, како се може видети на Игоровим сликама са неке од претходних страна, изузетна.

 

[Galeks]

Lično meni, se te zgrade uopšte ne dopadaju, kako vreme prolazi sve sam ravnodušjiji prema njihovoj rekosntrukciji, ali pošto se probojavam šta može da u umesto njih nikne na tom mestu, samo iz tog razloga se ne bih bunio kada bi bile rekonstuisane.

Поштено. Моје лино мишљење, на страну закон и струка, волео би да се обнови, макар као знак пркоса (пример торањ на авали). На сличан начин ја посматрам зграду Поште.

 

[Вожд]

Pa raspoloživi kapaciteti u 1944 i potrebe nisu isto, kao ni i projektovani kapaciteti za naredne decenije.
Moglo je svašta, samo - te spomenute 1944. Nemci su i dalje bili blizu Beograda, istovremeno je počinjala obnova na sve strane, usto pretila je glad, a resursi za sve - su bili više nego ograničeni.

И онда је теби и даље проблем што је зграда била функционална са 80 а не 100 посто капацитета у тој и таквој ситуацији..

 

[relja]

Али видећемо, губе ови Београд и могао би инвеститор да изгуби интерес да улаже у овакве објекте

Једино, биће штета ако се до 17. поруши постојећа зграда, која је, за разлику од српско-ромејске бизарности што јој претходи, како се може видети на Игоровим сликама са неке од претходних страна, изузетна.

Već jednom su uveli prinudnu upravu u Beogradu, tako da....

 

[relja]

И теби је и даље проблем што је зграда била функционална са 80 а не 100 посто капацитета у тој и таквој ситуацији..

Na onovu čega smo došli do tog egzaktnog procenta?
Uostalom, videli smo da je rad poštanskih službi daleko unapređen posle izmena i na fasadi i u enterijeru, tako da ne vidim problem.

 

[Пантограф]

И онда је теби и даље проблем што је зграда била функционална са 80 а не 100 посто капацитета у тој и таквој ситуацији..

Pa nije bila funkcionalna ni kad je radila u punom kapacitetu - bila je katastrofa, tehnološki i sanitarni problem sama po sebi; to ima i na Vikipediji, a kačeno je i ovde.

Svako bi je porušio i napravio normalnu zgradu. Isto bi bilo i da je Kalabić ušao u Beograd.

Mrtvake, pa još ružne, ne treba dizati iz groba.

 

[Вожд]

Апроксимативно.
Где смо видели да је револуционарно унапређен?
У сличној ситуацији немаштине тако радикално реконструисати једну зграду рационално?

 

[Пантограф]

Videli smo, pisano je o tome, a u odnosu na stanje opisano u (Stojadinovićevim - ne komunističkim) novinama, i kakav javni nužnik je zdravije radno okruženje od Korunovićeve zgrade. U Politici ima i izjava direktora: Zgrada je koštala milione, a šta smo dobili?

A koliko ja poznajem savremenu ekonomsku istoriju, nivo privrednog razvoja od pre rata u Evropi je dostignut već negde 1947, pa je izvan svake sumnje bilo racionalno povećati kapacitet jednom od glavnih logističkih objekata u glavnom gradu. Koji je uz to pre bio poslovno-stambeni objekat.

Rušilo bi se i da je Kalabić oslobodio. Ideologizujete bez veze.

 

[Вожд]

Pa nije bila funkcionalna ni kad je radila u punom kapacitetu - bila je katastrofa, tehnološki i sanitarni problem sama po sebi; to ima i na Vikipediji, a kačeno je i ovde.

Svako bi je porušio i napravio normalnu zgradu. Isto bi bilo i da je Kalabić ušao u Beograd.

Била је функционална, колико се сећам у чланку који си поставио највећи проблем је био мањак радне снаге, те су људи страдали од огромног обима посла, малих зарада, болести односно изостанка адекватне здравствене заштите, описиване су гомиле папира, рад у прашини, зној и недостатак светлости.
Подсетио бих на чланак о Стефановићевој фабрици у Раковици где су деца са југа радила у немогућим условима, мислим да је акценат био на неадекватно решеном самом статусу тадашњих радника.

 

[Пантограф]

Pa, ako je to "funkcionalna", onda OK.

(Zarade nisu bile male tad.)

 

[Вожд]

Пантограф, то је огроман објекат, не верујем да јој је баш 1947. била потребна доградња, односно потпуна реконструкција и доградња.

 

[Пантограф]

Nije bio ogroman objekat, nego mali i sprčen. Stambeno-poslovni. Najbolje da je dočekao 1990. takav.

 

[Вожд]

Најбоље је било срушити цео Београд и на његовом месту направити нешто попут центра Харкова јер је већина предратних објеката, унаточ кич фасадама, била потпуно неусловна.

 

[Пантограф]

Није, рецимо Брашованова и Кратова зграда Државне штампарије уопште није била неусловна, као и још многи објекти.

Али зато иза вољене фасаде:

"На четвртом спрату поштанске палате код Железничке станице, налази се и једна пространа, али невероватно ниска сала: "Одељење достава".
Преко две стотине људи у сивим копоранима, знојави и успарени, збијени као сардине, готово се и не виде од гомиле писама.
...
- Ова је палата коштала милионе, а уопште не одговара условима једне овакве поште, каже управник г. Накић."
(Политика, среда 29. јул 1936.)

Требало је овако да оставе, зликовци.

 

[Вожд]

Добро, срушити све осим БИГЗа.

Изместиш станове са једног спрата, уклониш преградне зидове и ту преселиш људе а поткровље оставиш голубовима.